Град

Krst BVS 3

На Храм Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу данас су постављена два крста, дар породице Латиновић из овог места. Верници и свештенство угостили су епископа банатског Никанора.

– Хвала богу дочекали смо и тај дан, посету епископа, нашег владике Никанора и тим поводом ми подижемо крстове на наш храм. Ово је дугоочекивани догађај – рекао је јереј Немања Милинковић, старешина Храма Светог Василија Острошког.

Епископ Никанор освештао је крстове, а затим је одржана и свечана литургија и постављени су крстови на храм.

Град финансијски подржава изградњу црркве на конкурсима за верске заједнице који се расписују сваке године, изјавила је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Овде смо да поделимо радост овог великог и светог чина. Иградња храма показује колико се у миру, са пуно слоге, стрпљења, љубави, преданости и вере може завршити свако добро дело. Нека нам свима овај свечани чин буде на спасење и радост и нека буде место окупљања и молитве верујућег народа.

Иницијатива за градњу храма у Банатском Великом Селу потекла је од мештана 1992. године. Темељи су изливени 2007, а две године касније освештали су их епископ Никанор и епископ будимски Лукијан. Тада је и започето зидање цркве, које је завршено 2012. године.

IMG_20230523_133236

Александар Димитријевић, пчелар са кошницама у Кикинди и на Келебији, добитник је осам златних медаља Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду за разне врста меда и пчелиње производе. Пчеларством се бави од 2015. године и његово газдинство броји 380 кошница.

Од 2017. године производим кремасти мед и тада смо освојили прво признање овог сајма и то за кремасти мед са чоколадом. Наставили смо у том смеру што је ове године награђено са осам златних медаља и једним шампионским пехаром. Наше породично газдинство проглашено је за најбоље у области агробизниса. Ова признања ми много значе јер потврђују мој труд, рад, а пре свега, сам квалитет наших производа. Наш став је да сваки нови производ шаљемо на оцену квалитета јер то нам је потврда да ли добро радимо – истакао је Димитријевић који је био један од излагача на јубиларном сајму.

Пчелињак Димитријевић се бави производњом багремовог, сунцокретовог, ливадског и кремастог меда са разним додацима попут чоколаде, малине, цимета, нане, ту је и мед зимска чаролија, са брусницом, аронијом. Баве се и сакупљањем полена који суше у својој сушари и по потреби га мељу.

-Бавимо се и скупљањем прополиса од којег правимо прополис капи и прополис креме за ране и хемороиде, производњом чистог природног воска који користимо за производњу крема за лице за суву и масну кожу, а скупљамо пчелињи отров. За следећу годину спремамо крему са пчелињим отровом и етеричним уљима – сазнајемо од Димитријевића.

У плану је повећање производње и изградња погона за паковање и производњу кремастог меда као и производа од воска и прополиса у Кикинди. Такође, Димитријевић жели да у нашем граду отвори кућицу за апи терапију, односно инхалацију уз помоћ кошница пчела.

 

PU nagrada 2

Основне школе “Петар Кочић” из Накова и “Мора Карољ” из Сајана, и Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ награђене су на конкурсу „За чистије и зеленије школе у Војводини“ Покрајинске владе. Признања су уручена на свечаности у четвртак.

За заслуге у подизању свести и личној одговорности за бригу о животној средини, Секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине са партнерима наградио је, за 2022/2023. школску годину, 54 васпитно-образовне установе у 26 градова, односно општина у Војводини.

Награде су: једнодневни излет за децу, наставнике и васпитаче у заштићеним подручјима у Војводини – Национални парк „Фрушка гора“ и Специјални резерват природе „Ковиљско-петроварадински рит“, обилазак Стражилова и Сремских Карловаца, вожња катамараном по Дунаву, семинар и литература за школе.

 

 

 

Film o samoubistvu 1

Ученици Техничке школе снимили су филм „Превенција самоубиства код младих“. Чланови Ученичког парламента, њих 16, аутори су сваког сегмента у продукцији овог остварења.

