June 27, 2026

Град

vasar basaid

Vašar u Bašaidu: Sve atraktivniji i bolji

Aleksandra Djuran July 15, 2023

Od marta do oktobra, svake druge nedelje u mesecu, u Bašaidu se organizuje vašar. Ovako je proteklih decenija, a u zadnjih nekoliko okuplja sve više onih koji kupuju i prodaju, dolaze da vide i budu viđeni. Tako je bilo ovog meseca kada je prostor od tri hektara vrveo od ljudi. Nudilo se sve, od igle do lokomotive. Pored odeće, obuće, voća,povrća, sitne i krupne stoke, pribora za kuću posetioci su mogli da kupe alate, nameštaj, ogrev, ali i mašine za poljoprivrednu proizvodnju. Pored prodavaca iz Kikinde i okolnih sela tu su i komšije iz obližnjih gradova, ali i ostalih delova Vojvodine, pa i šire.

Željko Čokanjev iz Zrenjanina, vlasnik je šeširdžijske radnje „Moj šešir“ i kako nam otkriva uvek dolazi sa svojom robom u Bašaid.

-Već 16 godina bavimo se proizvodnjom šešira, a duže od deset dolazimo na bašaidski vašar – saznajemo od Čokanjeva – Iako ne živimo od vašara, ovde dolazimo jer smo u komšiliku i jer nas ovde uvek lepo dočekaju. Radimo šešire za filmove i sveštenike i to nam je najvažnija proizvodnja, a ovde dolazimo prvenstveno jer je uređeno i sređeno, a i kupci nas uvek ispoštuju. Ovo je jedan od boljih vašara u Vojvodini.

Supružnici iz Laćarka kod Sremske Mitrovice  prvi put su bili na bašaidskom vašaru.

-Bavimo se proizvodnjom domaćih proizvoda od mesa. Sve pravimo po starim receptima, bez aditiva i bilo kakvih dodataka. Cene su pristupačne, a kupaca ima. Ovo je porodična proizvodnja i šira familija je uključena u nju. Prezadovoljni smo kako je u Bašaidu. Mesto je malo, ali je sve uređeno. Doći ćemo i narednog meseca sigurno – rekli su nam

A kakav je to vašar bez muzike. Danijela iz Novog Sada obučena u banatsku nošnju uz zvuke violine doprinela je da atmosfera i kupaca i prodavaca bude lepša i veselija.

-Bila sam jednom prošle godine i svidelo mi se. Pored posla bavim se i uličnim sviranjem u Novom Sadu, ali i na većim  skupovima poput ovog. Na vašarima nema svađe oko mesta na kom ću svirati što mi se često dešava u Novom Sadu. Kada me vide, prvo se malo začude, ali nakon toga su ljubazni i lepo reaguju – dodala je Danijela.

Naredni vašar u Bašaidu je 6. avgusta i ukoliko ste propustili ovaj, otiđite na sledeći.

sladoled (3)

Sladoled omiljena letnja poslastica

Aleksandra Djuran July 14, 2023

Turistička organizacija grada treću godinu zaredom obeležila je Svetski dan sladoleda. Ovim  povodom na Gradskom trgu okupio se veliki broj dece  na interaktivnom druženju sa članovima dečijeg pozorištanca „Lane“, a oni koji su znali najviše dobili su besplatan sladoled.

Da uživaju u omiljenoj poslastici zatekli smo braću od strica starijeg Filipa i mlađeg Vuka Bulatovića. Vuk nam je rekao da voli sladoled i da mu je to omiljena poslastica. Sa druge strane devetogorišnji Filip, koji živi u Moskvi, u sladoeldu uživa kada je u poseti bakama i dekama.

-Omiljeni slatkiš mi je sladoled i to ukus oreo i plazma. U Rusiji se on kupuje u prodavnicama, a ne ovako na kugle kao u Kikindi. Ovaj sladoled je puno lepši, a i ima ga više, nego onaj koji jedem kući – iskren je Filip.

Isti je slučaj i sa Markom Nakrakućinim koji dolazi iz Čačka.

-Svi sladoledi su mi omiljeni. Ipak, najviše volim punč sa čokoladnim prelivom i mrvicama. Ove kugle su ogromne i zato ga volim – kazao je Marko.

Četvoročlana porodica Kovač takođe uživa u letnjoj poslastici, a najviše petogodišnja Aleksandra.

