Град Архиве | Page 296 of 363 | Кикиндски портал

У дворишту ЦСУ ниче Тренинг центар

Aleksandra Djuran July 6, 2023

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања, где се налази Парк науке, почела је изградња новог објекта. Тренинг центар односно учионица будућности имаће 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ. Ово је највећа инвестиција од 2010. године од када је отворен Центар.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама – истиче Дејан Карановић, директор ЦСУ – У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених.

Средства за изградњу, 20 милиона динара, добијена су на конкурсу Министартсва просвете. Посао ће бити подељен у две фазе.

-Ове године завршићемо грубе радове, а наредне је планирано да комплетна инвестиција буде завршена. За опремање будућег Тренинг центра конкурисаћемо на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. И наша премијерка Ана Брнбић залаже се за дуално образовање и сектор информационих технологија, што нам је и дало идеју за отварање центра за додатно образовање – напомиње наш саговорник.

Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

-Зграда која се гради имаће приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника – додао је Карановић.

У протеклих неколико година Центар за стручно усавршавање добио је 46 милиона динара на пројектима. Новац је искоришћен за опремање Парка науке, Мејкрес клуба, као и активности везане са Центром за промоцију науке и Покрајинским секретаријатом за образовање.

Пријем за ђаке генерације: Они су понос Кикинде

Aleksandra Djuran July 5, 2023

Ђаци генерације основних и средњих школа били су гости Градске куће. Честитајући им завршетак једног животног раздобља и почетак новог градоначелник Никола Лукач додао је да је успех који су постигли на понос како њихових родитеља, тако и Града. Први човек града је посебно апострофирао да би волео да се сви који одлазе на факултет, по завршетку школовања врате у родни град. Заједно са чланицом Градског већа Валентином Мицковски уручио им је поклоне локалне самоуправе.

-Ви сте будућност Кикинде и Србије и задовољство је бити у вашем друштву. Бити најбољи није лако, али ви сте трудом, радом, залагањем, учењем и посвећеношћу дали све од себе да то постигнете – рекао је Лукач – На нама је да дамо све од себе да свим ученицима омогућимо најбоље услове за рад, да пролазе кроз ђачко доба несметано и безбрижно, а ви нас мотивишете да будемо још бољи и још одговорнији. На вама је да нам сутра покажете пут како би заједничким идејама Кикинда и Србија биле још боље место за живот. Желим вам да, пре свега, будете добри људи, да се борите за себе, за своју школу, да будете понос својих родитеља, наставника и града.

Анђелија Кнежевић, најбоља је ученица Гимназије „Душан Васиљев“.

-Пуно значи да се труд који смо сви улагали препозна и награди. Сви ми памтићемо овај пријем који показује да Град мисли на нас. Школовање настављам у Бремену у Немачкој где сам добила пуну стипендију за студије психологије – сазнајемо од Анђелије Кнежевић.

Никола Радујко, ђак је генерације ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, а уписао је Техничку школу, смер електротехничар рачунара.

-Уз рад, учење и вољу постижу се добри резултати. Част ми је што сам примио поклон од градоначелника , а овај гест показује да Град стоји иза нас и да нас подржава – рекао је Радујко.

Пријему је присуствовало свих 17 ученика генерације, а Валентина Мицковски истакла је значај постигнутих резултата.

-Да би развијали таленат и подстицали ђаке да што боље уче, улажемо у образовање, не само у инфраструктуру, него и у модернизацију наставе – закључила је Мицковска.

Ученици генерације на поклон су добили мобилне телефоне.

Друштво за борбу против шећерне болести: са „тихим убицом“ се може квалитетно живети

Igor Crnogorac July 5, 2023

Упоредо са јењавањем пандемије, повећавале су се активности Друштва у којем лекари, медицинске сестре и техничари неуморно помажу суграђанима да предупреде настанак шећерне болести и да што квалитетније живе са њом. Саветодавне и активности контроле шећера у крви у Кикинди организују у својим просторијама на тргу, петком од 8 до 10 сати. Сваког месеца лекари и техничари одлазе у Наково, Банатско Велико Село и Мокрин, каже председница Друштва, др Биљана Марковић.

– Радимо колико нам финансије дозвољавају. Имамо намеру да посећујемо више села. Поред контроле глукозе у крви, едукујемо грађане о превенцији и лечењу, учимо их новим стиловима живота како би предуредили дијабетес и превенирали последице компликација болести – каже др Марковић.

Ово је један од закључака годишње скупштине Друштва која је у јуну одржана после три године паузе.

