Od tragičnog dana za našu zemlju, u kikindskim školama, kao i u čitavoj zemlji, preovladavaju šok, neverica i tuga zbog izgubljenih života. Na časovima nastavnici sa decom razgovaraju o svim temama koje je ova tragedija otvorila.
Organizuju se skupovi solidarnosti i pale sveće ispred škola i kod Crkve Svetog Nikole u Kikindi. U porukama se izražava solidarnost u tuzi i za noćas izgubljenim životima u okolini Mladenovca.
Sveće su palili i cveće danas donosili građani, đaci, a organizovano su, sa svojim profesorima, da odaju počast nevinim žrtvama, do crkve došli i kikindski gimnazijalci.
Posle nezapamćene tragedije u školi na Vračaru, u kojoj je trinaestogodišnjak ubio devetoro i ranio sedmoro ljudi, još uvek je više pitanja nego odgovora. U pokušaju da shvati neshvatljivo, potresena javnost targetira one koje smatra odgovornima i pokušava da prepozna uzroke koji su doveli do krvavog pira koje je počinilo dete.
Da nije u pitanju samo tragedija, već i velika trauma za porodice nastradalih, za decu i zaposlene u školi i za društvo u kojem živimo, potvrđuje Tatjana Tanović, psiholog, psihoterapeut i osnivač Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.
– Mislim da će, od ovog momenta, mnogo toga početi drukčije da se posmatra i vrednuje i da ćemo se drukčije baviti mnogim stvarima – ističe Tanovićeva na početku razgovora.
Kikindski portal: Kako je moguće da se dečak od 13 godina mesec dana priprema da učini masovno ubistvo i da, verovatno, mnogo duže ima problem, a da niko ne primeti promenu u njegovom ponašanju?
Tatjana Tanović: Ne postoji jedan faktor koji je prouzrokovao ovu nesreću, niti možemo prstom da uperimo samo u jednom pravcu, to je vrlo složena priča. Ja ne mogu da pričam o dečaku niti o njegovoj porodici, jer ih ne znam. Imam samo neke informacije koje nisu ni proverene, i sve što bih rekla o njima bilo bi nagađanje, pa ću govoriti u načelu. Sam čin je pokazao da je ipak moguće da nismo dovoljno obazrivi, osetljivi, ni kao roditelji, zaposleni u školi, svi koji se susreću sa decom, da primetimo signale koje ona šalju kada se nađu u nekom problemu, kada trpe neko teško emotivno stanje. Ovo tumačim time da živimo u vreme veoma brzog ritma, u kojem roditelji jure za novcem da bi obezbedili egzistenciju porodici. S druge strane, imamo sve veću otuđenost u samoj porodici. Sve više vremena provodimo sami ili sa savremenim tehnologijama, koje veoma utiču na svest dece i mladih, njihov sistem vrednosti, na njihov doživljaj sveta, a pogotovo na doživljaj sebe i drugih. Vrlo je važno da roditelji porade na svojoj osetljivosti da prepoznaju šta se to sa detetom dešava, da prate signale i da nekako nađu vremena za svoju porodicu i za svoje dete. Možda ponekad ni sami nismo svesni da je ono što smo videli toliko ozbiljno, moguće je da nismo prepoznali ozbiljnost onoga što se pred našim očima dešava. To ne smemo da radimo jer je dečiji signal koji ukazuje na promenu prioritet. Moramo odmah da stanemo i da se pozabavimo time, nikako to ne smemo da preskočimo ili zaobiđemo jer može da preraste u nešto dramatičnije.
Kikindski: Kako vidite i objašnjavate podršku koju K. K. dobija od nekih vršnjaka na društvenim mrežama posle ovog strašnog događaja?
