Град

IMG_20230719_175707 (1)

Уз торту и пуно малих слављеника Школа за труднице прославила је седми рођендан. Након што је ова школа најпре функционисала у оквиру Опште болнице, направљена је десетогодишња пауза и 2016. године поново је покренута у оквиру Патронажне службе Дома здравља. Ђурђина Војводић (27) очекује прву бебу, а термин за порођај је 15. августа.

 

-Школа за труднице највише ми је помогла да стекнем самопоуздање, али и да себи разјасним недоумице у вези подоја, пресвлачења, купања бебе . Упознала сам се и са осталим трудницама са којима сам разменила искуства и сигурна сам да ћемо наставити дружење и наредних година – рекла је Ђурђина Војводић.

Александра Ћазић Киурски има девојчицу Кринку и она је такође била део школе.

-Од самог почетка похађала сам Школу за труднице и све што сам сазнала и научила пуно ми је помогло. Нарочито су ми значили савети који су се односили на долазак кући са бебом , шта и како радити, на шта обратити пажњу. Школи желим да дуго ради и брине о будућим мајкама – истакла је Александра Ћазић Киурски.

Школа је подршка трудницама у психо-физичким припремама за време трудноће, током порођаја, али и по доласку беба из Болнице и  током првих месеци живота новорођенчета.

-За ових седам година кроз школу је прошло више од 1.500 жена. Када смо почели на првом часу било је три будуће мајке, а сада, на последњим часовима, буде и 10, 12 трудница. – сазнајемо од Оливере Вучковић Попов, главне сестре Патронажне службе и координаторке Школе за труднице  – Хвала свим колегама који су укључени у рад школе поред редовно,г посла који обављају свакодневно.

Прославу је увеличала Ела Банковић Савчук која је извела дечије композиције на клавиру, а Дуња Бркин Трифуновић  из Народне библиотеке „Јован Поповић” промовисала је читалачки клубић.

Школа нема паузу и сваког месеца позивају се нове труднице да се прикључе и како би биле  максимално спремне за најлепши догађај у животу – долазак детета.

Разиграно родитељство

Школа за труднице део је и  УНИЦЕФ-овог пројкета „Разиграно родитељство“ у који су укључени Предшколска установа „Драгољуб Удицки“, Центар за социјални рад, Дом здравља и Град Кикинда.

-Све службе које учествују у пројекту прошле су већи део обуке и од наредне године почеће предавања и радионице у које ће бити укључени и наши родитељи. Патронажна служба већ спроводи део пројекта путем патронажних посета – напоменула је Оливера Вучковић Попов.

svinje

У Севернобанатском управном округу на снази су превентивне мере и активности у циљу спречавања ширења афричке куге на територији нашег округа. Појачане су инспекцијске контроле, па су тако недавно надлежни органи реаговали и на пијаци у Руском Селу  запленили свињско месо без порекла, које је дошло са територије проглашене високоризичном због афричке куге свиња.

Начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић апеловао је на суграђане да строго воде рачуна где и какво месо купују.

-Најбоље би било да се месо и месне прерађивине  купују од регистрованих произвођача који имају све прописане декларације. На тај начин штите своју породицу и себе и избећи ће евентуално ширење заразе.  – истче Дучић – Надлежне инспекцијске службе појачаним интензитетом проверавају и провераваће све субјекте на терену. Свако нелегално прометовање свежег меса и производа од меса подлеже кривичној и материјалној одговорности. Посебно ће акценат бити на непоштовању Уредбе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде која се односи на спречавање ширења афричке куге свиња.

 

Поред тога што се ова болест ширу у локалним самоуправама у непосредном окружењу, регистрована је и у Румунији близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној  опасности од афричке куге.  Ветеринар Арапад Ач додаје да свака три месеца обавља активан надзор свиња у индивидуалним домаћинствима која стоку држе у двориштима кућа.

-Свима скрећем пажњу да је најважније да не пуштају никога код свиња. Исто тако, од велике важности су биосигурносне мере односно дезобаријере, као и да се свиње не хране помијама. Напомињем да је забрањено држати и куповати свиње које нису обележене маркицом. Уколико дође до заразе држава рефундира трошкове угинућа и уклањања свиња обележених маркицом, а за оне које немају маркице власник сноси трошкове, а ризикује и кривичну пријаву. На територији коју покривам, а то су Иђош и Сајан, 99 одсто свиња је обележено и произвођачи се придржавају прописаних мера – казао је Арпад Ач.

