June 27, 2026

Град

IMG_20230706_100050

U dvorištu CSU niče Trening centar

Aleksandra Djuran July 6, 2023

U dvorišnom delu Centra za stručno usavršavanja, gde se nalazi Park nauke, počela je izgradnja novog objekta. Trening centar odnosno učionica budućnosti imaće 150 kvadrata i upotpuniće aktivnosti i sadržaje kikindskog CSU. Ovo je najveća investicija od 2010. godine od kada je otvoren Centar.

-Trening centar moći će da koriste kompanije, ali i svi ostali koji imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama – ističe Dejan Karanović, direktor CSU –  U našem gradu otvoren je veliki broj fabrika i biće ih još. Suočeni smo sa nedostatkom  radnika u pojedinim branšama i ovaj centar biće pravo mesto za obuke tako da će se još više smanjiti broj nezaposlenih.

Sredstva za izgradnju, 20 miliona dinara, dobijena su na konkursu Ministartsva prosvete. Posao će biti podeljen u dve faze.

-Ove godine završićemo grube radove, a naredne je planirano da kompletna investicija bude završena. Za opremanje budućeg Trening centra konkurisaćemo na IPA projektima prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom. I naša premijerka Ana Brnbić zalaže se za dualno obrazovanje i sektor informacionih tehnologija, što nam je i dalo ideju za otvaranje centra za dodatno obrazovanje – napominje naš sagovornik.

Cilj je da se oforme i IT inkubatori. Pojedincima koji se bave informacionim tehnologijama biće ponuđen prostor, logistika i oprema kako bi otvorili firme u našem gradu.

 

-Zgrada koja se gradi imaće prizemlje i jedan sprat. Biće modernog izgleda i sa opremom koja će zadovoljiti sve potrebe budućih korisnika –  dodao je Karanović.

U proteklih nekoliko godina Centar za stručno usavršavanje dobio je 46 miliona dinara na projektima. Novac je iskorišćen za opremanje Parka nauke, Mejkres kluba, kao i aktivnosti vezane sa Centrom za promociju nauke i Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje.

djaci naslovna

Prijem za đake generacije: Oni su ponos Kikinde

Aleksandra Djuran July 5, 2023

Đaci generacije osnovnih i srednjih škola  bili su gosti Gradske kuće. Čestitajući im završetak jednog životnog razdoblja i početak novog gradonačelnik Nikola Lukač dodao je da je uspeh koji su postigli  na ponos kako njihovih roditelja, tako i Grada. Prvi čovek grada je posebno apostrofirao da bi voleo da se svi koji odlaze na fakultet, po završetku školovanja vrate u rodni grad. Zajedno sa članicom Gradskog veća Valentinom Mickovski uručio im je poklone lokalne samouprave.

-Vi ste budućnost Kikinde i Srbije i zadovoljstvo je biti u vašem društvu. Biti najbolji nije lako, ali vi ste trudom, radom, zalaganjem, učenjem i posvećenošću dali sve od sebe da to postignete – rekao je Lukač – Na nama je da damo sve od sebe da svim učenicima omogućimo najbolje uslove za rad, da prolaze kroz đačko doba nesmetano i bezbrižno, a vi nas motivišete da budemo još bolji i još odgovorniji. Na vama je da nam sutra pokažete put kako bi zajedničkim idejama Kikinda i Srbija bile još bolje mesto za život. Želim vam da, pre svega, budete dobri ljudi, da se borite za sebe, za svoju školu, da budete ponos svojih roditelja, nastavnika i grada.

Anđelija Knežević, najbolja je učenica Gimnazije „Dušan Vasiljev“.

-Puno znači da se trud koji smo svi ulagali prepozna i nagradi. Svi mi pamtićemo ovaj prijem koji pokazuje da Grad misli na nas. Školovanje nastavljam u Bremenu u Nemačkoj gde sam dobila punu stipendiju za studije psihologije – saznajemo od Anđelije Knežević.

Nikola Radujko, đak je generacije OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina, a upisao je Tehničku školu, smer elektrotehničar računara.

-Uz rad, učenje i volju postižu se dobri rezultati. Čast mi je što sam primio poklon od gradonačelnika , a ovaj gest pokazuje da Grad  stoji iza nas i da nas podržava – rekao je Radujko.

Prijemu je prisustvovalo svih 17 učenika generacije, a Valentina Mickovski istakla je značaj postignutih rezultata.

