Град

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 годинe од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејскe општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.

У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их  је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.

У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .

-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.

Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.

Данас у Кикинди има  петнаестак чланова јеврејске заједнице.

-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.

Toplana radovi 1

У ЈП „Топлана“ и ово лето искористили су за ремонт и радове како би обезбедили квалитетно грејање у наредној сезони. Три локације у граду биле су најважније за санирање, каже директор, Душан Марјановић.

– Радове смо започели одмах по завршетку грејне сезоне, 10. маја, на местима које смо означили као критична у претходној сезони – каже Марјановић. – Радимо колико смо у могућности, сопственим средствима. У Блоку А у Микронасељу смо реконструисали 70 метара топловода, а то значи два пута више јер топловоди имају два смера. Затим смо, на углу улица Угљеше Терзина и Милоша Великог завршили посао од прошле године и урадили 30 метара, и за крај смо, на Тргу испред Католичке цркве, имали најзахтевнији посао – заменили смо 90 метара магистралног вода. Овде смо имали много непредвиђених проблема са другим инсталацијама које се укрштају са нашом магистралом, што је отежало извођење радова и довело до померања рокова.

Санирањем делова топловода завршен је први део ремонта, објашњава Марјановић. У другом делу планиране су замена дотрајале опреме и аутоматизација.

– У намери да побољшамо квалитет услуге, ове године ћемо урадити аутоматизацију три подстанице, замењујемо и смарт-пумпе, као и један измењивач топлоте. Унапређујемо опрему како бисмо избалансирали систем, што ће допринети квалитетнијем грејању. Аутоматизација нам омогућава да имамо све информације које су нам неопходне: о притиску, температури, кубикажи воде која иде према зградама, да бисмо били сигурни да је топлота која стиже у станове адекватна – објашњава Марјановић.

Он додаје да ће сви радови бити завршени до 1. октобра, како би у овом предузећу спремно дочекали почетак грејне сезоне. Циљ је, каже, да испорука топлотне енергије буде сигурна, са што мање хаварија и заустављања.

– У прошлој грејној сезони имали смо само четири хаварије, што је био минимум, и  надамо се да их у наредној неће бити више. Наша тенденција је да се тај број смањи – напомиње Марјановић. – Екипе за одржавање су спремне, сада имамо више радника са сертификатима заваривача који могу адекватно и брзо да реагују.

ЈП „Топлана“ тренутно има 3.142 корисника, што је више него прошле године, јер је било више прикључених него корисника који су се искључили са система, и то је тренд претходних година.

– Немамо ни проблема са наплатом, иако смо их очекивали. Зато желим да похвалим наше кориснике јер редовно измирују своје обавезе, што је од великог значаја за наше укупно пословање – закључује директор Марјановић.

IMG-d82967b83df5e252613fbae12a925622-V

Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.

 

-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.

Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.

-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.

Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_n

У Влади Републике Србије потписани су уговори о суфинансирању пројеката за реализацију израде развојних докумената регионалног развоја. Граду Кикинди одобрено је милион динара за  финансирања Стратегије развоја спорта. Уговор су потписали Драган Пецарски, члан Градског већа, и Един Ђерлек, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за равномерни регионални развој. Он је подсетио на то да је Влада Србије у априлу усвојила Програм о подстицају регионалног раста за 2023. годину, на предлог кабинета на чијем је челу.

Према његовим речима, у оквиру тог програма, две кључне мере су суфинансирање израде стратешких развојних докумената и суфинансирање инфраструктурних и развојних пројеката за подстицање регионалналног развоја.

– Са овим последњим, потписали смо уговоре вредне 299 милиона динара. Држава је до сада пуно урадила на равномерном регионалном развоју, при чему је, у претходних десет година, уложено три хиљаде милијарди динара за те намене. Мудром и одговорном политиком успели смо да, после толико времена, смањимо тренд раста диспропорција, односно разлика између региона, што је огроман успех – закључио је Един Ђерлек

buc topola

Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 14. „Тополски котлић“ који је окупио 22 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

Прво место освојио је Јожеф Мака из Банатске Тополе који је и иначе сеоски шампиона у кувању овог специјалитета.