 

Афричка куга свиња у Србији, према последњим подацима, регистрована је код 617 газдинстава у 26 општина  и потврђена  је код 1.083 домаћих свиња, од чега су 491 угинула.

pazzia radovan

Како би прикупили новац за помоћ породици трагично настрадалог Радована Јурачића, у „Пација“ бару у петак, 21. јула од 22 сата, биће организовано хуманитарно вече. На улазу у Бар биће постављена кутија за прилоге за Радованову децу.

„Музика деведесетих, коју ћемо вртети у петак, искључиво ће послужити да се сви сетимо неког лепшег периода када смо Радована виђали у граду и када је водио плесну школу коју су похађали многи Кикинђани. Волели бисмо да је повод нашег окупљања лепши, али када већ није тако, породици треба дати до знања да нису сами и да још увек у нашем граду има људи који су поштовали Рачу и који желе да помогну у овим тешким тренуцима, наводи се у објави Клуба „Пација“.

dabika lubenice (1)

 

У току је берба домаћег бостана. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а међу њима је суграђанин Драган Радновић Дабика. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.

-Ове године лубенице сам заснова на три, а диње на једном јутру. Узгајам рану, средњу и касну лубеницу, а посао почиње већ почетком марта, када се производи расад. Сам га узгајам од холандског семена и већ  око 15. априла расад се сади на њиви и тада имамо највише посла. Рану сорту  „кризби“ почео сам берем већ почетком јуна. Берба средње сорте  „топ ган“  и „ромерије“ , црне лубенице, је у пуном јеку. Уколико ме време послужи касну сорту браћу у септембру – истиче наш саговорник.

Производњом бостана бави се 15 година и како каже свака година је другачија и свака је изазов.

-Сунчано и топло време одговара лубеницама јер тада имају сласт. Сви купују и траже слатке лубенице и оне које производим  испуњавају услове купаца. – напомиње Дабика –  Ове године нисмо имали право пролеће које је више било јесен, тако да пролећно заливање није имало правог ефекта.

Тренутна цена лубеница је 60 динара, иако је продаја почела са 100 динара за килограм.

-Ове године за 30 до 40 одсто је поскупело је семе и ђубриво, тако да до краја сезоне нећу знати да ли сам у минусу, плусу или позитивној нули са производњом. Макисмално сам уложио у агротехнику, јер без пуне агротехнике нема ни рода. Са друге стране цена килограма лубенице остала је иста и очекујем да до краја сезоне буде и 30 динара за килограм. Имам редовне купце које сам стекао за ових 15 година, а снабдевам и маркете и пиљарнице тако продаја иде одлично – открио нам је Драган Радновић.

Са четири јутра под бостаном очекује род од 30 до 50 тона. Свим купцима напомиње да је најбоље јести храну која се производи у њиховом  крају јер је она и најквалитетнија.

Како препознати слатку лубеницу

Боја лубенице указује на њену зрелост и увек  треба бирати ону која има јако изражене пруге тамнозелене или светложуте боје. Куцкање лубенице је такође популарна провера. Ако звучи шупље, значи да има више воде и да је зрела. Супротно од тога значи да је кора дебела и да лубеница још није зрела. Увек бирајте лубенице које су више округле него овалне.

 

 

 

 

todoricke (1)

 

Ена Гогић (14) и сестре  Хана (12) и Петра Тодорић  (10) освојиле су значајна признања на 43. Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе  „ТИН 2023“ одржаном у Доњем Милановцу. Фестивал је окупио велики број солиста из Румуније, Маекдоније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Прошлогодишња добитница гран прија фестивала Ена Гогић, ове године освојила је награду за најбољег солисту у категорији младих. Наступала је са композицијом „Гласам за љубав“.

-Свака награда пуно значи и подстрек је да будем још боља. У току су и припреме за такмичење „Србија у ритму Европе“. Заједно са  Миланом Рајков, Еном Тошић и Ивом Племић представљам наш град са песмом кипарске уметнице Иви Адамоу „Ла ла лов“. Вредно вежбамо и надамо се успеху у Зрењанину. – истакла је Ена Гогић и додала да снима нову песму.

