Град Архиве | Паге 286 оф 363 | Кикиндски портал

Козарчани песмом и игром чувају традицију

Aleksandra Djuran Аугуст 18, 2023

Културно – уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца одржало је целовечерњи концерту дворишту Курије, а у оквиру „Кикиндског лета“. Милан Вашалић, уметнички руководилац истакао је да је ово друга година како се представљају кикиндској публици током летњих програма.

-Радо се одазивамо свим манифестацијама у граду јер нам је циљ да промовишемо наш рад и наше чланове. Како је прошлогодишњи наступ у оквиру „Кикиндског лета“ изазвао пажњу и емоције, решили смо да га поновимо и ове године – рекао је Вашалић.

Наступиле су све секције друштва најмлађи дечији, припремни и извођачки ансамбл.

-Најстарији чланови који себе зову ветерани, а ја бих рекао да смо ми велики ентузијасти, одиграли су кореографије којима су обухваћени делови наше земље. Мушка певачка група извела је традиционалне песме. Културно-уметничко друштво замајац је свих културних догађаја у селу. Организујемо књижеве вечери, изложбе, сликарске колоније – додао је наш саговорник и напоменуо да су Козарчани одлични играчи и певачи, уметници, песници, као и да имају највећи број сликара у односу на број становника.

Током читаве године у друштву се континуирано ради на очувању традиције и обичаја, а не мањка ни подмлатка.

Одличне оцене кикиндској болници од Агенције за акредитацију

Igor Crnogorac Аугуст 18, 2023

У кикиндској Општој болници поштују се стандарди и дефинисане процедуре и упутства за рад у складу са прописима, закључак је Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС) чија је комисија била у редовној посети Болници.

„Руководство Болнице на челу са директором, улаже велики труд у афирмацији позитивних тековина акредитационог процеса и то је видљиво у сваком сегменту рада ове установе. У установи се обављају медицински поступци са великом посвећеношћу пацијентима и бригом о оболелима. Унапређене су активности којима се акценат ставља на безбедност пацијената и запослених“, наводи се у извештају Комисије.

Даље се закључује да се у Болници користе сви расположиви ресурси, савремена медицинска технологија, едукован кадар и тимски рад са жељом да се унапреди квалитет здравствене заштите и да би пружили безбедну, доступну и свеобухватну здравствену заштиту.

У извештају се наводи и да је, у протеклих годину дана, фокус био на безбедности како пацијената, тако и запослених, кроз многе активности: ангажман службе за физичко-техничко обезбеђење, дефинисање ризика, превенција, праћење, пријављивање и анализа интрахоспиталних инфекција и нежељених догађаја, психолошка подршка пацијентима и запосленима, едукација кроз лекарске састанке, стручне колегијуме, клиничке конфронтације кроз приказ случаја, континуирану медицинску едукацију, акције скрининг прегледа, нове методе и технике лечења, набавку нове опреме, реконструкцију болничког простора.

Направљен је информатор за пацијенте. Такође је, у циљу што квалитетније исхране пацијената, именован и XАСАП тим који је задужен за систем безбедности у области исхране, оцењено је у Агенцији.

„Без обзира на то што је Општа болница Кикинда још увек у реконструкцији, примењују се савремене технологије у дијагностици и лечењу пацијената. У протеклих годину дана установа је набавила: ЕКГ апарат, монитор, апарат за гасне анализе, дерматоскоп, пројектор, дигиталну вагу за бебе, ЕЕГ апарат, инхалатор, РТГ, ЦТ, УЗ, мамограф, ињектор, стречер, и санитетско возило. Болница је добила специјалисту палијативне медицине и, за наредни период, планирано је да се Јединица за палијативно збрињавање организује и ради као стационар за палијативну медицину са амбулантом“, закључује се у извештају комисије Агенције за акредитацију здравствених установа.