– Мислим да је тема врло битна, а да се мало прича о њој. Хтели смо да помогнемо нашим вршњацима и сви смо се радо укључили у стварање филма. Највећи проблем који смо ми препознали јесте ментално здравље, од тога све потиче. Најважнија је превенција – каже Ања Ковачев, ученица четвртог разреда.

Ученици су радили под менторством психолога Школе Радојке Француски и професора Драгана Оџића.

– Идеја је да информишемо ученике и младе у граду на тему самоубиства. Ова тема је тешка и, као и ментално здравље уопште, често је табу. Мало се прича о томе и то, најчешће, када је већ касно. Желели смо да делујемо превентивно, да укључимо младе, како би они били снажна карика која може да помогне – каже Радојка Француски.

Она истиче да ученици имају поверења и да долазе да разговарају, отварају се, што је, како оцењује, веома значајно у превентивном раду и у интервенцијама, када је то потребно. Родитељи су, нажалост преокупирани другим проблемима и зато би било неопходно за њих организовати трибине на тему менталног здравља.

Првом приказивању филма присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Деца уочавају проблеме и то нам говори да су зрелији него што мислимо. Овим филмом помажу да се отворено разговара о свему што их тишти и у томе  треба сви да их подржимо и да реагујемо на адекватан начин. Најважније је да имају поверења у нас и једни у друге. Оваквим активностима и нас старије  подстичу на  размишљање о томе како да приђемо овом проблему – рекао је Лукач.

Према подацима Светске здравствене организације самоубиство је други узрок смртности код млађих од 24 године. Поражавајућа статистика показује да сваке године самоубиство покуша више од шест и по хиљада младих, а 66 њих одузме себи живот.

Srbija Rumunija zdravstvo 1

Служба Хитне помоћи добиће нова возила и медицинску опрему захваљујући Интерег-ИПА пројекту прекограничне сарадње Србија – Румунија “Банат 112 – брз одговор за заједнички изазов”. Кикинда је водећи партнер, а осим Општине Жомбољ у реализацију је укључен и Црвени крст из нашег града.

Поводом „Европског Дана ургентне медицине“ који се сваког 27. маја обележава широм Европе, Кикинда је била домаћин медицинском особљу оба места ради размењивања знања и искуства, истакао је начелник Хитне службе, др Милош Бајић.

– Пројекат у којем учествују кикиндски Дом здравља и Општа болница из Жомбоља, подразумева значајна финансијска средства која ће се искористи за куповину опреме за обе установе, а ми ћемо добити и три санитетска возила. Два возила биће комплетно опремљена, и предвиђена је и комплетна опрема за амбуланту Хитне службе. Санитети ће се користи за теренски рад – прецизирао је др Бајић.

Жомбољској болници “Др Карл Диел” припашће 300 хиљада евра, открила је директорица, др Данијела Крли.

– Поред амбулантног возила, опремићемо две собе на Ургентном одељењу. Драго ми је што ћемо сарађивати са колегама из Кикинде. Наша здравствена установа мања је од кикиндске, али и једни и други можемо пуно да научимо и стечена знања применимо у свакодневном раду – додала је др Данијела Крли.

Кикинда и Жомбољ су братски градови од 1982. Године. Оваквим активностима сарадња се унапређује и развија, напоменуо је члан Градског већа, Саша Танацков. Опредељење локалне самоуправе је да се прекогранични пројекти односе на решавање проблема и на унапређење начина рада и опремљености виталних служби.

– Са Румунијом већ скоро читаву деценију реализујемо пројекте који помажу и једној и другој страни. Одређне ванредне ситуације не познају границе,а са суседима делимо заједнички простор који ће, у неком моменту, постати једна целина. Пројекат траје до краја године. Следи одлазак у жомбољску Болницу, али и њихова посета Хитној служби и Општој болници – рекао је Саша Танацков.

