Grad Arhive | Page 293 of 363

Škola za trudnice proslavila sedmi rođendan

Aleksandra Djuran July 19, 2023

Uz tortu i puno malih slavljenika Škola za trudnice proslavila je sedmi rođendan. Nakon što je ova škola najpre funkcionisala u okviru Opšte bolnice, napravljena je desetogodišnja pauza i 2016. godine ponovo je pokrenuta u okviru Patronažne službe Doma zdravlja. Đurđina Vojvodić (27) očekuje prvu bebu, a termin za porođaj je 15. avgusta.

-Škola za trudnice najviše mi je pomogla da steknem samopouzdanje, ali i da sebi razjasnim nedoumice u vezi podoja, presvlačenja, kupanja bebe . Upoznala sam se i sa ostalim trudnicama sa kojima sam razmenila iskustva i sigurna sam da ćemo nastaviti druženje i narednih godina – rekla je Đurđina Vojvodić.

Aleksandra Ćazić Kiurski ima devojčicu Krinku i ona je takođe bila deo škole.

-Od samog početka pohađala sam Školu za trudnice i sve što sam saznala i naučila puno mi je pomoglo. Naročito su mi značili saveti koji su se odnosili na dolazak kući sa bebom , šta i kako raditi, na šta obratiti pažnju. Školi želim da dugo radi i brine o budućim majkama – istakla je Aleksandra Ćazić Kiurski.

Škola je podrška trudnicama u psiho-fizičkim pripremama za vreme trudnoće, tokom porođaja, ali i po dolasku beba iz Bolnice i tokom prvih meseci života novorođenčeta.

-Za ovih sedam godina kroz školu je prošlo više od 1.500 žena. Kada smo počeli na prvom času bilo je tri buduće majke, a sada, na poslednjim časovima, bude i 10, 12 trudnica. – saznajemo od Olivere Vučković Popov, glavne sestre Patronažne službe i koordinatorke Škole za trudnice – Hvala svim kolegama koji su uključeni u rad škole pored redovno,g posla koji obavljaju svakodnevno.

Proslavu je uveličala Ela Banković Savčuk koja je izvela dečije kompozicije na klaviru, a Dunja Brkin Trifunović iz Narodne biblioteke „Jovan Popović” promovisala je čitalački klubić.

Škola nema pauzu i svakog meseca pozivaju se nove trudnice da se priključe i kako bi bile maksimalno spremne za najlepši događaj u životu – dolazak deteta.

Razigrano roditeljstvo

Škola za trudnice deo je i UNICEF-ovog projketa „Razigrano roditeljstvo“ u koji su uključeni Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“, Centar za socijalni rad, Dom zdravlja i Grad Kikinda.

-Sve službe koje učestvuju u projektu prošle su veći deo obuke i od naredne godine počeće predavanja i radionice u koje će biti uključeni i naši roditelji. Patronažna služba već sprovodi deo projekta putem patronažnih poseta – napomenula je Olivera Vučković Popov.

Oprez od afričke kuge svinja: Zaplenjeno meso na pijaci u Ruskom Selu

Aleksandra Djuran July 19, 2023

U Severnobanatskom upravnom okrugu na snazi su preventivne mere i aktivnosti u cilju sprečavanja širenja afričke kuge na teritoriji našeg okruga. Pojačane su inspekcijske kontrole, pa su tako nedavno nadležni organi reagovali i na pijaci u Ruskom Selu zaplenili svinjsko meso bez porekla, koje je došlo sa teritorije proglašene visokorizičnom zbog afričke kuge svinja.

Načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić apelovao je na sugrađane da strogo vode računa gde i kakvo meso kupuju.

-Najbolje bi bilo da se meso i mesne prerađivine kupuju od registrovanih proizvođača koji imaju sve propisane deklaracije. Na taj način štite svoju porodicu i sebe i izbeći će eventualno širenje zaraze. – istče Dučić – Nadležne inspekcijske službe pojačanim intenzitetom proveravaju i proveravaće sve subjekte na terenu. Svako nelegalno prometovanje svežeg mesa i proizvoda od mesa podleže krivičnoj i materijalnoj odgovornosti. Posebno će akcenat biti na nepoštovanju Uredbe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja se odnosi na sprečavanje širenja afričke kuge svinja.