Хана Тодорић освојила је награду стручног жирија за најбољег солисту у категорији дечије музике. Извела је песму „Написана љубав“. Ништа мање успешна није била ни Петра Тородић која је са композицијом „Зимска песма“ добила прву награду дечијег жирија. Сестрама Тодорић, које имају велики број награда, ово је било прво учешће на „Тин“ фестивалу. И њих две вредно раде овог лета јер их већ  у августу очекује наступ на дечијем фестивалу „Распеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, а у октобру ће бити део фестивала у Новом Травнику.

Fijakerijada 3

Фијакеријада у Башаиду одржава поново успостављену традицију. У месту у којем страст према коњима и коњичком спорту негују одувек, ову манифестацију су, после готово три деценије паузе, обновили прошле године. Данас се, на Вашаришту, такмичило у дисцилинама једнопрег, двопрег, тропрег, четворопрег, вишепрег и јахачи.

Наступили су такмичари из више од 70 клубова и удружења из читаве Војводине. Само башаидски Коњички клуб „Вранац“ има 22 члана, рекао је Алекса Микалачки, председник Клуба, организатора Фијакеријаде.

 

– Изузетно нам је драго што смо, уз помоћ Месне заједнице и Града успели да вратимо ову лепу традицију у село. Башаидски вранци су надалеко познати, а по један од њих постао је део споменика кнезу Михаилу Обреновићу у Београду. Тог вранца Кнез је добио на поклон из ергеле породице Биримац, када је био на пропутовању у Башаиду. Аутор споменика, Енрико Паци, тражио је баш тог коња када је стварао споменик – испричала је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице Башаид.

Из локалне самоуправе Фијакеријади су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Историјска позадина и ова лепа традиција у Башаиду заслужују да буду сачуване – истакао је Богдан. – Град Кикинда даје пуну подршку овој и свим другим манифестацијама и желимо да се оне унапреде и још више омасове.

На Фијакеријади су, са четири двопрега, једним једнопрегом и два јахача, наступили и чланови Кикиндског коњичког удружења.

– Ово је одлична промоција коњарства и прилика да покажемо све што имамо и знамо – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења и најавио повратак фијакера на улице града од наредног викенда.

У програму на Вашаришту наступили су и млађи чланови КУД “Бапаид”

Упркос врелом дану, у прелепом амбијенту, уз расне коње и фијакере, и звуке Шостаковичевог „Валцера бр. 2“, Фијакеријада у Башаиду донела је дах прошлости на улице овог места и у сећање свих који су присуствовали догађају.

basaid crkva 1 (1)

Месна заједница Башаид у понедељак, 17. јула уз Свету Литургију и резање славског колача прославља црквену славу Светог Саву свештеномученика епископа Горњокарловачког и Плашког пароха башаидског. У сусрет слави на храму Светог Николаја после 75 година подигнуто је ново црквено звоно уместо старог које се није оглашавало од 1948. године.

-Постојеће звоно пукло је 1948. године када је одлуком тадашњих власти одузета црквена имовина – сазнајемо од јереја Александра Лекића који је на служби у Башаиду. – Од тада па све до 2021. године у парохијском дому није се родило ниједно дете. За више од седам деценија прво дете које се родило у кући у којој живи свештеник са породицом је мој син Арсеније. Са својом супругом из Радојева у Башаид сам преузео службу 2020. године и почео да прикупљам донације за звоно. Звоно је стигло 2021. године током преподневних сати, а моја супруга породила се тог послеподнева.

Звоно је 5. јуна ове године освештао владика банатски Никанор, а ових дана оно је подигнуто на своје место. Огласиће се са цркве наредне недеље чим се ојача конструкција и оно буде фиксирано.

-Већ неколико година црква се обнавља сопственим и средствима приложника. Храм је један од највећих у Банату и прошле и ове године уређена је фасада, а започети су и унутрашњи радови. Потребно је санирати плафоне и рестаурирати фреске, што ће трајати до краја године – напомиње јереј Лекић.

Црква је изграђена 1833. године и од тада је два пута  обнављана 1959. ии 1982. године. Неопходнје и кречење куполе и торња, да се поставе нови сатови и бехатон. Наш саговорник нада се да ће све бити завршено током наредне године када би било организовано  и велико освећење цркве.

