Град

сајан депонија

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине одобрио је пет милиона динара Граду Кикинди на конкурсу за чишћење дивљих депонија у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Како истиче Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој локална самоуправа издвојила је милион динара за овај посао, тако да ће укупна вредност радова бити шест милиона динара.

-У Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима депоније се нису чистиле неколико протеклих година. Кад год смо их уклонили, поново су настајале, тако да смо конкурисали за бесповратна средства за њихово уклањање. Са овим послом започећемо до краја октобра, како би до краја године он био завршен – рекла је Мирослава Наранчић.

Сваке године знатна средства улажу се за уклањање  дивљих сметлишта.

-Добри примери, да су средства сврсисходно утрошена, су депонија у Накову која је очишћена пре пет година. Сада се на месту, у непосредној близини језера, налази зелени појас и шума. У Банатској улици и на Старој кланици у Кикинди такође су постојале депоније и пошто су уклоњене нико годинама не одлаже отпад на овим локацијама. Са друге стране депонија у Мокрину, очишћена прошле године, за коју је издвојено 11 милиона динара, поново постаје сметлиште. Свега неколико дана након чишћења неодговорни суграђани поново су почели да одлажу отпад. Огромна средства која се улажу могу да се искористе за друге намене – сазнајемо од наше саговорнице.

У сваком селу организовано се сакупља комунални отпад, а организују се и акције одношења кабастог отпада током којих грађани могу да одложе све што не спада у стандардно кућно смеће.

-Неопходно је да сви имамо свест о томе да стварањем дивљих депонија загађујемо околину у којој живимо. Важно је да сви заједно водимо рачуна да нам средина у којој живимо буде уређена и здрава како бисмо дали пример будућим генерацијама – закључила је Мирослава Нараничић.

 

 

 

 

 

 

 

 

аератори 6

Уколико сте протеклих дана посетили Старо језеро, засигурно сте приметили новину – водоскоке који посебно ноћу, јер су осветљени, улепшавају овај простор. Њихова функција, међутим, није првенствено декоративна. Реч је о аераторима који обогаћују воду кисеоником. Постављено их је пет, три у језеру и два на ободном каналу. Непрекидно раде и планирано је да буду укључени од пролећа до касне јесени, док не крену први мразеви. Потом се скидају и на пролеће поново постављају на исто место, сазнајемо од члана Градског већа Саше Танацкова.

– Радом јаких мотора и избацивањем млаза воде долази до веће циркулације кисеоника, вода се меша и делимично постаје проточна, убацују кисеоник у њу. Постављање ових аератора је завршна етапа прекограничног пројекта „Еколејкс” који смо реализовали са партнерима из Румуније – појашњава Танацков.

Бенефит пројекта „Еколејкс” је очигледан. Уместо некадашњег запуштеног трстика између Старог језера и Спортског центар „Језеро”, на радост свих суграђана, добили смо уређену оазу за шетњу и рекреацију. Такође, у оквиру овог пројекта, урађена је темељна анализа квалитета воде у језеру и ободном каналу која пружа смернице за побољшање квалитета воде што је, истиче наш саговорник, дугорочан циљ.

– То није могуће одједном, већ у етапама. У новом циклусу прекограничних пројеката који се финансирају средствима ЕУ, конкурисали смо за наставак пројекта који се односи на квалитет воде. Дугорочан циљ је да језеро преко ободних канала, попречним каналима буде спојено са Великим кикиндским каналом, да добијемо већу проточност воде и да буде чистија. Желимо да искористимо овај велики потенцијал који имамо на Старом језеру – указује Танацков.

На питање о резултатима анализе воде, наш саговорник додаје:

– Квалитет воде у језеру и ободном каналу није на завидном нивоу, то је 5 и 6 категорија. Постоје ту и индивидуални загађивачи, то је део наше недовољне колективне свести, који у део канала убацују отпад. Стручњаци из водопривреде су несумњиво проценили да ако реализујемо идеју повезивања са Великим кикиндским каналом, подигнемо ниво воде тако што ће пумпама бити пребацивана у северни крак око језера, добићемо проточност која би побољшала квалитет воде. Многи Кикинђани не знају да канал који иде око језера и поред вртића „Плави чуперак”, као подземни канал иде до Великог кикиндског канала, и када је водостај нижи у ободном каналу и језеру, вода стоји, па је идеја да се направи кружно кретање – прецизира члан Градског већа.

ЗНАЧАЈНА ПОДРШКА ЈВП „ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ”

– Велику захвалност дугујемо „Водама Војводине”, захваљујући њима додатно је очишћен део канала, чиме су нам помогли да овај пројекат завршимо на најбољи могући начин. Финансирали су радове, а извођач је било ВПД „Средњи Банат” из Зрењанина- истиче Танацков.