Pored toga što se ova bolest širu u lokalnim samoupravama u neposrednom okruženju, registrovana je i u Rumuniji blizu granice, te je stoga i Kikinda u potencijalnoj opasnosti od afričke kuge. Veterinar Arapad Ač dodaje da svaka tri meseca obavlja aktivan nadzor svinja u individualnim domaćinstvima koja stoku drže u dvorištima kuća.

-Svima skrećem pažnju da je najvažnije da ne puštaju nikoga kod svinja. Isto tako, od velike važnosti su biosigurnosne mere odnosno dezobarijere, kao i da se svinje ne hrane pomijama. Napominjem da je zabranjeno držati i kupovati svinje koje nisu obeležene markicom. Ukoliko dođe do zaraze država refundira troškove uginuća i uklanjanja svinja obeleženih markicom, a za one koje nemaju markice vlasnik snosi troškove, a rizikuje i krivičnu prijavu. Na teritoriji koju pokrivam, a to su Iđoš i Sajan, 99 odsto svinja je obeleženo i proizvođači se pridržavaju propisanih mera – kazao je Arpad Ač.

Afrička kuga svinja u Srbiji, prema poslednjim podacima, registrovana je kod 617 gazdinstava u 26 opština i potvrđena je kod 1.083 domaćih svinja, od čega su 491 uginula.

Humanitarno veče u „Paciji“ za Juračićevu porodicu

Igor Crnogorac July 19, 2023

Kako bi prikupili novac za pomoć porodici tragično nastradalog Radovana Juračića, u „Pacija“ baru u petak, 21. jula od 22 sata, biće organizovano humanitarno veče. Na ulazu u Bar biće postavljena kutija za priloge za Radovanovu decu.

„Muzika devedesetih, koju ćemo vrteti u petak, isključivo će poslužiti da se svi setimo nekog lepšeg perioda kada smo Radovana viđali u gradu i kada je vodio plesnu školu koju su pohađali mnogi Kikinđani. Voleli bismo da je povod našeg okupljanja lepši, ali kada već nije tako, porodici treba dati do znanja da nisu sami i da još uvek u našem gradu ima ljudi koji su poštovali Raču i koji žele da pomognu u ovim teškim trenucima, navodi se u objavi Kluba „Pacija“.

Stigle domaće lubenice i dinje: Najlepše su slatke i hladne

Aleksandra Djuran July 18, 2023

U toku je berba domaćeg bostana. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a među njima je sugrađanin Dragan Radnović Dabika. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.

-Ove godine lubenice sam zasnova na tri, a dinje na jednom jutru. Uzgajam ranu, srednju i kasnu lubenicu, a posao počinje već početkom marta, kada se proizvodi rasad. Sam ga uzgajam od holandskog semena i već oko 15. aprila rasad se sadi na njivi i tada imamo najviše posla. Ranu sortu „krizbi“ počeo sam berem već početkom juna. Berba srednje sorte „top gan“ i „romerije“ , crne lubenice, je u punom jeku. Ukoliko me vreme posluži kasnu sortu braću u septembru – ističe naš sagovornik.

Proizvodnjom bostana bavi se 15 godina i kako kaže svaka godina je drugačija i svaka je izazov.

-Sunčano i toplo vreme odgovara lubenicama jer tada imaju slast. Svi kupuju i traže slatke lubenice i one koje proizvodim ispunjavaju uslove kupaca. – napominje Dabika – Ove godine nismo imali pravo proleće koje je više bilo jesen, tako da prolećno zalivanje nije imalo pravog efekta.

Trenutna cena lubenica je 60 dinara, iako je prodaja počela sa 100 dinara za kilogram.

-Ove godine za 30 do 40 odsto je poskupelo je seme i đubrivo, tako da do kraja sezone neću znati da li sam u minusu, plusu ili pozitivnoj nuli sa proizvodnjom. Makismalno sam uložio u agrotehniku, jer bez pune agrotehnike nema ni roda. Sa druge strane cena kilograma lubenice ostala je ista i očekujem da do kraja sezone bude i 30 dinara za kilogram. Imam redovne kupce koje sam stekao za ovih 15 godina, a snabdevam i markete i piljarnice tako prodaja ide odlično – otkrio nam je Dragan Radnović.

Sa četiri jutra pod bostanom očekuje rod od 30 do 50 tona. Svim kupcima napominje da je najbolje jesti hranu koja se proizvodi u njihovom kraju jer je ona i najkvalitetnija.

