Од трагичног дана за нашу земљу, у кикиндским школама, као и у читавој земљи, преовладавају шок, неверица и туга због изгубљених живота. На часовима наставници са децом разговарају о свим темама које је ова трагедија отворила.
Организују се скупови солидарности и пале свеће испред школа и код Цркве Светог Николе у Кикинди. У порукама се изражава солидарност у тузи и за ноћас изгубљеним животима у околини Младеновца.
Свеће су палили и цвеће данас доносили грађани, ђаци, а организовано су, са својим професорима, да одају почаст невиним жртвама, до цркве дошли и кикиндски гимназијалци.
После незапамћене трагедије у школи на Врачару, у којој је тринаестогодишњак убио деветоро и ранио седморо људи, још увек је више питања него одговора. У покушају да схвати несхватљиво, потресена јавност таргетира оне које сматра одговорнима и покушава да препозна узроке који су довели до крвавог пира које је починило дете.
Да није у питању само трагедија, већ и велика траума за породице настрадалих, за децу и запослене у школи и за друштво у којем живимо, потврђује Татјана Тановић, психолог, психотерапеут и оснивач Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.
– Мислим да ће, од овог момента, много тога почети друкчије да се посматра и вреднује и да ћемо се друкчије бавити многим стварима – истиче Тановићева на почетку разговора.
Кикиндски портал: Како је могуће да се дечак од 13 година месец дана припрема да учини масовно убиство и да, вероватно, много дуже има проблем, а да нико не примети промену у његовом понашању?
Татјана Тановић: Не постоји један фактор који је проузроковао ову несрећу, нити можемо прстом да уперимо само у једном правцу, то је врло сложена прича. Ја не могу да причам о дечаку нити о његовој породици, јер их не знам. Имам само неке информације које нису ни проверене, и све што бих рекла о њима било би нагађање, па ћу говорити у начелу. Сам чин је показао да је ипак могуће да нисмо довољно обазриви, осетљиви, ни као родитељи, запослени у школи, сви који се сусрећу са децом, да приметимо сигнале које она шаљу када се нађу у неком проблему, када трпе неко тешко емотивно стање. Ово тумачим тиме да живимо у време веома брзог ритма, у којем родитељи јуре за новцем да би обезбедили егзистенцију породици. С друге стране, имамо све већу отуђеност у самој породици. Све више времена проводимо сами или са савременим технологијама, које веома утичу на свест деце и младих, њихов систем вредности, на њихов доживљај света, а поготово на доживљај себе и других. Врло је важно да родитељи пораде на својој осетљивости да препознају шта се то са дететом дешава, да прате сигнале и да некако нађу времена за своју породицу и за своје дете. Можда понекад ни сами нисмо свесни да је оно што смо видели толико озбиљно, могуће је да нисмо препознали озбиљност онога што се пред нашим очима дешава. То не смемо да радимо јер је дечији сигнал који указује на промену приоритет. Морамо одмах да станемо и да се позабавимо тиме, никако то не смемо да прескочимо или заобиђемо јер може да прерасте у нешто драматичније.
Кикиндски: Како видите и објашњавате подршку коју К. К. добија од неких вршњака на друштвеним мрежама после овог страшног догађаја?
Тановић: То ми говори да је реч о особама лишених емпатије, саосећања и свести да су нечији животи прекинути. Мене брине нормализација суровости, бруталности, агресивности, безосећајности и недостатак одговорности око нас. Један од узрока томе је глорификација свега наведеног и то препознајем свуда око нас, чак и на местима где не би смело да буде присутно, а то је, рецимо, Скупштина. Тако високо државно тело треба да буде за пример, у њему треба да владају и емпатија, саосећање, дијалог и разумевање, а тога нема. Затим су ту медији који глорификују насиље, бруталност, несаосећање, и не постоји нико ко ће да каже „Стоп, то не може!“. Корени свега лошег су дубоки. Свакако укључујем и оно што се дешава у породици, како породица негује емпатију. Међутим, породица не може бити изолована од времена и система у којем постоји. Проблем је веома сложен. Мислим, такође, да медији треба да дају мање простора оваквим реакцијама.