РЦТ

Регионални центар за таленте „Душан Васиљев“ уписује, ове школске године, осму генерацију ученика. У Гимназији је данас, тим поводом, одржана конференција за новинаре на којој су представљени рад Центра и предности и погодности које ученици могу да постигну као полазници ове јединствене школе, намењене онима који желе више од формалног образовања.

– Ми радимо са младим људима која исказују таленте по различитим научно-истраживачким областима, то су деца којој је мало оно што добијају у школама. Најамбициознији од њих имају прилику, већ од седмог разреда основне школе, да наступе на општинском, регионалном и државном такмичењу талената. Имамо увек исти циљ, а то је да што већи број деце афирмишемо у смислу бављења науком и да информација о нашем раду стигне и до средина у којима то није случај – каже Срђан Срдић, руководилац Центра.

Групе се формирају по областима интересовања и са полазницима се ради по ритму и у терминима које договарају са својим менторима. Ови састанци се, углавном, одвијају у Гимназији „Душан Васиљев“ и у Народној библиотеци.

У Регионалном центру за таленте ментори су наставници и професори: Марија Поповић за математику и физику, Јелена Михајловић за биологију, Јасна Томшев и Будимир Ђукичин за географију, Драгана Француски и Вера Рош за историју, Гордана Новаковић за српски језик (основци), Сања Мракић за психологију, Зорана Рацков за француски језик, Вера Караџин за енглески и Срђан Срдић за књижевност (средњошколци).

– Велика је заинтересованост ђака за све области јер имају информације од ученика који су већ у нашем центру – каже Марија Поповић. – Математика, физика и биологија су увек популарне, као и историја и географија. Веома је велика заинтересованост и за психологију и та група нам је увек врло успешна. Међутим, она се формира само за ученике трећег и четвртог разреда средње школе јер психологија почиње да се изучава у другој години. Такође, изузетак од правила је и француски језик за који уписујемо децу већ од предшколског узраста.

Поред додатног знања из области за које је дете посебно заинтересовано, посебан бенефит имају ученици трећег и четвртог разреда средње школе који постигну успех на државном такмичењу јер су, у том случају, ослобођени пријемног испита на факултету. У досадашњем раду Центра полазници су постигли значајне резултате на свим и на највишим нивоима такмичењима и освајали признања као најбољи у држави.

Из Регионалног центра за таленте позивају све заинтересоване ђаке из северног Баната да дођу на упис у недељу, 24. септембра у 10 сати. У згради кикиндске гимназије тада ће бити уприличен сусрет са менторима, а појавиће се и досадашњи полазници. Није потребна посебна припрема јер не постоји пријемни испит. Тестови се организују тек касније, када групе већ буду радиле, кажу ментори.

Прошле године у Центар је уписано чак 112 полазника, а настава и одлазак на такмичења су, захваљујући подршци Града, потпуно бесплатни.

 

вибер_имаге_2023-09-16_16-46-38-142

Друштво пријатеља железнице „Кикинда“ протеклог викенда било је домаћин четрдесетом сусрету друштава Кикинде, Сегедина и Жомбоља. Сарадња датира од 2001. године, а од 2003. проширена је турниром у малом фудбалу рекреативаца друштава.

У суботу, у оквиру програма „Дана лудаје“, организован је турнир у малом фудбалу екипа пријатељских градова. Победници турнира су сви учесници, али је ипак највише победа однела екипа Кикинде, освојивши велики пехар.

У знак признања очувању традиције сусрета и неговање пријатељства душтава, златним медаљама и дипломама награђени су и Арпад Тот, члан извршног већа општине Жомбољ, Аркадие Ордоди, директор организације „Банат рипензис“ из Жомбоља, Петер Капошвари, пензионисани директор обласних железница Сегедин, Золтан Хусар, директор путничког саобраћаја мађарских железница, Иван Симић председник кикиндског друштва и Јожеф Блат, члан Друштва пријатеља железнице Кикинда и покретач ових сусрета. Захваљујући великој подршци туристичке организације и градској управи овај сусрет је достојно јубилеја обележен.

 

146859921_761539041138935_3203306751466192635_н

Пионир слободна школа уписује нову генерацију полазника ученика ВИИИ разреда основних школа и И, ИИ и ИИИ разреда средњих школа који су  заинтересовани за електротехнику, програмирање, програмирање, дизајн и комуникације, електронику, али и писање, цртање, видео монтажу. Школа је, као и до сада, бесплатна за полазнике, а предзнања нису потребна. Ове године фокус је на кандидатима који су заинтересовани за развој хардвера и електронику.