Demo fest 5

Није било места сумњи јер није било могуће да не успе – у суботу увече одржан седми „Сувача демо фест“, у организацији истоименог Удружења музичара, озбиљно позициониран међу рок бендовима, има све најбоље атрибуте филозофије рокенрола – сјајну музику, врсне музичаре и, по процени гостујућих бендова, најбољу публику на свету.

Како је и најављено, после наступа најмлађих из Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја, стејџ су преузели домаћини – кикиндски бендови младих музичара, али и осведочени рок мајстори, уједно и селектори Демо фестивала, група „Френдс“.

Уследили су наступи рок састава из Зрењанина, Бечеја, Новог Сада, Суботице. Поред ауторске музике, свирали су се и хитови у широком временском и жанровском распону – од Арете и Џенис до Адел, од Исмете Крвавац до „Атомског склоништа“.

„Архетипови“ из Новог Сада један су од бендова који може да се похвали да у свом саставу има генерацијски распон од двадесетак година. Свирали су своју музику, тврђег рок звука.

– Ми смо спој младости и искуства. Имамо више од 15 својих нумера. Први пут смо на Фестивалу, и интересантно нам је да има разних генерација. Атмосфера је питома, људи су цивилизовани и уживају, што нам се јако свиђа. Музика је језик јачи од предрасуда, када волимо, слушамо или заједно певамо исту песму, разлике не постоје – закључује Зденко Кадилак, фронтмен „Архетипова“.

Најмлађи вокал на Фестивалу, али са дугим стажом наступа на сцени „Бифеа 67“ је Андреја Шевић из Кикинде, ученица Средње музичке школе у Зрењанину. Са својим оцем Бодом и његовим пријатељима из тврдог језгра кикиндске рок сцене наступа од седме године. Слуша, разуме се, рок, али и метал, и има озбиљне планове у свом граду.

– Нисам наступила само на првом Фестивалу. Вечерас сам певала „Џолин“ од Доли Партон и „Црни плес“ групе „Октобар 1864“ и веома сам задовољна – каже Андреја. – Када завршим Академију уметности у Новом Саду, планирам да се вратим у Кикинду и да предајем. Што се тиче музичке каријере, за сада остајем на стејџу на којем сам одрасла, а касније ћу имати свој бенд и са њим градити каријеру.

Седми „Сувача демо фест“ помогли су Град и, како је наведено, многи добри људи. Заслуге за одличну припрему и реализацију припадају, пре свега, искусном музичару, идејном творцу, Воји Ђукићу и његовом Удружењу музичара.

Јединствени музички догађај трајао је до раних јутарњих сати и окупио је испред сцене код Суваче више стотина људи. Такође је открио, судећи по уживању и на сцени и испред ње, да поклоници доброг рок звука сјајно истрајавају, да се рађају нове генерације рокера и да има наде за оне који, како смо сазнали, не пристају на предрасуде. Јер су заједно, у истој, баш доброј песми.

 

 

Adrenalin 12

Манифестација „H2O адреналин“ одржава се овог викенда у Кикинди на Старом језеру. У бесплатној малој школи мотонаутике, инструктори из Мотонаутичког клуба „Мото џет“ из Новог Сада, децу узраста од осам до 14 година уче управљању скутером. Овај летњи програм је, други пут, уприличила Туристичка организација Града.

– Деца су прошлог лета веома лепо прихватила ову нову активност у току распуста и то нас је подстакло да је организујемо поново. Прошле године било је 150 деце, верујем да ће их овога пута бити исто толико. Сви који су осетили чари вожње, дошли су поново и моћи ће да кажу да су у свом граду научили нешто ново – рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организација.

Деца су на скутерима са инструкторима и, како каже Миланкова, по некад за вожњу долазе у обзир и мало млађи, уколико инструктор процени да је то безбедно.

Александар Кревешић, председник Мотонаутичког клуба, истиче одличну сарадњу са Градом и наглашава значај обуке за вожњу скутером, јер се она, често, олако схвата.

