Град

Мокринска црква

У току је отклањање последица невремена  у граду и на селима. Како сазнајемо од Мирославе Наранчић из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, до сада су пријављена оштећења на крову куће у улици Војводе Путника 155, у Накову у Главној улици оштећена је ограда на кући, са зграде  Војвођанске банке пао је лим који је врло брзо уклоњен.

У улици Милоша Великог код “Наше куће” пало је стабло, као и код Дома здравља у улици Краља Петра Првог, дрво је пало и на Мелином гробљу и на више локација у Микронасељу.

– Од силине ветра црква у Мокрину Свети Архангел Гаврило остала је без крста на куполи. Све екипе су на терену и молим суграђане да буду стрпљиви. До свих који су пријавили било какво оштећење или проблем, стићи ће наше екипе . Опет бих истакла да смо имали среће у односу на друге градове  – рекла је Мирослава Наранчић.

ИМГ_20230805_162947 (1)

Невреме које је протуњало Кикиндом за собом је оставило поломљене гране и делове стабала. Највише штете ветар орканске јачине нанео је у улицама Краља Петра Првог и Генерала Драпшина где је вишедеценијски дрворед америчког копривића. Штету је претрпео и Никола Ђукић који станује у улици Краља Петра Првог број 164.

Део стабла се одломио, покидао каблове са бандере и пао на кров његове куће, а део је препречио коловоз.

– Изашао сам напоље када сам чуо да нешто пада. Имао сам шта да видим, део стабла пробио је кров и бацао цреп по дворишту. Звао сам ватрогасце који су врло брзо дошли. Исекли су стабло, склонили га са пута и отишли су даље. Како ми кажу имају пуно посла. У овој кући живим 76 година и ово је први пут да се десило овако нешто – сазнајемо од Николе Ђукића.

Осим на кући породице Ђукић, пријављена је и штета на аутомобилу у Накову који је оштећен након што је пао цреп са куће. Штете има и у фабрици „Тоза Марковић“ где се одвалио део лименог крова на погону „Керамике“.

Велике гране пинцике пале су испред Дечијег  и Школског диспанзера и у улицама Генерала Драпшина, у Светосавској.

Због одламања великих грана интервенисано је и у улици Петефи Шандора у Микронасељу, на пружном прелазу према Накову, на Железничкој станици, у Галадској.

На терену су Ватрогасно-спасилачка служба, запослени у Полицијској управи, ЈП “Кикинда” и радници “Бела Виле” који уклањају насталу штету.

Током невремена које трајало око сат времена, пало је 18 литара кише по квадратном метру, Због велике количине падавина у кратком времену, биле су поплављене поједине улице.

П1190810

Полагањем венаца данас су, на Симићевом салашу, обележене 82 године од погибије главнине Великокикиндског партизанског одреда. Венце су положили Владо Тртић, секретар Секретаријата за општу управи у заједничке послове Градске управе, у име СУБНОР-а председник Градског одбора, Саво Орељ, представници ветерана Посебних јединица полиције, потомци породице Симић и чланови Покрета социјалиста Кикинде.

Великокикиндски партизански одред формиран је 28. јула на основу прогласа Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 7. јула, о подизању устанка. Одмах по формирању извели су неколико диверзантских акција – запалили су жито на салашу Теодора Сланија и извршили диверзију на прузи Кикинда – Банатско Аранђелово. И пре формирања Одреда, његови чланови радили су у илегали, а након прогласа ЦК КПЈ, одлучили су и да се удруже и да започну организовану борбу против непријатеља.

– Дошли су на Симићев салаш, где их је примила породица Симић. Након што су Немци сазнали за њихов положај, напало их је око 350 непријатељских војника и жандармерије. Погинула је главнина одреда, 11 партизана, а истог дана, у знак одмазде стрељано је шесторо мештана – домаћина и радника на салашу. Стицајем околности, заменик команданта Одреда, Ђура Оличков, који је, пре тога, био поручник Краљеве војске, био је са осморицом војника на обуци само 200 метара од салаша. Видевши да не могу да помогну, да би узалуд погинули, они су се повукли и тако су преживели – испричао је Орељ.