Кикиндски: Да ли особа са 13 година, психички здрава, може да има потпуну свест о делу и последицама?
Тановић: Да, свака ментално здрава особа, чак и у млађем узрасту, свесна је последица и може да их предвиди. Итекако могу да буду свесни онога што њихов чин може да проузрокује.
Кикиндски: Који су најчешћи знаци упозорења у понашању детета који указују на то да му је неопходна помоћ стручњака?
Тановић: Знаци упозорења могу бити врло индивидуални, то зависи од особе до особе, од тога каква је структура личности, и од узраста детета. Начелно говорећи, најчешћи знаци упозорења, када је реч о овом узрасту, 13 и 14 година, јесу: свако повлачење детета у себе, интензивно смањени контакти са члановима породице и пријатељима, одступање од уобичајених навика или показивање незаинтересованости за активности које су му до тада биле интересантне и које је често упражњавало. Такође, честа узнемиреност, повећена осетљивост, нерасположење и дуготрајна изолованост, али и врло агресивни испади, могу бити знакови да се у души једне младе особе дешавају потешкоће, психички ломови, тешке епизоде кроз које пролази и врло тешка, непријатна искуства са којима она нема ресурсе да изађе на крај.
Центар “Повежи се”
Кикиндски: Шта можете да препоручите деци и родитељима који су сада уплашени приликом уобичајених дечијих активности – одласка у школу, на тренинге, скупове?
Тановић: Деци бих препоручила да питају све што их интересује, да не ћуте и да одговоре потраже међу члановима своје породице пре него на друштвеним мрежама. Кад су родитељи у питању, то зависи од узраста. Уколико је дете млађе од осам година, савет је да га не оптерећују бруталним информацијама и детаљима о овоме што се догодило. Треба да буду отворени да чују питања која децу муче, јако је битно да се посвете, да деца могу слободно да им кажу шта их брине и које дилеме имају о овом страшном догађају и онда да им, у складу с њиховим узрастом, дају адекватне одговоре и објашњења.
Кикиндски: Шта, иначе, најчешће недостаје у односима родитеља и деце школског узраста данас?
Тановић: Данашњој породици првенствено недостаје заједничко време проведено у разумевању, разговору, блискости и у дружењу. У неким породицама родитељи успевају да избалансирају време и да имају заједничке тренутке. То је и препорука да, и поред времена које проведемо јурећи и организујући се, пронађемо време да будемо заједно, али усмерени и фокусирани једни на друге.
У већини школа данас нема наставе јер су чланови Уније синдиката просветних радника Србије и Синдикат радника у просвети ступили у штрајк. Запослени, чланови ових синдиката, налазе се у школама, али не одржавају наставу.
Како смо сазнали, данас се, од школа у граду, часови одржавају једино у ОШ „Јован Поповић“ и Економско-трговинској школи. Када су у питању сеоске школе, у штрајку су запослени у Мокрину, Руском Селу и Башаиду, док су у Новим Козарцима часови скраћени на 30 минута.
Из школа су позвали ђаке и родитеље да присуствују скуповима солидарности које организују због немилих догађаја од 3. маја.
У саопштењу Синдиката радника у просвети наводи се да се штрајк организује како би се свим запосленима у просвети обезбедило поштовање достојанства на раду, као и рад на радном месту и у радној околини на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду у скаду са Уставом и Законом о безбедности и здрављу на раду.
Из Уније синдиката просветних радника Србије позвали су родитеље да разумеју разлоге за обуставу рада.
„Неми смо пред чином који нас је натерао да затворимо школе. Све што чинимо и што ћемо чинити је у најбољој намери да учинимо школе безбедним местом за образовање и васпитање све наше деце“, стоји у саопштењу овог синдиката.
Градско веће на челу са градоначелником Николом Лукачем наставило је добру праксу одржавања седница у сеоским месним заједницама како би се на лицу места упознали са проблемима, потребама и захтевима мештана. Међу приоритетима који су изнети данас у Мокрину је изградња постројења за пречишћавање пијаће воде, изградња спортских терена, уклањање дивље депоније, санација крова Дома културе, завршетак реконструкције трга, проширење капацитета вртића. Да је конструктиван разговор ишао у правцу изналажења решења, потврђује председник Савета МЗ Дејан Ивановић.