Укупна вредност пројекта је 768 хиљада евра, од чега је Кикинди припало 350 хиљада.

festival balona

Туристичка организација Града Кикинде приредила је суграђанима протеклог викенда право изненађење организовањем Првог фестивала балона на Старом Језеру. Веома брзо резерисана су сва расположива места за летење међутим, због временских услова, много заинтересованих није имало прилику и да полети.

– Много људи је овог пута остало ускраћено за летење, чак и неки који су се први пријавили – каже в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков. – Временски услови нису доволили да се остваре сви планирани летови – од четири предвиђена полетања балона, реализована су два што је, како су нам рекли пилоти, уобичајени учинак и у просеку је за овакве манифестације. Управо пилоти су одлучивали о томе да ли је безбедно за полетање, узимајући у обзир и податке Републичког хидрометеоролошког завода и Контроле летења у Београду.

Ипак, и они који су летели, и публика која је са земље посматрали балоне, задовољни су приликом да учествују у првој оваквој манифестацји у нашем граду. Да је наклоност обострана, потврђују утисци пилота.

– Балонари су одушевљени Кикинђанима, кажу да су људи дивни, веома непосредни и да им је било веома лепо у нашем граду. Они стално учествују на фестивалима широм Европе и тврде да нигде нису наишли на тако топао пријем. Кажу да им је боравак у Кикинди био право уживање и да једва чекају да их поново позовемо – каже Јасмина Миланков.

У другом плану, бар за оне који су летели или се надали летењу, остао је такмичарски део, односно Отворено првенство за топловаздушне балоне. Победила је екипа из Словеније, другопласирани су били балонари из Мађарске, док је румунска екипа заузела треће место.

У Туристичкој организацији имају у плану да Фестивал прерасте у традиционалну манифестацију. Уз подршку Града и добар ветар, већ се радујемо новим шареним балонима на небу изнад града.

malbasić sajam

Винар и виноградар из Нових Козараца Зоран Малбашић добитник је велике сребрне медаље 90. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду који траје до 26. маја. Признање је стигло за вино каберне совињон из 2015. године. Све ове године вино је чувано у старом подруму, на одговарајућој температури и у амбалажи и, када је довољно одлежало, дато је на оцењивање.

-Вино каберне совињон једно је од првих које сам направио годину дана пошто сам почео да се бавим виноградарством. Зато је ова медаља међу највреднијима које сам добио. Вино сам дао на оцењивање како бих се уверио да идем правим путем и да бих видео где сам у односу на сличне винарије. Сребро за мене сија као злато – рекао је Малбашић.

Подрум Малбашић настао је 2014. године и у производњу су укључени сви чланови породице. Узгаја три сорте грожђа, од којих две црвене каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг. Виноград је Малбашић засадио 2009. године, што је захтевало прилично улагање, али је преовладала жеља да стигне до циља.

-Сада смо коначно и доказали да француска сорта грожђа може итекако добро да рађа на банатском тлу. У плану нам је да региструјемо и винарију до краја године и да у будућности производимо још боља вина – открио је Малбашић.

Годишње произведе око 3.000 боца вина, а уз вино пече и ракију.

346139216_630331955684557_7536653613441272191_n

За одељење Офталмологије Опште болнице, фирма „Tиса Аутомотиве” купила је уређај оптотип пројектор, неопходан за свакодневни рад офталмолошке амбуланте. Овом догађају осим представника Болнице и компаније, присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Саша Танацков.

Др Драгана Радин, начелница Одељења офталмологије захваљујући се на донацији, истакла је да је реч о аутоматском пројектору графикона.

-Апарат садржи 41 графикон и осим оптотипа има низ тестова у страбологији. Он нам је неопходан за узимање видне оштрине пацијента и овај тест спроводи се на самом почетку прегледа. Управљање апаратом је лако, преко даљинског управљача. Стари пројектор има више од 40 година и овај ће допринети да будемо ефикаснији у раду – казала је др Драгана Радин.

Донатори, компанија „Тиса Аутомотиве“ и у ранијем периоду исказала је да је друштвено одговорна и да жели да помогне локалну самоуправу у којој послује. Акош Барна, генерални директор захвалио се представницима Болнице и града на плодоносној сарадњи.