– Радили смо и током пандемије, увек када је то епидемиолошка ситуација дозвољавала. Као друштво залажемо се за то да дијабетичарима обезбедимо и бољу и савременију здравствену заштиту. Предавања организујемо два до три пута годишње. Трудићемо се да то буде и чешће – објашњава др Марковић.

У 2022. години урађено је око 800 контрола шећера у крви и одржана су три предавања. Ангажовани су лекари опште медицине: др Гордана Родић, др Златија Мартинов Саџаковић и др Снежана Ињац. Рад Друштва финансира надлежни Покрајински секретаријат и Град Кикинда.

Да су редовне контроле и познавање ове болести неопходне, показује и податак да је у Кикинди регистровано око пет хиљада дијабетичара, док у Србији са дијабетесом живи око 770 хиљада људи или 12 одсто одраслог становништва, додаје др Марковић.

– Забрињава тренд пораста броја оболелих – истиче докторка. – Све више има дијабетеса типа 2 међу млађим људима и децом, што се раније није дешавало. Код младих и деце се јављао дијабетес типа 1 и њега има око 10 одсто дијабетичара. Уз одговарајућу терапију и одређен режим живота са овим хроничним обољењем може квалитетно да се живи.

У Друштву за борбу против шећерне болести прате светске трендове у лечењу и уводе иновативну терапију која спречава компликације на виталним органима и настанак других болести узрокованих дијабетесом, „тихим убицом“ који је, нажалост, још увек неизлечив.

„Сувача демо фест“, седмо издање – код старог млина, у кориту реке које нема, наду ће донети музика

Igor Crnogorac July 5, 2023

Једна мало већа група пријатеља, уметника и виртуоза, једна мисија и филозофија рокенрола, читава музичка и животна платформа на стејџу у „Бифеу 67“, већ дуго су синоними за, некада се чинило, последњу одбрану музичког и друштвеног стила и припадајуће му филозофије. Ова музичка оријентација, као и њени актери, одавно су превазишли и локалне оквире и последњу одбрану. Постигли су да, под њиховим окриљем, стасавају нове генерације музичара, мајстора доброг звука истанчаног укуса и непоколебљивог усмерења. Рокенрол, у свим појавним облицима, има своје чврсто упориште у Кикинди, као и свој фестивал, већ седам година.

„Сувача демо фест“ је стварни импулс града, каже Воја Ђукић, музичар, идејни творац, председник истоименог удружења и локал-патриота чији уметнички ритам је погон ове манифестације и свих њених оригиналних нуспојава.

– Та случајност да се Фестивал дешава на углу улице са називом Србобранска, коју пресеца Моравска која се, опет, нежно улива у корито пресахле реке Галадске у Немањиној, на чијем углу је стари млин, даје занимљив подтекст овој манифестацији – каже Ђукић.

Идеја Фестивала који ће, ове године, 15. јула, бити одржан седми пут, заправо се остварује непрестано. Сваке среде, на сцени „Бифеа 67“, један сегмент је представљање младих бендова који, затим, добијају прилику да, са сталном поставом, тврдим језгром „Сувача демо феста“, свирају и песме које нису припремали.

– На тај начин их и афирмишемо и селектујемо, а они свирку завршавају пуног срца и са новостеченим пријатељима – објашњава Ђукић. – На „Сувача демо фесту“ решавамо им проблем првог наступа који је неопходан како би могли да учествују на фестивалима. Помажемо и подржавамо.

Ове године на сцени на тачки сусрета улица са метафоричним називима први ће, у 18 сати, наступити два млада бенда, чланови Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја. После њих, музичари, чланови Удружења, подржаће старе пријатеље и госте у групној импровизацији. Следе наступи кикиндских бендова „Металик гејт“, Феникс“ и „Рој“.

Из Зрењанина стижу „Урош и нејаки“ и „Непалац“, а из Новог Сада „Архетипови“, сви са својим ауторским радовима, каже Воја Ђукић и најављује „хедлајнере“ Фестивала – „Директ драјв“ оригиналног порекла „из познатих јужнобанатских рок-села“, победнике Зајечарске гитаријаде који ће представити нови албум. Свој пети албум промовисаће један од најстаријих рок-бендова, суботички „Фауст“. Са ауторским и ковер програмом стижу „Учитељи“ из Бечеја, а кикиндско-суботичко-кањишка група „Зенит“ свираће музику „Атомског склоништа“ која се, каже Ђукић, дуго није чула на музичким сценама.

Читаву организацију спроводи непрофитабилно удружење грађана под пуним називом Удружење музичара „Сувача демо фест“.

