Na današnji dan 1944. godine u Kikindi je formirana 13. Vojvođanska udarna brigada. Tim povodom, članovi kikindskog Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova (SUBNOR-a) i Veterana posebnih jedinica policije koji pripadaju ovoj organizaciji, položili su venac na spomen-obeležje na trgu kod Gradske kuće. Skupu su prisustvovali i članovi Odreda izviđača „Proka S. Plavi“.
– Brigada je imala pet bataljona, u stroju je bilo oko dve hiljade pripadnika iz svih mesta severnog i srednjeg Banata. Odmah nakon formiranja počela je intenzivna obuka u kikindskoj kasarni. Brigada nije učestvovala u direktnim borbama, ali je bila u drugom ešalonu i davala važnu podršku borbenim jedinicama, obezbeđivala je granice sa Mađarskom i Rumunijom i deo teritorije kod Drave i Dunava gde su se vodile borbe. Jedan bataljon je bio poslat u Bosnu, bio je u sastavu korpusa narodne odbrane Jugoslavije i direktno pod komandom OZNE (Odeljenja za zaštitu naroda, prim. aut.). Imali su veoma važan zadatak, čišćenje od diverzanata, kvislinga, zaostalih jedinica četničkog i ustaškog pokreta, pripadnika muslimanske i nemačke vojske koji su namerno ostavljeni da vrše sabotaže u pozadini – rekao je Savo Orelj, predsednik kikindskog SUBNOR-a.
Najmlađi pripadnik ove slavne partizanske jedinice, Mijo Varošanec, imao je nepunih 15, a najstariji 50 godina. Trećinu su činili skojevci i pripadnici Komunističke parrtije Jugoslavije, dok su ostali bili omladinci, radnici, seljaci, a deset odsto činile su žene, dodao je Orelj. Komandant Brigade bio je Marko Tanurdžić Šiptar.
U Vojvodini je bilo formirano 15 brigada, a 13. Vojvođanska narasla je na pet hiljada pripadnika. U borbama u Bosni izgubila je 20 pripadnika, a isto toliko je umrlo od ranjavanja i bolesti.
Zahvaljujući Turističkoj organizaciji Grada, proizvođači i udruženja svakog meseca imaju priliku da plasiraju svoju ponudu na bazarima i sajmovima na kikindskom trgu. Na današnjem Oktobarskom bazaru i Sajmu cveća tezge je ispunilo četrdesetak prodavaca rukotvorina, hrane, pića, i desetak proizvođača cveća iz Kikinde i okolnih mesta.
Među ukrasnim cvećem najviše mesta zauzele su jesenje ruže koje su aktuelne u mesecima pre zime i ne zahtevaju mnogo pažnje, kažu Zoran i Milena Koščica, vlasnici poljoprivrednog gazdinstva iz Mokrina.
– Imamo jesenje ruže, koje se sada najviše kupuju za baštu i za groblje, a doneli smo i kaktuse i sukulente, i viseće hrizanteme. Kada dođe hladno vreme, cveće može da se unese u neku prostoriju u kojoj je 10 do 15 stepeni, da se sačuva do sledeće godine, kada bude još veće i lepše. Treba ga samo povremeno zalivati tokom zime – kaže Zoran Koščica. – Oni koji žele otpornije cveće, uvek u stanu mogu da imaju sukulente koji su veoma otporni. Najniža cena našeg cveća je 200 dinara. Gajenje zahteva mnogo rada, nemamo ni veliku zaradu, ali radimo ovo iz ljubavi.
Veliki deo Trga zauzeli su i sve popularniji mali četinari, ali i aromatično, začinsko bilje. Mnogi sugrađani iskoristili su i ovu priliku da ulepšaju svoj vrt i kupe domaće proizvode od svojih komšija.
Kulturno-umetničko društvo „Sunčana jesen“ Gradskog udruženja penzionera nastavlja saradnju sa Gerontološkim centrom u Kikindi i, povodom Meseca starijih, priređuje gostovanja i druženja sa vršnjacima.
– Svake godine oktobra idemo u domove u kojima su smešteni stariji sugrađani. Ove godine održavamo dva koncerta, u Starom i u Novom domu Gerontološkog centra. U Dom „Mizerikordija“ nećemo ići zbog epidemiološke situacije kod njih. Na koncertima nastupaju hor, folklor i solisti, tridesetak naših članova. Imali smo nastupe u oba doma. Idemo uvek kada nas pozovu – za Novu godinu, Dan žena, bilo kojim povodom. Ponekad i aktivno učestvuju u nastupu i veoma nam je drago zbog toga. Za njih pripremimo repertoar sa starijim pesmama, kao što je „Tri sam dana kukuruze brala“ i druge koje su i njima i nama poznate – kaže predsednica KUD-a „Sunčana jesen“, Radojka Grujić.
KUD „Sunčana jesen“ veoma je aktivan na manifestacijama u gradu i selima. U pet sekcija okuplja se oko 90 članova.