-Прихватили сте нашу компанију и на нама је да учинимо све да имамо одличну међусобну сарадњу. И у наредном периоду потрудићемо се да побољшамо услове рада Болнице и већ сада могу да обећам да ћемо до краја године одвојите средства за још једну донацију – рекао је Барна и напоменуо да су здравствени радници сву своју снагу показали током пандемије корона вирусом.

Захваљујући се компанији Никола Лукач подсетио је да је „Тиса Аутомотив“ и раније додељивала донације попут ЕКГ апарата, док су за време короне међу првим обезбедили одређену количину заштитних маски.

-Ту су били да помогну и када је реконструисана педијатрија. За Општу болници и Дом здравља имати овакву фирму пуно значи. Они су једна од друштвено најодговорнијих фирми, нарочито што се труде да унапреде здравствену заштиту свих суграђана, међу којима су и радници компаније. Увек су доступни за донације и прави су пример како се понашати према средини у којој послују – рекао је градоначелник Лукач.

Апарат је вредан 240.000 динара и биће врло брзо у функцији.

nemačko udruženje

Немачко удружење Кикинда је 19. маја у Културном центру одржало изборну скупштину и изабрало нови управни одбор. Уместо Александра Конечнија, дугогодишњег председника, изабрана је Ерика Бански, уредница веб-странице Удружења.

На место Хилде Бански, потпредседника и члана првог Националног савета Немаца у Србији, изабран је Јован Бутер, дугогодишњи члан Удружења. Остали чланови управног одбора су: Јован Блат, Ксенија Боканић Коврлија, Винцензо Марано, Смиљана Ратко и Милена Вукашиновић.

У име старог Управног одбора – због болести председника – говорила је Хилда Бански. Истакла је да су првенствени циљеви Удружења били: остварење позитивне слике о Немцима који живе у овим крајевима, неговање националног идентитета кроз језик, културу, и обичаје Немаца, као и неговање добросуседских односа. Ови циљеви су и остварени.

У име новизабраног Управног одбора на указаном поверењу захвалила се Ерика Бански. Истакла је изузетан рад и достигнуте резултате претходног руководства, са жељом да се тај рад настави увођењем нових садржаја и коришћењем нових технологија и медија за комуникацију.

Sekretarijat i veliki park 7

Ђаци из ОШ „Вук Караџић“ данас су учестовали у еколошкој радионици под називом „Упознај Велики парк“. Поводом Европског дана паркова за њих је ову активност организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.

Запослени у Секретаријату децу су упознали са лепотама и природним вредностима градског парка који постоји 127 година.

– Деца израђују једниствене разгледнице од плодова и листића. Причамо им о врстама које имамо у парку, а то је укупно 40 врста дрвећа са око 700 стабала – 29 врста лишћара и 11 врста четинара  – рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

Ученици другог разреда са нама су поделили своје утиске о Великом парку.

– Врло често долазим овде да се надишем чистог ваздуха – каже Лука Бубуљ.

Његовој другарици Лари Стијак такође се свидео данашњи излет.

– Допада ми се што има пуно дрвећа и чист је ваздух.

Мања Иличић и Душко Жигић научили су како како се брине о околини.

– Животна средина се чува тако што бацамо смеће у канту, а не где стигнемо – каже Мања.

– Овде добијамо највише кисеоника док шетамо и зато треба да чувамо природу и да не бацамо смеће – објаснио нам је Душко.

Алекси Кнежевићу допада се природа у Бландашу.

– Лепо ми је што има много лепих биљака, има много људи и јако је леп ваздух овде.

Акција се наставља сутра, прикупљањем електричног и електронског отпада из школа „Фејеш Клара“ и „Милош Црњански“ и из кикиндске библиотеке. Ово је, иначе, редовна активност Секретаријата у којој специјализоване фирме откупљују електрични и електронски отпад и, заузврат, школама уплаћују донације за куповину нових уређаја.