Град Архиве | Паге 285 оф 345 | Кикиндски портал

Велики радови у Техничкој школи – стална улагања у простор и опрему

Igor Crnogorac Јуне 9, 2023

У Техничкој школи завршава се замена фасадне столарије у делу према Светосавској улици. Ово је последња фаза постављања нове, алуминијумске столарије у целој згради Школе.

– Прозоре мењамо у зборници, библиотеци и канцеларији помоћника директора и овим смо комплетирали постављање нових прозора и врата према Светосавској улици. Радили смо у пет фаза, од 2018. године. Што се овог посла тиче, сада су нам преостале само још замене светларника и врата за ученике – каже директорица, Миланка Халиловић.

Она додаје да су, за последњу фазу радова, средства обезбедили Градска управа – 1,1 милион, и Министарство просвете, науке и технолошког развоја које је обезбедило 2,5 милиона динара. Укупно је, захваљујући улагањима ресорног министарства, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Града, овај посао плаћен око 12,5 милиона.

Столарија на осталим просторима, унутрашњим деловима зграде и зиду у Браће Татић улици, замењени су пре 2018. године, па ће овим, последњим радовима, посао бити комплетиран.

Захваљујући залагању Школе и средствима добијеним по конкурсима, улагања у услове и опрему у Техничкој школи су континуирана. За два сервера, од Министарства је стигло 680 хиљада динара. Покрајински секретаријат обезбедио је 1,1 милон за израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидрантске мреже, као и 2,8 милиона за реконструкцију тоалета у приземљу, каже директорица Халиловић. Ови радови почеће одмах по завршетку активности са ученицима, 20. јуна.

Ержебет и Ендре Немет у пожару изгубили све што су стекли

Igor Crnogorac Јуне 8, 2023

Ендре и Ержебет Немет били су на послу у трећој смени у кикиндској фабрици “Тиса” када их је, око једног сата иза поноћи, ћерка обавестила да им гори кућа.

– Син је био сам код куће. Каже да је спавао и да га је пробудила топлота. Хтео је да попије кафу, само то је понављао, био је у шоку. Схватио је да не вреди да гаси пожар јер је ватра већ готово све захватила. Отрчао је до комшинице и она је позвала нашу ћерку која живи у близини. Био је јако уплашен, хтео је да утрчи у ватру, осећао се кривим – прича Ержебет.

Она додаје да не верује да је шпорет био укључен и да је права срећа што је плинска боца била празна јер већ данима не стижу да је замене.

Иако су интервентне јединице одмах реаговале и пожар се гасио са двоје ватрогасних кола, у кући породице Немет изгорело је буквално све, осим малог фрижидера и керамике у купатилу, чак и замрзивач на трему. Кровни рогови угљенисани леже испред куће. Ватра се на кров проширила највероватније јер је прво захватила ћебе којим је син замрачио своју собу, каже Ержебет.

Темељи куће Немета имају 60 квадрата. На плацу који су купили, била је једна трошна двособна кућа од набоја која је стално тонула због подземних вода, додаје Ендре.

– Кућа се сама рушила, па смо, пре двадесет година, ми сами почели да градимо нову. Жена и ја смо изливали темеље. Добили смо затим донације у материјалу и успели да је изградимо.

Од те куће сада су остали само поцрнели зидови и темељи. Украсне стиропор плоче на плафонима потпуно су нестале, као и сва њихова имовина – намештај, бела техника, одећа. Угљенисани остаци стоје на приколици испред куће. Породица Немет уселила се код једне од три ћерке која је удата у комшилуку.

Данас су, после прве смене у фабрици, испред куће дочекали председника Градског парламента, Младена Богдана, и председника Савета Месне заједнице Руско Село, Душана Марјановића. Разговарали су о томе како ће им помоћи локална самоуправа и који су приоритети у радовима, како би се породица што пре вратила у свој дом.

– Само да дођемо до материјала, можемо ми то поново да оспособимо за живот, имамо још снаге, иако сам ја срчани болесник. Чим ставимо кров, ми ћемо се вратити – решен је Ендре.

У међувремену, из Фабрике „Тиса аутомотив“ рекли су да ће их примити у стални радни однос, како би могли да добију кредите. „Тиса“ је отворила жиро-рачун на који може да се уплати помоћ. Ендре каже да је неко, анонимно, већ уплатио хиљаду динара.

– Много смо захвални на томе и свима који ће, можда, моћи да нам се нађу – каже Ендре тихо. – Хвала и вама што сте дошли да помогнете.

