Град

васар басаид

Од марта до октобра, сваке друге недеље у месецу, у Башаиду се организује вашар. Овако је протеклих деценија, а у задњих неколико окупља све више оних који купују и продају, долазе да виде и буду виђени. Тако је било овог месеца када је простор од три хектара врвео од људи. Нудило се све, од игле до локомотиве. Поред одеће, обуће, воћа,поврћа, ситне и крупне стоке, прибора за кућу посетиоци су могли да купе алате, намештај, огрев, али и машине за пољопривредну производњу. Поред продаваца из Кикинде и околних села ту су и комшије из оближњих градова, али и осталих делова Војводине, па и шире.

Жељко Чокањев из Зрењанина, власник је шеширџијске радње „Мој шешир“ и како нам открива увек долази са својом робом у Башаид.

-Већ 16 година бавимо се производњом шешира, а дуже од десет долазимо на башаидски вашар – сазнајемо од Чокањева – Иако не живимо од вашара, овде долазимо јер смо у комшилику и јер нас овде увек лепо дочекају. Радимо шешире за филмове и свештенике и то нам је најважнија производња, а овде долазимо првенствено јер је уређено и сређено, а и купци нас увек испоштују. Ово је један од бољих вашара у Војводини.

Супружници из Лаћарка код Сремске Митровице  први пут су били на башаидском вашару.

-Бавимо се производњом домаћих производа од меса. Све правимо по старим рецептима, без адитива и било каквих додатака. Цене су приступачне, а купаца има. Ово је породична производња и шира фамилија је укључена у њу. Презадовољни смо како је у Башаиду. Место је мало, али је све уређено. Доћи ћемо и наредног месеца сигурно – рекли су нам

А какав је то вашар без музике. Данијела из Новог Сада обучена у банатску ношњу уз звуке виолине допринела је да атмосфера и купаца и продаваца буде лепша и веселија.

-Била сам једном прошле године и свидело ми се. Поред посла бавим се и уличним свирањем у Новом Саду, али и на већим  скуповима попут овог. На вашарима нема свађе око места на ком ћу свирати што ми се често дешава у Новом Саду. Када ме виде, прво се мало зачуде, али након тога су љубазни и лепо реагују – додала је Данијела.

Наредни вашар у Башаиду је 6. августа и уколико сте пропустили овај, отиђите на следећи.

сладолед (3)

Туристичка организација града трећу годину заредом обележила је Светски дан сладоледа. Овим  поводом на Градском тргу окупио се велики број деце  на интерактивном дружењу са члановима дечијег позориштанца „Лане“, а они који су знали највише добили су бесплатан сладолед.

Да уживају у омиљеној посластици затекли смо браћу од стрица старијег Филипа и млађег Вука Булатовића. Вук нам је рекао да воли сладолед и да му је то омиљена посластица. Са друге стране деветогоришњи Филип, који живи у Москви, у сладоелду ужива када је у посети бакама и декама.

-Омиљени слаткиш ми је сладолед и то укус орео и плазма. У Русији се он купује у продавницама, а не овако на кугле као у Кикинди. Овај сладолед је пуно лепши, а и има га више, него онај који једем кући – искрен је Филип.

Исти је случај и са Марком Накракућиним који долази из Чачка.

-Сви сладоледи су ми омиљени. Ипак, највише волим пунч са чоколадним преливом и мрвицама. Ове кугле су огромне и зато га волим – казао је Марко.

Четворочлана породица Ковач такође ужива у летњој посластици, а највише петогодишња Александра.

-Омиљени ми је сладолед од јагоде. Једем га сваки дан док је лето, али прво морам да поједем ручак – открила нам је Александра.

Организована  је и потрага за сладоледом за нешто старију децу који су уз помоћ кодова постављених на туристичким локацијама долазили  до главне награде -сладоледа.

-Лети највише уживамо у сладоледу, а ниједна летња шетња Градским тргом не може да прође без, бар једне кугле сладоледа – истакла је Маријана Мирков из Туристичке организације – Зато смо се и одлучили да обележимо Светски дан сладоледа у чему су нас подржале све локалне сладолеџије које су надалеко познате.

Манифестацију су подржале посласитачрнице „Чери“, „Корзо“, „Сабо“, „Спорт“, „Специјал“ и „Фонтана“. У посластичарници „Ел Кафе“ у Руском Селу омиљена летња посластица поклањана је чији је био рођендан.

