Као једна од сталних мера социјалне политике Града, и данас су додељени поклони родитељима беба рођених априла, маја и јуна ове године. Најмлађе суграђане и њихове родитеље у свечаној сали Градске куће дочекао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима.
АнђелаЕгон са братом Данилом
– Све што радимо у граду, радимо за лепшу будућност наше деце која су нам додатни мотив да се још више боримо за нашу Кикинду и за још лепши живот у њој – рекао је Лукач, честитајући родитељство новим мамама и татама.
Изабела и ТеодораНиколина
Поклон који Град обезбеђује за сваког новог становника садржи столицу за храњење, торбу, радосницу и пешкир. Овога пута поклоне су добиле 123 бебе. Даривање беба Град организује свака три месеца већ низ година, казала је Мелита Гомбар, чланица Градског већа, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
АријаКалина са сестром Хеленом
– Ово је само једна у низу мера које Град спроводи ради помоћи и подршке породици. Надамо се да ће овај скромни поклон бити од помоћи породици, да ће им улепшати и олакшати прве кораке у родитељству – изјавила је Гомбарова. – Желимо да нагласимо колико је важна наша заједничка брига о деци и да се сви заједно трудимо да имају лепо, срећно и безбрижно детињство у нашем граду.
Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама, Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове.
Кикинђани се сваке године у великом броју окупе на Водицама, где је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки. Осим наших суграђана било је посетилаца из читаве околине. Вода је кажу здрава за пиће и умивање, лечи обољења на кожи и очима, а нарочито је добра за децу.
-Чула сам за ово место и први пут сам овде. Изненађена сам колико је народа и то младих и драго ми је што сам овде. Умила сам се и пила воду, а понећу и кући. Уколико оволико људи верује да је лековита, сигурно је тако – рекла нам је Жељка Пешут.
Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је поручио да не оду са светог места, а да не узму воду.
-Чувајмо, браћо и сестре, наше светиње и наше обичаје. Ова вода је света онолико колико ви верујете да је света, а ово место је свето онолико колико сте ви свети. Немојмо бити себични и не чинимо грехе на овај свети дан – поручио је протејер Бобан Петровић.
Овогодишњи кумови биле су две породице Завишин из Кикинде и Весна Рајков са породицом из Новог Милошева.
-Кумство сам прихватила јер је то велики дар за мене и моју породицу и сваки човек треба да доживи ово бар једном у животу. Верујем да је ово место свето и да је вода лековита. Живим у Цириху и сваке године трудим се да дођем и да присуствујем Литургији за Огњену Марију – истакла је Весна Рајков.
Наредне године кумови ће бити Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.
-На овом месту осећам се најлепше. То је разлог што смо прихватили кумство и за нас је ово велика част – напоменула је Клаудија Шулц.
Света Марина рођена је у Антиохији, а пострадала је трагично јер је желела да остане у својој хришћанској вери и није желела да се уда за многобожца који је био царски намесник. Комплекс на Водицама највише посета у дану бележи управо на Огњену Марију. Црква Свете Марине отворена је сваког дана за све који желе да се умију, наточе воду или једноставно се одморе.
Културно добро
Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду 1980. године прогласио је цео комплекс Водице за споменик културе и ставио под своју заштиту. За непокретно културно добро од великог значаја проглашен је 1991. Конак се састоји од црквице, конака и куће чувара.
Јавно комунално предузеће за инфраструктуру и услуге Кикинда први пут ове године почело је са одржавањем градских ветрозаштитних појасева и шума које ће се финансирати субвенцијом из буџета Оснивача. Одржавање обухвата услуге заливања и кошења.
– Служба која је ангажована на овим пословима ради са једном цистерном капацитета 6000 литара. За заливање се користи техничка вода, а дневна потрошња је око 20000 литара. Предност у заливању даје се младим садницама у дрворедима посађеним последњих годину-две дана, а потрошња по садници је око 15-20 литара воде. Тренутно се ради на заливању ветрозаштитних појасева на путу за Наково, пут Мокрин – Падеј и пут за Бочар, а исто тако у плану је заливање свих шума које је ЈП „Кикинда“ посадило на територији Града задњих пар година- истакао је Миодраг Радовановић, инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“.
Победница манифестације „Најлепши крајишки колач“, коју је поводом Дана села организовало удружење жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села, је Љупка Мишков, председница удружења „Ливађанке“ из Александрова. У такмичењу за најлепши колач од вишања учествовало је 19 удружења жена из читаве Војводине које су на штандовима у центру села приказале шта све израђују у оквиру својих удружења.
-Волим да правим колаче и није први пут да побеђујем на гастрономским такмичењима. Колач од вишања правим као што се то некада радило. Вишње прво скувам јер су тада најлепше и додам гриз или мрвице хлеба, а мој колач је са мерама на шољице. Често га правим јер га деца обожавају – сазнали смо од Љупке Мишков.