-Da bi razvijali talenat i podsticali đake da što bolje uče, ulažemo u obrazovanje, ne samo u infrastrukturu, nego i u modernizaciju nastave – zaključila je Mickovska.

Učenici generacije na poklon su dobili mobilne telefone.

 

Dr Biljana

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti: sa „tihim ubicom“ se može kvalitetno živeti

Igor Crnogorac July 5, 2023

Uporedo sa jenjavanjem pandemije, povećavale su se aktivnosti Društva u kojem lekari, medicinske sestre i tehničari neumorno pomažu sugrađanima da preduprede nastanak šećerne bolesti i da što kvalitetnije žive sa njom. Savetodavne i aktivnosti kontrole šećera u krvi u Kikindi organizuju u svojim prostorijama na trgu, petkom od 8 do 10 sati. Svakog meseca lekari i tehničari odlaze u Nakovo, Banatsko Veliko Selo i Mokrin, kaže predsednica Društva, dr Biljana Marković.

– Radimo koliko nam finansije dozvoljavaju. Imamo nameru da posećujemo više sela. Pored kontrole glukoze u krvi, edukujemo građane o prevenciji i lečenju, učimo ih novim stilovima života kako bi preduredili dijabetes i prevenirali posledice komplikacija bolesti – kaže dr Marković.

Ovo je jedan od zaključaka godišnje skupštine Društva koja je u junu održana posle tri godine pauze.

– Radili smo i tokom pandemije, uvek kada je to epidemiološka situacija dozvoljavala. Kao društvo zalažemo se za to da dijabetičarima obezbedimo i bolju i savremeniju zdravstvenu zaštitu. Predavanja organizujemo dva do tri puta godišnje. Trudićemo se da to bude i češće – objašnjava dr Marković.

U 2022. godini urađeno je oko 800 kontrola šećera u krvi i održana su tri predavanja. Angažovani su lekari opšte medicine: dr Gordana Rodić, dr Zlatija Martinov Sadžaković i dr Snežana Injac. Rad Društva finansira nadležni Pokrajinski sekretarijat i Grad Kikinda.

Da su redovne kontrole i poznavanje ove bolesti neophodne, pokazuje i podatak da je u Kikindi registrovano oko pet hiljada dijabetičara, dok u Srbiji sa dijabetesom živi oko 770 hiljada ljudi ili 12 odsto odraslog stanovništva, dodaje dr Marković.

– Zabrinjava trend porasta broja obolelih – ističe doktorka. – Sve više ima  dijabetesa tipa 2 među mlađim ljudima i decom, što se ranije nije dešavalo.  Kod mladih i dece se javljao dijabetes tipa 1 i njega ima oko 10 odsto dijabetičara. Uz odgovarajuću terapiju i određen režim života sa ovim hroničnim oboljenjem može kvalitetno da se živi.

U Društvu za borbu protiv šećerne bolesti prate svetske trendove u lečenju i uvode inovativnu terapiju koja sprečava komplikacije na vitalnim organima i nastanak drugih bolesti uzrokovanih dijabetesom, „tihim ubicom“ koji je, nažalost, još uvek neizlečiv.

Voja 1

„Suvača demo fest“, sedmo izdanje – kod starog mlina, u koritu reke koje nema, nadu će doneti muzika

Igor Crnogorac July 5, 2023

Jedna malo veća grupa prijatelja, umetnika i virtuoza, jedna misija i filozofija rokenrola, čitava muzička i životna platforma na stejdžu u „Bifeu 67“, već dugo su sinonimi za, nekada se činilo, poslednju odbranu muzičkog i društvenog stila i pripadajuće mu filozofije. Ova muzička orijentacija, kao i njeni akteri, odavno su prevazišli i lokalne okvire i poslednju odbranu. Postigli su da, pod njihovim okriljem, stasavaju nove generacije muzičara, majstora dobrog zvuka istančanog ukusa i nepokolebljivog usmerenja. Rokenrol, u svim pojavnim oblicima, ima svoje čvrsto uporište u Kikindi, kao i svoj festival, već sedam godina.

„Suvača demo fest“ je stvarni impuls grada, kaže Voja Đukić, muzičar, idejni tvorac, predsednik istoimenog udruženja i lokal-patriota čiji umetnički ritam je pogon ove manifestacije i svih njenih originalnih nuspojava.