маскенбал 1

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ организован је маскенбал читалачког клубића. Ово је уједно била и завршна свечаност клубића с обзиром на то да ће до септембра на заслужену паузу. Фудбалери, ратници, принцезе, виле, спајдермени, краљеви уживали су у интерактивном програму. Дружењу је присуствово и велики фудбалер Роналдо у кога се маскирао Милан Бркин.

-То  ми је омиљен фудбалер и решио сам да будем Роналдо. Мама ми чита и волим приче у којима се деца играју и друже – открио нам је Милан.

Његов другар Урош Чавић био је боксер.

-Бокс је мој омиљени спорт јер су боксери јаки и снажни. Волим да долазим у Библиотеку јер се има пуно радионица  и увек чујемо нову причу – рекао је Урош.

Вила из бајке била је Нина Сабо.

-Волим причу о Пепељуги којој су помогле добре виле и моја жеља је била да и ја будем као оне. Виле живе у краљевству и у причама. Омиљена књига ми је „Снежана и седам патуљака“  – сазнали смо од Нине.

Дуња Бркин Трифуновић истакла је да је маскенбал традиција коју подједнако воле и деца и запослени у Библиотеци.

-Деца радо долазе, а посебна је драж то што се, бар на кратко, претварају у своје омиљене јунаке. Поред причања приче, деца су учествовала у језичким играма  и квизу. – истакла је Дуња Бркин Трифуновић – Поред жеље да деци приближимо књигу, ово је један од видова наше подршке читању. Циљ нам је да оно што прочитају деца знају и да интерпретирају, да издвоје омиљени лик или део приче. Сва наша деца лако науче да читају, али тешко науче да читају са разумевањем.

Наша саговорница додала је и да подршка читању траје од тренутка кад се дете роди, до одраслог доба.

градска куца

Након нешто више од месец дана, рачун града је, како сазнаје Кикиндски портал, данас одблокиран.

Безмало 220 милиона динара, слило се из градске касе на рачун фирме „3 Д Пројект“ Зорана Милешевића. Половина новца су камате, а половина наплата за спорне грађевинске радове на путу Иђош- Ада, који, како смо већ извештавали, ни данас нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај.

Тежак изазов са којим се суочила актуелна градска власт, успешно и ефикасно  је пребродила, захваљујући домаћинском и одговорном управљању, пажљивом планирању и финансијској дисциплини. Од великог значаја, била је и помоћ државе, сазнаје Кикиндски портал. Наиме, обраћање председнику Србије Александру Вучићу и Влади Републике односно Министарству финансија, очекивано, није остало без одјека, те је уследила конкретна финансијска подршка државе. Тиме је евидентно, највиши државни врх још једном потврдио бригу за све грађане и исказао подршку градској власти.

Пут Иђош- Ада

Чињеница је да је блокада рачуна, оправдано, изазвала стрепње великог броја суграђана, најпре буџетских корисника, али и свих оних који било каква давања и исплате очекују из градске касе. А таквих је много. Треба напоменути да су зараде редовно исплаћиване, упркос блокади рачуна, као и да је реализација инвестиција важних за побољшање квалитета живота у нашем граду, успешно настављена.

Такође, супротно очекивањима многих, о насталој ситуацији због блокаде рачуна, први човек града Никола Лукач говорио је отворено и без задршке, баш као и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак, упознајући суграђане са генезом, околностима и детаљима целог случаја. Подсетимо да су се градски челници обратили Врховном суду због ревизије пресуде, док неће одустати ни од кривичних пријава против оних који се сумњиче за злоупотребе које папрено коштају грађане Кикинде.

А шта су то грађани Кикинде управо платили два милиона евра? Да ли је тај позамашан износ новца могао бити уложен у нови вртић, путну инфраструктуру, културу, спорт, младе, социјална давања… И да ли ће, којим случајем, сада бити уложен у Кикинду? Одговор знамо.

 

350375580_980417932993492_2412439532513911326_н

Најцрње слутње након нестанка суграђанина Радована Јурачића, нажалост су се обистиниле. Породица Јурачић  званично је обавештена да је тело нађено код острва Серифос у Грчкој Радован Јурачић (44), након што је то потврдила ДНК анализа.

Упоређивањем генетског материјала Јурачића и његове мајке, утврђено је да је код острва Серифос извучено тело Радована Јурачића.

У тешким тренуцима када се угасила свака нада да је њихов супруг, отац, брат, син, можда, жив, породица се суочава са новом невољом. Немају довољно новца да преузму Радованово тело и допреме га у Кикинду где желе да га сахране.

Породица Јурачић замолила је све оне који су у прилици да им финансијски помогну. Након што упознати са овим случајем, градоначелник и његови сарадници сусрешће се у понедељак преподне са Радовановом супругом, како би изнашли начин да пруже помоћ унесрећеној породици.