– Велико нам је задовољство што нас Град подржава. Захвални смо и свим људима добре воље који помажу и који желе да остану анонимни. Спонзори су нам и „Бела вила“, „Гриндекс“ и пицерије „Конти“ и „Слап“ – напомиње Ђукић.

Последња три издања Фестивала на стејџу су имала десет портрета пријатеља и учесника који више неће моћи да дођу. Они су светло нашег стејџа, каже Ђукић и с поносом додаје да му је један од уметничких директора „Егзита“, Здравко Вулин, рекао да на свим фестивалима које је посетио у једној години укупно није видео толико деце и младих колико их има на тој једној вечери у Кикинди.

Организатор на крају поручује: „Основна идеја је да изађемо, да се видимо и да се, такви какви јесмо, једни другима свидимо“.

Припремите се за добру свирку и добре људе. Живеће дуго „Сувача демо фест“.

(Фото: Љубица Војводић)

(ВИДЕО) Пут Иђош- Ада је слика и прилика: Све што су започели оставили су разрушено, задужено или незавршено

Jelena Trifunović July 4, 2023

Пут Иђош-Ада није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај.

Ипак, грађани Војводине су га платили 1,5 милијарди динара.

За додатне радове, фирма „3Д Пројект“ Зорана Милешевића која је била подизвођач подизвођача, сада из градске касе узима још 2 милиона евра. Половина новца је за камате.

Грађани платили пут који не постоји 1,5 милијарди динара, Милешевић за додатне радове узима два милиона евра

Jelena Trifunović July 4, 2023

Пут Иђош- Ада, који није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај, грађани Кикинде и Војводине платили су 1,5 милијарди динара, а за наводни вишак радова, фирма Зорана Милешевића, на основу судске одлуке, сада наплаћује из градске касе два милиона евра– због чега је рачун Града блокиран. Управо на деоници тог пута, на укрштању са пружним прелазом, на месту где коловоз ни не постоји, конференцију за новинаре одржала је Станислава Хрњак, председница Градског одбора Српске напредне странке.

Обраћање јавности уприличено је на путу због чије изградње су грађани задужени, управо како би Кикинђани могли да виде шта је то што плаћају, истакла је Хрњакова. Она је подсетила да је Покрајинска влада, на челу са Бојаном Пајтићем, односно тадашња Демократска странка која се, у међувремену, распала на неколико фракција, заједно са својим политичким и пословним пријатељем у Кикинди, Зораном Милешевићем, иницирала инвестицију- пут до моста на Тиси код Аде.

Поред Кикинде, требало је да буду укључене и три суседне општине: Нови Бечеј, Чока и Ада и тако је и било на самом почетку јер је требало да буде урађена експропријација земљишта. Притом се инсистирало да Кикинда буде и инвеститор у овом пројекту, нагласила је Хрњакова.

– Проблем је у старту настао јер су у пројекту за пут Иђош-Ада евидентиране три велике грешке. Прва је што није предвиђена железничка пруга. Затим, грађевинска дозвола је издата само за један део радова, а сви каснији, остали радови, били су реализовани на основу непостојеће грађевинске дозволе. Трећи проблем је што су изостале све потребне експропријације земљишта. Не постоји могућност да инвеститор реализује било какав пројекат преко туђих парцела, а овде се то догодило; део пута иде преко парцеле која припада „Менти“ из Падеја, а други део потпуно излази из тог пројекта. Врло је интересантно и то да је за све радове био задужен подизвођач подизвођача, фирма „3Д пројект“, власника Зорана Милешевића. Ова фирма је радила неку врсту вишка радова који су увек чинили десет одсто – указала је Хрњак.

Председница Градског одбора СНС-а подсетила је на још неке послове Милешевићевих фирми, који су праћени сумњом у малверзације.

– Занимљиво је да се тако завршавало све што је ДС, односно Зоран Милешевић радио у овом граду – закључила је. – На улазу у Кикинду стоји хладњача за коју је Развојна банка Војводине дала кредит у вредности милион евра. Он није плаћао тај кредит, па је Банка, у преводу – партијски пријатељи Зорана Милешевића, одлучила да то мора да се прода. Хладњачу је купила фирма „Мултиком“ чији је власник Драган Ђилас. Ова овде прича кошта грађане Кикинде и Војводине 1,5 милијарди динара. Затим, хотел „Нарвик“ – диван хотел који је сада рушевина и ругло у самом центру, озбиљно угрожава пролазнике и урушава слику града. Све су радили на исти начин јер је, до 2013. године, Кикинду водио Зоран Милешевић. Саво Добранић, Илија Војводић, Оливера Кантар и Едита Дивковић, чланови ДС-а, радили су онако како им је говорио Милешевић и то Кикинђани знају, то није тајна. Све што су започели и наплатили, оставили су или недовршено или задужено или разрушено. У овом моменту, пут кошта грађане Кикинде два милиона евра, од тога је један милион само камата. Пут никада није завршен, никада није добио употребну дозволу, никада није био безбедан за саобраћај, и на њему се, нажалост, дешавају инциденти, какав је и недавна саобраћајна несрећа на пружном прелазу јер Железница Србије не може да изда сагласност за њега.

