Град

Кикиндско коњичко удружење

Школа јахања коју организује Кикиндско коњичко удружење почеће 27. маја. Поред  Илије Рађеновића, председника овог удружења, са полазницима ће радити четири младе даме: Јована Рожајац, Наталија Проданов, Лина Величков и Мина Албулов. Школа је намењена деци старијој од пет година и одраслима.

-Прошле године смо имали велико интересовање, с обзиром на то да дуго није било школе јахања у нашем граду- наводи Рађеновић. – Међу тридесетак полазника, било је деце која су долазила из Зрењанина, Српске Црње… И ове године радићемо са суграђанима из Наше куће“ и „Чигре“ који врло радо долазе овде.

 

Школа јахања одржаваће се викендом и једном или два пута током недеље, што ће зависити од броја полазника.

-Свима бих препоручила да науче да јашу, нема ништа лепше од контакта са овим племенитим животињама, За почетак треба да се упознају са коњима- каже Наталија Проданов (19).

Попут ње, и Лина Величков (15) коње воли од малена.

-Потребно је прво зближити се са животињом. Препоручила бих да заинтересови дођу овде и проведу неко време. Од недавно имам свог коња- додаје Лина.

И Мина Албулов (15) радо ће своју љубав према овим животињама  и вештину јахања пренети на другу децу, али и старије.

-Научила сам да јашем на ергели Келебија. Једва сам чекала да се овде отвори школа јахања, да не морам стално да путујем. Сваки коњ је другачији, има свој карактер са којим се треба упознати- напомиње Мина.

Тренуци проведени у природи са овим лепим и грациозним животињама несумњиво су драгоцени, доносе радост и незаборавно искуство. Већ један долазак у Кикиндско коњичко удружење, где вас очекују љубазни чланови, као и три прелепе кобиле и пони Џери, то потврђује.

Телефон за пријаве је 069 43 50 680.

фестивал балона

Десет балона из Мађарске, Словеније, Румуније и Србије винуло се у узбудљиву небеску авантуру у касним поподневним сатима са Старог језера. Било је потребно да то дозволе временске прилике због којих је летење јутрос било отказано.

Путници који су имали прилику да са висине уживају у панорами града и околине, за Кикиндски портал говоре о својим утисцима.

Првим Фестивалом балона који је организовала кикиндска Туристичка организација, суграђани су одушевљени. Задивљујући призор шарених ваздухоплова који се припремају за лет  привукао је све генерације суграђана. Сасвим оправдано, што потврђује и наш видео.

 

Матурантски плес 1

Свечано и емотивно било је данас на „Матурантском плесу“ на Градском тргу. У организацији Културног центра, плесу са Европом Кикинда се придружила 16. пут. На почетку манифестације одржан је минут ћутања страдалима и пуштени су бели балони.

На плесу матураната учествовало је око 400 ученика завршних година свих средњих школа уз госте, осмаке, чланове Балетске школе Културног центра и многобројну публику. Од када је плес матураната први пут одржан у нашем граду, пре 15 година, готово осам хиљада младих је, на овај начин, обележило крај једног периода заједничког школовања и живота.

 

– Млади улазе у ново доба које ће, свакако, бити неизвесније. Град Кикинда мисли на њих, подржава их у новим идејама и реалности која је око нас. Поручујемо им да чувају једни друге, да буду понос својих родитеља, школа и града. Ми ћемо учинити све да створимо још боље услове за живот и рад у најлепшем граду на свету и желимо да се, после следеће фазе свог живота, врате – рекао је градоначелник Никола Лукач, који је, са сарадницима, учестовао на манифестацији.

Манифестацију под називом “Европски фестивал кадрила иницирао је Плесни савез Словеније 2001. године. Први су са Европом почели да плешу матуранти из Краљева, 2005, а затим су се прикључили и многи други градови.

У овом пројекту до сада су учествовали матуранти из Словеније, Чешке, Словачке, Мађарске, Хрватске, Аустрије, Македоније, Црне Горе, Бугарске, Естоније, Турске…

Уједињени у радости заједничког одрастања, послали су поруку – сада и у сваком узрасту важни су другарство, блискост и јединство.

