Град

tehnicka

У Техничкој школи завршена је замена дотрајале столарије коју су заједнички финансирали Министарство просвете и Град Кикинда. Са овим радовима стара столарија употпуности је замењена на делу зграде из Светосавске улице.

– Са 3,5 милиона динара нову столарију поставили смо на Библиотеци, у ходницима и зборници, а урађен је и нови портал на улазу у школу. Покрајински  секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине определио је  нашој школи новац за реконструкцију три тоалета у анексу школске зграде. За ове радове утрошено је 2,8 милиона динара – каже директорица Миланка Халиловић.

Техничка школа има 725 ученика и највећа је образовна установа у граду. Зграда у којој се налази је стара и потребна су стална улагања.

– Локална самоуправа определила је милион динара за замену олука на Школској радионици коју имамо у оквиру нашег објекта. Од града смо добили и 200.000 динара за легализацију сале за физичко васпитање која се налази у улици Браће Татић. Простор је у лошем стању и како бицсмо га уредили, морамо прво да га озаконимо. На сали треба мењати кров који прокишњава, али и санирати свлачионице. Одобрено је и 150.000 динара за израду пројектно-техничке документације за санацију тоалета на три спрата. Ова инвестиција процењена је на 10 милиона динара. До краја године из градске касе добићемо још 1,5 милион динара за куповину камиона који нам служи у настави. Постојећи је из 1994. године и мора да се замени – напоменула је Миланка Халиловић.

Израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидранстке мреже финансираће надлежни Покрајински секретаријат са 1,2 милиона динара, а надлежно Министарство доделио је 680.000 динара куповину два веб сервера.

20230819_114522

Полагањем венаца, свечаном седницом, Литургијом у Храму Светих апостола Петра и Павла, откривањем бисте Голуба Бабића, обиласком куће Гаврила Принципа, у Босанском Грахову  обележен је Дан општине. Према речима Уроша Ђурана, начелника Општине после 28 година од повратка први пут је обележен Дан општине, а гост на свечаности био је и Младен Богдан, председник Скупштине Града.

-Босанско Грахово је у кантону десет Босне и Херецеговине и сада се овде тешко се живи. У току је више различитих пројеката чији је циљ да се створе бољи услови за живот међу којима је реконструкција главног водоводног система, уређење више улица, као и важних објеката. Пуно тога треба урадити, а мало је могућности да све то финансирамо сопственим средствима. Надам се да ће нам помоћи сви наши пријатељи, а има их пуно. Без већих инвестиција и отварања нових радних места нема будућности. Очекујемо да реализујемо велику инвестицију за нашу средину, изградњу хотела. За то је интерес изразио наш суграђанин који се вратио из Америке и у току је приватизација земљишта како би се добиле све потребне дозволе за градњу.  Сматрам да ће то покренути развој Босанског Грахова и многе вратити  у крај из ког су потекли – истакао је Урош Ђуран.

Преображење се у овом месту слави одавнина, а да 19. август буде Дан општине одлучено је јавном расправом. Овај црквени празник био је и једини предлог који је стигао Општинском већу.

-Заједно, са нашим пријатељима, обележили смо, за њих, важан дан. За Кикинду и Кикинђане важно је да наставимо заједничку сарадњу. Имамо историјске и културне корене и трудићемо се да  их још више унапредимо. На који начин можемо да помогнемо развоју Боснаског Грахова била је тема разговора са представницима ове општине. Приоритет Граховљана је развој и отварање нових радних места што ће  вратити младе у ову средину – додао је Младен Богдан.

Пре рата деведесетих општина Босанско Грахово имала је око 9.000 становника, а данас их је знатно мање. Током лета има око 1.500, а зими хиљаду становника.

 

 

 

Suncana jesen 2

Хор, оркестар, инструментални и вокални солисти, певачка група, дуети, песници и фолклор Културно-уметничког друштва „Сунчана јесен“, представили су се својој деци, унуцима, комшијама, пријатељима, суграђанима, на концерту одржаном вечерас у дворишту Курије. Остваривање својих уметничких склоности и жељу за дружењем објединили су у Градском удружењу пензионера којем КУД припада.

Публику су поздравили председник Градског удружења пензионера Милан Периз и протојереј Јован Силашки.

– Драго ми је да је публика задовољна. Ми смо само хтели да пренесемо поруку да власници трећег доба не треба да буду само то, него да је потребно активно да се укључе бар у своје друштво, да не буду усамљени. Међу својима се лепше и лакше стари. Ми ни не кажемо да смо стари, ми кажемо: младост нам је умножена – напомиње председница КУД-а, Радојка Грујић.

КУД „Сунчана јесен“ је у децембру обележио пола века постојања. У хору, фолклору, литерарној, спортској, креативној и солистичкој секцији активно је око 90 пензионера. Градско удружење постоји од 1945. године и сада има 6,5 хиљада чланова.

