најчитанији портал Севернобанатског округа
На Салашу 137 у Ченеју, на Фестивалу војвођанских фестивала Рогаљ, Туристичка организација Града Кикинде добила је Златну плакету за успешну организацију манифестације „Дани лудаје”.
На Рогљу се традиционално окупљају организатори бројних војвођанских фестивала и гастро манифестација уз богат културно-уметнички програм и садржај.
Најважнији датум у Башаиду у новијој историји је 1. октобар када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је ослобођено од окупатора. Овим поводом представници Савета Месне заједницe, града, Севернобанатског округа и СУБНОР-а положили су венце на споменик у центру села. Саво Орељ, председник СУБНОР-а подсетио је да је 1944. Башаид ослободила Црвена армија.
-Тог 1. октобра није било потребе да се воде јер су Немци сами напустили село. Кикиндски партизански одред уприличио је весеље у Дому културе „Коло“, а 30 мештана Башаида прикључило се одреду. На жалост, 4. октобра јача немачка формација ушла је у село и тада су стрељали 12 мештана Башаида – рекао је Саво Орељ.
Поводом Дана села држана је свечана седница Савета Месне заједнице на којој је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице честитајући мештанима Дан села навела најважније инвестиције од почетка године.
-У току је изградња кружног тока на улазу у село из правца Зрењанина. Инвестиција је значајна јер ће се уклонити једна од реткихпреосталих црних тачака у овом делу Баната. Завршена је и реконструкција више од пет километара пута од Башаида до Меленца. Асфалтирана је улица Раде Будурин, током лета у Основној школи „1. Октобар“ саниране свлачионице и тоалети поред фискултурне сале., урађена је фасада на на згради ФК „Војводина“ клуба, замењене су клупе за резервне играче, ауведени су гас и централно грејање. Ове године наставили смо са уређењем гробља које је проширено, а избетонирана је и стаза ради лакшег прилаза. Ове године реновиране су и просторије у Ватрогасном дому. Купљене су нове столице, а промењен је и део ПВЦ столарије – додала је Анета Јанков.
Честитајући Дан села, али и Дан ученицима и запосленима у ОШ „1. октобар“ у Башаиду, Жива Кнежевић, секретар градске Скупштине истакао је:
-Башаид је, по мом мишљењу, најуређеније и најлепше село на територији Града. Види се да се у селу ради, Несна заједница у локалној самоуправи има поузданиг партнера. И ове године Град је уложио знатна средства у све месне заједнице, а за Башаид је обезбеђено 20 милиона динара за изградњу кружног тока у договору са ЈП „Путеви Србије“ и других извор финансирања
Поводом Дан села додељене су повеље најзаслужнијим мештанима и удружењима који су својим радом и ангажовањем допринели промоцији Башаида. Повеље су добили пољопривредно газдинство Жеравица за допринос и промоцију села који се баве се производњом меда, узгојем пчела и апитерапијом.
-Пуно нам значи повеља и она је подстрек да будемо још бољи у послу којим се бавимо. Заједно смо у пчеларству, ћерка и ја, и ово је право породично газдинство. У будућности планирамо да идемо корак, два напред у нашој производњи – рекао је Радован Жеравица.
Тимуру Борисову повеља је уручена за остварене резултате у области образовања јер је освојио прво место из математике на 65. државном такмичењу талента у Земуну и био је ђак генерације ОШ ” 01. октобар” .
-Хвала Башаиду што ме је одлично прихватио. Са породицом сам дошао из Русије и сви су ме примили као да сам рођен овде. Трудићу се да остварим још боље резултате – напоменуо је Тимур.
Николина Попћирић, тенисерка повељу је добила за остварене резултате у области спорта. Тренира у ТК „Тиса“ и летос је остварила треће место на државном првенству Србије.
-Пуно ми значи што сам овако млада добила повељу. Сав рад и труд овим се исплате. Надам се да ћу у будућности још више промовисати свој Башаид – казала је Николина.
Тренеру карате клуба „Башаид“ Радовану Балогу повеља је уручена за успешну сарадњу оставрене резултате у области спорта. Годинама уназад тренира децу, а ове године су на различитим такмичењима башаидски каратисти освојила значајне медаље.
-Клуб ове године слави 25 година постојања. Имамо 35 чланова, и поред деце ту су и сениори и ветерани. Имамо првака Војводине и Србије. Зорица Балог била је друга на европском првенству и надамо се да ћемо стићи до Светског купа. Хвала Месној заједници што су препознали значај нашег клуба – напоменуо је Балог.