Пионир није само школа за програмирање, већ је циљ да кроз шире холистичко гледање на свет комбинујемо креативност и технологију ка решавању великих друштвених проблема, радимо на занимљивим пројектима и знањем променимо свет.

У  Пиониру ће моћи да раде на практичним пројектима и сигурни смо да ћемо полазницима помоћи да напредују у школи и да добију предност у даљем образовању, каријери, и прилике за факултет. Пионир расте из генерације у генерацију, ученици ове школе су шампиони УНИЦЕФ-овог изазова, а школа је награђенапризнањем  „Зелени лист“ за пројекте који се тичу заштите здраве животне околине. У нову генерацију позивају све младе који мисле да могу да се развијају, да померају границе могућег.

-Као и прошле године партнери су нам највеће светске компаније и организације (Гитхуб, ГитЛаб, Гоогле, Програм за развој Уједињених Нација, Јетбраинс, ЈЛЦПЦБ), а очекујемо и учешће светских стручњака као предавача у самом програму, хакатоне и друге активности у оквиру програма” – каже управитељ Пионир слободне школе, Марко Кажић.

Позив је отворен до 1. октобра 2023. и кандидати се могу ближе информисати на https://pionir.org, а линк за директну пријаву је https://tiny.cc/PionirPrijava

први Дани лудаје

Ово је фотографија са првих Дана лудаје одржаних 17. и 18. октобра 1986. године.

Нову манифестацију на Тргу је испратио велики број Кикинђана, које је поздравио и духовитим коментарима забавио легендарни Раша Попов. Поред познатог песника и новинара, програм је водио глумац Мирослав Жужић.

Тадашње „учеснице” не могу да се пореде са данашњим џиновским плодовима. То потврђују и резултати првог такмичења. Победила је бундева тешка 99 килограма. Узгојио ју је Стеван Позојевић.

Друго место припало је бундеви тешкој 86 килограма, Стевана Миркоња, пољопривредника из Иђоша, а треће такође „такмичарки” Стевана Позојевића која је тежила „свега” 81 кг.

Од куриозитета издвајамо и то да је, у вечерњим сатима, у препуном Мотелу „Ловац”, где су се гости сладили специјалитетима од лудаје, наступило више извођача, међу којима и Шабан Шаулић.

Најтежа бундева на другим „Данима лудаје”

Занимљиво је поменути и то да је већ наредне године, на другим „Данима лудаје”, победу однела дама. Студенткиња из Кикинде, Јасмина Јаконић, узгојила је бундеву тешку 92 килограма.

– Прошле године сам била посматрач, и то ме је подстакло  да се укључим. Тата ми је набавио семе домаћег хибрида, а ја сам је засејала и неговала. Има ту и малих тајни, а оне ће то и остати због конкуренције- прокоментарисала је победница које као награду добила седмодневно зимовање за две особе.

377586962_3459481797636455_5142157222660637588_н

Овогодишњи, 38. „Дани лудаје“ , привукли су велики број посетилаца из наше земље, региона, као и комшија из Румуније.  Сви они имали су прилику да уживају у културним, спортским, забавним садржајима, да пробају традиционална јела, али и да се увере да је Кикинда престоница лудаја.

 

 

-Током четири дана, од четвртка до недеље, више од 50.000 људи прошетало је Градским тргом, нашом Гостинском собом. Имали смо много више ноћења и гостију у односу на неке раније године. Сви посетиоци уверили су се у нашу гостопримљивост и гостољубивост, а имали су и прилику да виде лудају  од 865,5 килограма која је оборила све до садашње рекорде. Добили смо и нове производе од лудаје, као и нову категорију такмичења, најслађа лудаја. Сигуран сам да су наши гости уживали и уверили се да је Кикинда топао град,  а ми добри домаћини. Ово је била прилика да се видимо и са представницима братских градова и наставимо наша пријатељства, а они који су први пут били у нашем граду сигурно ће долазити и наредних година – рекао је градоначелник Никола Лукач.

 

378192168_142536622213873_3259288235861639593_н

Последње вече 38. „Дана лудаја“ резервисано је за бенд шаљивог имена „Банда дрвена“. Чине је Срборанци и Новосађани, а познати су по томе што на неконвенционалан начин изводе хитове  екс Југославије, попа, рока, класичног евергрина, али и тамбурашку музику.