Ови педесетогодишњаци родитељи су три ћерке и сина, и имају четворо унучића. Срећни су што у пожару нико није страдао. Захваљујући деци, нису без крова над главом и нису престали да одлазе на посао у фабрику ни један дан.

– Боље је да радимо – кажу готово у глас.

Поздрављају нас и, у једнаким, плавим фабричким мајицама, одлазе некуд иза згаришта.

Жиро-рачун за помоћ породици Немет је: 325930070583948082 (Ендре Немет).

Пехари и златне медаље за Млекару „Кикинда”

Jelena Trifunović Јуне 8, 2023

Два сајамска пехара и осам великих златних медаља резултат су који је остварила Млекара „Кикинда” на овогодишњем, 90, Међународном пољопривредном сајму. Иако су и ранијих година и деда и отац награђивани на овој и другим манифестацијама, Марко Манчић, менаџер продаје и трећа генерација која се бави производњом сирева и прерадом млека,истиче да су ове године били најуспешнији.

-Ове награде пријају и леп је и специфичан осећај направити овакав успех. Посебно то истичем јер смо ми мала средина и, условно речено, мала млекара која се труди да квалитетом заслужи поверење купаца. Признања су и велика одговорност, а иза свега стоји дугогодишњи упоран рад и труд свих запослених – каже Марко Манчић.

Студент друге године Пољопривредног факултета, смер сточарство, и један од руководиоца фабрике Марко Манчић подсећа да је управо његов деда један од зачетника производње полутврдих сирева у Србији по чијој технологији се они и даље производе. Додаје и да је његов отац Саша направио први сир од пареног теста пица моцарелу. Управо полутврди сиреви добили су највише медаља на сајму.

-Први пут ове године окушали смо се у производњи киселомлечних производа заједно са партнером из Русије. Јогурти су у керамичкој амбалажи и иновативног су изгледа. Златне медаље освојили су „кика” маслац, бели сиреви попут фете коју производимо у погону у Словенији – прецизирао је Манчић.

Млеко откупљују од локалних сточара са којима сарађују од краја деведесетих година прошлог века. Млекара „Кикинда” има 44 запослена радника и ученике из ССШ „Милош Црњански” и Економско-трговинске школе који су на дуалном образовању. Дневно се прерађује и до 25 тона сировог млека, а највећи купац је „Делез Србија”, а у иностранству то су земље ЦЕФТЕ.

Музеј млекарства

У оквиру Млекаре „Кикинда” постоји централни објекат, каштел, и жеља је да се он претвори у Музеј млекарства. Будући посетиоци моћи ће у овом простору више да сазнају о производњи разних врста сирева. За овај подухват менаџмент млекаре преговара са представницима локалне самоуправе.

Продаја зачинског и лековитог биља корисника „Наше куће“

Igor Crnogorac Јуне 8, 2023

Зачинско и лековито биље које су сами узгајили у свом пластенику, данас на тргу продају корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите. Испред Културног центра суграђанима нуде нану, лимунски босиљак, црвени босиљак, матичњак…

– Терапија баштованством је наша редовна активност, корисници већ фебруара одлазе у пластеник и сеју зачинско биље које сваког јуна продајемо. И од ове продаје приход ћемо искористити за куповину сублимационог штампача – каже Николета Павлов, в.д. директора Центра.

Поред баштованства, корисници Центра спроводе низ активности и праве украсне и употребне предмете. Поново ће их понудити на Ноћном базару 17. јуна. Такође, планирају нова извођења своје представе „Вулканизерска драма“.

Гимназијалци мјузиклом поздравили матуранте

Igor Crnogorac Јуне 7, 2023

Ученици Гимназије „Душан Васиљев“ извели су, на сцени Народног позоришта, свој мјузикл „Гимназијски времеплов“, сада у промењеном, ремикс издању. Још увек је то занимљиво путовање кроз време уз песму и плес талентованог ансамбла који је припремала професорица информатике, Снежана Замуровић, сценариста и редитељка представе.

– Ово је наш трећи мјузикл и друго извођење. Премијеру смо имали пре пандемије, на Дан школе. Хтели смо да покажемо да у Гимназији, поред талената за науку, имамо и таленте у музичкој уметности – каже професорица Замуровић.

Прилику да прикажу своје таленте добили су: Вук Јакић, Богдан Дејановић, Јован Божин, Ања Вукобрат, Емилија Сретеновић, Филип Лудајић, Вукашин Боснић, Ђорђе Голић, Адријана Зобеница, Душан Милешевић, Уна Кресоја, Јелена Степанов, Доротеа Бореновић, Милана Бркић, Богдан Завишин, Милош Јанкелић, Јована Завишин, Алекса Петков ученик Техничке школе, као гост, и бенд „Рој“. Сценограф и костимограф је Марина Мрђа, Мила Комлушки била је техничка подршка.