У неравноправној борби на Симићевом салашу погинули су и командант Одреда, правник Угљеша Терзин (32), и политички комесар, народни херој, Радован Рада Трнић (19) звани Попа јер је, у то време, био студент теологије. Поред њих, животе су дали: ученици Сава Липованов (21), браћа Паја (23) и Ника (18) Богарошки, студент Милош Остојин (28), радници Нићифор Ница Брандић (22) и Мирко Тешић (40), земљорадници Коста Кљајин (44) и Боривој Суботички (25) и ливац Милан Сивчев (26).

И породице власника салаша и радника изгубиле су 4. августа своје најближе у немачкој акцији одмазде. Стрељани су земљорадници: Лаза Симић (25), син власника салаша, Милорад Милко Јовановић (22) и Трива Стојков (57), затим Стојанка Дорословац (30) и Бојка Дацин (33), домаћице, и Коста Васиљев (31). Немци су претрпели губитак четири војника.

Како су окупатори имали јаке и полицијске и војне снаге, пошто су се једно време примирили, преживели партизани прикључили су се Мокринском одреду који је био доста јак и коме су се придружили и Кумановачки и Драгутиновачки одред, што је чинило значајну формацију на подручју Северног Баната, нагласио је Орељ.

Обележавању погибије кикиндских партизана присуствовао је и потомак породице Симић са породицом. Лазар Страјнић (85) и његова сестра Емилија Костић, једини су потомци власника салаша, Николе Нике Симића, који је, иначе, био и председник тадашње црквене општине.

– Наш деда по мајци понудио је услуге партизанима већ 7. јула јер је његов син 22-годишњи Лаза био симпатизер Партизанског покрета. По доласку на салаш, члановима Одреда обезбеђивали су смештај и храну. На овом месту било је кукурузиште, овде су партизани живели, а салаш се налазио 300 метара даље, поред пута према Башаиду – прича Страјнић. – Мој деда, ујак Лаза и његов пријатељ, Милко Јовановић, ишли су по намирнице тог дана, нису ни били на салашу. У повратку су чули да је салаш опкољен, а Лаза свом оцу није дозволио да се врати кући. Само су се он и Јовановић вратили, Немци су их пропустили и они су тада и погинули, жртвовали су се за своје другове. Лаза је носилац Споменице 1941. године. Чланови породице Симић су, после тога, били  заробљени и затворени у Курији.

На 82. годишњицу овог догађаја, данас је први пут служен парастос погинулим борцима. Председник СУБНОР-а, Саво Орељ, каже да су се чланови Удружења на овај чин одлучили јер су међу погинулима били и салашари, а и сами чланови Одреда који су сви били крштени.

Данас смо овде да помиримо идеологије, истакао је, обраћајући се присутнима, свештеник Мирослав Бубало.

– Овде су погинули млади људи који су се супротставили тада највећој светској сили, не марећи колико ће их то коштати. Ми смо се овде окупили не само да би они били достојни вечног помена, него и да се помолимо за њихове душе јер су то све били крштени људи који су имали толико љубави да свој живот положе за своје ближње, а то је, како Христос у Јеванђељу каже, највећа љубав. Нека остану достојни помена, не гледајући на идеолошке разлике, него људски и молитвено, са благодарношћи и са љубављу да се сећамо ових хероја и да, овакав пример храбрости, пожртвовања и љубави, сачувамо за будуће генерације. А сва прегрешења које су имали као људи, нека им Господ  опрости и нека их уврсти у рајско насеље које су, по жртви, заслужили – рекао је Бубало.

У програму обележавања погибије кикиндских партизана и њихових домаћина учествовали су и чланови кикиндког Одреда извиђача „Прока С. Плави“ и песник Ђуро Буцало.

Споменик палим борцима из Велике Кикинде подигнут је 1964. године и дело је Рудолфа Матутиновића, вајара из Хрватске. Овде је била прва заједничка гробница, а затим су земни остаци премештени у колективну гробницу на Мокринском гробљу.

Великокикиндски партизански одред био је међу првима формираним на овом простору. Према неким подацима, у току Другог светског рата, животе за слободу дало је око 450 Кикинђана и становника околних места.