Tanović: To mi govori da je reč o osobama lišenih empatije, saosećanja i svesti da su nečiji životi prekinuti. Mene brine normalizacija surovosti, brutalnosti, agresivnosti, bezosećajnosti i nedostatak odgovornosti oko nas. Jedan od uzroka tome je glorifikacija svega navedenog i to prepoznajem svuda oko nas, čak i na mestima gde ne bi smelo da bude prisutno, a to je, recimo, Skupština. Tako visoko državno telo treba da bude za primer, u njemu treba da vladaju i empatija, saosećanje, dijalog i razumevanje, a toga nema. Zatim su tu mediji koji glorifikuju nasilje, brutalnost, nesaosećanje, i ne postoji niko ko će da kaže „Stop, to ne može!“. Koreni svega lošeg su duboki. Svakako uključujem i ono što se dešava u porodici, kako porodica neguje empatiju. Međutim, porodica ne može biti izolovana od vremena i sistema u kojem postoji. Problem je veoma složen. Mislim, takođe, da mediji treba da daju manje prostora ovakvim reakcijama.
Kikindski: Da li osoba sa 13 godina, psihički zdrava, može da ima potpunu svest o delu i posledicama?
Tanović: Da, svaka mentalno zdrava osoba, čak i u mlađem uzrastu, svesna je posledica i može da ih predvidi. Itekako mogu da budu svesni onoga što njihov čin može da prouzrokuje.
Kikindski: Koji su najčešći znaci upozorenja u ponašanju deteta koji ukazuju na to da mu je neophodna pomoć stručnjaka?
Tanović: Znaci upozorenja mogu biti vrlo individualni, to zavisi od osobe do osobe, od toga kakva je struktura ličnosti, i od uzrasta deteta. Načelno govoreći, najčešći znaci upozorenja, kada je reč o ovom uzrastu, 13 i 14 godina, jesu: svako povlačenje deteta u sebe, intenzivno smanjeni kontakti sa članovima porodice i prijateljima, odstupanje od uobičajenih navika ili pokazivanje nezainteresovanosti za aktivnosti koje su mu do tada bile interesantne i koje je često upražnjavalo. Takođe, česta uznemirenost, povećena osetljivost, neraspoloženje i dugotrajna izolovanost, ali i vrlo agresivni ispadi, mogu biti znakovi da se u duši jedne mlade osobe dešavaju poteškoće, psihički lomovi, teške epizode kroz koje prolazi i vrlo teška, neprijatna iskustva sa kojima ona nema resurse da izađe na kraj.
Centar “Poveži se”
Kikindski: Šta možete da preporučite deci i roditeljima koji su sada uplašeni prilikom uobičajenih dečijih aktivnosti – odlaska u školu, na treninge, skupove?
Tanović: Deci bih preporučila da pitaju sve što ih interesuje, da ne ćute i da odgovore potraže među članovima svoje porodice pre nego na društvenim mrežama. Kad su roditelji u pitanju, to zavisi od uzrasta. Ukoliko je dete mlađe od osam godina, savet je da ga ne opterećuju brutalnim informacijama i detaljima o ovome što se dogodilo. Treba da budu otvoreni da čuju pitanja koja decu muče, jako je bitno da se posvete, da deca mogu slobodno da im kažu šta ih brine i koje dileme imaju o ovom strašnom događaju i onda da im, u skladu s njihovim uzrastom, daju adekvatne odgovore i objašnjenja.
Kikindski: Šta, inače, najčešće nedostaje u odnosima roditelja i dece školskog uzrasta danas?
Tanović: Današnjoj porodici prvenstveno nedostaje zajedničko vreme provedeno u razumevanju, razgovoru, bliskosti i u druženju. U nekim porodicama roditelji uspevaju da izbalansiraju vreme i da imaju zajedničke trenutke. To je i preporuka da, i pored vremena koje provedemo jureći i organizujući se, pronađemo vreme da budemo zajedno, ali usmereni i fokusirani jedni na druge.
U većini škola danas nema nastave jer su članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat radnika u prosveti stupili u štrajk. Zaposleni, članovi ovih sindikata, nalaze se u školama, ali ne održavaju nastavu.
Kako smo saznali, danas se, od škola u gradu, časovi održavaju jedino u OŠ „Jovan Popović“ i Ekonomsko-trgovinskoj školi. Kada su u pitanju seoske škole, u štrajku su zaposleni u Mokrinu, Ruskom Selu i Bašaidu, dok su u Novim Kozarcima časovi skraćeni na 30 minuta.
Iz škola su pozvali đake i roditelje da prisustvuju skupovima solidarnosti koje organizuju zbog nemilih događaja od 3. maja.