Весна Киурски, професорица математике у пензији једна је од млађих чланица.

– Била сам и у фолклору и у хору, али сада, због проблема са ногом, само певам. Једва чекам да поново почнем да одлазим на пробе фолклора. Посебно волим хорско певање, активна сам и у хору при Храму Светог Оца Николаја. Мотив да се придружим КУД-у било је дружење уз песму и игру. Када не успем да дођем на пробу, то ми много недостаје. Својим вршњацма који су скоро постали пензионери увек препоручујем да се активирају, позивам их да нам се придруже. Ово дружење нам је за душу – каже Весна Киурски.

Концерт је одржан под вођством уметничког руководиоца Милана Прунића Думе, уз пратњу Владимира Ковачевића и на велико задовољство публике за коју није било довољно столица. А поносни власници трећег доба су, после успешног наступа, наставили дружење у свом Удружењу.

368557137_837014684677721_2482026608004970900_n

У врелом летњем дану освежавајућа лимунада прија и окрепљује, а уколико је купите од једанаестогодишњих суграђана, близанаца Лене и Филипа, учинићете добро дело и помоћи у прикупљању новца за лечење двогодишњег Дамјана Петрова. Лена и Филип лимунаду продају на импровизованој тезги код дечијег игралишта на градском тргу.

Када су дошли на идеју да организују ову акцију и да приход иде у добротворне сврхе, мама Данијела здушно је подржала њихов племенити гест.

– Мајка малог Дамјана Петрова је моја школска другарица. За његово лечење потребна су велика средства. Када су ми деца рекла да желе да праве и продају лимунаду и да зарађени новац дају у хуманитарне сврхе, одлучили смо да то буде за Дамјаново лечење. Лимунада је свеже цеђена, они је доносе, увек је хладна и прија- каже мајка Данијела, главни помагач у овој Лениној и Филиповој хуманој причи.

Цена лимунаде је симболичних 50 динара, а прве реакције суграђана су веома позитивне. Похваљују хуман гест и укусну лимунаду.

После кратког дневног предаха, Лена и Филип нудиће суграђанима освежавајући напитак данас поново од 17 сати, а ова акција за Дамјана Петрова биће настављена и наредних дана.

Прошетајте до трга, окрепите се лимунадом и будите хумани.

Подсетимо, суграђанин Дамјан Петров (2) приликом порођаја је остао без кисеоника што је довело до неуролошких оштећења.  Средства су потребна за бројне медицинске третмане: физикалне терапије, логопедске и дефектолошке третмане, специјалистичке прегледе, МРИ дијагностику као и за ортопедства помагала.

 

djura skola 1

У току су последње припреме за нову наставну годину у Основној школи „Ђура Јакшић“. Улагања у ову установу су константна, а све у циљу бољих услова рада и образовања.

-Школа је добила средства од Министарства правде, а по основу опортунитета, у износу од 2,2 милиона динара. Новац је утрошен на санацију тоалета на последњем спрату – сазнајемо од директорице Биљане Шимон.

И локална самоуправа издвојила је новац за уређење школе. Уграђена су нова врата у приземљу у учионицама у којима ће бити прваци и ученици нижих разреда.

-Град Кикинда определио је милион динара. Поред замене врата, купљени су ормарићи и ђачки столови за наше прваке, а хоблован је и паркет у три учионице који је био у лошем стању. Локална самоуправа је наш најбољи партнер и сваке године издвоји средства како би наши ученици, али и запослени, имали боље услове за рад – рекла је наша саговорница.

У овој школи има 408 ђака, од којих је 43 ученика који ће први пут сести у школске клупе.

osmeh-vojvodine1

Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково или Српску Црњу, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне најавио je председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, ускоро би требало да буде потписан уговор за изградњу ове саобраћајнице. Пут којем је „радно” име „војвођански осмех”, „смајли” или „северна тангента”, покренуће развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије. Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. Биће изграђено 11 петљи, 12 површинских раскрсница и 152 моста, надвожњака и подвожњака.

Наш град пут ће обићи са јужне стране, а даље наставља ка Накову, или Српској Црњи, и граници са Румунијом. Градоначелник Никола Лукач још једном је истакао значај овог пута за развој града, али и комплетног Севернобанатског округа.

– Брза саобраћајница спаја североисток и северозапад севера наше Србије, односно спаја исток и запад Војводине. За Кикинду ће он  значити повећање инвестиционих потенцијала као и најбрже и најближе повезивање са Коридором 10 и ауто- путем. Самим тим Кикинда ће бити још боље место за живот, рад и подизање деце. Овакви пројекти омогућавају креирање одличног амбијента за живот и рад у нашем граду.