Kako prepoznati slatku lubenicu

Boja lubenice ukazuje na njenu zrelost i uvek treba birati onu koja ima jako izražene pruge tamnozelene ili svetložute boje. Kuckanje lubenice je takođe popularna provera. Ako zvuči šuplje, znači da ima više vode i da je zrela. Suprotno od toga znači da je kora debela i da lubenica još nije zrela. Uvek birajte lubenice koje su više okrugle nego ovalne.

Bravo za Enu, Hanu i Petru, mlade muzičke zvezde Kikinde

Aleksandra Djuran July 18, 2023

Ena Gogić (14) i sestre Hana (12) i Petra Todorić (10) osvojile su značajna priznanja na 43. Međunarodnom festivalu zabavne muzike za decu i mlade „TIN 2023“ održanom u Donjem Milanovcu. Festival je okupio veliki broj solista iz Rumunije, Maekdonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Prošlogodišnja dobitnica gran prija festivala Ena Gogić, ove godine osvojila je nagradu za najboljeg solistu u kategoriji mladih. Nastupala je sa kompozicijom „Glasam za ljubav“.

-Svaka nagrada puno znači i podstrek je da budem još bolja. U toku su i pripreme za takmičenje „Srbija u ritmu Evrope“. Zajedno sa Milanom Rajkov, Enom Tošić i Ivom Plemić predstavljam naš grad sa pesmom kiparske umetnice Ivi Adamou „La la lov“. Vredno vežbamo i nadamo se uspehu u Zrenjaninu. – istakla je Ena Gogić i dodala da snima novu pesmu.

Hana Todorić osvojila je nagradu stručnog žirija za najboljeg solistu u kategoriji dečije muzike. Izvela je pesmu „Napisana ljubav“. Ništa manje uspešna nije bila ni Petra Torodić koja je sa kompozicijom „Zimska pesma“ dobila prvu nagradu dečijeg žirija. Sestrama Todorić, koje imaju veliki broj nagrada, ovo je bilo prvo učešće na „Tin“ festivalu. I njih dve vredno rade ovog leta jer ih već u avgustu očekuje nastup na dečijem festivalu „Raspevane pahuljice“ u Mrkonjić Gradu, a u oktobru će biti deo festivala u Novom Travniku.

Više od 70 klubova i udruženja iz čitave Pokrajine na drugoj Fijakerijadi u Bašaidu

Igor Crnogorac July 16, 2023

Fijakerijada u Bašaidu održava ponovo uspostavljenu tradiciju. U mestu u kojem strast prema konjima i konjičkom sportu neguju oduvek, ovu manifestaciju su, posle gotovo tri decenije pauze, obnovili prošle godine. Danas se, na Vašarištu, takmičilo u discilinama jednopreg, dvopreg, tropreg, četvoropreg, višepreg i jahači.

Nastupili su takmičari iz više od 70 klubova i udruženja iz čitave Vojvodine. Samo bašaidski Konjički klub „Vranac“ ima 22 člana, rekao je Aleksa Mikalački, predsednik Kluba, organizatora Fijakerijade.

– Izuzetno nam je drago što smo, uz pomoć Mesne zajednice i Grada uspeli da vratimo ovu lepu tradiciju u selo. Bašaidski vranci su nadaleko poznati, a po jedan od njih postao je deo spomenika knezu Mihailu Obrenoviću u Beogradu. Tog vranca Knez je dobio na poklon iz ergele porodice Birimac, kada je bio na proputovanju u Bašaidu. Autor spomenika, Enriko Paci, tražio je baš tog konja kada je stvarao spomenik – ispričala je Aneta Jankov, zamenica predsednika Saveta Mesne zajednice Bašaid.

Iz lokalne samouprave Fijakerijadi su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Istorijska pozadina i ova lepa tradicija u Bašaidu zaslužuju da budu sačuvane – istakao je Bogdan. – Grad Kikinda daje punu podršku ovoj i svim drugim manifestacijama i želimo da se one unaprede i još više omasove.

Na Fijakerijadi su, sa četiri dvoprega, jednim jednopregom i dva jahača, nastupili i članovi Kikindskog konjičkog udruženja.