Подсетимо, Радован је нестао 29. маја када се око 18 часова укрцао на брод у Атини до острва Кос. Два сата касније, чуо се са супругом Драганом. Како је испричала, позив се прекинуо, веза је била лоша, а њен супруг се од тада више није јављао.

У Грчку је Радован пошао у потрази за послом.  Две недеље од пријаве нестанка, тело Кикинђанина пронађено је на стенама код острва Серифос. Претпоставља се да је пао са трајекта, а детаље и околности случаја који је окупирао пажњу домаће, али и јавности у суседној Грчкој, треба да утврди истрага.

Сви који желе да помогну породици Јурачић, новац могу да уплате на рачуне: Драгане Јурачић, ул. Банатска 5а, Кикинда, динарски: 250204005918150020, а девизни: /РС35250204002045121022 .

 

Слава Козма и Дамјан 3

Слава Храма бесребреника Светих Козме и Дамјана у Кикинди данас је, на Светој литургији, окупила велики број верника. Уз старешину Храма, протонамесника Бобана Петровића, богослужило је свештенство Кикиндског намесништва.

Храм Светих Козме и Дамјана ове године обележава 20 година од почетка изградње, подсетио је Петровић.

– За све ове године успели смо да остваримо присан однос с парохијанима, у Храм долазе као у своју кућу, што нам је и била намера. Имамо лепу оазу духовног мира, што и мене и сваког верника који је допринео томе, чини срећним. Поводом јубилеја, по завршетку уређења порте, на јесен планирамо освећење Цркве, што је велика радост за нашу заједницу. За 20 година подигли смо и уредили Храм, изградили смо Парохијски дом у којем ће живети свештеници који ће овде служити, уредили смо Светосавску салу у којој се дружимо са верницима, и једну канцеларију – рекао је Петровић.

Кумови славе, породица Марић, Миле и Бранка са ћеркама Светланом и Јеленом, поклонили су Храму икону Пресвете Богородице.

– Стигли смо из Глине пре 29 година и редовно долазимо у цркву. Зближили смо се са људима овде, велика нам је част да кумујемо Храму – каже Марић.

Ова породица кумство је данас предала браћи и сестрама Вуколић из Кикинде.

Светој литургији присуствовали су челници локалне самоуправе, градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан. После богослужења, у Светосавској сали и у порти Храма приређена је трпеза љубави за вернике.

Идеја о изградњи Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди родила се деведесетих година. Земљиште за изградњу, дар тада Општине Кикинда,  освештао је Епископ банатски Хризостом на празник посвећен бесребреницима Светим Козми и Дамјану 1996. године, када је и постављен камен темељац.

Храм је, у савременом неовизантијском стилу, пројектовао Димитрије Маринковић из Панчева. Одбор за изградњу оформљен је 2003. године, када су се и стекли услови за почетак грађевинских радова. Доласком оца Бобана Петровића у Кикинду на чело шесте парохије, 2003. године, започета је изградња Храма Светих Козме и Дамјана.

ИМГ_20230714_142058

И у Кикинду  је стигао врео афрички ваздух под чијим утицајем је читава земља. То језго врелине метеоролози су назвали „Луцифер“. У  претходна два дана наш град је међу најтоплијим  у земљи. Предњачи Чачак где је јуче, како преносе медији, измерено невероватних 46 степени Целзијуса и Неготин, Ћуприја и Крагујевац са 36 степени. У Кикинди је  у среду, 12. јула у 17 часова измерена највиша дневна температура од почетка године 34, 9 степени, подаци су које смо добили од Софије Степанов из Метеоролошке службе.

-Јуче, 13. јула, у 15 часова био је најтоплији део дана. Тада је измерено 34,7 степени – напомиње Софија Степанов – Интересантна је појава, коју смо приметили прошле године, да дневне температуре расту у послеподневним сатима.

Током ноћи киша је на кратко донела пад температуре. У Кикинди је пало 5,3 литра кише по квадратном метру, у Мокрину свега две, а у Башаиду је забележено  11, 4 литара воденог талога по квадрату. Иако је било јаке грмљавине и појачаног ветра, на срећу, веће невреме је заобишло територију града. Једини инцидент, који је пријављен, догодио се у улици Краља Петра Првог испред кућног броја 105. Услед јаког ветра и грмљавине поломила се једна од већих грана стабла пинцике који красе ову улицу.

Спас од високих температура суграђани су потражили у сладоледу, хладним напицима, али је и више него добродошла фонтана.