– Ta slučajnost da se Festival dešava na uglu ulice sa nazivom Srbobranska,  koju preseca Moravska koja se, opet, nežno uliva u korito presahle reke Galadske  u Nemanjinoj, na čijem uglu je stari mlin, daje zanimljiv podtekst ovoj manifestaciji – kaže Đukić.

Ideja Festivala koji će, ove godine, 15. jula, biti održan sedmi put, zapravo se ostvaruje neprestano. Svake srede, na sceni „Bifea 67“, jedan segment je predstavljanje mladih bendova koji, zatim, dobijaju priliku da, sa stalnom postavom, tvrdim jezgrom „Suvača demo festa“, sviraju i pesme koje nisu pripremali.

– Na taj način ih i afirmišemo i selektujemo, a oni svirku završavaju punog srca i sa novostečenim prijateljima – objašnjava Đukić. – Na „Suvača demo festu“ rešavamo im problem prvog nastupa koji je neophodan kako bi mogli da učestvuju na festivalima. Pomažemo i podržavamo.

Ove godine na sceni na tački susreta ulica sa metaforičnim nazivima prvi će, u 18 sati, nastupiti dva mlada benda, članovi Muzičkog centra „Bubamara“ iz Bečeja. Posle njih, muzičari, članovi Udruženja, podržaće stare prijatelje i goste u grupnoj improvizaciji. Slede nastupi kikindskih bendova „Metalik gejt“, Feniks“ i „Roj“.

Iz Zrenjanina stižu „Uroš i nejaki“ i „Nepalac“, a iz Novog Sada „Arhetipovi“, svi sa svojim autorskim radovima, kaže Voja Đukić i najavljuje „hedlajnere“ Festivala – „Direkt drajv“ originalnog porekla „iz poznatih južnobanatskih rok-sela“, pobednike Zaječarske gitarijade koji će predstaviti novi album. Svoj peti album promovisaće jedan od najstarijih rok-bendova, subotički „Faust“. Sa autorskim i kover programom stižu „Učitelji“ iz Bečeja, a kikindsko-subotičko-kanjiška grupa „Zenit“ sviraće muziku „Atomskog skloništa“ koja se, kaže Đukić, dugo nije čula na muzičkim scenama.

Čitavu organizaciju sprovodi neprofitabilno udruženje građana pod punim nazivom Udruženje muzičara „Suvača demo fest“.

– Veliko nam je zadovoljstvo što nas Grad podržava. Zahvalni smo i svim ljudima dobre volje koji pomažu i koji žele da ostanu anonimni. Sponzori su nam i „Bela vila“, „Grindeks“ i picerije „Konti“ i „Slap“ – napominje Đukić.

Poslednja tri izdanja Festivala na stejdžu su imala deset portreta prijatelja i učesnika koji više neće moći da dođu. Oni su svetlo našeg stejdža, kaže Đukić i s ponosom dodaje da mu je jedan od umetničkih direktora „Egzita“, Zdravko Vulin, rekao da na svim festivalima koje je posetio u jednoj godini ukupno nije video toliko dece i mladih koliko ih ima na toj jednoj večeri u Kikindi.

Organizator na kraju poručuje: „Osnovna ideja je da izađemo, da se vidimo i da se, takvi kakvi jesmo, jedni drugima svidimo“.

Pripremite se za dobru svirku i dobre ljude. Živeće dugo „Suvača demo fest“.

(Foto: Ljubica Vojvodić)

20230704104254_CDA_3582

Građani platili put koji ne postoji 1,5 milijardi dinara, Milešević za dodatne radove uzima dva miliona evra

Jelena Trifunović July 4, 2023

Put Iđoš- Ada, koji nije legalizovan, nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj, građani Kikinde i Vojvodine platili su 1,5 milijardi dinara, a za navodni višak radova, firma Zorana Mileševića, na osnovu sudske odluke, sada naplaćuje iz gradske kase dva miliona evra– zbog čega je račun Grada blokiran. Upravo na deonici tog puta, na ukrštanju sa pružnim prelazom, na mestu gde kolovoz ni ne postoji, konferenciju za novinare održala je Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke.

Obraćanje javnosti upriličeno je na putu zbog čije izgradnje su građani zaduženi, upravo kako bi Kikinđani mogli da vide šta je to što plaćaju, istakla je Hrnjakova. Ona je podsetila da je Pokrajinska vlada, na čelu sa Bojanom Pajtićem, odnosno tadašnja Demokratska stranka koja se, u međuvremenu, raspala na nekoliko frakcija, zajedno sa svojim političkim i poslovnim prijateljem u Kikindi, Zoranom Mileševićem, inicirala investiciju- put do mosta na Tisi kod Ade.