олуја

Са трогодишњом ћеркицом Николином у наручију и уверењем да ће се врло брзо вратити свом огњишту, тада двадесетпетогодишња Жељка Поповић, пре 28 година отишла је из Доњег Лапца у Хрватској. Сада наша суграђанка била је део колоне избеглица који су своје куће и постојбину напустили у војно полицијској акцији „Олуја”. И данас јој је тешко да прича о догађајима од 4. и 5. августа 1995. године.

– Рат је почео 1991. године и, до 1995, ми смо се склањали док не прође најгоре, али смо се увек враћали кући. Никада нисмо веровали да ћемо напустити своје огњиште и да се нећемо вратити – истакла је Жељка Поповић.

И тај 5. август, пре 28 година, није наговештавао да ће се нешто страшно догодити. Као и сваког јутра, Жељка је са породицом попила кафу и завршавала послове по кући када им је комшија рекао да крену где год знају јер је пао Книн.

– У селу није било мушкараца, остале су жене са децом и старији. Моја ћерка тада је имала три године. У том страху нисте свесни онога шта радите. Узела сам моју Николину и почела сам да бежим. У центру села сели смо у трактор, али тог момента нико није знао куда да кренемо. Тада је неко рекао да пустимо стоку, што је био један од најтежих тренутака. Иако смо закључали куће, схватили смо да нам кључеви више неће требати – прича Жељка.

Уз пут су се, прича наша саговорница, формирале колоне. Пролазак кроз муслиманска села прошао је без инцидената, да би стигли до Босанског Петровца где је већ било јако пуно људи.

– Ту су нас бомбардовали хрватски авиони. Гинули су и деца и старији. Дошло до потпуног метежа и хаоса. И мој деда је преминуо у колони и успели смо да га сахранимо поред пута на Меденом пољу. То је један од најтежих тренутака које сам доживела. Мој деда, Раде Поповић, био је борац Шесте личке бригаде у Другом светском рату и сигурна сам да је преминуо од стреса, неверице и жалости – сећа се наша саговорница.

У Републици Српској избегличка колона је добила храну и одећу. После дугог и неизвесног путовања, Жељка је са ћерком Николином стигла у Београд. То јој је био други долазак у главни град, јер га је први пут посетила 1981. године када је била у Кући цвећа. Одатле је, 13. августа, дошла у Кикинду, где је једно време боравила у колективном смештају „Шумица”, а за наш град се одлучила јер је имала родбину овде.

– После више дана боравка у колективном центру полако сам почела да схватам да се више нећу вратити. Све до тада сам веровала да ћемо се вратити и то је, за мене, био најстрашнији тренутак. Сви нас у Кикинди добро прихватили и хвала им. Ипак, остаје жал за младошћу, детињством, пријатељима, родбином. Ако је ишта требало да понесем у том лудилу, то су фотографије. Од свега најтеже ми је што немам ниједну успомену на моју мајку, детињство, младост – закључује Жељка.

Сваке године у ово доба Жељка је тужна, скрхана и помешаних осећања, јер је, каже, на силу напустила свој дом и то не може свест да прихвати. У Хрватској јој живи отац, била је да га посети и осећања су јој подељена сваки пут када оде.

Осим тужних успомена које се буде сваког августа Жељка има разлога и да буде срећна јер јој се млађа ћерка, Неда,  родила 1. августа.

Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у војно-полицијској акцији “Олуја” која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину, у току које је протерано 220 хиљада Срба, а скоро две хиљаде је убијено, обележава се сваке године од 2015. Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање, односно пуцање на колоне избеглих. Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, 7. августа, када је авион хрватског ратног ваздухопловства, на путу недалеко од Босанског Петровца, усмртио десет особа, међу њима четворо деце.

ИМГ-ц78це2ца6б55ц5ф9цф9аб28912фб5277-В

Чланови млађег извођачког ансамбла „Гусала“ и њихов руководилац Драгослав Танацков, састали су се градоначелником Николом Лукачем и председником Скупштине Града Младеном Богданом.

Фолклораши су протекле недеље били у Бугарској у братском граду Силистри, на ком су представљали Кикинду на 25. међународном Фестивалу плеса „Сутрашњи мир почиње данашњим пријатељством“. Представници града почастили су децу сладоледом и разговарали о утисцима које су понели из Бугарске.