Друго место припало је грађанском удружењу „Башаид“, а треће удружењу жена „Козарчанке“ из Нових Козараца. Новка Павловић, предеседница „Орхидеје“ истакла је да је манифестација организована други пут.
-Колач од вишања су наше баке и маме радо спремале и нама, деци, он је био најслађи и најлепши који смо икада пробали. То је једноставан, обичан и најлепши колач. Наш циљ је да очувамо традицију и да је пренесемо на млађе генерације– рекла је Новка Павловић.
Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је поздравио све присутне, а Великоселцима је честитао Дане села.
– Сви мештани заједно са месном заједницом и удружењима грађана потрудили су се да за Дане села организују низ догађаја који су окупили велики број посетилаца. Удружење жена „Орхидеја“ чува обичаје, традицију и културу народа и предака одакле смо потекли. Жене су носиоци друштва и стуб породице и на нама је да их поштујемо, ценимо и волимо– напоменуо је Лукач.
Удружење жена „Крајишник“ из Крајишника радо долази и сарађује са Банатским Великим Селом.
-Код наших земљака долазимо кад год можемо. Наше вредне чланице припремиле су и традиционални босански колач од вишања, а донели смо и ликер, сируп и сок од дрењина, мармеладу и слатко. Ту су и наши ручни радови од вуне: чарапе, прслуци, капе и све што су некада наше мајке и баке радиле и само тако успећемо да сачувaмо нашу традицију од заборава – казала је Мирјана Умићевић, председница удружења „Крајишник.
Позиву Великоселчанки, између осталих, одазвале су се чланице удружења из Крајишника, Александрова, Честерега, Српске Црње, околних села.
Град Кикинда је међу 11 локалних самоуправа које су добиле средства за програм подршке у примени иновативних решења у области саобраћаја. Реч је о савременим камерама које ће бити постављене у граду, а које препознају регистарске таблице, таблама за мерење брзине, светлосној сигнализацији, системима за мерење возила у кретању и сличном.
Уговоре је у Кули уручио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, а за програм подршке намењено је 100 милиона динара како би се безбедност грађана подигла на виши ниво. У име града догађају је присуствовао члан Градског већа Небојша Јованов.
За унапређење безбедности саобраћаја нашем граду припало је 9,8 милиона динара што ће обезбедити већу безбедност грађана, а пре свега деце у саобраћају.
У Аустрији је од 2. до 12. јула одржана обука за младе лидере и представнике синдиката из 16 држава и пет континената. Представница наше земље била је Данијела Абази, председница Секције младих при Савезу самосталних синдиката Србије за Град Кикинду и општине Нови Кнежевац, Нова Црња и Чока.
– Обука је имала више сегмената, један је обухватио комуникацијске вештине, а а други писање пројеката и рад на синдикалним кампањама. Одабрала сам да радим на јачању структуре синдиката и већем укључивање младих. Разменом разноврсних искустава у дискусији са колегама из различитих држава, култура, друштвених уређења и синдикалних структура, дошла сам до корисних информација за даљи рад. Од посебног значаја издвајам део обуке који је био посвећен детаљном начину развоја синдикалног пројекта, који је веома користан за унапређење будућег синдикалног рада и организовање што већег броја људи у синдикално деловање, које ћу се трудити да пренесем својим колегама у секцији младих СССС. Млади својом енергијом и идејама чине садашњост и креирају будућност уз помоћ знања и искуства старијих чланова синдиката- наводи Абази.
Обуци су присуствовали представници Италије, Украјине, САД, Аустралије, Бахреина, Индонезије, Филипина, Индије, Нигерије, Гане, Зимбабвеа, Палестине, Доминиканске Републике, Вијетнама, Намибије и Србије. Организатори пројекта били су аустријски синдикат, Радничка комора Аустрије и Међународна синдикална конфедерација.
– Циљ презентованог пројекта секције младих је јачање наше синдикалне организације путем које ћемо добити већу видљивост, информисаност и едукованост младих и радити на укључивању нових чланова. Учесници су упознати са развојним планом секције младих СССС, активностима, структуром нашег синдиката, начином рада, као и недавним новинама које смо увели у самом раду ради бољег повезивања и информисања чланова, а то су апликације ,,Радна права за тебе“ и систем е-Синдикат, који обухвата три алата: веб портал, базу података чланова и мобилну апликацију- прецизира Абази.
Обука је одржана у Бечу, Грацу и Фладмицу, а свечана додела сертификата у аустријском парламенту.
У оквиру обележавања Дана Банатског Великог Села вечерас је, на спортским теренима, у организацији Културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“, одржано Вече фолклора.