Додаје се и да Болница у континуитету сарађује са установама секундарне и терцијарне здравствене заштите,што, у значајној мери, чини здравствену заштиту доступном и квалитетнијом, као и да је наглашена сарадња са Министарством здравља, Покрајинском Владом, локалном самоуправом, хуманитарним организацијама, као и са одговорним компанијама и локалним привредницима.

Редовна годишња посета Агенције спроводи се ради провере начина на који здравствене установе одржавају утврђени ниво квалитета на основу кога су стекле сертификат о акредитацији.

368562827_592021172876522_8922277679460257752_н

Иђошки пензионери организовали “Кулинарски дан”

Aleksandra Djuran Аугуст 17, 2023

У оквиру „Дана села“ у Иђошу удружење пензионера „Треће доба“ организовало је „Кулинарски дан“. Кувала се рибља чорба, пекле су се гибанчице и риба.

Са најстаријима послеподне је провео и градоначелник Никола Лукач. Овом приликом захвалио је пензионерима што су активни чланови заједнице и што својим ангажманом доприносе средини у којој живе. Првои човек Града додао је и да ће локална самоуправа у пуном капацитету сарађивати са свим удружењима пензионера и пожелео да оваква дружења из године у годину буду што масовнија и популарнија.

-Оваква окупљања права су прилика за добро дружење, размену искустава и идеја и треба их буде што више и што чешће – поручио је Никола Лукач.

Жетва сунцокрета првих рокова сетве почеће следеће недеље

Aleksandra Djuran Аугуст 17, 2023

У претходна два дана на територији града пало је између 13 и 15 литара кише по квадратном метру. Падавине су помогле да се повећа влага у земљишту која недостаје, а помоћи ће и кукурузу који заснована у каснијим роковима сетве. На род сунцокрета последња киша неће утицати, сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољорпривредне стручне службе „Кикинда“.

-Северно од града Кикинде, у делу атара Иђоша, Мокрина и према Накову суша је урадила своје и код кукуруза и код сунцокрета. На овом потесу падавине неће имати утицаја с обзиром на то да ће род јарих култура бити преполовљен. Осим суше овог лета било је јаких ветрова и леда тако да има и полега и парцела где је род употпуности уништен – каже Симић.

Чим се земљиште просуши и стекну се услови може да почне жетва сунцокрета заснованог у првим роковима сетве, на земљиштима лошијег квалитета, али и на парцелама где је било леда и полега услед ветра.

-И ове године рок сетве, али и примена агротехнике су пресудни за принос. У атару имамо шаренолико стање, али оно што је сигурно је да ће род кукуруза бити знатно бољи у односу на прошлу годину када је био катастрофалан. Биће и њива где ће принос бити изузетан. Код већине произвођача очекује се просечан род кукуруза од шест до седам тона, а сунцокрета између три и три и по тоне по хектару – напоменуо је наш саговорник.

Жетва сунцокрета каснијих рокова сетве могла би да почне почетком септембра. Ове године у кикиндском атару засновано је више пшенице и сунцокрета, а на уштрб кукуруза. И поред тога на нашим њивама и даље је најзаступљеније „златно“ зрно која се традиционално сеје на око 30.000 хектара, док је сунцокрет заузео око 18.000 хектара.

Кикинђани међу најуспешнијим Србима у 2023. години

Aleksandra Djuran Аугуст 17, 2023

У енциклопедији Интернационалне издавачке куће “Оксфорд бук” за 2023. годину, међу најуспешнијим људима Србије налазе се и биографије тројице Кикинђана Слободана Којића, Милоша Латиновића и Милана Прунића Думе. Сва тројица су, пре свега, културни прегаоци и иза њих су богате каријере.

Вајар Слободан Којић магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, а упоредо са уметничким стваралаштвом
бавио се и педагошким радом. Оснивач је Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ који већ 42. године током јула у Кикинди окупља најеминентније светске уметнике.