-Omiljeni mi je sladoled od jagode. Jedem ga svaki dan dok je leto, ali prvo moram da pojedem ručak – otkrila nam je Aleksandra.

Organizovana  je i potraga za sladoledom za nešto stariju decu koji su uz pomoć kodova postavljenih na turističkim lokacijama dolazili  do glavne nagrade -sladoleda.

-Leti najviše uživamo u sladoledu, a nijedna letnja šetnja Gradskim trgom ne može da prođe bez, bar jedne kugle sladoleda – istakla je Marijana Mirkov iz Turističke organizacije – Zato smo se i odlučili da obeležimo Svetski dan sladoleda u čemu su nas podržale sve lokalne sladoledžije koje su nadaleko poznate.

Manifestaciju su podržale poslasitačrnice „Čeri“, „Korzo“, „Sabo“, „Sport“, „Specijal“ i „Fontana“. U poslastičarnici „El Kafe“ u Ruskom Selu omiljena letnja poslastica poklanjana je čiji je bio rođendan.

maskenbal 1

Maskenbal u Narodnoj biblioteci podrška čitanju

Aleksandra Djuran July 14, 2023

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ organizovan je maskenbal čitalačkog klubića. Ovo je ujedno bila i završna svečanost klubića s obzirom na to da će do septembra na zasluženu pauzu. Fudbaleri, ratnici, princeze, vile, spajdermeni, kraljevi uživali su u interaktivnom programu. Druženju je prisustvovo i veliki fudbaler Ronaldo u koga se maskirao Milan Brkin.

-To  mi je omiljen fudbaler i rešio sam da budem Ronaldo. Mama mi čita i volim priče u kojima se deca igraju i druže – otkrio nam je Milan.

Njegov drugar Uroš Čavić bio je bokser.

-Boks je moj omiljeni sport jer su bokseri jaki i snažni. Volim da dolazim u Biblioteku jer se ima puno radionica  i uvek čujemo novu priču – rekao je Uroš.

Vila iz bajke bila je Nina Sabo.

-Volim priču o Pepeljugi kojoj su pomogle dobre vile i moja želja je bila da i ja budem kao one. Vile žive u kraljevstvu i u pričama. Omiljena knjiga mi je „Snežana i sedam patuljaka“  – saznali smo od Nine.

Dunja Brkin Trifunović istakla je da je maskenbal tradicija koju podjednako vole i deca i zaposleni u Biblioteci.

-Deca rado dolaze, a posebna je draž to što se, bar na kratko, pretvaraju u svoje omiljene junake. Pored pričanja priče, deca su učestvovala u jezičkim igrama  i kvizu. – istakla je Dunja Brkin Trifunović – Pored želje da deci približimo knjigu, ovo je jedan od vidova naše podrške čitanju. Cilj nam je da ono što pročitaju deca znaju i da interpretiraju, da izdvoje omiljeni lik ili deo priče. Sva naša deca lako nauče da čitaju, ali teško nauče da čitaju sa razumevanjem.

Naša sagovornica dodala je i da podrška čitanju traje od trenutka kad se dete rodi, do odraslog doba.

gradska kuca

Uspešno prebrodili krizu: Odblokiran račun grada- zahvaljujući domaćinskom upravljanju, finansijskoj disciplini i pomoći države

Jelena Trifunović July 14, 2023

Nakon nešto više od mesec dana, račun grada je, kako saznaje Kikindski portal, danas odblokiran.

Bezmalo 220 miliona dinara, slilo se iz gradske kase na račun firme „3 D Projekt“ Zorana Mileševića. Polovina novca su kamate, a polovina naplata za sporne građevinske radove na putu Iđoš- Ada, koji, kako smo već izveštavali, ni danas nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj.

Težak izazov sa kojim se suočila aktuelna gradska vlast, uspešno i efikasno  je prebrodila, zahvaljujući domaćinskom i odgovornom upravljanju, pažljivom planiranju i finansijskoj disciplini. Od velikog značaja, bila je i pomoć države, saznaje Kikindski portal. Naime, obraćanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike odnosno Ministarstvu finansija, očekivano, nije ostalo bez odjeka, te je usledila konkretna finansijska podrška države. Time je evidentno, najviši državni vrh još jednom potvrdio brigu za sve građane i iskazao podršku gradskoj vlasti.