– Гости су нам чланови КУД „Будућност“ из Добановаца и Културног центра „Светозар Марковић“ из Зрењанина са којима сарађујемо и размењујемо наступе. Наше Друштво има 120 чланова и вечерас премијерно представља кореографију “Биначка Морава” – рекао је председник КУД-а „Марија Бурсаћ“, Предраг Сантрач.
Догађају је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима.
– Пружамо подршку и КУД-у и Месној заједници у организацији оваквих догађаја – казао је председник Скупштине Града, Младен Богдан. – Упркос томе што нам спочитавају да смо на свим догађајима, желимо да поручимо да је важно да будемо са својим народом, са својим суграђанима, да им пружимо подршку, да услишимо њихове жење, да покажемо да је главни циљ раст и развој свих месних заједница.
Великоселцима и њиховим гостима обратила се заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
– Овакви догађаји подсећају нас на неко заборављено време када су постојале одређене вредности, када се знао ред у свим сегментима друштва, када се неговао и поштовао култ породице, заједништва и огњишта, када се знало ко је ко у кући и постојало је поштовање према старијима, према мајци и оцу, када смо васпитавани да пружамо и ширимо љубав у породици, према свом ближњем. Уколико у оваквим приликама бар мало успевамо да освестимо све то, да се сетимо тих животних вредности и да их вратимо, онда треба да пожелимо да овакви сусрети трају јер се, на тај начин, чува оно најбоље и најлепше у традицији нашег народа и завичаја – истакла је Дијана Јакшић Киурски.
Пред препуним трибинама три изузетна фолклорна ансамбла извела су игре из свих крајева наше земље, као и из завичаја својих очева и дедова.
Програми Дана Банатског Великог Села настављају се током викенда – у суботу, од 14 сати, Удружење жена „Орхидеја“ ће, код Завичајне куће организовати такмичење „Најлепши крајишки колач“, а за 21 сат заказан је „Крајишки вишебој“. У недељу ће се, на језеру „Лагуна“, од 12 сати, одржати такмичење у кувању рибље чорбе.
Програме прославе Дана села организују удружења из овог места, уз подршку Месне заједнице и Града.
Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су конкурисали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. Подстицаји су одобрени власницима 15 фирми, а уговоре са њима потписао је градоначелник Никола Лукач који је рекао да је град на услузи предузетницима.
Међу онима који су добили средства је и Татјана Тановић, власница фирме „Водоноша“ која се бави дистрибуцијом воде и апарата.
-Фирма први пут конкурише и добили смо износ од 165.000 динара. Помоћ нам је драгоцена јер ћемо унапредити опрему коју поседујемо куповином стакера, машине која може да диже робу на највише полице у магацину. На тај начин бићемо ефикаснији, а допринеће и бољој организацији посла. Имамо осам радника и надам се проширењу посла и запослених – рекла је Татјана Тановић.
Штампарија „Борац“ из Кикинде односно њен власник Филип Карановић добио је 250.000 динара.
-Фирма ради пуне 23 године и имамо седам радника. Са добијеним средствима купићемо машину за лепљење картонске амблаже. Циљ нам је да проширимо и убрзамо производњу што ће допринети да будемо конкурентнији на тржишту. Конкурисали смо и пре шет година и тада смо средствима Града купили машину за шлицовање кутија коју користимо и данас – сазнајемо од Карановића.
Градским буџетом за ову намену предвиђено је три милиона динара, за милион динара више у односу на прошлу годину.
-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши је 360.000 динара. Према условима конкурса максимални износ који смо могли да одобримо је 400.000 динара односно 50 одсто од укупно тражене суме – појаснио је Саша Танацков, члан Градског већа – Путем овог конкурса водимо рачуна и о женском предузетништву које се додатно бодује тако да смо одобрили средства за шест жена, предузетница. Новац се одобрава искључиво нашим локалним фирмама који су пословно и животно везани за наш град.
На конкурс је пристигла 21 пријава, а суфинасираће се предузетници који раде у областима грађевинарства, штампарских и комуналних услуга, електричарских послова, угоститељства и старих заната.
Цена закупа пословног простора у јавној својини града остаће непромењена до краја године. Наиме, измену и допуну одлуке о условима и начину давања у закуп пословног простора у јавној својини града, која је разматрана на седници Скупштине града, одборници су једногласно подржали. Како је образложио Саша Танацков, члан Градског већа, цена закупа, према одлуци, усклађује се са растом цена на мало. С обзиром на то да постоје економска кретања која условљављају отежано пословање, локална самоуправа жели да помогне локалним, малим, привредницима. Новом одлуком до краја године замрзнуће се цене закупа пословног простора које су биле у јуну.