– Веома прија када се нађете у друштву одабраних. И ово је један вид признања дугогодишњем раду, али и симпозијуму „Тера“ који је превазишао сва моја надања и постао већи него што сам могао
да замислим те давне 1982. године када је почео. Остаће забележено да сам једна од личности које су обележиле 2023.
годину што је важно, не за мене, него за културу и уметност – напоменуо је Слободан Којић.

Директор Битеф театра и књижевник Милош Латиновић сматра да је у добром друштву и да су Кикинђани који су у енциклопедији заслужили своје место. Завршио је Факултет политичких наука и аутор је двадесетак књига – десетак романа, књига прича, есеја, поезије, драма и књижевних прилога у периодици и дневним листовима. Дела су му преведена на енглески, мађарски, словачки, словеначки, македонски и румуски језик.

– Драго ми је што има више Кикинђана у овој енциклопедији. Захвалан сам и драго ми је због тога. Нашао сам се у овој књизи, пре свега, због резултата мог књижевног рада. С друге стране, већ деценију сам директор Битеф театра и Битеф фестивала који има континуитет, репертоар се разликује од године до године, онолико колико се разликује наша стварност – рекао је Латиновић.

Бард војвођанског мелоса, Милан Прунић Дума, први јавни наступ имао је 1971. године у београдском Дому синдиката, а прошле године прославио је 50 година културног рада. Пева из срца и сматра да је то најважније и да публика то препознаје, тако да је и награда током година било пуно.

– Велика је част бити у овој енциклопедији, нарочито што су Кикинђани који су њој културни радници. Добитник сам великог броја награда и музички правац не мењам више од 50 година. Од почетка каријере певам традиционалну, војвођанску музику. Имао сам срећу што никада није било потребе да се бавим другачијом музиком и истрајао сам као певач народне и градске музике. На сваком наступу дајем све од себе. Добио сам све награде које постоје у нашој земљи од колега, а ово је још једна потврда мог естрадног рада – рекао је Милан Прунић.

Оксфорд енциклопедија са дугогодишњом традицијом објавила је књигу успешних људи Србије, где су узета у обзир искључиво професионална достигнућа. „„Оxфорд’с Боок оф Суццессфул Пеопле оф Сербиа” је српски лексикон, приређен по систему “ко је ко”, у којем су побројане личности из различитих сфера друштвеног живота. У књизи су наведене особе које су својим стваралаштвом, способношћу и талентом, оставиле траг који је вредан да се забележи кроз њихове биографије.

Злата за кикиндски балет

Igor Crnogorac Аугуст 17, 2023

На Међународном летњем фестивалу игре „Суммер Данце Ноw“ полазници Издвојеног одељења новосадске Балетске школе и Балетске школице Културног центра освојили су неколико награда – у Кикинду су донели само злато

Фестивал игре одржан је протеклог викенда у Зрењанину, у оквиру манифестације „Дани пива“ и на њему су полазници кикиндске Школице и Балетске школе наступили са три групне и једном соло кореографијом, у пратњи наставнице класичног балета Ане Бујић и наставнице гимнастике, Драгане Карановић.

Кореографија „Моана Данце“, у категорији мини, модерни балет, коју су извеле полазнице Балетске школице, награђена је златом и бесплатном котизацијом за наступ на Копаонику.

Припремна група Балетске школе освојила је прво место у модреном плесу за кореографију „Имагине“, као и плаћену котизацију за учешће на Фестивалу плеса у Бечу.

Другој припремној групи, кореографија „Геронимо“ обезбедила је два прва места и награде – наступ на „Суммер Данце Ноw 2024“ у Зрењанину и бесплатну котизацију за учешће на фестивалу у Риму.

Једини дечак у Школи, Андрија Глигорин, ученик четвртог разреда у класи наставнице класичног балета Ингриде Војводић Црномарковић, освојио је прво место за своју соло кореографију „Тхис ис ме“. Овим је Андрија обезбедио и бесплатан наступ на фестивалу плеса у Бечу.