Grad Kikinda raspisao je danas javni poziv za privredne subjekte radi sprovođenja nabavke bicikala kao ekološki prihvatljivog prevoza, za 2023. godinu koja se sprovodi po odluci Gradskog veća. Kod izabranih privrednih subjekata bicikle će kupovati građani koji ostvare pravo na sufinansiranje.
Odlukom o budžetu Grada za ovu godinu, za sufinansiranje nabavke bicikala po ovom pozivu, opredeljeno je milion dinara. Sredstva se dodeljuju u iznosu od 10 hiljada dinara po jednom biciklu.
Dokumentacija za Javni poziv može da se preuzme na internet stranici kikinda.org.rs (informacije – konkursi-aktuelni) na kojoj se nalaze i detalji o prijavljivanju. Za dodatne informacije zainteresovani privredni subjekti mogu se obratiti i na telefon 0230/315-905 ili putem mejla zastita@kikinda.org.rs.
Prijava se podnosi lično u Uslužnom centru Gradske uprave ili poštom. Rok za konkurisanje je 20. oktobar.
Nabavka bicikala sprovodi se radi povećanja broja biciklista na ulicama Grada radi smanjenja emisije životnih gasova u životnu sredinu.
Opštinsko takmičenje u „Školskoj slagalici“, u organizaciji Učeničkog parlamenta i profesora Ekonomsko-trgovinske škole, održano je u petak.
Nastupili su predstavnici srednjih škola: Aleksandar Bokić iz Ekonomsko-trgovinske škole, Stefan Rajkov iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Lara Kalember iz Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“ i Katarina Golić iz Tehničke škole.
U finale su se plasirali Katarina Golić i Aleksandar Bokić, koji je i pobednik takmičenja. Treće mesto zauzeo je Stefan Rajkov, četvrto Lara Kalember.
Kako su naveli organizatori, takmičenje se održava radi podsticanja drugarstva, sticanja novih znanja, poštovanja ljudskih prava, poštenja i pravednosti.
Za sufinansiranje izgradnje postrojenja za kondicioniranje pijaće vode i rekonstrukciju crpnih stanica u Mokrinu, Iđošu, Nakovu i Banatskom Velikom Selu , Kikindi je pripalo ukupno 238 miliona dinara na konkursu koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Dodeli ugovora prisustvovao je gradonačelnik Nikola Lukač, a podelio ih je podsekretar Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panovski.
Kikinda ima višedecenijski problem sa pijaćom vodom, a pre dve godine počela je izgradnju fabrike vode i rekonstrukcija vodovodnih cevi. Prema rečima gradonačelnika Lukača, izgradnja mini postrojenja umnogome će poboljšati život u četiri sela.
-Radovi će se odvijati u dve faze. Neće biti izostavljena ni ostala naseljena mesta a teritoriji Grada. Rešavanje ovog pitanja u preostalim selima nastavićemo u 2024. godini – dodao je Lukač.
Celokupana investicija iznosiće više od 380 miliona dinara, a lokalna samouprava izdvojiće 147 miliona dinara. Cilj projekta je da se po završetku rekonstrukcije crpnih stanica ugradi uređaj za poboljšanje hemisjkog kvaliteta pijaće vode. Voda koja se crpi iz seoskih bunara, nakon ugradnje prečišćivača i prerade u postrojenju, imaće kvalitet koji je propisan Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.
Za sufinansiranje izgradnje, sanacije, rekonstrukcije i izrade tehničke dokumentacije vodnih objekata u javnoj svojini na teritoriji AP Vojvodine u 2023. Opredeljeno je 481,6 miliona dinara . Novac su dobili Grad Kikinda i opštine Ruma, Bečej, Stara Pazova, Žitište i Senta, a sufinansirano je 11 projekata
U Policijskoj upravi Kikinda predstavljeni su rezultati rada od januara do kraja septembra ove godine. Načelnik Pavle Rajkov ovom prilikom istakao je da je ukupan broj krivičnih dela smanjen u odnosu na isti period prošle godine. Privredni kriminal najviše je zabeležen na području Đale odnosno granice Horgoš, a povećanje je zabeleženo u oblasti ekološkog kriminala za 65,22 odsto.
-Neovlašćeno skladištenje opasne materije spada u ekološki kriminal. Dužnost je da se takva materija preda kako bi se na pravi način uklonila, ali, na žalost fizička, pa i određena pravna lica ne pridržavaju se toga. One su opasne jer mogu da zagade zemlju ili vodotok. U oblasti krivičnih dela prednjače teške krađe i krađe. Procenat rasvetljavanja dela sa nepoznatim počiniocima je 51,87 odsto – rekao je Rajkov.
Od 608 krivičnih dela sa poznatim počioniocima, njih 308 je uhvaćeno na delu. Na području Policijske uprave, u prvih devet meseci, registrovano je jedno ubistvo koje je počinilo nepoznato lice. Ubistvo se dogodilo među migrantima i zbog toga je nerasvetljeno, dok su ostala dela, dva ubistva u pokušaju, jedno teško ubistvo u pokušaju, silovanje, 16 slučajeva teških telesnih povreda i jedno razbojništvo, rasvetljena.