– Ovo je odlična promocija konjarstva i prilika da pokažemo sve što imamo i znamo – rekao je Ilija Rađenović, predsednik Udruženja i najavio povratak fijakera na ulice grada od narednog vikenda.

U programu na Vašarištu nastupili su i mlađi članovi KUD “Bapaid”

Uprkos vrelom danu, u prelepom ambijentu, uz rasne konje i fijakere, i zvuke Šostakovičevog „Valcera br. 2“, Fijakerijada u Bašaidu donela je dah prošlosti na ulice ovog mesta i u sećanje svih koji su prisustvovali događaju.

Sa crkve u Bašaidu posle 75 godina ponovo će se čuti crkveno zvono

Aleksandra Djuran July 16, 2023

Mesna zajednica Bašaid u ponedeljak, 17. jula uz Svetu Liturgiju i rezanje slavskog kolača proslavlja crkvenu slavu Svetog Savu sveštenomučenika episkopa Gornjokarlovačkog i Plaškog paroha bašaidskog. U susret slavi na hramu Svetog Nikolaja posle 75 godina podignuto je novo crkveno zvono umesto starog koje se nije oglašavalo od 1948. godine.

-Postojeće zvono puklo je 1948. godine kada je odlukom tadašnjih vlasti oduzeta crkvena imovina – saznajemo od jereja Aleksandra Lekića koji je na službi u Bašaidu. – Od tada pa sve do 2021. godine u parohijskom domu nije se rodilo nijedno dete. Za više od sedam decenija prvo dete koje se rodilo u kući u kojoj živi sveštenik sa porodicom je moj sin Arsenije. Sa svojom suprugom iz Radojeva u Bašaid sam preuzeo službu 2020. godine i počeo da prikupljam donacije za zvono. Zvono je stiglo 2021. godine tokom prepodnevnih sati, a moja supruga porodila se tog poslepodneva.

Zvono je 5. juna ove godine osveštao vladika banatski Nikanor, a ovih dana ono je podignuto na svoje mesto. Oglasiće se sa crkve naredne nedelje čim se ojača konstrukcija i ono bude fiksirano.

-Već nekoliko godina crkva se obnavlja sopstvenim i sredstvima priložnika. Hram je jedan od najvećih u Banatu i prošle i ove godine uređena je fasada, a započeti su i unutrašnji radovi. Potrebno je sanirati plafone i restaurirati freske, što će trajati do kraja godine – napominje jerej Lekić.

Crkva je izgrađena 1833. godine i od tada je dva puta obnavljana 1959. ii 1982. godine. Neophodnje i krečenje kupole i tornja, da se postave novi satovi i behaton. Naš sagovornik nada se da će sve biti završeno tokom naredne godine kada bi bilo organizovano i veliko osvećenje crkve.

Na „Suvača demo festu“ jutro dočekalo više stotina rokera

Igor Crnogorac July 16, 2023

Nije bilo mesta sumnji jer nije bilo moguće da ne uspe – u subotu uveče održan sedmi „Suvača demo fest“, u organizaciji istoimenog Udruženja muzičara, ozbiljno pozicioniran među rok bendovima, ima sve najbolje atribute filozofije rokenrola – sjajnu muziku, vrsne muzičare i, po proceni gostujućih bendova, najbolju publiku na svetu.

Kako je i najavljeno, posle nastupa najmlađih iz Muzičkog centra „Bubamara“ iz Bečeja, stejdž su preuzeli domaćini – kikindski bendovi mladih muzičara, ali i osvedočeni rok majstori, ujedno i selektori Demo festivala, grupa „Frends“.

Usledili su nastupi rok sastava iz Zrenjanina, Bečeja, Novog Sada, Subotice. Pored autorske muzike, svirali su se i hitovi u širokom vremenskom i žanrovskom rasponu – od Arete i Dženis do Adel, od Ismete Krvavac do „Atomskog skloništa“.

„Arhetipovi“ iz Novog Sada jedan su od bendova koji može da se pohvali da u svom sastavu ima generacijski raspon od dvadesetak godina. Svirali su svoju muziku, tvrđeg rok zvuka.

– Mi smo spoj mladosti i iskustva. Imamo više od 15 svojih numera. Prvi put smo na Festivalu, i interesantno nam je da ima raznih generacija. Atmosfera je pitoma, ljudi su civilizovani i uživaju, što nam se jako sviđa. Muzika je jezik jači od predrasuda, kada volimo, slušamo ili zajedno pevamo istu pesmu, razlike ne postoje – zaključuje Zdenko Kadilak, frontmen „Arhetipova“.