-Изнели смо проблем одлагања кабастог и течног отпада, а у договору са секретаријатима видећемо како решити тај проблем. Потребно је едуковати грађане, видећемо да ли ће то бити трибине или подела летака. Тема су биле и инвестиције. Спортски терени односно спортски центар за који је у овој години планирана израда пројектне документације, омогућио би да деца више времена проводе напољу, одвојени од рачунара и друштвених мрежа. Важно нам је и да се реши проблем Дома културе чији кров прокишњава- рекао је Ивановић након седнице Градског већа којој су присуствовали и представници удружења и институција.
Градоначелник Никола Лукач истакао је да ће у Мокрину бити једно од четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде чија ће изградња почети у овој години.
– Мокринчани су изнели своје потребе и захтеве у доброј намери решавања вишедеценијских проблема, које настојимо да решимо заједнички. Поводом проблема депоније, разговарали смо о едукацијама и санкционисању несавесног понашања. Када је реч о комуналној инфраструктури, потребна је санација крова Дома културе, завршетак трга, изградња спортских терена, проширење капацитета вртића што је добра вест. На Савету је да дефинише приоритете како бисмо пронашли начине финансирања. Сигуран сам и у подршку покрајине и републике – рекао је Лукач.
Потребе и захтеви већи су од могућности, али се трудимо да реализујемо приоритете у месним заједницама, указао је Љубан Средић, члан Градског већа задужен за месне заједнице.
-У селима су често проблем објекти које користе месне заједнице, домови културе где су потребна улагања, то захтева значајна средства, као и путеви, тротоари, паркинг места која решавамо у складу са средствима. У Мокрину је проблем депонија смећа. Проблем одлагања отпада на тој локацији се понавља, а тим средствима би се, на пример, могао завршити трг. Прошле године смо 11 милиона уложили у чишћење депоније међутим она поново ниче, и тако се вртимо у круг. У свим селима имамо привремене депоније где се мора кабасти отпад одложити, али се то не поштује па смећа има на разним местима. Нико са стране не дође да баца тај отпад, већ то чине неки мештани-рекао је Средић.
Почели су радови на уређењу приступне стазе и постамента за постављање спомен обележја борцима Мокрина погинулим у ратовима деведесетих година . Споменик подижу Српски ратни ветерани Кикинда, месни одбор Мокрин, заједно са породицама погинулих и Месном заједницом Мокрин.
-У жељи да одамо почаст погинулим борцима и у складу са нашим опредељењем да негујемо сећање на страдале суграђане, колеге из месног одбора у Мокрину иницирале су да подигнемо ово спомен обележје. Споменик је рад вајара Милана Рамаија. Свечано откривање се планира за другу половину маја- каже за Кикиндски портал Владимир Радојчић, председник скупштине Српских ратних ветерана Кикинде.
Радове изводи грађевинска фирма из Мокрина СЗР Брег.
Лепа сарадња, започета пре много година, обновљена је ових дана – полазници Хуманитарног театра „Гусани у магли“ прикључили су се корисницима Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ у припреми инклузивне представе.
– Представу смо почели да радимо пре годину дана, на иницијативу наших корисника који су дали идеју и са нама написали текст. „Вулканизерска драма“ је прича о ситуацијаама из живота онако како их они виде. Радња се дешава у вулканизерској радионици јер један од наших корисника заиста има вулканизерску радњу. Имамо 12 глумаца и сада су нам се прикључили и чланови „Гусана у магли“, што нас је све веом обрадовало. Они су наши стари сарадници, оплеменили су нас умећем и знањем и додали представи још лепшу енергију. Увек је добро да се неко укључи, да наши корисници виде да су неком драги и корисни и да неко подржава њихов рад – каже Јелена Јанкелић, социјални радник у Центру.