Поред повеља додељене су и захвалнице појединцима и удружењима. Овом приликом организоване су Крофнијада у организацији удружења жена, као и такмичење у кувању рибље „Златни котлић Башаида”.
Европска ноћ истраживача и обележена је у Кикинди под слоганом „Светлост науке“ и у организацији Центра за стручно усавршавање. У сарадњи са Центром за промоцију науке организовано је низ радионица у циљу да се покаже да наука није баук. Посетили смо радионицу „Илустрацијом до изума“ у Центру за стручно усавршавање.
-Радионица је интересантна и пуно сам научила. Леонардо да Винчи спојио је уметност и науку, волео је математику, а посебно су ми интересантни његови изуми. Волим овакве радионице и не пропуштам их – рекла нам је Катарина Алексић, ученица која је заједно са својим другарима присуствовала радионици.
Како се спајају уметност и наука деци је приближила Сања Бикић, учитељица у ОШ „Вук Караџић“ која у оквиру Научног клуба ЦСУ организује програм под називом „Пластелин“.
-Радионца је посвећена изумима Леонарда да Винчија. Ово је била прилика да се деца упознају са најзначајнијим изумима италијанског проналазача, сликара, архитекте, инжењера, вајара. Циљ је да користе његове изуме за своје радове, као инспирацију. Акценат је на изумима које створио много пре свог времена. Направили смо и падобран по да Винчијевој скици као и цртеже по скици „Витрувијски човек“ који је и летео падобраном – сазнали смо од Сање Бикић.
Радиониоце су организоване и у Музеју „Тера“ и Народном музеју и биле су прилагођене свим узрастима.
У виноградима на територији града почела је берба грожђа, а виноградар истичу да је година била тешка. Кише у мају и јуну допринеле су развоју болести винове лозе. Дуготрајан период суше и високих температура у јулу и августу само је додатно отежао ситуацију и смањио принос, сазнајемо од Богдана Степанова, виноградара из Иђоша.
– Обрали смо бургундац и он ове године има средњи род. У време опрашивања имали смо кишу, тако да се део винограда лоше опрашио. Влага је донела болести. Након тога дошли су сушни јул и август и виноград смо заливали. Све то је узроковало да имамо 20 одсто рода
мање. Без обзира на то, грожђе је одличног квалитета – истиче Степанов.
Наш саговорник заједно са супругом Јеленом има засад винограда на површини од два хектара. Грожђе се бере на једном хектару, јер је други виноград млад и тек наредне године почеће да даје род.
– Tоком викенда пбавили смо и бербу рајнског ризлинга чиме је завршен посао у нашим виноградима. Ово је и најважнији посао јер убирамо плодове целокупног рада од резидбе, копања, скидања ластара до влачања. Увек стрепимо каква ће година бити и берба то окончава – напомиње Јелена Степанов.
И у винограду Зорана Малбашића у Новим Козарцима је мањи род. Узгаја три сорте грожђа, од којих две црвене, каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг.
– Бербу сам завршио и има мање приноса у односу на прошлу годину. Код мерлоа је род умањен за 20 одсто, а код кабернеа и ризлинга до 15 процената. Због болести, такозване сушице, која долази са кишама, род је мањи. Исто је било и 2017. године и поучен тим искуством ове године добро сам сачувао виноград. Квалитет грожђа је одличан и сигуран сам да ће такво бити и вино – сазнајемо од Малбашића.
Малбашићев виноград простире се на површини од 1,7 хектара, а засађено је седам и по хиљада чокота. Род у просеку треба да буде 2,5 килограма по чокоту.
У наредном периоду виноградаре очекује муљање и прерада грожђа у вино, али и у ракију. Какво су вино произвели, знаће за неколико месецикада почну оцењивања младих вина на многобројним манифестацијама и такмичењима.
Вече фолклора одржано је вечерас у Башаиду као део прославе Дана села, 1. октобра. Пред препуном салом Дома културе наступили су чланови Културно-уметничког друштва „Башаид“ и гости, АДЗНМ „Гусле“.
Догађају је присуствовала чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски која је мештанима честитала Дан села.