Из Републичког хидрометеоролошког завода упозоравају на то да ће се сутра (субота) максимална температура кретати од 32 до 36 степени, а у недељу и првој половини наредне седмице још топлије, локално и до 40 степени Целзијуса. Очекују се и тропске ноћи када температура неће падати испод 20 степени.

Свети_козма_и_дамјан

Православни верници данас се сећају браће Светих Козме и Дамјана, односно славе Свете Враче. Ови свеци сматрају се заштитницима лекарске професије. Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи за узврат ништа “ради добитка и богаћења, већ Бога ради”, па су у народу познати као Свети Бесребреници.

Записано је, такође, да је Козма “љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата”.

Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у месту Фереману. На иконама су представљени у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове.

Према канону СПЦ, светитељи Козма и Дамјан славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Козма и 14. новембра, на дан Дамјанове смрти.

У календару Српске православне цркве Свети Врачи, нису уписани црвеним словом и није обавезан пост.

У народу постоји веровање да на овај празник треба изговорити молитву за оздрављење, али и да је добро радити тешке физичке послове, као и да, без преке потребе, не треба излазити из куће.

Овај празник је слава Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

ИМГ-112еф428цб276ф7е4цф1б64а5913фд39-В

Културни центар четврти пут организује радионицу „Мали кувар“  која сваке године изазива све веће интересовање деце. Ове године пријавило се њих шездесетак , а поред тога што су научили нешто ново да кувају, заједно са организаторима, учествују и у, већ заборављним дечијим играма, попут арјачкиње барјачкиње, леденог чиче, прескакње ластиша и друге.

Међу децом која су се радо одазвала овој радионици је и Ира Симичић (10) из Новог Сада која део лета проводи код баке и  деке.

-Волим да кувам са мамом тако да сам одлучила да будем део „Малог кувара“ и научим нешто ново. Све је забавно, а највише ми се допало прављење ванилица са којима ме бака дочека када јој дођем у посету. – рекла нам је Тара.

Јован Рибић (7) из Београда летњи распуст проводи код баке.

-Радионица је одлична, има пуно деце и стекао сам доста нових другара. Бакин колач и иначе волим да једем, а сада знам и да га направим . – додао је Јован.

Тања Ножица из Културног центра  истакла је да је и запослене изненадио огроман одзив малишана за ову радионицу.

-За два дана пријавило се 60 деце и морали смо да их поделимо у две групе. – напоменула је Тања Ножица – Циљ је да се са децом дружимо, да будемо креативни, да им употпунимо лето, да науче како смо се ми некада играли, али и да им приближимо старе, помало заборављене, рецепте из нашег краја.

 

Учесници радионице од кувара Радована Субина научили су да праве поткована јаја, од чланица Градског удружења пензионера да  праве ванилице и сендвиче „смајлиће“, са Љиљаном Богосављев правили су бакин колач, а са запосленима из Културног центра гибанчице и воћну салату. Сутра, последњег дана дружења биће организован излет у Велики парк где ће заједно са извиђачима кувати гулаш.

 

Удрузење зена Нови Козарци 7

Чланице Удружења жена “Нови Козарци” прославиле су Петровдан уз бројне госте и богату трпезу. Ово удружење постоји дуже од 45 година и исто толико времена обележава 12. јул, каже председница, Боја Ољача.

– Сваке године обележавамо Петровдан са својим пријатељима из удружења жена из Кикинде и околине. Драго нам је што нам сваки пут дођу и гости из удружења Козарчана у Београду. Угостили смо и председника Скупштине Града, Младена Богдана, в. д. директорицу Туристичке организације, Јасмину Миланков и Тању Ножицу из Културног центра. Веома лепу сарадњу имамо са нашом месном заједницом, Градском управом и многим организацијама. Освећење и резање славског колача обавио је јереј Никола Момиров, старешнима нашег храма Светог Илије. Било је, наравно, пита и других специјалитета које су спремиле наше жене – каже Ољача.

Она додаје да Удружење Нови Козарци има тридесетак чланица, и да им се чланство стално подмлађује. Састају се у својим просторијама у згради Месне заједнице једном недељно и имају значајну производњу ручних радова.

– Бавимо се свим ручним радовима, а имамо и тару (разбој) на којем ткамо.  Учествујемо на базарима и, на тај начин, саме себе финансирамо и прикупљамо средства за хуманитарне акције – објашњава Ољача.

Удружење жена Нови Козарци већ 13 година, у сарадњи са Месном заједницом, организује чувену „Питијаду“ у овом месту.

 

error: Content is protected !!