Put Iđoš- Ada

Činjenica je da je blokada računa, opravdano, izazvala strepnje velikog broja sugrađana, najpre budžetskih korisnika, ali i svih onih koji bilo kakva davanja i isplate očekuju iz gradske kase. A takvih je mnogo. Treba napomenuti da su zarade redovno isplaćivane, uprkos blokadi računa, kao i da je realizacija investicija važnih za poboljšanje kvaliteta života u našem gradu, uspešno nastavljena.

Takođe, suprotno očekivanjima mnogih, o nastaloj situaciji zbog blokade računa, prvi čovek grada Nikola Lukač govorio je otvoreno i bez zadrške, baš kao i predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke Stanislava Hrnjak, upoznajući sugrađane sa genezom, okolnostima i detaljima celog slučaja. Podsetimo da su se gradski čelnici obratili Vrhovnom sudu zbog revizije presude, dok neće odustati ni od krivičnih prijava protiv onih koji se sumnjiče za zloupotrebe koje papreno koštaju građane Kikinde.

A šta su to građani Kikinde upravo platili dva miliona evra? Da li je taj pozamašan iznos novca mogao biti uložen u novi vrtić, putnu infrastrukturu, kulturu, sport, mlade, socijalna davanja… I da li će, kojim slučajem, sada biti uložen u Kikindu? Odgovor znamo.

 

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Gradski čelnici susrešće se sa porodicom Juračić u želji da pomognu

Jelena Trifunović July 14, 2023

Najcrnje slutnje nakon nestanka sugrađanina Radovana Juračića, nažalost su se obistinile. Porodica Juračić  zvanično je obaveštena da je telo nađeno kod ostrva Serifos u Grčkoj Radovan Juračić (44), nakon što je to potvrdila DNK analiza.

Upoređivanjem genetskog materijala Juračića i njegove majke, utvrđeno je da je kod ostrva Serifos izvučeno telo Radovana Juračića.

U teškim trenucima kada se ugasila svaka nada da je njihov suprug, otac, brat, sin, možda, živ, porodica se suočava sa novom nevoljom. Nemaju dovoljno novca da preuzmu Radovanovo telo i dopreme ga u Kikindu gde žele da ga sahrane.

Porodica Juračić zamolila je sve one koji su u prilici da im finansijski pomognu. Nakon što upoznati sa ovim slučajem, gradonačelnik i njegovi saradnici susrešće se u ponedeljak prepodne sa Radovanovom suprugom, kako bi iznašli način da pruže pomoć unesrećenoj porodici.

Podsetimo, Radovan je nestao 29. maja kada se oko 18 časova ukrcao na brod u Atini do ostrva Kos. Dva sata kasnije, čuo se sa suprugom Draganom. Kako je ispričala, poziv se prekinuo, veza je bila loša, a njen suprug se od tada više nije javljao.

U Grčku je Radovan pošao u potrazi za poslom.  Dve nedelje od prijave nestanka, telo Kikinđanina pronađeno je na stenama kod ostrva Serifos. Pretpostavlja se da je pao sa trajekta, a detalje i okolnosti slučaja koji je okupirao pažnju domaće, ali i javnosti u susednoj Grčkoj, treba da utvrdi istraga.

Svi koji žele da pomognu porodici Juračić, novac mogu da uplate na račune: Dragane Juračić, ul. Banatska 5a, Kikinda, dinarski: 250204005918150020, a devizni: /RS35250204002045121022 .

 

Slava Kozma i Damjan 3

Svetom liturgijom i trpezom ljubavi obeležena slava Hrama Svetih Kozme i Damjana

Igor Crnogorac July 14, 2023

Slava Hrama besrebrenika Svetih Kozme i Damjana u Kikindi danas je, na Svetoj liturgiji, okupila veliki broj vernika. Uz starešinu Hrama, protonamesnika Bobana Petrovića, bogoslužilo je sveštenstvo Kikindskog namesništva.

Hram Svetih Kozme i Damjana ove godine obeležava 20 godina od početka izgradnje, podsetio je Petrović.

– Za sve ove godine uspeli smo da ostvarimo prisan odnos s parohijanima, u Hram dolaze kao u svoju kuću, što nam je i bila namera. Imamo lepu oazu duhovnog mira, što i mene i svakog vernika koji je doprineo tome, čini srećnim. Povodom jubileja, po završetku uređenja porte, na jesen planiramo osvećenje Crkve, što je velika radost za našu zajednicu. Za 20 godina podigli smo i uredili Hram, izgradili smo Parohijski dom u kojem će živeti sveštenici koji će ovde služiti, uredili smo Svetosavsku salu u kojoj se družimo sa vernicima, i jednu kancelariju – rekao je Petrović.