– У јавности се спекулише да имамо празнх локала у центру и да је разлог томе лоше економско стање у нашем граду. Не слажем се са тим јер су сви локали у јавној својини попуњени и да их имамо још и у њима би били закупци. Локали који су празни припадају физичким лицима или привредним друштвима и цена закупа коју траже није реална за тржишне услове у Кикинди – рекао је Саша Танацков.
Председник Скупштине града Младен Богдан поводом ове одлуке подсетио је да су сличне мере подршке мали привредници и предузетници имали током пандемије корона вируса. И тада се није мењала цена закупа градских локала.
-Локали који су празни налазе у згради која је враћена реституцијом. Након тога она је продата и садашњи власници подигли су цену квадрата на хиљаду и више евра. Ову цену нико неће да плати јер није исплатива и зато нема закупаца. Локали у својини локалне самоуправе су сви под закупом, а и овом одлуком поручујемо да град водимо домаћински и одговорно – поручио је Богдан.
Градски локали подељени су у пет зона и у њима је 146 закупаца. Највише их је у првој и другој зони, на Градском тргу и ширем центру, где је и највећа цена. У јуну је за прву зону требало издвојити 537,48 динара по метру квадртаном, а за другу 430 динара за квадрат.
Већином гласова одборници су, на седници локалног парламента, усвојили консолидовани извештај о извршењу одлуке о буџету за период јануар- јун. У градску касу у првих шест месеци слило се милијарду 616 милиона динара односно 42 одсто од укупно планираног прихода од три милијарде 875 милиона динара.
– Реализација буџета је задовољавајућа. Трансферна средства имала су нешто лошију реализацију јер од планираних 400 милиона динара 300 милиона није уплаћено у првој половини године, али ће бити уплаћено до краја. Реч је o средствима Управе за капитална улагања која су намењена започетој реконструкцији водоводне мреже и будућој изградњи секундарне атмосферске каналазације што укупно износи 270 милиона динара. – истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
– Буџет града од 12. јуна био је блокиран због принудне наплате, а део мера изласка из ове ситуације били су и свакодневни контакти са великим финансијерима да се уплате одложе за период изласка из блокаде како би средства утрошили за намену за коју су и одобрена. Задовољни смо и са трећом траншом рудне ренте у износу већем од 93 милиона динара.
Блокада није дуго трајала, додала је Јакшић Киурски, и нормално пословање успостављено је 14. јула.
– Држава је показала спремност да помогне нашем граду да пребродимо што пре блокаду тако што нам је доделила 60 милиона динара. Kризни период je иза нас и сада можемо очекивати средства која ће значајно повећати реализацију прихода до краја године – казала је заменица градоначелника.
На примедбу одборника Мирослава Грујића да тачка дневног реда треба да носи назив неизвршење буџета одговорио је градоначелник Никола Лукач.
– Пројекти и планови реализују се по планираној динамици и знам да вам то не одговара. Због вашег ментора Зорана Милешевића зауставили смо трансфере за велике пројекте које ћемо реализовати у другој половини године. Знам да вас боли то што смо успели, да добром организацијом и домаћинским располагањем буџета, ниједан корисник не остане ускраћен за средства и да град функционише. Мислите ли да се нисмо спремали за ову блокаду и да смо неодговорни? Тако бисте ви радили и дали бисте новац некоме ко то није заслужио. Морају се поштовати одлуке суда и зато смо зауставили веће трансфере да не бисмо дошли у додатни проблем. Сви суграђани виде где се реконструише водводна мрежа, које су улице асфалтиране, где је замењена расвета, где су изграђени тротоари. Исто улажемо у центар, на периферију града и на селима. Не видите изградњу фабрике воде, реконструкцију Опште болнице, радове у школама, подршку младима, породиљама, пронаталитетној политици, нашу борбу да у град дођу нови инвеститори? За тих 220 милиона, знате ли шта смо све могли да урадимо? Да изградимо нови вртић који нам је потребан, та сума је двогодишњи буџет за реконструкцију коловоза, да уредимо сеоске домове културе и много тога другог. Ко ће се овде извинити и рећи да није веровао да ћемо моћи тако брзо да изађемо из блокаде и због тога што сте мислили да нисмо способни да сами решимо настали проблем? Имамо визију и подршку народа да водимо град и решавамо све проблеме. Резултати рада показују нашу борбу и не одустајемо од боље и напредније Кикинде – рекао је Лукач и напоменуо да је поносан на сваког појединца из свог тима и све буџетске кориснике који су били свесни ситуације.
И поред блокаде рачуна, све обавезе према предшколском, основном и средњошколском образовању, установама културе и спорта, према месним заједницима и социјалној заштити су испоштоване, прецизирано је за скупштинском говорницом.