Подсетимо да је у Силистри било петнаесторо „Гуслара“ који су се представили играма из Баната и Груже и песмом са Косова. На фестивалу су учествовала и деца из Пољске, Кине, Румуније, Турске, Молдавије и Бугарске. Ово је била прилика да се Кикинђани упознају са својим вршњацима из других земаља, али и да науче више о традицији, култури и обичајима.

Са децом су у Бугарској били и председник Скупштине града Младен Богдан и Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације, који су представнике Силистре позвали да буду гости 38. „Дана лудаја“.

Дечија школа кувања 1

Културни центар следеће седмице у свом двориштву поново организује Дечију летњу куварску школу. Малишани од 7 до 11 година имаће прилику да науче основне појмове здраве исхране, како настају омиљене посластице, и да се опробају у свету кулинарства.

Школа ће трајати од понедељка, 5. августа до петка, 9. августа, сваког дана од 9 до 11 сати. Са полазницима ће кувати представнице удружења жена и професионални кувари, а у петак, последњег ће мали кувари са члановима Одреда извиђача „Прока С. Плави“ припремити гулаш.

Школа је бесплатна, али је број места ограничен, зато је неопходна пријава, најкасније до 5. августа, на број телефона 064 86 88 312.

кикинда на клик

Уколико имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је из оквира надлежности Градске управе града Кикинде или другог органа града,  пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији, наводи се у саопштењу из Градске управе.

Грађани се могу обратити Градској управи на следеће начине:

– лично, у Услужном центру (због радова, улаз је са Трга)

– телефоном, на број 0230/30-60-60

– мејлом: crm@kikinda.org.rs

– попуњавањем контакт форме на линку: http://lupa.kikinda.org.rs/index.php.

Дани лудаје најава (2)

У Туристичкој организацији Града данас су најављени 38. „Дани лудаје“ који ће се одржати од 14. до 17. септембра. У музичком делу наступиће и Стефан Миленковић, „Ју група“, Неле Карајлић, Милица Павловић и Саша Матић.

– Програми почињу у четвртак, 14. јула, активностима за децу, а у петак ће се одржати и најлепши догађај манифестације, карневал предшколаца. У суботу, дан започињемо гастрономском понудом, „Банатским фруштуком“, који је на програму и у недељу. У „Гостинској соби“ наступиће културно-уметничка друштва из Србије и из иностранства. Први пут ће нам, из румунског града Брајла, доћи ансамбл „Пандора“, који негује и грчки мелос. Из Бугарске, из Силистре, стижу нам гости са својом гастрономском понудом, а очекујемо и долазак представника Туристичке организације из Велења. Неће изостати ни „Европски кутак“, ни Сајам предузетника, као ни многи други, већ традиционални програми у организацији установа и удружења из града и околних села – најавила је в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

Дани лудаје“ сваке године подижу лествицу квалитета садржаја, оценио је градоначелник, Никола Лукач.

– Ово је наша најважнија манифестација. Тада се окупљамо у нашем граду, дочекујемо породицу и пријатеље. Желимо да се прикажемо у најлепшем светлу и да цела Кикинда буде једна велика гостинска соба. Потрудили смо се да припремимо садржаје који представљају гастрономску понуду, традицију и обичаје наше мултинационалне средине. Биће то још једна прилика за сусрете са пријатељима из окружења и из братских градова, као и за успостављање нове сарадње – рекао је Лукач.

Централни део манифестације свакако је мерење лудаја за које још увек стижу пријаве, кажу у Тристичкој организацији. И ове године награде ће бити 40 хиљада, 60 хиљада, и, за најдужу и најтежу бундеву – сто хиљада динара. Резултате ће објавити и Светска асоцијација узгајивача бундева која и најављује кикиндску манифестацију.

Гостима ће бити понуђени и производи од бундеве, брендирани у Кикинди. Поред сапуна, шампона, уља, путера, пива, ове године биће представљени и новитети – „Нуто“ намаз од бундеве и лешника, и мед са голицом Пољопривредног газдинства „Жеравица“ из Башаида.