Kumovi slave, porodica Marić, Mile i Branka sa ćerkama Svetlanom i Jelenom, poklonili su Hramu ikonu Presvete Bogorodice.

– Stigli smo iz Gline pre 29 godina i redovno dolazimo u crkvu. Zbližili smo se sa ljudima ovde, velika nam je čast da kumujemo Hramu – kaže Marić.

Ova porodica kumstvo je danas predala braći i sestrama Vukolić iz Kikinde.

Svetoj liturgiji prisustvovali su čelnici lokalne samouprave, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan. Posle bogosluženja, u Svetosavskoj sali i u porti Hrama priređena je trpeza ljubavi za vernike.

Ideja o izgradnji Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi rodila se devedesetih godina. Zemljište za izgradnju, dar tada Opštine Kikinda,  osveštao je Episkop banatski Hrizostom na praznik posvećen besrebrenicima Svetim Kozmi i Damjanu 1996. godine, kada je i postavljen kamen temeljac.

Hram je, u savremenom neovizantijskom stilu, projektovao Dimitrije Marinković iz Pančeva. Odbor za izgradnju oformljen je 2003. godine, kada su se i stekli uslovi za početak građevinskih radova. Dolaskom oca Bobana Petrovića u Kikindu na čelo šeste parohije, 2003. godine, započeta je izgradnja Hrama Svetih Kozme i Damjana.

IMG_20230714_142058

„Lucifer” pregrejao Kikindu

Aleksandra Djuran July 14, 2023

I u Kikindu  je stigao vreo afrički vazduh pod čijim uticajem je čitava zemlja. To jezgo vreline meteorolozi su nazvali „Lucifer“. U  prethodna dva dana naš grad je među najtoplijim  u zemlji. Prednjači Čačak gde je juče, kako prenose mediji, izmereno neverovatnih 46 stepeni Celzijusa i Negotin, Ćuprija i Kragujevac sa 36 stepeni. U Kikindi je  u sredu, 12. jula u 17 časova izmerena najviša dnevna temperatura od početka godine 34, 9 stepeni, podaci su koje smo dobili od Sofije Stepanov iz Meteorološke službe.

-Juče, 13. jula, u 15 časova bio je najtopliji deo dana. Tada je izmereno 34,7 stepeni – napominje Sofija Stepanov – Interesantna je pojava, koju smo primetili prošle godine, da dnevne temperature rastu u poslepodnevnim satima.

Tokom noći kiša je na kratko donela pad temperature. U Kikindi je palo 5,3 litra kiše po kvadratnom metru, u Mokrinu svega dve, a u Bašaidu je zabeleženo  11, 4 litara vodenog taloga po kvadratu. Iako je bilo jake grmljavine i pojačanog vetra, na sreću, veće nevreme je zaobišlo teritoriju grada. Jedini incident, koji je prijavljen, dogodio se u ulici Kralja Petra Prvog ispred kućnog broja 105. Usled jakog vetra i grmljavine polomila se jedna od većih grana stabla pincike koji krase ovu ulicu.

Spas od visokih temperatura sugrađani su potražili u sladoledu, hladnim napicima, ali je i više nego dobrodošla fontana.

Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda upozoravaju na to da će se sutra (subota) maksimalna temperatura kretati od 32 do 36 stepeni, a u nedelju i prvoj polovini naredne sedmice još toplije, lokalno i do 40 stepeni Celzijusa. Očekuju se i tropske noći kada temperatura neće padati ispod 20 stepeni.

Sveti_kozma_i_damjan

Danas se obeležava sećanje na Svete vrače, Kozmu i Damjana

Igor Crnogorac July 14, 2023

Pravoslavni vernici danas se sećaju braće Svetih Kozme i Damjana, odnosno slave Svete Vrače. Ovi sveci smatraju se zaštitnicima lekarske profesije. Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa “radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi”, pa su u narodu poznati kao Sveti Besrebrenici.

Zapisano je, takođe, da je Kozma “ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata”.

Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu. Na ikonama su predstavljeni u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan slave se dva puta godišnje – 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra, na dan Damjanove smrti.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Sveti Vrači, nisu upisani crvenim slovom i nije obavezan post.