Najmlađi vokal na Festivalu, ali sa dugim stažom nastupa na sceni „Bifea 67“ je Andreja Šević iz Kikinde, učenica Srednje muzičke škole u Zrenjaninu. Sa svojim ocem Bodom i njegovim prijateljima iz tvrdog jezgra kikindske rok scene nastupa od sedme godine. Sluša, razume se, rok, ali i metal, i ima ozbiljne planove u svom gradu.

– Nisam nastupila samo na prvom Festivalu. Večeras sam pevala „Džolin“ od Doli Parton i „Crni ples“ grupe „Oktobar 1864“ i veoma sam zadovoljna – kaže Andreja. – Kada završim Akademiju umetnosti u Novom Sadu, planiram da se vratim u Kikindu i da predajem. Što se tiče muzičke karijere, za sada ostajem na stejdžu na kojem sam odrasla, a kasnije ću imati svoj bend i sa njim graditi karijeru.

Sedmi „Suvača demo fest“ pomogli su Grad i, kako je navedeno, mnogi dobri ljudi. Zasluge za odličnu pripremu i realizaciju pripadaju, pre svega, iskusnom muzičaru, idejnom tvorcu, Voji Đukiću i njegovom Udruženju muzičara.

Jedinstveni muzički događaj trajao je do ranih jutarnjih sati i okupio je ispred scene kod Suvače više stotina ljudi. Takođe je otkrio, sudeći po uživanju i na sceni i ispred nje, da poklonici dobrog rok zvuka sjajno istrajavaju, da se rađaju nove generacije rokera i da ima nade za one koji, kako smo saznali, ne pristaju na predrasude. Jer su zajedno, u istoj, baš dobroj pesmi.

Mala škola motonautike drugi put na Starom jezeru

Igor Crnogorac July 15, 2023

Manifestacija „H2O adrenalin“ održava se ovog vikenda u Kikindi na Starom jezeru. U besplatnoj maloj školi motonautike, instruktori iz Motonautičkog kluba „Moto džet“ iz Novog Sada, decu uzrasta od osam do 14 godina uče upravljanju skuterom. Ovaj letnji program je, drugi put, upriličila Turistička organizacija Grada.

– Deca su prošlog leta veoma lepo prihvatila ovu novu aktivnost u toku raspusta i to nas je podstaklo da je organizujemo ponovo. Prošle godine bilo je 150 dece, verujem da će ih ovoga puta biti isto toliko. Svi koji su osetili čari vožnje, došli su ponovo i moći će da kažu da su u svom gradu naučili nešto novo – rekla je Jasmina Milankov, v. d. direktorica Turističke organizacija.

Deca su na skuterima sa instruktorima i, kako kaže Milankova, po nekad za vožnju dolaze u obzir i malo mlađi, ukoliko instruktor proceni da je to bezbedno.

Aleksandar Krevešić, predsednik Motonautičkog kluba, ističe odličnu saradnju sa Gradom i naglašava značaj obuke za vožnju skuterom, jer se ona, često, olako shvata.

– Nepravilno upravljanje skuterom može da bude veoma opasno, što mnogi ne znaju. Greška je kad ljudi odu na more, sednu na skuter i misle da znaju da ga voze. Najčešće greše jer ne znaju da, kada puste gas, plovilom više ne može da se upravlja i tada lako može da dođe do sudara. Pored obuke, mi želimo da postignemo i to da se neko zaljubi u motonautiku kao granu sporta i da počne da se takmiči. Prvo imamo kratku teoretsku obuku, u toku koje pričamo o kulturi ponašanja na vodi. Obuka na skuteru traje četiri sata – kaže Krevešić.

On naglašava da je „Moto džet H2O adrenalin“ već neka vrsta nacionalne škole jer su instruktori iz ovog kluba, tokom leta, svakog vikenda u drugom gradu, na radost mališana koji nisu imali takva iskustva.

Jedan od onih koji je danas imao prvu vožnju je desetogodišnji Filip Čubrilo koji je bio zadovoljan, ali je i priznao da se malo uplašio kada je skuter skretao.

Leon Petrović ima 12 godina i prvi put se na skuteru, uz instruktora, oprobao prošlog leta.