Уна Кресоја је свој уметнички допринос дала у плесним тачкама.

– Има нас пет балерина у представи и ово нам је други мјузикл. Професорка је све врло занимљиво осмислила и веома сам задовољна – рекла је Уна.

Догађају су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Наши гимназијалци из године у годину доказују да имају дивне вештине, види се колико су труда уложили да би испољили своју креативност, али су на овај начин испоштовали и генерацију својих родитеља и професора. Мислим да ова представа носи дубљу поруку – да своју енергију треба усмеравати на оно што даје смисао животу, а то су култура и уметност – оценила је Мицковска.

Представом „Гимназијски времеплов – ремикс“ ђаци су се опростили од матураната своје школе. Вече талената протекло је уз пуно радости и нешто сете, до новог сусрета генерација.

Четвртаци и „Гусле“ одиграли Мали матурантски плес

Igor Crnogorac Јуне 7, 2023

Први „Мали матурантски плес“ организован у СЦ „Језеро“ окупио је 350 учесника. Са традиционалним играма које су савладали на часовима физичког васпитања у школама, наступили су ученици четвртог разреда, уз другаре из Школе фолклора Академског друштва за неговање музике „Гусле“.

Плес је организован као завршетак пројекта који су заједнички реализовали уметнички руководиоци и асистенти Друштва и градске школе.

– Традиционалне игре се заборављају и нестају и на нама је да то спречимо. Једна од три такве игре које су заштићене као нематеријално културно наслеђе је „Мало коло“, а како су „Гусле“ носилац заштите, наша је обавеза да чувамо културну баштину. На часовима у школама акценат је био управо на „Малом колу“, али су ђаци учили и друге познате игре – истакао је директор „Гусала“, Зоран Петровић.

На манифестацији је учествовало свих шест градских основних школа. Ово је, уједно, био и најбољи начин да се четвртаци опросте од својих учитељица и учитеља.

– Имамо сјајну, дугогодишњу сарадњу са „Гуслама“ и радо смо подржали овај пројекат. И ми, просветни радници, желимо да негујемо код деце традиционалне вредности. Надамо се да ће пројекат заживети и да ће неки нови клинци наредне школске године учити ове игре – изјавио је председник Актива директора основних школа и директор школе „Жарко Зрењанин“, Тихомир Фаркаш.

Подршка пројекту није изостала ни из Градске управе. Децу и окупљену публику поздравила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. Она је ђацима пожелела пуно среће у вишим разредима и да безбрижно проведу школски распуст, у дружењу и игрању. Програму су присуствовали и председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Похваљујем иницијативу „Гусала“ јер је важно да децу учимо о нашим коренима, пореклу и традицији. Ово је најлепши начин да се опросте од учитељица и учитеља од којих су пуно научили – рекла је Мицковска.

Затварање ковид амбуланти и црвених зона: упутство за пацијенте

Igor Crnogorac Јуне 7, 2023

У примарној здравственој заштити, у амбулантама опште праксе, по упутствима из ресорног министарства и у складу са смањењем броја заражених од ковида, више не постоје црвене зоне. Ово се односи и на Дечији, односно Школски диспанзер, у којима је враћен режим рада од пре епидемије.

– Ковид амбуланта у дворишту Друге здравствене станице више не постоји – каже др Гордана Родић, заменица директора кикиндског Дома здравља. – Нашим интерним договором задржали смо је као амбуланту за респираторне инфекције у којима пацијентима, којима је то потребно, радимо антигенске тестове.

Ради се скраћено, до 16 сати, и више нема брзих тестова, па се на резултат чека 24 сата. Пацијенти са тегобама који би могли бити и симптоми ковида, „по инерцији“ одлазе у ову амбуланту, али уколико то и не учине, правило је да се јаве свом лекару који ће их, уколико постоји потреба, свакако упутити на тестирање, објашњава др Родић.

Како у Општој болници више не постоји црвена – ковид зона, пацијенти код којих се сумња на постојање овог вируса, сада имају посебне термине за вађење крви – после 10 сати, и за радиолошко снимање – од 16.30 до 18.30.

Реорганизација је, у складу са препорукама, спроведена на свим одељењима, сазнајемо од директорице Болнице, др Весне Томин.

– По стручно-методолошком упутству, и даље смо у обавези да тестирамо сваког пацијента који долази на болничко лечење, осим ако донесе негативан тест из примарне заштите – каже др Томин. – Иначе, резултат теста пацијенти чекају у соби за изолацију, коју има свако одељење. Ковид одељење постоји сада само као део Инфективног.