Саобраћајница ће се састојати од четири траке широке 3,5 метра  са највећом дозвољеном брзином од 100 километара на час. Практично, пут  ће од свих ових шест градова и општина ка Новом Саду, и обрнуто, бити знатно убрзан. Од Новог Сада до Сомбора стизаће се за око сат времена, уместо досадашњих више од сат и по. Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада је за тај пут потребно више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата.

Гранични прелази Бачки Брег са Мађарском и Наково са Румунијом биће удаљени мање од два сата вожње, док су тренутно удаљени три часа вожње.

 

IMG_20230818_211635

Први пут у Кикинди и први пут са балкона Курије певачица Бојана Стаменов одушевила је Кикинђане. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем, пијанистом и Габором Гунфордом, саксофонистом чине соул трио који је извео најпознатије светске композиције. Раскошног гласа дирнула је публику која се окупила у великом броју.

-Наступ је био необичан с обзиром на то да смо били на балкону и са радошћу сам прихватила позив да будем један од промотера прелепих балкона које имате на Градском тргу. Ово је други пут да сам наступала, а да сам далеко од публике. Први пут то је било на Евровизији – истакла је Бојана Стаменов.

Додаје и да воли да комуницира са својом публиком.

-Волим да причам и сва моја очекивања су испуњена. Најављујем песме, објасним о чему је композиција и увек убацим своју причу, анегдоту која ми се десила. Било је ово лепо вече за уживање јер су ретке прилике да изводим соул и поп хитове. На оваквим наступима највише уживам – открила је Бојана Стаменов.

Из ужурбаног Београда, преселила се у, како каже, мирну Суботицу.

-Прија ми равница, прија ми живот који има лаганији темпо од оног на који сам навикла живећи у главном граду. Као Војвођанка се осећам добродошлом и морам да признам да припадам овде. Београд волим, рођена сам тамо, али ми више прија темпо и атмосфера Суботице где се осећам лепо и пријатно. Пуно путујем и наступам и треба ми мирно животно окружење – открила је популарна певачица.

Бојану Стаменов поздравио је и градоначелник Никола Лукач који је похвалио наступ и позвао је да опет дође у наш град.

sajan vatrogasci 1

Јуниорска екипа Добровољног ватрогасног друштва Сајан освојила је прво место на деветом Државном ватрогасном првенству, одржаном у Новом Саду. Десеторо младих ватрогасаца награђено је пехаром и медаљама, као и пласманом на Европско ватрогасно такмичење за јуниоре које ће се, за годину дана, одржати у Италији.

Златну екипу у пратњи тренера и председника Градског ватрогасног савеза данас су, у Градској кући, примили градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа, Небојша Јованов и Саша Танацков.

Тим државних шампиона чине ђаци од 12 до 16 година: Арнолд Потлока, Хенрик Беседеш, Јожеф Доци, Алехандро Арва, Кристијан Баланго, Јожеф Комар, Данијел Михок, Марк Сенеш, Акош Бењоцки и Јулија Будаи.

Петнаестогодишњи Јожеф Доци, ученик Техничке школе, каже да је такмичењу претходило много вежбе.

– Вежбали смо извлачење црева брентаче и циљање у мету. Имали смо мало трему, али само на почетку – признаје Јожеф.

– Ватрогасац сам од првог разреда основне школе. Било је тешко, али сам задовољан, у свему смо били најбољи и све смо урадили без грешке – каже шеснаестогодишњи Данијел Михок, такође ђак Техничке школе и додаје да је већ и учествовао у гашењу пожара и да се не плаши ватре.

Екипу је припремао Алекса Нађ који са младим ватрогасцима у Сајану ради већ шест година. Иначе је професор математике, али и ватрогасац са стажом дужим од две деценије.

– За такмичење смо се припремали од почетка априла, вежбали смо сваког дана најмање два сата – каже Нађ. – Велики успех је био већ то што смо ми, из малог села, стигли до државног такмичења. Тим је постигао невероватно добро време, никада до сада, ни на једном такмичењу, ни на тренинзима нису били толико брзи, и нису направили ниједну грешку.

Нађ истиче да је веома важно да се у селу одржава ватрогасни подмладак и да су скоро сва деца из школе у којој предаје, а има их 60, ангажована у Добровољном ватрогасном друштву.

Велики успех сајански ватрогасци постигли су у озбиљној конкуренцији од 17 екипа, од којих је већина била из Војводине. Поред њих, у Сајан је медаљу за освојено треће место, донео и подмладак овог Друштва. На државном такмичењу град су представљале и женске екипе подмлатка из Мокрина и јуниора из Башаида.

Свима је честитке упутио градоначелник Лукач.

