Да се млади, по завршетку школовања све чешће опредељују за повратак у Кикинду и да, уз то, имају добре идеје, много воље и ентузијазма да донесу нешто ново свом граду, показује и пример Андреја Кукучке.
Андреј је, по завршетку прехрамбеног смера на Технолошком факултету, са девојком Катарином Келић, графичким дизајнером из Новог Сада, у Кикинди отворио прву регистровану крафт пивару, а однедавно и дестилерију, „Дрозли“.
– Док сам студирао у Београду, придружио сам се екипи која је експериментисала са укусима у малој пивари у Пиварском клубу Булевар. Викендом су биле дегустације на којима смо добијали утиске и затим мењали рецепте – каже Андреј.
По завршетку факултета, Андреј и Катарина одлучују да започну сопствену производњу. Иако су крафт пиваре већ препознате у већим центрима што би им, вероватно, олакшало пласман, они долазе у Кикинду.
– Јер волимо Кикинду. Овде је најлепше и ту познајемо највише људи. Иако већина угоститеља има екслклузивне уговоре са великим комерцијалним пиварама, успели смо да нађемо начин да пласирамо наша пива – у „Цаффе Цаффе“–у, „Кући кафе“ и у трафици у Светосавској, али и код неколико угоститеља у Новом Саду и Београду.
Андреј објашњава да су њихова пива по квалитету много друкчија од комерцијалних. Кључна разлика је, каже, у томе што велике пиваре, што је и законом прописано, не морају да користе више од 50 одсто јечма. Остало могу да буду и друге житарице које садрже шећер – овас и кукуруз, што појефтињује производњу.
У „Дрозлију“ се пиво прави од јечма, а укуси су, колико необични за просечног конзумента, топлико и потпуно егзотични.
– Ми прво направимо експериментално пиво и понудимо га на пробу људима на базару. Последње које смо направили је јако горко и има пуно хмеља, воћкасто је, цитрусно и тамно, мислили смо да га људи неће прихватити. Догодило се, међутим, да им се јако свидела та дијагонала. Зато ћемо усталити његову производњу и посветићемо га мокринској дропљи.
„Дрозли“ пива, за сада седам врста, у светлој и тамној варијанти, имају укусе коријандера и ароматичних трава, кајсије, тропског воћа, чоколаде, тамне ражи и тамног слада, америчког хмеља.
Производња је започета пре три године. У међувремену су Андреј и Катарина регистровали и дестилерију, и сада су у процесу припреме и џина и ликера од брезиног дрвета.
У експериментисању и прилагођавању жељама потрошача ови млади људи не посустају. Сада започињу и безалкохолни програм
– Пре две недеље пустили смо у промет комбуху, ферментисани напитак на бази зеленог и црног чаја, интензивног укуса и допадљивог дизајна. Следе комбуха од зове и комбуха тоник јер смо из Индонезије набавили дрво чинчона од ког се традиционално прави тоник – објашњава Андреј.
Кад год су у могућности, Андреј и Катарина се труде да подрже културне догађаје. За прошлогодишње „Дане лудаје“ направили су тамно пиво од бундеве које је наишло на веома добре реакције, па ће га поновити и на наредној манифестацији.
– Имамо веома лепу сарадњу са Туристичком организацијом – каже Андреј. – Мислим да више тога треба да буде окренуто локалу. Зато на лето планирамо да у Кикинди организујемо едукацију за све који желе да праве пиво у кућним условима.
Андреј, Катарина, и читава породица која помаже у „Дрозли“ пивари не плаше се конкуренције, штавише, желе да подстакну и подрже суграђане да се одваже и допринесу граду, онако како они то чине. Вредно, упорно, са пуно креативности и љубави.