U saopštenju Sindikata radnika u prosveti navodi se da se štrajk organizuje kako bi se svim zaposlenima u prosveti obezbedilo poštovanje dostojanstva na radu, kao i rad na radnom mestu i u radnoj okolini na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skadu sa Ustavom i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije pozvali su roditelje da razumeju razloge za obustavu rada.
„Nemi smo pred činom koji nas je naterao da zatvorimo škole. Sve što činimo i što ćemo činiti je u najboljoj nameri da učinimo škole bezbednim mestom za obrazovanje i vaspitanje sve naše dece“, stoji u saopštenju ovog sindikata.
Gradsko veće na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem nastavilo je dobru praksu održavanja sednica u seoskim mesnim zajednicama kako bi se na licu mesta upoznali sa problemima, potrebama i zahtevima meštana. Među prioritetima koji su izneti danas u Mokrinu je izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, izgradnja sportskih terena, uklanjanje divlje deponije, sanacija krova Doma kulture, završetak rekonstrukcije trga, proširenje kapaciteta vrtića. Da je konstruktivan razgovor išao u pravcu iznalaženja rešenja, potvrđuje predsednik Saveta MZ Dejan Ivanović.
-Izneli smo problem odlaganja kabastog i tečnog otpada, a u dogovoru sa sekretarijatima videćemo kako rešiti taj problem. Potrebno je edukovati građane, videćemo da li će to biti tribine ili podela letaka. Tema su bile i investicije. Sportski tereni odnosno sportski centar za koji je u ovoj godini planirana izrada projektne dokumentacije, omogućio bi da deca više vremena provode napolju, odvojeni od računara i društvenih mreža. Važno nam je i da se reši problem Doma kulture čiji krov prokišnjava- rekao je Ivanović nakon sednice Gradskog veća kojoj su prisustvovali i predstavnici udruženja i institucija.
Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da će u Mokrinu biti jedno od četiri mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode čija će izgradnja početi u ovoj godini.
– Mokrinčani su izneli svoje potrebe i zahteve u dobroj nameri rešavanja višedecenijskih problema, koje nastojimo da rešimo zajednički. Povodom problema deponije, razgovarali smo o edukacijama i sankcionisanju nesavesnog ponašanja. Kada je reč o komunalnoj infrastrukturi, potrebna je sanacija krova Doma kulture, završetak trga, izgradnja sportskih terena, proširenje kapaciteta vrtića što je dobra vest. Na Savetu je da definiše prioritete kako bismo pronašli načine finansiranja. Siguran sam i u podršku pokrajine i republike – rekao je Lukač.
Potrebe i zahtevi veći su od mogućnosti, ali se trudimo da realizujemo prioritete u mesnim zajednicama, ukazao je Ljuban Sredić, član Gradskog veća zadužen za mesne zajednice.
-U selima su često problem objekti koje koriste mesne zajednice, domovi kulture gde su potrebna ulaganja, to zahteva značajna sredstva, kao i putevi, trotoari, parking mesta koja rešavamo u skladu sa sredstvima. U Mokrinu je problem deponija smeća. Problem odlaganja otpada na toj lokaciji se ponavlja, a tim sredstvima bi se, na primer, mogao završiti trg. Prošle godine smo 11 miliona uložili u čišćenje deponije međutim ona ponovo niče, i tako se vrtimo u krug. U svim selima imamo privremene deponije gde se mora kabasti otpad odložiti, ali se to ne poštuje pa smeća ima na raznim mestima. Niko sa strane ne dođe da baca taj otpad, već to čine neki meštani-rekao je Sredić.
Počeli su radovi na uređenju pristupne staze i postamenta za postavljanje spomen obeležja borcima Mokrina poginulim u ratovima devedesetih godina . Spomenik podižu Srpski ratni veterani Kikinda, mesni odbor Mokrin, zajedno sa porodicama poginulih i Mesnom zajednicom Mokrin.