– Неправилно управљање скутером може да буде веома опасно, што многи не знају. Грешка је кад људи оду на море, седну на скутер и мисле да знају да га возе. Најчешће греше јер не знају да, када пусте гас, пловилом више не може да се управља и тада лако може да дође до судара. Поред обуке, ми желимо да постигнемо и то да се неко заљуби у мотонаутику као грану спорта и да почне да се такмичи. Прво имамо кратку теоретску обуку, у току које причамо о култури понашања на води. Обука на скутеру траје четири сата – каже Кревешић.

Он наглашава да је „Мото џет H2O адреналин“ већ нека врста националне школе јер су инструктори из овог клуба, током лета, сваког викенда у другом граду, на радост малишана који нису имали таква искуства.

Један од оних који је данас имао прву вожњу је десетогодишњи Филип Чубрило који је био задовољан, али је и признао да се мало уплашио када је скутер скретао.

Леон Петровић има 12 година и први пут се на скутеру, уз инструктора, опробао прошлог лета.

– Било је баш супер, вожња је била јако брза. Највише ми се свидело што сам могао и сам да управљам – каже Леон.

Манифестација траје два дана. Још сутра, од 13 до 17 сати, искусни мотонаутичари биће у нашем граду и чекаће нове заљубљенике у овај спорт. У међувремену, своје прве вожње на води, искусиће сви који то желе и тако стећи лепу успомену на лето у свом граду.

Dan Suvače 7

Мекике-лангоши, штрудле и погачице, песма, ручни радови, стари занати и приче испод ораха обележили су јубиларни „Дан Суваче“, одржан данас у овом јединственом млину на коњски погон у Кикинди.

Домаћице програма ове године биле су чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја. У уводном програму наступила је Женска певачка група „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева.

Није случајно што је управо удружење из Падеја дочекивало госте – у овом месту направљена је комплетна дрвена грађа за млин, а затим и донесена и монтирана у Кикинди 1899. године. Од тада, млин је непрестано био у функцији, све до 1945. године.

Жене из Падеја су, поред кулинарских специјалитета, припремиле и изложбу ручних радова, организовале радионицу украшавања предмета техником декупаж и предавање о лековитом биљу, односно представљање производа „Маквала“ из Падеја, некадашње „Менте“.

– Удружење „Сунце“ нам је једно од најактивнијих у општини. Баве се ткањем, декупажом, кулинарством, представљају нас на такмичењима. У општини Чока много улажемо у рад свих удружења, желимо да сачувамо традицију. Демографски смо доста стари, али радимо на инфраструктури и култури, трудимо се да задржимо младе – нагласила је Стана Ђембер, председница општине Чока и оснивачица Удружења жена из Падеја.

Гошће-домаћице из Падеја поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Сувача нам веома много значи и идеја манифестације да представимо културу, традицију и обичаје народа са ових простора – истакао је Лукач. – Наша је обавеза да чувамо културу Баната и то се управо ради и у оваквим програмима.

Организатор „Дана Суваче“, Народни музеј Кикинда, установио је програм како би се популаризовао овај споменик културе од изузетног значаја, рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог у Музеју.

– Сувача је једини објекат те врсте у Србији. Имамо бројне програме – кампове, радионице, долазе нам посетиоци из читаве Србије, Мађарске и Румуније, и многобројне екскурзије. Сада, после десет година, Сувача је много познатија и о њој се зна и ван граница наше земље. На „Дан Суваче“ седнемо испод ораха у дворишту, послужимо се старинским специјалитетима и причамо старе приче. Негујемо традицију и зато верујем да ће ова манифестација трајати – сигурна је Гајићева.

Од када постоји манифестација, као домаћице су се смењивале чланице удружења из свих села које припадају Кикинди. Сада се, каже Гајићева, круг затворио, и поново ће, наредне године, са својим рукотворинама, старим занатима и песмом, госте дочекивати домаћице из једног од кикиндских села.

– Све је већа популарност Суваче међу посетиоцима из других крајева, зато ми је жао што су у Кикинди људи мало инертни, и не долазе често – додаје Славица Гајић. – Наша идеја је да потпуно оспособимо млин и пуштамо га у погон, као што то раде у Сарвашу у Мађарској, у којем то чине једном годишње и својеврсна je атракција.

Овај споменик културе је, иначе, отворен и доступан посетиоцима сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 сати и у њега се увек може свратити, поседети у хладовини или под орахом у дворишту и сетити се неких давних времена чији дух живи управо на овој адреси.

error: Content is protected !!