Директорица додаје да, на Пријемном одељењу, постоје део чекаонице за фебрилне пацијенте и фебрилна амбуланта. Такође, остала је обавеза ношења маски и за пацијенте и за лекаре.

У болници се, тренутно, од короне лечи један пацијент, а пре тога три седмице није било оболелих на стационарном лечењу, каже др Томин.

Завршени радови на згради Физијатрије, чека се опрема из иностранства

Како наводи др Томин, реконструкција болничке зграде у којој су били Физијатрија, Хематологија и Психијатрија, потпуно је завршена. Обављена је и јавна набавка за нову опрему, која се купује у иностранству. Зграда ће бити усељена када се нови апарати и монтирају.

У међувремену, реновирање болничких објеката се наставља. У току је пресељење одељења из зграде у којој је Педијатрија у велику зграду Болнице. До завршетка радова, Дечије одељење биће на Гинекологији, Онкологија се сели на Неурологију, а Палијативна нега – на ОРЛ Одељење.

Отварање базена 17. јуна

Igor Crnogorac Јуне 6, 2023

Отворени базени Спортског центра „Језеро“ у Кикинди и Банатском Великом Селу почеће да раде 17. јуна. На дан отварања, по обичају, улазак ће бити бесплатан, саопштено је из „Језера“.

У овој установи објавили су и цене улазница. Дневна карта за одрасле биће 300, а за децу 200 динара. Сезонске карте наплаћиваће се, за 10 улазака – две хиљаде динара, за 25 улазака – 4.500 динара, и за 50 улазака – 7.500 динара. Израда картице кошта 300 динара.

Бесплатан улазак имаће: деца млађа од седам година, труднице и особе са посебним потребама са пратиоцем.

Одликаши са просеком 5.00, припадници МУП-а и Војске Србије, просветни и здравствени радници, пензионери и особе са инвалидитетом имају 20 одсто попуста. Уз „Три плус картицу“ остварује се попуст од 30 одсто.

Сезонске карте на рате могу да плате правна лица и синдикалне организације (до краја године).

Продаја карата почеће 7. јуна на рецепцији Спортског центра. Првих седам дана трајаће акција за плаћање готовином – сезонска карта за 50 улазака коштаће 6.000 динара.

Нове награде плесачицама из Кикинде – „Љубичасте шљокице“ путују у Римини

Igor Crnogorac Јуне 6, 2023

Полазнице Школе модерног плеса „Денс ен соул ритмик“ поново су постигле изузетан успех. На такмичењу „Денс голд нау“, одржаном у кристалној дворани у Зрењанину, све групе девојчица које су наступиле, заузеле су прва места у својим категоријама.

Победнице су: „Зелене шљокице“, „Плаве шљокице“, „Тиркизне шљокице“, „Црвене шљокице“, мажореткиње и „Љубичасте шљокице“, које су се пласирале за учешће на плесном такмичењу у Риминију у Италији.

Међу солистима, прва места освојиле су: у „акро стајлу“ – Теодора Цвитановић, и Миа Берар; у „стрит стајлу“ – Лена Сили и Даница Чавић, и у „опен стајлу“ – Петра Баровић.

Девојчице су припремале инструкторке плеса Мирна Крнић и Александра Ђилас.

– Девојке су оставиле добар утисак на судије, добиле су похвале за добру енергију на сцени, и ми смо много поносне на њих – рекла је Крнићева.

Скуп предузетница у Кикинди

Igor Crnogorac Јуне 6, 2023

На скупу „Дан отворених врата за потенцијалне и постојеће предузетнице”, одржаном у Кикинди, жене из севернобанатског округа које поседују приватан посао или имају намеру да га започну, упознате су са програмима и конкурсима намењеним развоју и подстицању женског предузетништва.

Разговарало се о проблемима на које наилазе приликом покретања сопственог посла, од којих су најчешћи недостатак инвестиција, недовољан приступ информацијама, компликована администрација. Закључено је да би кредити, субвенције и грантови помогли у започињању и развоју женског предузетништва.

Домаћини скупа били су Регионална привредна комора (РПК) и Опште удружење предузетника. У организацији Регионалног центра за друштвено-економски развој “Банат”, догађај су подржали Министарство привреде и Развојна агенција Србије.

На подручју Кикинде има 1.515 предузетничких радњи, а у Севернобанатском округу ради око 3.100 предузетника. Предузетнице чине трећину, што је и државни просек.

Ову годину Привредна комора Србије прогласила је годином женског предузетништва што би, како се очекује, могло да значи расписивање нових конкурса који ће га подржати.