Pored Kikinde, trebalo je da budu uključene i tri susedne opštine: Novi Bečej, Čoka i Ada i tako je i bilo na samom početku jer je trebalo da bude urađena eksproprijacija zemljišta. Pritom se insistiralo da Kikinda bude i investitor u ovom projektu, naglasila je Hrnjakova.

– Problem je u startu nastao jer su u projektu za put Iđoš-Ada evidentirane tri velike greške. Prva je što nije predviđena železnička pruga. Zatim, građevinska dozvola je izdata samo za jedan deo radova, a svi kasniji, ostali radovi, bili su realizovani na osnovu nepostojeće građevinske dozvole. Treći problem je što su izostale sve potrebne eksproprijacije zemljišta. Ne postoji mogućnost da investitor realizuje bilo kakav projekat preko tuđih parcela, a ovde se to dogodilo; deo puta ide preko parcele koja pripada „Menti“ iz Padeja, a drugi deo potpuno izlazi iz tog projekta. Vrlo je interesantno i to da je za sve radove bio zadužen podizvođač podizvođača, firma „3D projekt“, vlasnika Zorana Mileševića. Ova firma je radila neku vrstu viška radova koji su uvek činili deset odsto – ukazala je Hrnjak.

Predsednica Gradskog odbora SNS-a podsetila je na još neke poslove Mileševićevih firmi, koji su praćeni sumnjom u malverzacije.

– Zanimljivo je da se tako završavalo sve što je DS, odnosno Zoran Milešević radio u ovom gradu – zaključila je. – Na ulazu u Kikindu stoji hladnjača za koju je Razvojna banka Vojvodine dala kredit u vrednosti milion evra. On nije plaćao taj kredit, pa je Banka, u prevodu – partijski prijatelji Zorana Mileševića, odlučila da to mora da se proda. Hladnjaču je kupila firma „Multikom“ čiji je vlasnik Dragan Đilas. Ova ovde priča košta građane Kikinde i Vojvodine 1,5 milijardi dinara. Zatim, hotel „Narvik“ – divan hotel koji je sada ruševina i ruglo u samom centru, ozbiljno ugrožava prolaznike i urušava sliku grada. Sve su radili na isti način jer je, do 2013. godine, Kikindu vodio Zoran Milešević. Savo Dobranić, Ilija Vojvodić, Olivera Kantar i Edita Divković, članovi DS-a, radili su onako kako im je govorio Milešević i to Kikinđani znaju, to nije tajna. Sve što su započeli i naplatili, ostavili su ili nedovršeno ili zaduženo ili razrušeno. U ovom momentu, put košta građane Kikinde dva miliona evra, od toga je jedan milion samo kamata. Put nikada nije završen, nikada nije dobio upotrebnu dozvolu, nikada nije bio bezbedan za saobraćaj, i na njemu se, nažalost, dešavaju incidenti, kakav je i nedavna saobraćajna nesreća na pružnom prelazu jer Železnica Srbije ne može da izda saglasnost za njega.

Hrnjak je istakla da je SNS 2013. godine zatekao 950 miliona duga u gradskoj kasi koje je ostavio DS. Građani treba da znaju, dodala je, da su čelnici Gradske uprave napravili savesnu racionalizaciju troškova. Grad se neće zaduživati za nove, velike i ozbiljnije investicije, ali to svakako ne znači da tih investicija neće biti, rekla je.

– Budite sigurni da će sve planirano i važno za građane Kikinde – završetak fabrike vode, mini-postrojenja za prečišćavanje vode u selima, radovi na Bolnici, komunalnoj infrastrukturi, biti realizovano. Trudićemo se i raditi sa još više energije, upravo zbog svih ovih okolnosti u kojima smo se našli. Sudska odluka jasno glasi da je Grad Kikinda, kao investitor, kriv. Treba da vidimo ko je kriv za sve što nam se u ovom trenutku dešava i apsolutno ćemo tražiti odgovornost. Sigurna sam da ćemo izaći iz ovoga i da ćemo realizovati sve projekte koje smo najavili jer građani to zaslužuju. Nećemo odustati, borićemo se da postižemo rezultate u korist građana Kikinde i da svako za svoja dela ili nedela odgovara – poručila je predsednica kikindskih naprednjaka.

decija pijaca

Dečija pijaca- ove nedelje svakodnevno u dvorištu Kulturnog centra

Jelena Trifunović July 4, 2023

Zbog velikog interesovanja malih prodavaca, ali i kupaca, Kulturni centar organizovao je Dečiju pijacu od ponedeljka 3. do subote 8. jula svakodnevno, u dvorištu ove ustanove, od 9 do 11 sati i 30 minuta.