– Годинама кувам рибљу чорбу и, осим у Војводини, такмичим се и широм Србије, у већим градовима. Где год да одем, позовем организаторе да дођу и буду гости на „Тополском котлићу“ јер је важно да промовишемо наше село и нашу највећу манифестацију. Нема велике тајне када се кува рибља чорба. Најважније је да је риба свежа, да има доста лука и да је паприка квалитетна. Иако сви ми, такмичари, истичемо да је важно учествовати, волимо и када победимо. Ипак, најбоље од свега  је дружење – истакао је Мака.

Друго место заузео је Петер Сабо из Зрењанина, а трећи је био Драган Терек из Кикинде. Сва тројица добила су котлић и пехаре, а жири је доделио још шест утешних награда.

И Тихомир Стојић из Зрењанина сагласан је да је најважније да је шаран за чорбу свеж.

– Уз квалитетну рибу и добру паприку чорба не може да буде лоша. Рибљу чорбу кувам двадесетак година и други пут сам на такмичењу у Банатској Тополи. Драго ми је што овако мало место успе да окупи велики број такмичара. Велику улогу у томе има одлична организација – рекао је Стојић.

Породично су се такмичењу прикључили чланови породице Берта из Банатске Тополе. Беата нам је открила да су до сада били два пута други и једном трећи.

– Дан села је прилика да се окупе мештани и да се врате они који више не живе овде. Сви који су отишли у веће градове или ван граница наше земље једва чекају буч како би се сви окупили на једном месту. За добру рибљу чорбу најважнији састојак је љубав према кувању, а након тога долази и све остало – казала је Беата Берта.

Председник жирија био је Имре Сабо, витез кулинарства из Сенте.

– Оцењивали смо боју, густину, потковицу од рибе која не сме да буде раскувана и укус. Морам да признам да Банаћани, иако немају реку, боље кувају рибљу чорбу у односу на становнике Бачке. Није било лако одабрати најбољу чорбу, пресудиле су нијансе – напоменуо је Сабо.

Традиционалну кулинарску манифестацију организовали су Удружење љубитеља природе – Клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола, уз помоћ локалне самоуправе.

– Иако су били најављени, пријатељи из Румуније нису могли да дођу, са њима би такмичење било још квалитетније. Најважније је да смо испунили очекивања такмичара у погледу квалитета рибе, али и да нико није имао замерку на организацију. Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Бочара, Новог Милошева, Михајлова и других места – додао је Марко Тинтор, председник клуба „Мрена.

Председник Савета Месне заједнице Банатска Топола Недељко Цимеша навео је да је, поред великог броја учесника, Банатска  Топола била добар домаћин  великом броју гостију.

– Ово је била прилика и да попричамо о плановима до краја године. У септембру нас очекују радови на адаптацији Дома културе, како би мештани, након више година, поново добили место за окупљање. У плану је и изградња два паркинга и, уколико то урадимо, бићемо задовољни – прецизирао је Цимеша.

Опредељење локалне самоуправе је да улаже у развој свих села на територији Града.

– Свака месна заједница нам је подједнако важна јер је наш приоритет да се села равномерно развијају. Са мештанима Банатске Тополе обележавамао Дан села, помажемо им да се „Тополски котлић“ одржи и да буде још бољи. Ово је прилика и да поразговармо са Тополчанима, да чујемо њихово мишљење и њихове идеје о развоју села и његовом бољем функционисању – навео је Млaден Богдан.

Сутра и прекосутра ово село постаје место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква, подигнута 1899. године у центру села, сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по појављању Богородице на зиду цркве.

SUNCOKRET Naslovna

Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.

– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.

– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.

Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.

– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.

Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.

И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет  на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.

363893662_1046749409651448_3414133069727547968_n

Реконструкцији цевовода, који са изворишта снабдева Кикинду, ради се пуном паром. Посао, који се одвија  на раскрсници улица Светосавска и Марка Миљанова, подразумева  замену дотрајалих цеви од поливинила ПВЦ-  500 милиметара, новим, полиетиленским цевима Ф- 500.

Завршено је 70 одсто  планираних радова и тренутно је у фази посладња деоница, у оквиру које се монтира нови шахт и постављају  нови вентили, испод асфалтног пута. Рок за завршетак радова је средином следеће недеље.

IMG_20230811_120509

Изградња паркинг места у Микронасељу у Светосавској улици, у близини вртића „Мики“ и ОШ „Жарко Зрењанин“ су завршени, а готова је и реконструкција паркинга у Београдској улици. Као најгушће насељени део града један од највећих проблема у Микронасељу је недостатк паркинга.