Педагошка

Уочи уписа у Високу школу струковних студија за образовање васпитача у Кикинди, из ове установе за суботу, 27. мај, од 12 до 14 сати, најављују још један Дан отворених врата.

У разговору са наставницима и члановима Студентског парламента будући студенти моћи ће ближе да се упознају са програмима и наставним и ваннаставним активностима Школе.

ВШССОВ уписује студенте на трогодишње основне и на мастер студије које трају две године. За основне студије укупно има 120 места – 95 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста и 25 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

– Очекујемо да нам Покрајински секретаријат одобри исту квоту за буџетске кориснике као и прошле године – 50 места на основним студијама и два на мастеру. Прошле школске године смо, као буџетске кориснике, уписали 45 студената на предшколском смеру и пет на традиционалном– каже директорица Школе, Ангела Месарош Живков.

Предстојећи упис, напомиње, могао би да буде и последња прилика за заинтересоване са трогодишњим средњим образовањем да упишу смер за традиционалне игре јер се, за наредну школску годину, најављује полагање државне матуре и тада то више неће бити могуће.

Упис на дошколовање је за оне који су студирали на Вишој школи за образовање васпитача како би завршили и трећу годину, што им омогућава да упишу мастер студије.

За студенте који су у радном односу, организована је и консултативна настава суботом. Студенти из других градова могу да буду смештени у Ученичком дому и ако нису на буџету.

Важно је истаћи да су дипломе ове Школе признате у иностранству без полагања разлике испита. Осим у предшколским установама, свршени студенти имају могућност запослења и у установама за пружање помоћи ментално мање развијеним особама и као лични асистенти.

Самофинансирајући студенти годину плаћају 54 хиљаде, а на мастеру је цена 75 хиљада динара. Школа одобрава плаћање у 10 месечних рата.

Конкурс за упис биће отворен крајем маја. Све додатне информације могу се добити на броју 0230 422 423 или путем мејла vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

Маково Лунга 4

Озваничење преласка милионитог путника на међународном граничном прелазу Наково-Лунга протекло је у знаку иницијативе да овај прелаз буде отворен 24 сата и да се дозволи пролазак аутобуса и других категорија возила. Ово би, закључено је, умногоме помогло радницима који свакодневно прелазе границу путујући на посао у три смене, послодавцима и инвестиционим потенцијалима Кикинде и читавог округа.

Милионити прелазак забележен је пре неколико дана, била је то хрватска држављанка са пасошем Европске уније. Данас је овај јубиларни прелазак обележен уз посету званичника.

Сусрету на граничном прелазу присуствовали су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Севернобанатског управног округа, Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције, Управе граничне полиције и Царине Републике Србије, Амбасаде Румуније у Београду, Граничне полиције Румуније, Префектуре Жупаније Тимиш, Компаније „Зопас“ и локалних пограничних општина.

– Значај овог граничног прелаза немерљив је за Кикинду, за пограничну зону и за читав регион – истакао је градоначелник Лукач. – Ми смо поново надлежним институцијама пренели захтев и молбу да прелаз буде стално отворен. Свако са овог скупа, са обе стране, учиниће све што може да заједнички остваримо сан који је реалан и да будемо ближи једни другима, да повећамо инвестиционе потенцијале, као и да унапредимо сарадњу и пријатељство.

Осим у радном времену, ограничење које сада постоји је и у категорији возила којима је дозвољен прелаз, а то су: путнички аутомобили, бицикли, мотоцикли и лака теретна возила до 3,5 тоне, али не и аутобуси.

Сама чињеница да је, за непуних седам година, овде забележено милион прелазака, знак је да постоји потреба за стално отвореним прелазом, закључили су данас и присутни румунски пријатељи.

– Ово је важан јубилеј, надам се да ће у будућности границу Наково-Лунга више прелазити и путници друге националности. Даћемо све од себе да овај гранични прелаз ради 24 сата како би се и повећао број прелаза – рекла је заменица амбасадора Румуније у Београду, Анка Попа.