Ponuda je raznovrsna- od igračaka, odeće i obuće, ukrasnih predmeta, biljaka- a džeparac našim mladim sugrađanima, školarcima, dragocen. Šta ćete bolje razloge da posetite Dečiju pijacu?

LOVCI

Saradnja kikindskih lovaca i lokalne samouprave

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Vetrozaštitni pojas, dužine šest kilometara na potesu takozvanog Bočarskog druma koji je posađen 2019. godine uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, predat je na održavanje Lovačkom udruženju „Kikinda“. Cilj je da  se očuva preko dve hiljade sadnica gorskog javora zasnovanog u dva reda.

-Po isteku ugovora o održavanju od strane grada, mi smo pomenuti deo atara predali kikindskim lovcima na period od pet godina u okviru pilot projekta – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj – Vetrozaštitni pojasevi imaju višestruku ulogu kako na poljoprivredno zemljište, samo tlo, tako i na  porast divljači. Oni stvaraju zelene oaze kakve smo nekada imali u samom ataru.

Predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“ Mladen Banjac dodao je da se oni o mladicama brinu od kraja prošle godine i da je ovakva saradnja sa lokalnom samoupravom uspostavljena prvi put.

-Zemljište koje se nalazi do drvoreda iskoristili smo da zasejemo proso koje služi za ishranu divljači, a  za dve godine planiramo da između drvoreda zasnujemo žbunasto bilje autentično za našu srednu. Nećemo ga kositi jer je ideja da se naprave nova staništa. Nijedno udruženje u Srbiji nije uspostavilo ovakvu saradnju sa lokalnom samoupravom – otkrio nam je Banjac.

Prilikom obilaska terena lovci zatiču polomljena i uništena stabla, ali i to da su poljoprivrednici posejali suncokret i kukuruz u samom drvoredu. Četiri metra od stabala je zemljište koje je u vlasništvu lokalne samouprave i to poljoprivrednici znaju.

-Ove godine nismo želeli da uništavamo zasnovane kulture, ali  na jesen će se teškim tanjiračama označiti zemlja pored drvoreda kako bi se napravila međa. Postaviće se i table upozorenja kako bi se sačuvala stabla. Svi oni koji se budu i dalje bahato ponašali biće procesuirani – pojasnio je Banjac.

Na ovom potesu zastupljeni su zec, fazan, lisica, šakal i srneća divljač  i već sada se raspituju lovci iz Rumunije, Mađarske, Francuske, Crne Gore i Austrije da dođu u ovo lovište na odstrel sitne i trofejne divljači. Kako nedostaje vode lovci su izbušili bunar, napravili desetak pojilišta, a do kraja godine biće izgrađena četiri veća i isto toliko manjih hranilišta u pojasu od šest kilometara. Ukoliko se saradnja pokaže kao dobra obuhvatiće i potes od Banatske Topole do Galada.

 

 

Kamp 1 str4

Dečije saborovanje u Hramu Svetih Kozme i Damjana posvećeno porodici

Igor Crnogorac July 3, 2023

Dečiji duhovni sabor, manifestacija koja, uz radionice i mnoge zanimljive aktivnosti, deci približava teme iz veronauke, počeo je u ponedeljak u Hramu Svetih Kozme i Damjana. U ovom hramu sa osnovcima, već 15 godina, svakog leta na jednonedeljnom kampu rade sveštenici, veroučitelji, ali i mentori u različitim radionicama – od kaligrafije do folklora.

– Ove godine tema su porodične vrednosti jer poslednjeg dana, u subotu, slavimo svetitelje ruskog porekla koji su zaštitnici porodice i brakova, Svete Petra i Fevroniju. O tome sa decom pričamo kao o oblicima služenja – porodičnog, uzajamnog, drugarskog, društvenog. Sve povezujemo sa primerima istorijskih ličnosti i događaja. Pričamo o tome kako oni sebe vide u ulogama deteta, oca, vojnika, sveštenika, lekara, vatrogasca… kako se stavljaju u službu drugoga i da to ne može da se izmeri novcem. Da ima nečega što se ne može ni platiti ni naplatiti, a to su ljubav i žrtva prema bližnjima, i o svemu tome pričamo na način prilagođen njihovom uzrastu – kaže protonamesnik Boban Petrović, starešina Hrama.