То су истакли  и сами мештани у разговору са представницима локалне самуправе, подсетио је градоначелник Никола Лукач који је са члановима Градског већа Небојшом Јовановим и Драганом Пецарским обишао доскорашње градилиште.

Радови су употпуности завршени и сада је обезбеђено 56 нових паркинг места, 38 у Београдској и 18 у Светосавској улици. Део места налази се у близини пијаце где је и највећа фреквенција грађана.

Осим нових, санирана су и стара, дотрајала места, на којима је било тешко паркирати аутомобил.

 

364083205_1041068200582857_7677229284076985319_n

Постављање нове расвете од пружног прелаза из правца Башаида до Светсосавске улице напредује предвиђеном динамиком. У то су се уверили градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Небојша Јованов који су посетили локацију на којој се поставља јавно осветљење. Први човек Града истакао је да је отворено неколико градилишта и да ће суграђани бити задовољни резулататима на крају ове грађевинске сезоне.

-Најважнији циљ нам је безбедност саобраћаја јер ће сада улаз у град бити осветљен. У радове ће бити уложено више од 67 милиона динара. Средства су заједнички обезбедили Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалне самоуправе, на конкурсу за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријских и пословних зона, и Град Кикинда. За све нас ови радови пуно значе јер ће се безбедније долазити до Индустријске зоне, као и улазати односно излазити из града. Уједно, на овај начин привући ћемо нове инвеститоре у нову зону намењену отварању нових фабрика и погона. Хвала Влади Војводине на разумевању и додатном улагању у инфраструктуту Кикинде – рекао је Лукач.

Славиша Савић из фирме „Инвест Инжењеринг“ напоменуо је да је његова компанија подизвођач на изградњи јавног осветљења.

-Поставиће се 91 нови стуб који није постојао на овом потесу. Осим тога, реконструисаће се постојећа расвета на кружном току на улазу из град код фабрике воде. Биће уграђени нови ормари за напајање који ће растерити градски део расвете. Грађевински радови завршени су 85 одсто,а  монтажни 20 процената. Комплетан пут биће осветљен лед расветом – рекао је Савић.

Рок за завршетак радова је 10. септембар, а очекивања су да ће бити неколико дана раније готови.

IMG_20230810_102555

На Међународном такмичењу ИМПХО, у организацији индонежанске асоцијације научника, Андреј Поповић, ученик трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, освојио је златну медаљу. На великом успеху честитао му је и градоначелник Никола Лукач, који га је примио у свом кабинету. Талентован и скроман, Андреј је и овом приликом истакао да, за њега, задаци нису били тешки, а обухватили су специјалну теорију релативитета, нуклеарну физику, физику честица и квантну механику.

-Као полазник Регионалног центра за таленте „Никола Тесла“ у Београду имам прилику да учествујем на светским такмичењима.Ту прилику сам искористио и пријавио се за онлајн надметање у Индонезији. Интензивно сам се припремао два месеца, а задатке сам проналазио на интернету и то махом на америчком универзитету – истакао је Андреј.

Било је потребно решити 25 задатака за 90 минута и Андреј је освојио 92 од укупно 100 бодова.

-Имао сам 3,6 минута по задатку, што је мало времена. Успео сам и поносан сам због тога – додао је Андреј.

Градоначелник Лукач истакао је да је Андреј прави пример младог и успешног младића, као и да је понос свих Кикинђана.

-Град ће увек подржати младе и талентоване суграђане. Огроман је успех бити најбољи у свету у било којој области и Андреј је још један доказ да наш град има свестране младе људе. На нама је да му помогнемо да оствари своје снове, да напредује и буде још бољи. Сигуран сам да ће остварити још пуно успеха, а његов град ће увек бити уз њега – прецизирао је Лукач који је талентованог средњошколца наградио лаптопом.

Пријему је присуствовала и Андрејева мајка, Марија Поповић, наставница физике и математике. Она је појаснила да су задаци са такмичења градиво које се уопште не ради у средњим школама, а донекле се изучава на нашим факултетима у области физике.

Андреј Поповић до сада је написао и неколико научно стручних радова из астрофизике, а припрема се за још једно међународно такмичење, овога пута из математике.

 

error: Content is protected !!