-U želji da odamo počast poginulim borcima i u skladu sa našim opredeljenjem da negujemo sećanje na stradale sugrađane, kolege iz mesnog odbora u Mokrinu inicirale su da podignemo ovo spomen obeležje. Spomenik je rad vajara Milana Ramaija. Svečano otkrivanje se planira za drugu polovinu maja- kaže za Kikindski portal Vladimir Radojčić, predsednik skupštine Srpskih ratnih veterana Kikinde.
Radove izvodi građevinska firma iz Mokrina SZR Breg.
Lepa saradnja, započeta pre mnogo godina, obnovljena je ovih dana – polaznici Humanitarnog teatra „Gusani u magli“ priključili su se korisnicima Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Naša kuća“ u pripremi inkluzivne predstave.
– Predstavu smo počeli da radimo pre godinu dana, na inicijativu naših korisnika koji su dali ideju i sa nama napisali tekst. „Vulkanizerska drama“ je priča o situacijaama iz života onako kako ih oni vide. Radnja se dešava u vulkanizerskoj radionici jer jedan od naših korisnika zaista ima vulkanizersku radnju. Imamo 12 glumaca i sada su nam se priključili i članovi „Gusana u magli“, što nas je sve veom obradovalo. Oni su naši stari saradnici, oplemenili su nas umećem i znanjem i dodali predstavi još lepšu energiju. Uvek je dobro da se neko uključi, da naši korisnici vide da su nekom dragi i korisni i da neko podržava njihov rad – kaže Jelena Jankelić, socijalni radnik u Centru.
Saradnja Humanitarnog teatra „Gusani u magli“ i Centra započeta je pre više od deset godina. Kada je rad Teatra obnovljen, jedna od prvih veza koje uspostavljaju je upravo sa ovom ustanovom.
– U predstavi učestvuju četiri polaznice starije glumačke grupe. U pripremu scenografije, rekvizita i kostima uključili su se i polaznici naše likovne sekcije. Posebno nas raduje što pomažemo inkluziju jer korisnici Centra su deo društva koji ne smemo da zanemarimo. Uvek imaju svu našu podršku – rekao je direktor Teatra, Stefan Ostojić.
Zajedničke probe održavaju se, već mesec dana, u prostorijama Centra.
– U predstavi igram samog sebe. Jako mi se sviđa ovaj rad i velika mi je čast da glumim u predstavi – kaže Zoran Savičić.
Njegova drugarica, Svetlana Kalinov, takođe je zadovoljna saradnjom sa novim akterima predstave.
– Ja igram Zoranovu drugaricu. Jako lepo radimo, volim da učestvujem u predstavama jer me to ispunjava.
Marija Buter je treći razred Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i polaznica je glumačke radionice Teatra „Gusani u magli“.
– Posle javnog časa u Teatru ovo nam je prvi veći projekat van njega – kaže Marija. – Prvi put radim sa korisnicima „Naše kuće“. Veoma su prijatni, imaju mnogo talenata. Žao mi je što ljudi imaju predrasude jer su i njima potrebni prijatelji.
„Vulkanizerska drama“ biće premijerno izvedena u četvrtak, 11. maja, od 19 sati, u Dečijem pozorištu „Lane“. Ulaznica je dobrovoljni prilog namenjen kupovini sublimacionog štampača, za potrebe aktivnosti u Centru.
Predstava će imati i reprize, a planirana su i gostovanja. Tako će ova lepa saradnja pružiti priliku svima koji to žele da podrže ove mlade ljude koji sa velikim entuzijazmom i radošću pripremaju svoju „Vulkanizersku dramu“.
Pored mnogih akcija koje meštani Banatskog Velikog Sela preduzimaju na uređenju sela, pojavila se i inicijativa da ovo mesto dobije svoj grb. Pokretač je Borislav Stojisavljević, administrator Fejsbuk stranice „Velikoselske novine“, inače i predsednik Udruženja „Krajiški višeboj“.
– Od postojanja sela nemamo ni grb ni zastavu. Izneo sam ideju i pozvao ljude da šalju svoje predloge sa opisom značenja simbola. U toku marta i aprila stiglo je desetak predloga. Ima različitih ideja, sa Zavičajnom kućom, suncokretom, pšenicom, kukuruzom, prugom. Recimo, na jednom predloženom grbu su Vasilije Ostroški, to je naša seoska slava, i Krajišnik u nošnji, sa zastavama, a između njih su Kozara i tri krune koje predstavljaju tri rejona u selu – priča Stojisavljević.