Сарадња Хуманитарног театра „Гусани у магли“ и Центра започета је пре више од десет година. Када је рад Театра обновљен, једна од првих веза које успостављају је управо са овом установом.
– У представи учествују четири полазнице старије глумачке групе. У припрему сценографије, реквизита и костима укључили су се и полазници наше ликовне секције. Посебно нас радује што помажемо инклузију јер корисници Центра су део друштва који не смемо да занемаримо. Увек имају сву нашу подршку – рекао је директор Театра, Стефан Остојић.
Заједничке пробе одржавају се, већ месец дана, у просторијама Центра.
– У представи играм самог себе. Јако ми се свиђа овај рад и велика ми је част да глумим у представи – каже Зоран Савичић.
Његова другарица, Светлана Калинов, такође је задовољна сарадњом са новим актерима представе.
– Ја играм Зоранову другарицу. Јако лепо радимо, волим да учествујем у представама јер ме то испуњава.
Марија Бутер је трећи разред Гимназије „Душан Васиљев“ и полазница је глумачке радионице Театра „Гусани у магли“.
– После јавног часа у Театру ово нам је први већи пројекат ван њега – каже Марија. – Први пут радим са корисницима „Наше куће“. Веома су пријатни, имају много талената. Жао ми је што људи имају предрасуде јер су и њима потребни пријатељи.
„Вулканизерска драма“ биће премијерно изведена у четвртак, 11. маја, од 19 сати, у Дечијем позоришту „Лане“. Улазница је добровољни прилог намењен куповини сублимационог штампача, за потребе активности у Центру.
Представа ће имати и репризе, а планирана су и гостовања. Тако ће ова лепа сарадња пружити прилику свима који то желе да подрже ове младе људе који са великим ентузијазмом и радошћу припремају своју „Вулканизерску драму“.
Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.
– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.
Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.
Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.
На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300 Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржанa су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.
Делегација Кикинде на челу са председником Скупштине града Младеном Богданом боравила је у посети Босанском Грахову које је било домаћин треће манифестације „Вратимо спорт у Грахово”.
-Од 2021. године смо заједно и желимо да покажемо колико су наше пријатељство и наше везе јаке. Велики број наших суграђана води порекло из ових крајева и ми желимо да сарадњу учвршћујемо. И овога пута имамо прилику да видимо на који начин се Босанско Грахово развија, који су планови и циљеви у чему их желимо да истрају. Република Србија је умногоме помогла реализацију више пројекте овде, међу њима су санација крова на Дому културе и фискултурна сала, а ми ћемо се трудити да им и у наредном периоду помогнемо да се повежу и да аплицирају за све што им је потребно- рекао је Богдан.
Начелник општине Босанско Грахово Урош Ђуран истакао је да манифестација „Вратимо спорт у Грахово”, трећу годину заредом, окупља велики број Граховљана свих генерација, као и њихових гостију.
-Трећа улична трка окупила је омладину и децу у великом броју. Довели смо атлетичаре из свих делова Босне и Херцеговине, ту су нам и драги гости из Кикинде. Бројни грађани дошли су да нас подрже. За Босанско Грахово је ово један од ретких дана у години када се овако окупљамо. Ове године очекујемо и да ћемо добити Дан општине јер је јавна расправа у току, па ћемо настојити да спојимо две манифестације и окупимо још више грађана – рекао је Ђуран.
Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе и запослени на одржавању града, уредили су излетишта у Кикинди.
Средствима за сузбијање крпеља третирани су: простор Старог језера, Симићев салаш, Велики парк, СЦ „Језеро“, Кванташ, Водице, Еко стазу у Микронасељу, Стрелиште, Железнички нови ред, игралиште у улици Слободанке Ациган, дечије игралиште у А насељу, Пескара, и друге зелене површине у граду и на периферији, на укупној површини од 241.100 квадратних метара.
У пожару који је око 16 сати избио у Косовској улици, изгорео је помоћни објекат у породичном домаћинству. Брзом интервенцијом ватрогасне екипе, спречено је даље ширење ватре. Повређених, на срећу, нема.
Пожар је пријавио комшија који је видео дим и одмах алармирао ватрогасце.