Међународни гранични прелаз Наково–Лунга трајно је званично отворен 8. новембра 2014. године. До почетка пандемије, забележен је стални пораст броја путника. Најпрометнија је била 2018. година, када је било 193 хиљаде прелазака

Са партнерима из Румуније до данас је реализовано или је у току остваривање девет прегораничних пројеката, укупне вредности готово три милиона евра. Заједнички наступ пред европским фондовима значајно је унапредио животне услове Кикинде и места у Румунији. У овом тренутку реализују се три, из области ванредних ситуација, здравства и ревитализације животне средине.

 

 

Наково-Лунга

Град Кикинда ће сутра, 18. маја, озваничити пролазак милионитог путника на Међународном граничном прелазу Наково–Лунга од дана његовог трајног отварања 2014. године.

Догађају ће присуствовати градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Севернобанатског управног округа, Министарства спољних послова, Министарства за европске интеграције, Управе граничне полиције и Царине Републике Србије, Амбасаде Румуније у Београду, Граничне полиције Румуније, Префектуре Жупаније Тимиш и локалних пограничних општина.

Међународни гранични прелаз Наково–Лунга трајно је званично отворен 8. новембра 2014. године и, до почетка пандемије, забележен је стални пораст броја путника. Отварањем прелаза битно је унапређена прекогранична сарадња  Кикинде са суседним пограничним местима, посебно са Темишваром, центром Жупаније Тимиш.

До данас је реализовано девет прегораничних пројеката, од којих су најзначајнији управо они у вези са граничним прелазом. Изграђена је недостајућа инфраструктура на самом прелазу, затим бициклистичка стаза са соларном расветом и видео-надзором од Кикинде до граничног прелаза, реконструисано је 1.800 метара државног пута ка граници.

Такође, захваљујући трајно отвореном Међународном граничном прелазу, италијанска групација „Зопас“ која у Румунији послује у Великом Семиклушу и Темишвару, отворила је 2016. године фабрику у Кикинди, у којој ради 650 људи, и још око 200 наших суграђана  запослено је у њиховој фабрици у Великом Семиклушу.

Беби пакети 3

У свечаној сали Градске куће данас су поново били најдражи гости – бебе рођене у прва три месеца ове године. Поздравио их је градоначелник, Никола Лукач.

– Честитам вам рођење детета. И ја сам родитељ и знам колико енергије и труда треба да се подигне дете и да се изведе на прави пут. Град Кикинда жели увек да изађе у сурет најмлађим Кикинђанима, свима вама, и да се сви боримо за бољи живот у овом граду. Не знам шта ће нам брза саобраћајница и фабрика воде и реконструисана болница и нови Дом здравља ако нема деце због које све ово радимо. Хајде да их чувамо, да бодримо једни друге и да заједнички истрајемо у циљевима – рекао је Лукач.

Град Кикинда је новим суграђанима обезбедио 105 беби-пакета у којима су столица за храњење, пешкир са капуљачом, торба и „Радосница“. Појединачна вредност пакета је осам и по хиљада динара.

Ово је само један од програма Града ради подршке породицама, рекао је председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Спроводимо свеобухватне мере социјалне и дечије заштите. Ово је прилика да покажемо колико Град мисли на децу и колико нам је стало да нас има још више – рекао је Богдан. – Желимо да, на сваки начин, подржимо родитеље, да им пружимо све што им је потребно, да планирају породицу, да одгајају децу у Кикинди и да пошаљемо поруку да је Кикинда град породице. Наше мере дечије заштите су свеобухватне. И ове године имамо висока издвајања за родитељство, за помоћ деци, за пронаталитену политику, за прворођено и другорођено дете. Такође смо у Покрету три плус, помажемо незапосленим породиљама, а од 2021. године и паровима који су у процесу вантелесне оплодње. Свако ко је родитељ и жели да постане родитељ има сигурну подршку од нас. Сада нам је потребно јединство, да причамо о породичним, здравим вредностима на којима треба да подижемо нова поколења.