On dodaje da svake godine dnevno na kampu bude i do 150 mališana osnovnoškolskog uzrasta koji s radošću učestvuju u radionici ikonopisanja i kaligrafije, likovnoj, horskoj i radionicama „Biljini magneti“ i „Ruke u testu“, kao i u drugim umetničkim i sportskim aktivnostima.

U toku šest dana trajanja kampa, časovi veronauke i radionice održavaju se od 9 do 12, a sportske i druge aktivnosti u toku popodneva, od 17 do 19 sati.

Učesnici će moći da se pričeste na Ivanjdan 7. jula, a sutradan, u subotu, od 20 sati, održaće se završna priredba na kojoj će prikazati šta su naučili i stvarali na kampu. Najviše uzbuđenja uvek donese kviz u kojem se deca nadmeću u znanju stečenom na ovom jedinstvenom dečijem saborovanju.

.

svinje

Mere za sprečavanje afričke kuge svinja

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Prema podacima Uprave veterine Ministarstva poljoprivrede ugrožena i zaražena područja od afričke kuga svinja registrovana u 63 naseljena mesta među kojima su i lokalne samouprave u Srednjebanatskom i Južnobanatskom okrugu. Tim povodom u Gradskoj kući organizovan je zajedniči sastanak Saveta upravnog okruga i okružnog Štaba za vanredne situacije o  preduzimanju prevetivnih mera i aktivnosti u širenju afričke kuge na teritoriji Severnobanatskog okruga.

Siniša Filipović sa Veterinarskog instituta u Subotici istakao je da već duže vreme u čitavom regionu postoji problem sa afričkom kugom svinja. U Rumuniji su aktivna dva žarišta blizu granice, te je stoga i Kikinda u potencijalnoj  opasnosti od afričke kuge.

-Kako su i Rumunija i Mađarska pod ovom zaraznom bolešću, neminovno je da se afrička kuga svinja pojavi i kod nas. Dosta žarišta tokom prošle nedelje zabeleženo je u Banatu kod gazdinstava koja drže svinje. To je razlog što je Uprava za veterinu podigla stepen uzbune na makismalnu budnost u svim regionalnim i kriznim centrima i lovačkim udruženjima – kazao je Filipović – Bolest je specifična, vakcinacija ne postoji i jedina mera borbe je otkrivanje pozitivnih slučajeva nakon čega se radi depopulacija.

Farma „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela koja je u sistemu „Delta agrara“ ima između 10.500 i 11.000 svinja svakodnevno. Plan biosigurnosnih mera koji se odavno primenjuje, a najvažnije je podići svest zaposlenih.

-Farma nije pod jednim krovom, pa je to tačka rizika. Mesto gde su svinje je ograđeno žicom, svuda su postavljene dezobarijere za ljude i vozila. Postoji sistem najavljivanja poseta tako da ne može da uđe na farmu bilo ko. Ukoliko posetilac ima dozvolu da uđe prolazi kroz kupatilo gde se tušira, umesto svoje oblači garderobu sa farme i na ulasku u svaki objekat prolazi kroz niz dezobarijera. Isto tako na ulazu u svaki objekat imamo dezinfekciju koja je takođe obavezna – rekla je Vera Mandić, veterinarka na farmi „Kozare“.

Preventivno reagovanje je od velike važnosti jer se epidemija približava severnom Banatu. Nije pitanje da li će, nego kada će se bolest pojaviti.

-Na nama je da da upozorimo sve držaoce svinja, naročito, male proizvođače da obrate pažnju i da primenjuju sve preventivne mere – dodao je Miroslav Dučić, načelnim Severnobanatskog upravnog okruga – Situacija je ozbiljna, stepen pripravnosti je na najvišem nivou i treba svi da smo svesni toga.

Lovcima je savetovano da se pretrage terena obavljaju češće. Svi leševi koji se otkriju i sve odstreljene svinje treba da se ispitaju na zaraznu bolest i prijave veterinarskoj inspekciji.

 

error: Content is protected !!