On dodaje da je i sam, kao inicijator, uradio prvo idejno rešenje na kojem su bili voz, planina Oštrelj kod Bosanskog Petrovca, odakle, uglavnom, potiču meštani, tri cveta runolista za tri dela sela i ispisana godina kolonizacije, 1945. Međutim, kaže, kasnije je svoj predlog povukao zbog različitih stavova koje meštani iznose na stranici „Velikoselskih novina“.
Kako je rok za podnošenje predloga istekao, sada preostaje da idejno rešenje budućeg grba izglasaju članovi Saveta Mesne zajednice, predsednici udruženja i bivši predsednici Mesne zajednice. Zatim će, kaže Stojisavljević, grb da se registruje, biće ozvaničen kao simbol mesta i postavljen na ulazu u selo.
Na prostoru današnjeg Banatskog Velikog Sela, do doseljavanja porodica iz Bosne, živeli su Nemci, u tri manja naselja: Soltur, Šarl(e)vil i Sent Hubert. Naselja je, posle naredbe carice Marije Terezije iz 1763. godine, formiralo 3.300 Francuza iz pokrajine Lorene i Nemaca iz jugozapadne Nemačke. Vremenom su se Francuzi asimilovali u Nemce. Posle Drugog svetskog rata, Nemci su deportovani u Nemačku, a imena sela zadržana su kao nazivi današnjih rejona Banatskog Velikog Sela. Danas ovo mesto ima oko 2.000 stanovnika.
Delegacija Kikinde na čelu sa predsednikom Skupštine grada Mladenom Bogdanom boravila je u poseti Bosanskom Grahovu koje je bilo domaćin treće manifestacije „Vratimo sport u Grahovo”.
-Od 2021. godine smo zajedno i želimo da pokažemo koliko su naše prijateljstvo i naše veze jake. Veliki broj naših sugrađana vodi poreklo iz ovih krajeva i mi želimo da saradnju učvršćujemo. I ovoga puta imamo priliku da vidimo na koji način se Bosansko Grahovo razvija, koji su planovi i ciljevi u čemu ih želimo da istraju. Republika Srbija je umnogome pomogla realizaciju više projekte ovde, među njima su sanacija krova na Domu kulture i fiskulturna sala, a mi ćemo se truditi da im i u narednom periodu pomognemo da se povežu i da apliciraju za sve što im je potrebno- rekao je Bogdan.
Načelnik opštine Bosansko Grahovo Uroš Đuran istakao je da manifestacija „Vratimo sport u Grahovo”, treću godinu zaredom, okuplja veliki broj Grahovljana svih generacija, kao i njihovih gostiju.
-Treća ulična trka okupila je omladinu i decu u velikom broju. Doveli smo atletičare iz svih delova Bosne i Hercegovine, tu su nam i dragi gosti iz Kikinde. Brojni građani došli su da nas podrže. Za Bosansko Grahovo je ovo jedan od retkih dana u godini kada se ovako okupljamo. Ove godine očekujemo i da ćemo dobiti Dan opštine jer je javna rasprava u toku, pa ćemo nastojiti da spojimo dve manifestacije i okupimo još više građana – rekao je Đuran.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Gradske uprave i zaposleni na održavanju grada, uredili su izletišta u Kikindi.
Sredstvima za suzbijanje krpelja tretirani su: prostor Starog jezera, Simićev salaš, Veliki park, SC „Jezero“, Kvantaš, Vodice, Eko stazu u Mikronaselju, Strelište, Železnički novi red, igralište u ulici Slobodanke Acigan, dečije igralište u A naselju, Peskara, i druge zelene površine u gradu i na periferiji, na ukupnoj površini od 241.100 kvadratnih metara.
U požaru koji je oko 16 sati izbio u Kosovskoj ulici, izgoreo je pomoćni objekat u porodičnom domaćinstvu. Brzom intervencijom vatrogasne ekipe, sprečeno je dalje širenje vatre. Povređenih, na sreću, nema.
Požar je prijavio komšija koji je video dim i odmah alarmirao vatrogasce.