Данијела Гојковић је данас дошла по пакетић за свог трећег дечака, Милана.

– Већ сам добила овај пакетић за старијег дечака. Сада поклон дпбија Милан који има три месеца. Много ми значи ова помоћ јер сам самохрана мајка – каже Данијела.

Ивана и Милорад Тодор стигли су са ћеркицом Аурором и малим Михајлом, који има три месеца.

– Имам четворо деце и увек сам добила пакетић, сваки поклон нам помаже – каже мама Ивана

Подели пакета присуствовала је чланица Градског већа за бригу о породици, Мелита Гомбар. Пакетићи за новорођену децу део су  акције „Кикиндски беби клуб“ коју Град Кикинда спроводи од 2014. године.

Приједор 2

Драган Пецарски, члан Градског већа, и Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа, присуствовали су обележавању Дана братског града Приједора, који овај датум прославља као Дан првог ослобођења града у Другом светском рату.

Академији „Приједор у срцу” присутвовали су и министри у владама Републике Српске и Србије, потпредседници и посланици Народне скупштине Републике Српске, амбасадор Грчке Димитриос Папандреу, представници братских градова и општина и пријатељи из Италије и Словеније.

др Абрахам стрес 1

Предавање на тему „Стрес и стресогени фактори модерног доба као узрочници настанка симптома и болести“ одржао је доктор Горан Абрахам, један од оснивача удружења „Здравље на длану“, у амфитеатру ВШССОВ.

Важно је да људи схвате да свакодневица, у данашње време, умногоме утиче на њихово здравље или погоршавање хроничних болести. Тога нису свесни у довољној мери, каже др Абрахам. Он додаје да циљ његовог удружења и јесте  побољшање здравља и животног века суграђана.

– Значајно је да се примењују здраве ситнице у свакодневном животу, како би се унапредило здравље и како свакодневни стресори не би утицали на њега или на погоршање основне болести. Људи, рецимо, генерално не знају да, уколико не спавају довољно и квалитетно, то ремети имуни систем. Нормално је, у просеку, седам сати сна, али је важан и његов квалитет, а то зависи од тога како се пробудите. На пример, кафа на празан стомак ремети лучење мелатонина који утиче на спавање тог дана. Кафа би требало да се пије сат, сат и по после буђења и да се претходно доручкује.

Људи су „у машини“, не желе да изађу из свог ритма иако знају да је лош по здравље, каже др Абрахам. Не иду на време или превентивно код лекара, не размишљају о свом здрављу на време.

– Углавном је то последица неинформисаности. Лекари немају времена да појасне људима важне ствари, а људи, често, и не знају где да пронађу корисну и тачну информацију. Бавим се науком и здравим стиловима живота и зато сам и желео да им кажем шта треба да мењају. То су мале промене које, заједно, много помажу – тврди др Абрахам.

Он објашњава да је једна од промена и дневни ритам. Одлазак на спавање „са кокошкама“ итекако има смисла, каже доктор. Наши стари су знали да је за организам важно да се заспи са заласком сунца јер је такав биоритам усађен у наш ДНК.

Такође, сат и по времена пре спавања не треба гледати у екран, у тв, рачунар, телефон. „Уколико до четири ујутро гледате у екран, смањује се ниво допамина, хормона среће у организму и будите се депресивни, што може да доведе до озбиљнијих проблема“, додаје.

Организован под покровитељством Црвеног крста, догађај је имао хуманитарни карактер – добровољни прилози усмерени су Дечијем одељењу кикиндске болнице за куповину опреме.

пољопривреда

Град Кикинда расписао је 20 јавних позива у оквиру подршке пољопривреди и руралном развоју, за шта је, укупно, издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара. Овај износ већи је од прошлогодишњег за пола милиона и очекивања су да ће већи број пољопривредника аплицирати за средства.

Право да конкуришу имају пољопривредна газдинства са територије града која испуњавају услове, а јавни позиви су отворени до утрошка средстава. Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике.

Прошле године за подршку је пристигло 610, од којих је одобрено 588 захтева.