– Андрија је извео своју кореографију и тиме је његов успех још већи. Надам се да ће ова награда да га подстакне да и даље осваја награде и да ће наставити школовање у Балетској школи, да ће остати у овој уметности – каже наставница Ана Бујић.

Златног дечака и девојчице, сасвим извесно, очекују нова признања за труд и рад који улажу са својим наставницама, све време уживајући у плесу.

Из Културног центра Кикинда подсећају да је у току упис у Балетску школицу – за децу од 3 до 7 година, и у Балетску школу – Издвојено одељење новосадске Балетске школе у Кикинди, за узраст од 8 до 11 година. Школовање у Балетској школи траје четири године. Пријаве се примају до половине септембра. Број телефона је 061 281 41 41.

Скочила цена товљеника и прасића

Aleksandra Djuran Аугуст 16, 2023

Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.

-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу – каже Ковачевић.

На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.

-Све прасиће које сада имам остављам за тов, до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.

Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.

На „Крофнијади” испекле хиљаду крофни

Aleksandra Djuran Аугуст 15, 2023

Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.

Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.

-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.

Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.

-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.

Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.

-Испекле смо, заједно са гошћама, око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.

Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.

-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.

Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.

-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.

Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.

Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.

Вртићи спремно дочекују нову школску годину

Aleksandra Djuran Аугуст 15, 2023

До почетка нове школске године остало је још две недеље, а у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ увелико се припремају за долазак малишана у вртиће. Директорица Кристина Дрљић подсећа да је крајем јуна изашла прелиминарна листа уписане деце.

– Право жалбе родитељи су имали током јула. Комисија их је све прегледала и са родитељима су обављени разговори. Део жалби је решен, међутим, капацитета нема довољано. Коначне листе уписане деце у школској 2023/2024. години изаћи ће 24. августа, као и распоред васпитача који ће радити у групама. Васпитачи ће контактирати родитеље с обзиром на то да уговоре морају да потпишу до краја августа – каже Кристина Дрљић.

Да би се изашло у сусрет што већем броју деце, у вртићима је направљена прерасподела.

– Сви васпитачи и менаџмент су учествовали у томе да променимо постојеће структуре група деце. Захваљујући томе успели смо нађемо места за још двадесетак одсто малишана који су били на чекању. И нама је циљ да упишемо што више деце, међутим, обавезују нас законски нормативи којих морамо да се придржавамо – каже наша саговорница.

Од 20. августа свих 18 објеката биће затворено и започеће њихова дератизација, дезинфекција и дезинсекција како би спремно дочекали нову школску годину.

Доминација кикиндских енигмата на „Олимпијском квизу”

Aleksandra Djuran Аугуст 15, 2023

Вања Томашев из Кикинде победник је двадесетог издања „Олимпијског квиза“, званичне такмичарске дисциплине у оквиру 148. „Невесињске олимпијаде“. Један од најбољих квизаша у Србији, победник једног циклуса „Слагалице“, у Невесињу се такмичио трећи пут, а до сада је у својој колекцији имао две сребрне олимпијске медаље. Томашев је у финалу био бољи од Владимира Шмркића, професора информатике из Невесиња, осмоструког победника овог квиза. Треће место освојио је наш суграђанин Славко Бован, који је у седам наступа изборио исто толико финала на којима је освојио две златне, две сребрне и три бронзане медаље. Четврто место освојио је дебитант, Срђан Матковић из Гацка.

На квалификационом тесту, од 50 питања из опште културе, Томашев је имао 37 тачних одговора, Бован и Шмркић по 35, а Матковић 32. Финале је протекло у витешком надметању те је многобројна публика у дворани Културног центра „Небојша Глоговац“, уживала и ватрено бодрила све такмичаре. Аутор и водитељ квиза био је Драган Граховац, директор Радио Невесиња.

Интересантно је напоменути да су сва четворица финалиста чланови Енигматског клуба „Кикинда“.