Хрњак је истакла да је СНС 2013. године затекао 950 милиона дуга у градској каси које је оставио ДС. Грађани треба да знају, додала је, да су челници Градске управе направили савесну рационализацију трошкова. Град се неће задуживати за нове, велике и озбиљније инвестиције, али то свакако не значи да тих инвестиција неће бити, рекла је.

– Будите сигурни да ће све планирано и важно за грађане Кикинде – завршетак фабрике воде, мини-постројења за пречишћавање воде у селима, радови на Болници, комуналној инфраструктури, бити реализовано. Трудићемо се и радити са још више енергије, управо због свих ових околности у којима смо се нашли. Судска одлука јасно гласи да је Град Кикинда, као инвеститор, крив. Треба да видимо ко је крив за све што нам се у овом тренутку дешава и апсолутно ћемо тражити одговорност. Сигурна сам да ћемо изаћи из овога и да ћемо реализовати све пројекте које смо најавили јер грађани то заслужују. Нећемо одустати, борићемо се да постижемо резултате у корист грађана Кикинде и да свако за своја дела или недела одговара – поручила је председница кикиндских напредњака.

Дечија пијаца- ове недеље свакодневно у дворишту Културног центра

Jelena Trifunović July 4, 2023

Због великог интересовања малих продаваца, али и купаца, Културни центар организовао је Дечију пијацу од понедељка 3. до суботе 8. јула свакодневно, у дворишту ове установе, од 9 до 11 сати и 30 минута.

Понуда је разноврсна- од играчака, одеће и обуће, украсних предмета, биљака- а џепарац нашим младим суграђанима, школарцима, драгоцен. Шта ћете боље разлоге да посетите Дечију пијацу?

Сарадња кикиндских ловаца и локалне самоуправе

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Ветрозаштитни појас, дужине шест километара на потесу такозваног Бочарског друма који је посађен 2019. године уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, предат је на одржавање Ловачком удружењу „Кикинда“. Циљ је да се очува преко две хиљаде садница горског јавора заснованог у два реда.

-По истеку уговора о одржавању од стране града, ми смо поменути део атара предали кикиндским ловцима на период од пет година у оквиру пилот пројекта – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животну средину, пољопривреду и рурални развој – Ветрозаштитни појасеви имају вишеструку улогу како на пољопривредно земљиште, само тло, тако и на пораст дивљачи. Они стварају зелене оазе какве смо некада имали у самом атару.

Председник Ловачког удружења „Кикинда“ Младен Бањац додао је да се они о младицама брину од краја прошле године и да је оваква сарадња са локалном самоуправом успостављена први пут.

-Земљиште које се налази до дрвореда искористили смо да засејемо просо које служи за исхрану дивљачи, а за две године планирамо да између дрвореда заснујемо жбунасто биље аутентично за нашу средну. Нећемо га косити јер је идеја да се направе нова станишта. Ниједно удружење у Србији није успоставило овакву сарадњу са локалном самоуправом – открио нам је Бањац.

Приликом обиласка терена ловци затичу поломљена и уништена стабла, али и то да су пољопривредници посејали сунцокрет и кукуруз у самом дрвореду. Четири метра од стабала је земљиште које је у власништву локалне самоуправе и то пољопривредници знају.

-Ове године нисмо желели да уништавамо засноване културе, али на јесен ће се тешким тањирачама означити земља поред дрвореда како би се направила међа. Поставиће се и табле упозорења како би се сачувала стабла. Сви они који се буду и даље бахато понашали биће процесуирани – појаснио је Бањац.

На овом потесу заступљени су зец, фазан, лисица, шакал и срнећа дивљач и већ сада се распитују ловци из Румуније, Мађарске, Француске, Црне Горе и Аустрије да дођу у ово ловиште на одстрел ситне и трофејне дивљачи. Како недостаје воде ловци су избушили бунар, направили десетак појилишта, а до краја године биће изграђена четири већа и исто толико мањих хранилишта у појасу од шест километара. Уколико се сарадња покаже као добра обухватиће и потес од Банатске Тополе до Галада.