– Bilo je baš super, vožnja je bila jako brza. Najviše mi se svidelo što sam mogao i sam da upravljam – kaže Leon.

Manifestacija traje dva dana. Još sutra, od 13 do 17 sati, iskusni motonautičari biće u našem gradu i čekaće nove zaljubljenike u ovaj sport. U međuvremenu, svoje prve vožnje na vodi, iskusiće svi koji to žele i tako steći lepu uspomenu na leto u svom gradu.

Na „Danu Suvače“ domaćice iz Padeja predstavile hranu, zanate i običaje svog mesta

Igor Crnogorac July 15, 2023

Mekike-langoši, štrudle i pogačice, pesma, ručni radovi, stari zanati i priče ispod oraha obeležili su jubilarni „Dan Suvače“, održan danas u ovom jedinstvenom mlinu na konjski pogon u Kikindi.

Domaćice programa ove godine bile su članice Udruženja žena „Sunce“ iz Padeja. U uvodnom programu nastupila je Ženska pevačka grupa „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva.

Nije slučajno što je upravo udruženje iz Padeja dočekivalo goste – u ovom mestu napravljena je kompletna drvena građa za mlin, a zatim i donesena i montirana u Kikindi 1899. godine. Od tada, mlin je neprestano bio u funkciji, sve do 1945. godine.

Žene iz Padeja su, pored kulinarskih specijaliteta, pripremile i izložbu ručnih radova, organizovale radionicu ukrašavanja predmeta tehnikom dekupaž i predavanje o lekovitom bilju, odnosno predstavljanje proizvoda „Makvala“ iz Padeja, nekadašnje „Mente“.

– Udruženje „Sunce“ nam je jedno od najaktivnijih u opštini. Bave se tkanjem, dekupažom, kulinarstvom, predstavljaju nas na takmičenjima. U opštini Čoka mnogo ulažemo u rad svih udruženja, želimo da sačuvamo tradiciju. Demografski smo dosta stari, ali radimo na infrastrukturi i kulturi, trudimo se da zadržimo mlade – naglasila je Stana Đember, predsednica opštine Čoka i osnivačica Udruženja žena iz Padeja.

Gošće-domaćice iz Padeja pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Suvača nam veoma mnogo znači i ideja manifestacije da predstavimo kulturu, tradiciju i običaje naroda sa ovih prostora – istakao je Lukač. – Naša je obaveza da čuvamo kulturu Banata i to se upravo radi i u ovakvim programima.

Organizator „Dana Suvače“, Narodni muzej Kikinda, ustanovio je program kako bi se popularizovao ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja, rekla je Slavica Gajić, viši kustos-etnolog u Muzeju.

– Suvača je jedini objekat te vrste u Srbiji. Imamo brojne programe – kampove, radionice, dolaze nam posetioci iz čitave Srbije, Mađarske i Rumunije, i mnogobrojne ekskurzije. Sada, posle deset godina, Suvača je mnogo poznatija i o njoj se zna i van granica naše zemlje. Na „Dan Suvače“ sednemo ispod oraha u dvorištu, poslužimo se starinskim specijalitetima i pričamo stare priče. Negujemo tradiciju i zato verujem da će ova manifestacija trajati – sigurna je Gajićeva.

Od kada postoji manifestacija, kao domaćice su se smenjivale članice udruženja iz svih sela koje pripadaju Kikindi. Sada se, kaže Gajićeva, krug zatvorio, i ponovo će, naredne godine, sa svojim rukotvorinama, starim zanatima i pesmom, goste dočekivati domaćice iz jednog od kikindskih sela.

– Sve je veća popularnost Suvače među posetiocima iz drugih krajeva, zato mi je žao što su u Kikindi ljudi malo inertni, i ne dolaze često – dodaje Slavica Gajić. – Naša ideja je da potpuno osposobimo mlin i puštamo ga u pogon, kao što to rade u Sarvašu u Mađarskoj, u kojem to čine jednom godišnje i svojevrsna je atrakcija.

Ovaj spomenik kulture je, inače, otvoren i dostupan posetiocima svakog dana, osim ponedeljkom, od 10 do 16 sati i u njega se uvek može svratiti, posedeti u hladovini ili pod orahom u dvorištu i setiti se nekih davnih vremena čiji duh živi upravo na ovoj adresi.

Град