-„Банда дрвена“ је заправо добровољно друштво које се бави муизиком и отворено је за све људе добре воље. Свирамо, дружимо се и трудимо се да нам буде лепо. Уколико је нама лепо, лепо је и онима који нас слушају – истакао је Далибор Станојевић.

У репертоар су уврштене ауторске обраде и у потпуности оригиналне песме на чијим студијским верзијама бенд тренутно ради.

-Свако од нас баре једном је до сада био на „Данима лудаје“ и драго нам је што смо добили могућност да наступамо пред Кикинђанима. Када смо видели лудаје нисмо могли да верујемо колике су – рекао је наш саговорник.

Милица Павловиц 7

У жестоком ритму почео је концерт некадашње „Звезде Гранда“, Милице Павловић. У истом маниру се и наставио, на одушевљење публике свих генерација која је напунила кикиндски Трг трећег дана манифестације „Дани лудаје“.

– Јако сам срећна што сам овде вечерас, ове године сам много певала на трговима. Срећна сам јер увек много људи дође на мој и концерт Саше Матића. Могу да кажем у своје и у његово име да смо припремили леп програм, долазимо са добром енергијом, весели и расположени. Иначе, обожавам бундеву, већ сам била понуђена, чим сам дошла, али ћу се почастити тек после концерта – рекла нам је Милица пре изласка на бину.

Најављујући свој концерт у београдској „Арени“ каже да то види као могућност да покаже све што је научила за 11 година бавећи се овим послом, и као благослов јер ће моћи да захвали својој публици за сву подршку коју јој пружају.

– На крају дана, ја сам срећна девојка – додала је Милица.

378106091_326072139930459_7225332181646890777_н

Изасланик председника Србије Александра Вучића и потпредседник Владе Милош Вучевић посетио је манифестацију „Дани лудаје“. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, народним послаником и шефом посланичке групе СНС у Скупштини Србије Миленком Јовановим и покрајинском посланицом Станиславом Хрњак, као и представницима покрајине, покрајинским секретаром за спорт Данетом Бастом и Срђаном Кружевићем, генералним директором ЈВП „Воде Војводине”, посетио је „Банатски фруштук“, „Европски кутак“, улицу Старих заната, Гостинску собу. Разговарао је са чланицама удружења жена, локалним пољопривредним произвођачима, али и гостима из Источног Сарајева, Лопара и других делова Србије.

Да је наш град престоница лудаја потпредседник Вучевић уверио се пошто је, заједно са градоначелником Лукачем, уручио награде и пехаре одгајивачима тикве који су ове године били најуспешнији.

– Честитам вам на томе како сте од лудаје направили бренд и подсетили све нас да итекако имамо одличне производе у нашој држави. Заборављамо оно што нас је красило вековима, а Банат је био познат по производњи лудаја. Када видим ове плодове сигуран сам да ћемо уз помоћ њих моћи да проверимо оно што ви, Кикинђани, тврдите да када се попнете на лудају видите цео Банат. Честитам комшијама из Мађарске на победи уз жељу да имамо најбоље могуће односе како са њима, тако и са пријатељима из свих других држава – истакао је Вучевић.

Додао је и да му је драго што је видео пријатеље из других градова широм Србије, али и других држава.

– Дошли су да уживају у кикиндском гостопримству, у граду који заслужује да буде на мапи дешавања у нашој држави. Надам се, желим и верујем да ћемо веома брзо лакше и сигурније долазити до вас, да ћемо да изградимо чувени смајли, да нам буду сигурнији и бољи путеви, да још више гостију дође у Кикинду. Да решите проблем хотела „Нарвик“, који је наслеђен, да стварате нове прилике за бољи живот Кикинђана и свих у северном Банату који су окренути ка вашем граду. У име председника Републике Србије Александра Вучића, честитам вам на сјајној манифестацији, гостопримству и желим срећу породицама јер „Дани лудаје“ су породични празник. Ми верујемо у породицу и поносни смо на наше мајке и очеве, баке и деке и држимо се заједно. Волимо нашу Кикинду и раван Банат и лудају – закључио је потпредседник Владе Милош Вучевић.

Обраћајући се окупљенима на Градском тргу Никола Лукач пожелео је добродошлицу свим гостима и истакао да Кикинђани током четири дана манифестације пуног срца дочекују све који  дођу у град добрих људи.

– За нас су „Дани лудаје“ најважнија манифестација кроз коју негујемо традицију, културу и обичаје свих који живе у нашој Кикинди. Драги гости уживајте, а мојим Кикинђанима желим да поручим да чувамо, поштујемо и помажемо једни друге како би заједнички креирали још бољу будућност за наш град – поручио је градоначелник Лукач.