– Увек радо дођем у Башаид јер су овде људи добри домаћини. Као Град имамо одличну сарадњу са представницима Месне заједнице. Веома је лако сарађивати са људима који имају визију и ентузијазам да село буде што лепше, атрактивније и да услови живота буду бољи, самим тим и да задржимо људе да остану у њему. У овом дивном месту се води рачуна о инфраструктури, путевима, улагању у школу, али и у културни живот и очување традиције, што показује и вечерашњи концерт – рекла је Мицковска.
Прослава Дана ослобођења Башаида у Другом светском рату траје три дана, објаснила је чланица Савета Месне заједнице и заменица председника Савета, Анета Јанков. Јуче, у преподневним сатима, представу за децу одиграло је Позориште „Лане“, а у вечерњим сатима, гостовало је Аматерско позориште из Банатског Карађорђева.
– Сутра је централни део прославе. Положићемо венце на Споменик народноослободилачкој борби и доделити повеље заслужним мештанима у Башаиду у области спорта, образовања и пољопривреде. У Савету Месне заједнице трудимо се да Башаид учинимо бољим местом за живот и за будуће нараштаје. Заиста се много улаже у Башаид, имамо много планова и надам се да ћемо успети и да их реализујемо – истакла је Анета Јанков.
Организатор свих програма је КУД „Башаид“. Радован Ћирић, члан Управног одбора КУД-а, истакао је да се прослава Дана села одржава захваљујући средствима добијеним на конкурсу Града.
– Вечерас настапују сви чланови фолклора нашег КУД-а: најмлађи, средња група и извођачки ансамбл, као и певачка група. На репертоару наших ансамбала су: Дечје игре, Лесковац, Ниш, Шопске игре и Крајиште. Гости из „Гусала“ одиграће Горњи Висок, Врањско поље, Лесковац, игре из Беле Паланке, Баната и Поморишја, а наступа и њихова певачка група – каже Ћирић.
Башаидски КУД има чак 80 чланова свих узраста. Сви наступи, посебно фолклораца из овог места, пропраћени су овацијама.
После сутрашње централне прославе, програме ће заокружити Тамбурашко вече. У дворишту Свечане сале Месне заједнице, од 18 сати биће одржани промоција књиге Зорана Кнежева, „Тамбурашке приче из давнина“, и наступ Милана Прунића Думе и тамбурашког оркестра „Банатски штим“.
Домаћи производи – посластице, колачи, безалкохолна и алкохолна пића, цвеће и аранжмани, накит и одећа, као и декоративни предмети за кућу, сви таленти, креативност и предузетнички дух испунили су тезге и најновијег, Септембарског базара који се данас одржава на тргу захваљујући Туристичкој организацији Града.
Међу више од 30 излагача је и тезга са ручним радовима „Кикинђуша“, удружења у којем су се вредне мајсторице хеклања, штрикања, ткања и шивења, веома талентоване и креативне.
– Нас три другарице решиле смо да оснујемо Удружење жена пре шест година. Свака од нас већ се бавила израдом предмета од платна и вуне. Радиле смо код куће и једину прилику да излажемо имале смо када је некадашњи Дом омладине, сада Културни центар, сваког другог петка у месецу организовао базаре рукотворина. Ту смо се и упознале и решиле да позовемо жене које се баве ручним радом да нас се придруже – каже Оливера Нормали, председница Удружења.
Суоснивачице су Светлана Нинковић и Радмила Рока, а Кикинђуше тренутно имају десетак чланица. Неке од њих живе у Новом Саду и Београду, али вредно раде и долазе на базаре.
– У асортиману имамо ткане крпаре, шивене и хеклане папуче, несесере, цегере, бундеве од платна, капе, шалове, радимо и новогодишње аранжмане – набраја Оливера. – На „Данима лудаје“ најбоље су нам се продавали предмети инспирисани бундевом, а учестовале смо и на „Банатском фруштуку“. Сада се припремамо за „Совембар“, када ће сви производи бити у знаку сова.
„Кикинђуше“ кажу да су препознатљиве по шивеним лудајама од платна, тканим крпарама и папучама које су уникатне и које нико други не израђује на такав начин.
Додају и да би волеле да имају још чланица и позивају креативне жене које с љубављу израђују рукотворине, да им се придруже. Чланарина је сто динара месечно, а осим лепе прилике да се додатно заради, добро расположење је обавезно и загарантовано.
Чланице немају своје просторије, раде код својих кућа, и срећу се на кафи. Увек ведре и пуне нових идеја, један су од брендова града. Јер су Кикинђуше.