У вечерњим програмима на Тргу, у четвртак ће наступити Стефан Миленковић, у петак стижу „Ју група“ и др Неле Карајлић са „Осиромашеним уранијумом“. Милица Павловић и Саша Матић одржаће концерте у суботу, док ће у недељу наступити јужнобачки трубадури, „Банда дрвена“.

„Дане лудаје“ и ове године најављиваће најбољи презентери, кикиндски предшколци, који се припремају за посете Београду, Новом Саду, Суботици, Темишвару, Зрењанину и Сомбору.

Иначе, највећи и најпознатији кикиндски туристички програм проглашен је, 2017. године, за најбољу туристичку манифестацију у држави и тада је од Туристичке организације Србије, награђен „Туристичким цветом“.

 

 

Хотел

Министарство туризма и омладине указало је на проблем повећаног незаконитог поступања физичких лица који угоститељске услуге смештаја пружају супротно одредбама Закона о угоститељству. Ради сузбијања сиве економије и пада њеног удела у укупној привредној активности у Србији, потребно је да физичка лица изврше категоризацију угоститељских објеката у којима пружају услуге смештаја, наводи се у саопштењу из Градске управе Кикинда.

Законом о угоститељству прописана је обавеза угоститеља који пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности (кућа, апартман и соба) и објектима сеоског туристичког домаћинства, да изврши категоризацију тих објеката.

Захтев за категоризацију подноси се преко еТуристе. Из Министарства позивају  сва физичка лица која поступају супротно Закону да се, у што краћем року, обрате јединици локалне самоуправе и поднесу захтев за категоризацију угоститељског објекта за смештај (куће, апартмана, соба или сеоског туристичког домаћинства).

По добијању решења о категоризацији, угоститељски објекат и угоститељ ће бити евидентирани у систему еТуристе и моћи ће да наставе са пружањем угоститељских услуга смештаја на законит начин.

Физичко лице у наведеним категорисаним објектима угоститељске услуге може да пружа непосредно или преко посредника који може бити само правно лице или предузетник. У случају посредовања, физичко лице и посредник закључују међусобни уговор који се доставља органу јединице локалне самоправе.

У супротном, на основу члана 92. став 1. тачка 9) наведеног закона физичко лице је прекршајно одговорно, а запрећене казне се крећу у распону од 150.000 до 350.000 динара.

За све додатне информације и пружање стручне помоћи контакт је путем мејла gradska.uprava@kikinda.org.rs или на телефеон 064/3178204.

Такође, могуће је обратити се и Министарству туризма и омладине, на мејл turizam@mto.gov.rs или eturista@mto.gov.rs, као и на телефоне: 011/3149670 и 011/3139671.

суперћелијска олуја

Молби из Града за помоћ у отклањању последица невремена у Бачкој Паланци и Новом Саду у којима је причињена највећа штета, одазвале су се фирма „Икић – остали завршни радови“ и „Минс Ф Груп“ из Кикинде. Обе фирме поседују дизалице са корпама, алате и раднике обучене за захтеване послове.

Никола Икић каже да је невреме у Новом Саду направило немерљиву штету и да ће отклањање последица трајати још дуго.

– Од суботе свакодневно радимо  – у Руменки, Кисачу, Новом насељу, Ветернику, Лиману, Подбари. Уклањамо делове стабала који су пали на куће, инсталације, саобраћајнице. Мислим да ће бити посла још 10-15 дана – каже Икић.

Радници „Минс Ф Групе“ прво су притекли у помоћ у Бачкој Паланци.

– Отклањали смо проблеме са струјом у Бачкој Паланци и селима, радили смо и више од 16 сати дневно. Друга екипа је била ангажована у Дунавском парку у Новом Саду и настављамо тамо да помажемо у сарадњи са „Градским зеленилом“ које је носилац посла – изјавио је Зоран Мутуц, стручни консултант у овој фирми .

Невреме са орканским ветровима брзине и до сто километара на сат, које је погодило делове наше земље 19. и 21. јула, нажалост је однело и четири живота, а у седам градова и општина у држави проглашена је ванредна ситуација.

error: Content is protected !!