Дечије саборовање у Храму Светих Козме и Дамјана посвећено породици

Igor Crnogorac July 3, 2023

Дечији духовни сабор, манифестација која, уз радионице и многе занимљиве активности, деци приближава теме из веронауке, почео је у понедељак у Храму Светих Козме и Дамјана. У овом храму са основцима, већ 15 година, сваког лета на једнонедељном кампу раде свештеници, вероучитељи, али и ментори у различитим радионицама – од калиграфије до фолклора.

– Ове године тема су породичне вредности јер последњег дана, у суботу, славимо светитеље руског порекла који су заштитници породице и бракова, Свете Петра и Февронију. О томе са децом причамо као о облицима служења – породичног, узајамног, другарског, друштвеног. Све повезујемо са примерима историјских личности и догађаја. Причамо о томе како они себе виде у улогама детета, оца, војника, свештеника, лекара, ватрогасца… како се стављају у службу другога и да то не може да се измери новцем. Да има нечега што се не може ни платити ни наплатити, а то су љубав и жртва према ближњима, и о свему томе причамо на начин прилагођен њиховом узрасту – каже протонамесник Бобан Петровић, старешина Храма.

Он додаје да сваке године дневно на кампу буде и до 150 малишана основношколског узраста који с радошћу учествују у радионици иконописања и калиграфије, ликовној, хорској и радионицама „Биљини магнети“ и „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.

У току шест дана трајања кампа, часови веронауке и радионице одржавају се од 9 до 12, а спортске и друге активности у току поподнева, од 17 до 19 сати.

Учесници ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, а сутрадан, у суботу, од 20 сати, одржаће се завршна приредба на којој ће приказати шта су научили и стварали на кампу. Највише узбуђења увек донесе квиз у којем се деца надмећу у знању стеченом на овом јединственом дечијем саборовању.

.

Мере за спречавање афричке куге свиња

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Према подацима Управе ветерине Министарства пољопривреде угрожена и заражена подручја од афричке куга свиња регистрована у 63 насељена места међу којима су и локалне самоуправе у Средњебанатском и Јужнобанатском округу. Тим поводом у Градској кући организован је заједничи састанак Савета управног округа и окружног Штаба за ванредне ситуације о предузимању преветивних мера и активности у ширењу афричке куге на територији Севернобанатског округа.

Синиша Филиповић са Ветеринарског института у Суботици истакао је да већ дуже време у читавом региону постоји проблем са афричком кугом свиња. У Румунији су активна два жаришта близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној опасности од афричке куге.

-Како су и Румунија и Мађарска под овом заразном болешћу, неминовно је да се афричка куга свиња појави и код нас. Доста жаришта током прошле недеље забележено је у Банату код газдинстава која држе свиње. То је разлог што је Управа за ветерину подигла степен узбуне на макисмалну будност у свим регионалним и кризним центрима и ловачким удружењима – казао је Филиповић – Болест је специфична, вакцинација не постоји и једина мера борбе је откривање позитивних случајева након чега се ради депопулација.

Фарма „Козаре“ из Банатског Великог Села која је у систему „Делта аграра“ има између 10.500 и 11.000 свиња свакодневно. План биосигурносних мера који се одавно примењује, а најважније је подићи свест запослених.

-Фарма није под једним кровом, па је то тачка ризика. Место где су свиње је ограђено жицом, свуда су постављене дезобаријере за људе и возила. Постоји систем најављивања посета тако да не може да уђе на фарму било ко. Уколико посетилац има дозволу да уђе пролази кроз купатило где се тушира, уместо своје облачи гардеробу са фарме и на уласку у сваки објекат пролази кроз низ дезобаријера. Исто тако на улазу у сваки објекат имамо дезинфекцију која је такође обавезна – рекла је Вера Мандић, ветеринарка на фарми „Козаре“.

Превентивно реаговање је од велике важности јер се епидемија приближава северном Банату. Није питање да ли ће, него када ће се болест појавити.

-На нама је да да упозоримо све држаоце свиња, нарочито, мале произвођаче да обрате пажњу и да примењују све превентивне мере – додао је Мирослав Дучић, начелним Севернобанатског управног округа – Ситуација је озбиљна, степен приправности је на највишем нивоу и треба сви да смо свесни тога.

Ловцима је саветовано да се претраге терена обављају чешће. Сви лешеви који сe открију и све одстрељене свињe треба да се испитају на заразну болест и пријаве ветеринарској инспекцији.