Представом коју су припремили ђаци и наставници, Основна школа „Ђура Јакшић“ је вечерас у Народном позоришту прославила 73 године постојања. Дан школе честитао им је градоначелник Никола Лукач.
– Нема лепшег догађаја од окупљања због деце – рекао је Лукач. – Колектив и ђаци постижу изузетне резултате и заслужују још боље услове. Наставници се труде да деца науче праве вредности и колико је знање важно. У Граду имају озбиљног парнера за нове пројекте и унапређење функционисања Школе.
Директорица Драгана Шимон истакла је да су данас, због свечаности, уместо наставе, имали спортски дан.
– Ученици нижих разреда организовали су разредна такмичења у фудбалу и на спортским полигонима, док су старији ђаци били домаћини градским школама у пријатељским утакмицама у одбојци и фудбалу. Изрека каже да ко престаје да учи, остаје стар, зато ћемо ми остати вечито млади. Наша школа је велика и топла и увек има места за наредне генерације – казала је директорица.
Школу похађају 402 ђака, док је у колективу 55 наставника и ненаставног особља. Ове године уписана су два одељења првака, њих 43.
Месна заједница Башаид тродневним програмом обележиће 1. октобар Дан ослобођења села. Вечерас (петак) у 20 сати биће изведена позоришна представа „Чорба од канаринца“, аматерског позоришта „Јовица Јелић“ из Банатског Карађорђева.
У суботу, 30. сепембра, у 19.30 часова чланови АДЗНМ „Гусле“ и КУД-а „Башаид“ одржаће целовечерњи концерт народних игара.
У недељу, када је и централни дан обележавања, у 10 сати почеће такмичење у кувању рибље чорбе на платоу испред Дома омладине. У 11 сати је полагање венаца, након чега ће бити додељене повеље и захвалнице најзаслужнијим мештанима. У 18 сати у дворишту Месне заједнице биће организована промоција књиге Зорана Кнежева „Тамбурашке приче из давнина“. У програму учествују вокални солисти Милан Прунић Дума и Јелена Завишин, Зоран Бугарски Брица, руководилац Центра тамбурашке културе, Александар Антуновић, кустос етнолог Музеја Војводине и тамбурашки оркестар „Банатски штим“.
Диспанзер за жене добија нове просторије. Како је истакла на седници Скупштине града заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски образлажући Локални акциони план за родну равноправност од 2024. до 2026. године, Диспанзер за жене преселиће се у простор некадашњег АТД-а.
-Врло брзо биће расписана јавна набавка за извођача радова који ће реконструисати просторије некадашег Антитуберкулозног диспанзера у потребе Диспанзера за жене. Пројекат је готов, средства су обезбеђена у буџету града и очекујем да ће и радови ускоро почети. Циљ нам је да свим суграђанкама обезбедимо достојне услове за преглед – казала је Дијана Јакшић Киурски.
Диспанзер за жене дели просторије са Медицином рада. Иако има сву неопходну опрему недостаје им простор, а поред суграђанки са здравственим проблемама на преглед долазе и труднице, али и све девојке и жене које имају потребу за превентивним прегледима.
-Део Локалног акционог плана за родну равноправност предвиђа и боље услове здравствене заштите. Реконструкцијом и потпуним реновирањем новог простора Диспанзер за жене добиће више простора и боље услове за рад. У објекту су неопходни унутрашњи радови како би амбуланте, чекаоница, картотека и све што је неопходно било функционално – појаснила је Јакшић Киурски.
Како је у поменутом простору некада био рендген апарат који је измештен, најпре су урађена мерења. Стручњаци Институа “Винча” установили су да у просторијама нема трагова зрачења, те су безбедене за будућу намену.
Већином гласова одборници су, на заседању локалног парламента, усвојили Одлуку о изменама и допунама одлуке о буџету града Кикинде за ову годину са пројекцијама на 2024. и 2025. Првим ребалансом, буџет се усклађује са досадашњом реализацијом и увећава за два процента, за око 76 милиона динара, тако да ће износити три милијарде 997 милиона динара, истакла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.
-Првобитно је био планиран буџет од три милијарде 471 милиона динара, али је од почетка године до данас, на име трансферних средства од других нивоа власти добијено више од 446 милиона динара за капитална улагања. Од Управе за капитална улагања 127 милиона динара очекујемо до краја године за реконструкцију и изградњу водоводне мреже и 150 милиона за изградњу секундарне атмосферске канализације. Културни центар за реконструкцију крова и фасаде по пројекту „Градови у фокусу“ добио је 18 милиона динара, 10 милиона одобрено је за уређење атарских путева, 11 милиона за куповину сеоских кућа за избеглице стигло је од Комесеријата за избеглице, а за исту намену, али за младе брачне парове опредељено је 10 милиона динара. Поменута средства нису сва реализована, али ће бити до краја године – појаснила је Дијана Јакшић Киурски.