U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik treba izgovoriti molitvu za ozdravljenje, ali i da je dobro raditi teške fizičke poslove, kao i da, bez preke potrebe, ne treba izlaziti iz kuće.

Ovaj praznik je slava Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.

IMG-112ef428cb276f7e4cf1b64a5913fd39-V

Mali kuvari naučili da spremaju stara jela

Aleksandra Djuran July 13, 2023

Kulturni centar četvrti put organizuje radionicu „Mali kuvar“  koja svake godine izaziva sve veće interesovanje dece. Ove godine prijavilo se njih šezdesetak , a pored toga što su naučili nešto novo da kuvaju, zajedno sa organizatorima, učestvuju i u, već zaboravljnim dečijim igrama, poput arjačkinje barjačkinje, ledenog čiče, preskaknje lastiša i druge.

Među decom koja su se rado odazvala ovoj radionici je i Ira Simičić (10) iz Novog Sada koja deo leta provodi kod bake i  deke.

-Volim da kuvam sa mamom tako da sam odlučila da budem deo „Malog kuvara“ i naučim nešto novo. Sve je zabavno, a najviše mi se dopalo pravljenje vanilica sa kojima me baka dočeka kada joj dođem u posetu. – rekla nam je Tara.

Jovan Ribić (7) iz Beograda letnji raspust provodi kod bake.

-Radionica je odlična, ima puno dece i stekao sam dosta novih drugara. Bakin kolač i inače volim da jedem, a sada znam i da ga napravim . – dodao je Jovan.

Tanja Nožica iz Kulturnog centra  istakla je da je i zaposlene iznenadio ogroman odziv mališana za ovu radionicu.

-Za dva dana prijavilo se 60 dece i morali smo da ih podelimo u dve grupe. – napomenula je Tanja Nožica – Cilj je da se sa decom družimo, da budemo kreativni, da im upotpunimo leto, da nauče kako smo se mi nekada igrali, ali i da im približimo stare, pomalo zaboravljene, recepte iz našeg kraja.

 

Učesnici radionice od kuvara Radovana Subina naučili su da prave potkovana jaja, od članica Gradskog udruženja penzionera da  prave vanilice i sendviče „smajliće“, sa Ljiljanom Bogosavljev pravili su bakin kolač, a sa zaposlenima iz Kulturnog centra gibančice i voćnu salatu. Sutra, poslednjeg dana druženja biće organizovan izlet u Veliki park gde će zajedno sa izviđačima kuvati gulaš.

 

Udruzenje zena Novi Kozarci 7

Udruženje žena “Novi Kozarci” obeležilo svoju slavu

Igor Crnogorac July 13, 2023

Članice Udruženja žena “Novi Kozarci” proslavile su Petrovdan uz brojne goste i bogatu trpezu. Ovo udruženje postoji duže od 45 godina i isto toliko vremena obeležava 12. jul, kaže predsednica, Boja Oljača.

– Svake godine obeležavamo Petrovdan sa svojim prijateljima iz udruženja žena iz Kikinde i okoline. Drago nam je što nam svaki put dođu i gosti iz udruženja Kozarčana u Beogradu. Ugostili smo i predsednika Skupštine Grada, Mladena Bogdana, v. d. direktoricu Turističke organizacije, Jasminu Milankov i Tanju Nožicu iz Kulturnog centra. Veoma lepu saradnju imamo sa našom mesnom zajednicom, Gradskom upravom i mnogim organizacijama. Osvećenje i rezanje slavskog kolača obavio je jerej Nikola Momirov, starešnima našeg hrama Svetog Ilije. Bilo je, naravno, pita i drugih specijaliteta koje su spremile naše žene – kaže Oljača.

Ona dodaje da Udruženje Novi Kozarci ima tridesetak članica, i da im se članstvo stalno podmlađuje. Sastaju se u svojim prostorijama u zgradi Mesne zajednice jednom nedeljno i imaju značajnu proizvodnju ručnih radova.

– Bavimo se svim ručnim radovima, a imamo i taru (razboj) na kojem tkamo.  Učestvujemo na bazarima i, na taj način, same sebe finansiramo i prikupljamo sredstva za humanitarne akcije – objašnjava Oljača.

Udruženje žena Novi Kozarci već 13 godina, u saradnji sa Mesnom zajednicom, organizuje čuvenu „Pitijadu“ u ovom mestu.

 

error: Content is protected !!