– Честитам вам на пожртвованости, хуманости и жељи да помажете својим комшијама и свим мештанима. Захваљујући марљивом раду достојно сте представили своје породице, своје место и град и хвала вам на томе. Локална самоуправа годишње, за добровољна ватрогасна друштва на територији града, издваја око десет милиона динара и наставиће да подржава њихов рад јер, на тај начин, помаже у подизању нивоа сигурности и безбедности свих грађана на подручју града – истакао је Лукач.

Председник Градског ватрогасног савеза Кикинда, Ерне Талпаи, рекао је да је Сајан једно од два села у којем је добровољно ватрогаство најразвијеније.

– У Сајану имамо шест такмичарских екипа свих узраста, од подмлатка до одраслих, као и у Мокрину. У осталим местима вежбају две до три екипе.  Помажемо мештанима у сваком погледу, увек смо спремни да најбрже сттигнемо до пожара, не жалећи своје слободно време и ризикујући животе. Спроводимо и превентиву, пред жетву и вршидбу прегледамо механизацију и указујемо на најбољи начин лагеровања усева како би се избегла опасност од пожара. Оспособљени смо да реагујемо у свим ванредним ситуацијама, мада често немамо адекватну опрему. Боце са кисеоником, на пример, имају само друштва у Сајану и у Башаиду – истакао је Талпаи.

Постојање, подмлађивање и омасовљавање добровољних ватрогасних друштава у свим местима веома је важно за заједницу, додао је Талпаи и подсетио на одлике сваког ватрогасца: храбро срце, снажна рука и братска љубав.

njiva

Почетком маја локална самоуправа расписала је 20 јавних позива у оквиру подршке пољопривреди и руралном развоју за шта је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара. Овај износ већи је од прошлогодишњег за пола милиона.

 

-Према последњим информацијама реализовано је непуних 50 одсто планираних средстава. То говори да су пољопривредници заинтересовани за мере подршк – сазнајемо од Љубана Средића, члана Градског већа. – Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике. Субвенције су од 30 до 100 одсто.

Право да конкуришу имају пољопривредна газдинства са територије града која испуњавају услове, а јавни позиви су отворени до утрошка средстава. Мере су утврђене у складу са потребама газдинстава на територији града.

-Највеће интересовање је за опрему за пчеларство и набавку нових пчелиљих друштава и ту нема више средстава. Сав планирани новац за изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, такође је утрошен. Константно пристижу захтеви за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада воћа. Има и интересовања за меру намењену младим пољопривредницима за коју је опредељено 1,7 милиона, а максималан износ је 200.000 динара – рекао је Средић.

За набавку опреме за мужу, за примање, прераду паковање, чување млека је најслабије интересовање.

-Припремили смо предлог измене програма, тако да ће се средства са позиција за које нема заинтересованих преусмерити на оне за које је конкурисао највећи број пољопривредника. Циљ нам је да се сва планирана средства и потроше и да што више произвођача буде обухваћено – напомиње наш саговорник.

За конкурисање је потребна потврда о активном пољопривредном газдинству, фотокопија личне карте и наменског рачуна пољопривредног газдинства, као и доказ о плаћеном порезу који се прибавља по службеној дужности. Конкурси су отворени до краја новембра, а за све информације заинтересовани могу да се обрате Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Прошле године за подршку је пристигло 610, од којих је одобрено 588 захтева.

 

 

IMG-a46983ef9f5194f1d475c7f96fd97119-V

У Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу током  летњег распуста уложено је 7,7 милиона динара у адаптацију и опремање, како би што спремније била дочекана нова школска година. Александар Аћимов, директор, истиче да је ова образовна установа на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине добила 3,4 милиона за део радова.

– У делу зграде, која је грађена седамдесетих година прошлог века, завршава се комплетна санирација три тоалета који су још из времена када је објекат подигнут. Тоалети су били неусловни и зуб времена учинио је своје, тако да је њихова адаптација била преко потребна – појашњава Аћимов.

Ђаке ће у новој школској години дочекати и преуређене учионице и кабинети у којима се одражава настава.

– Локална самоуправа са три милиона динара финасирала је постављање нових подова у све четири учионице, два кабинета и Библиотеку. Подови у школи били су од поливинила који се некада користио и били су похабани. Осим наведеног, ученици ће имати боље услове за рад с обзиром на то да су купљене нове школске клупе и столице за шта је Град определио 660.000 динара – додао је наш саговорник.

Школска Библиотека је измештена у адекватан простор и опремљена модерним училима и видео пројектором.

-Подсетићу и да смо прошле године у читавој школи постојеће осветљење заменили лед светлом. Како би зграда била енергетски још ефикаснија у току је израда пројектне документације за санацију фасаде – каже Александар Аћимов.

У наредној години у плану је да се замене врата на учионицама, али и подови у ходницима, као и да се уреди прилаз школи и улаз у двориште. Иђошка школа има 113 ученика од којих је 18 ђака првака.

 

error: Content is protected !!