Ове године Град Кикинда неће се кредитно задужити за израду мини постројења за пречишћавањ воде по селима.
-Од инвестиције се није одустало. Покрајина је обезбедила новац за финансирање овог пројекта и како буду пристизала ова средства она ће се уводити у буџет – прецизирала је Јакшић Киурски и напоменула да ће наредне, 2024. године, такође бити рађена атмосферска канализација, реконструкција дистрибутивне водводне мреже и завршетак магистралног водовода, а ту су и капитална улагања у селима.
Градоначелник Никола Лукач прецизирао је да се 850 милиона динара слило у град од републичке и покрајинске власти.
-Корисници буџета нису осетили огроман губитак од 220 милиона динара плаћених за посао који није урађен. То је срамотно, а срамота је и онај ко подржи такве особе, које отимају од свих грађана, а пре свега од деце. Хвала држави и председнику Александру Вучићу који се лично заинтересовао за проблем који смо имали. Добили смо 60 милиона, али је још 160 милиона динара морала да изнађе локална администарција и да нађе начин да исплати неурађени посао. Хвала свима на разумевању јер су сви разумели тежак моменат у ком смо се нашли од 12. јуна, до 14. јула, када смо изашли из блокаде. Многи су сумњали, поједини у скупштнској сали су се и радовали зато што ће грађани можда бити оштећени. Ни моји Кикинђани, ни деца, ни студенти, ни породиље, ни социјално угрожене породице нису осетили тај тежак период. Прерасподелом трошкова и приоритета испоштовали смо све обавезе. Нека је на образ ономе које узео 220 милиона динара, нека је на образ свима онима који су се од тог новца окористили и сада праве кампање против свих нас и државе. Очекујем и надам се да ће и Хотел „Нарвик“, 20 милиона динара које дугује Граду за порез, платити од тог новца. Волео бих да видим на шта је потрошен тај новац, сем ако није уперен против државе – рекао је Лукач и подвукао да је ребаланс је урађен најбоље како је могло у овим околностима.
Први човек града поручио је суграђанима да зна да поједини негодују због раскопаних улица и затворених пролаза, али улаже се у инвестиције које су деценијама чекале попут: фабрике воде, мини постројења за пречишћавање воде на селима, замене водоводне мреже, изградњеа атмосферске канализације, завршава се прва фаза радова на Болници и улаже се у комуналну инфраструктуру.
Александар Аћимов, шеф одборничке групе напоменуо је велике инвестиције у школама.
-У школе и предшколску установу уложено је око 35 милиона динара. Подсетићу да су пре само десетак година школе биле у дуговима у укупном износу од 78 милиона динара. Рачуни нису били плаћани месецима, а улагања у радове били су мисаона именица – рекао је Аћимов.
Одборник СНС Душан Попесков додао је да је ове године највише средстава добијено из републичких и покрајиснких фондова.
-Годишње са виших нивоа власти, за разне пројекте, у просеку добијемо око 400 милиона динара, а ове смо успели да се изборимо за дупло више новца. Та чињеница радује и за сваку је похвалу – закључио је Попесков.
Већином гласова дата је сагласност на другу измену и допуну програма пословања ЈП „Кикинда“ и на другу измену програма коришћења средстава субвенција из буџета града. Гласало се и за измене и допуне програма пословања ЈП „Топлана“, План детаљне регулације Блока 31 у Кикинди и План генералне регулације централног дела града. Усвојен је Локални акциони план за родну равноправност од 2024. до 2026. године, а донета је и Одлука о образовању Комисије за родну равноправност Града, као и о начину образовања, задацима и начину рада Савета за родну равноправност. Донета су решења о стављању ван снаге решења о преносу непокретности односно грађевинског земљишта и објекта из јавне својине Републике Србије у јавну својину Града без накнаде, о давању сагласности на употребу грба Града Миодрагу Мацури у хуманитарној акцији помоћи Националном удружењу деце оболеле од рака, а дата је сагласност и на употребу имена Кикинде фирми „ВТВ“ доо Суботица у називу радио станице.