– Na našim ulicama imamo droge i sve činimo da smanjimo i kontrolišemo količinu psihoaktivnih supstanci na terenu. Prošle godine smo oduzeli 2.213 grama droge, a ove 7.191 gram. Realizovali smo 115 zaplena i podnete su 173 krivične prijave protiv isto toliko osoba od koji su 42 odsto mlađe osobe od 21 do 30 godina – saznajemo od Pavla Rajkova.
Krivična dela vezana za nasilje u porodici su povećana sa 89 na 93 i novih su 92 počionica, a jedan je povratnik. Zajedno sa tužilaštvom i Centrom za socijalni rad izrečeno je 446 hitnih mera od kojih se 305 odnosi na privremenu zabranu nasilnika da kontaktira sa žrtvom i prilazi joj, a 141 počinilac je privremeno udaljen iz porodičnog doma. U 80 odsto slučajeva žrtve su žene koje su pretrpele fizičko nasilje, a u samo jednom slučaju dokazano je psihičko nasilje.
Foto: službena FB stranica MUP-a
-Smanjen je broj krivičnih dela u školama sa 13 na šest, prekršaja sa devet na šest, međutim takozvanih ostalih događaja odnosno nesporazuma među učenicima u školama imamo više, naročito tokom maja, kada se u Beogradu dogodila tragedija – dodao je Rajkov.
Na teritoriji koju pokriva PU Kikinda ima 49 škola koje dnevno obezbeđuje 69 policajaca. Smanjen je i broj saobraćajnih nezgoda za 18 procenata u odnosu na isti period lane. Do sada je u saobraćajnim nesrećama poginulo šest osoba, od kojih je jedno dete pešak.
Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije rekao je da je od početka godine zabeležna 391 intervencija, za 41 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Broj požara smanjen je za 46,3 odsto. Prošle godine bilo ih je 557, a ove 299 požara, od kojih je 241 na otvorenom prostoru.
-Podsećam sugrađane da je zakonom zabranjeno paljenje vatre na otvorenom prostoru. Zabranjeno je spaljivanje smeća i biljnih ostataka na otvorenom i u narednom periodu pojačaćemo kontrolu kako bi se izbegle eventualne fatalne posledice. Kazne za fizička lica kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara – precizirao je Budiša.
Budiša je apelovao na sve sugrađane da pred početak grejne sezone pregledaju dimnjake, ložišta, peći i ostala grejna tela, kako bi se bezbedno zagrevali tokom zime. Opasnost predstavljaju i mobilni punjači uključeni u struju, a bez potrošača zakačenog na drugom kraju.
Revizija oružja
Tokom dobrovoljne predaje prikupljeno je 640 komada ilegalnog oružja, 48.000 komada metaka raznog kalibra, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilograma baruta. U toku je kontrola na koji način čuvaju oružje oni koji ga imaju registrovanog.
Preseljeno 1.728 migranata
Kada je reč o migrantima najviše problema ima u Martonošu i Horgošu. Od njih je oduzeto 12 pušaka, četiri pištolja, 756 komada municije i 55 komada hladnog oružja.
– Svakodnevno se borimo na suzbijanju krijumčara, ali i krivičnih dela koje počine migranti. Od januara do septembra registrovali smo 86 krivičnih dela i 93 prekršaja. Krivično delo čini lokalno stanovništvo krijumčareći migrante koji ilegalno prelaze granicu ili ih čuvaju dok ne je ne pređu – kazao je Rajkov i napomenuo da su u ovoj godini 43 puta ukupno 1.728 migranta preselili u prihvatne centre Tutin, Sjenica i Preševo.
Dom zdravlja na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo dobio je ultrazvuk dečijih kukova i digitalni intraoralni rendgen za snimanje pojedinačnih zuba. Ultrazvuk je koštao 5,4 miliona, a 1,5 miliona dinara utrošeno je za rendgen, istakla je drektorica dr Biljana Marković.
– Dve doktorke, pedijatri, završile su kurs za ultrazvučni pregled kukova kod dece, a sada imamo moderan i savremeni aparat. Prvi put u našem dispanzeru imamo ovakav aparat za snimanje dečijih kukova – rekla je dr Marković i napomenula da su i iz gradskog budžeta izdvojena dva miliona dinara za novu informatičku opremu u ambulantama.
U ranijem periodu od nadležnog sekretarijata dobijen je i ortopan, aparat za snimanje kompletne vilice, ali je rendgen za snimanje pojedinačnih zuba bio star i nije mogao da se koristi, tako da je ova služba sada u potpunosti opremljena.
– Zgrade u kojima su naše službe su stare i neophodno ih je sanirati. U toku je adaptacija dve ambulante u Drugoj zdravstvenoj stanici u Svetosavskoj ulici broj 53. Pločicama su zamenjeni podovi koji su bili u veoma lošem stanju, uvedena je i nova elektroinstalacija nakon čega su urađeni i molersko-farbarski radovi – napomenula je dr Marković.
Vest koja je obradovala, pre svega sugrađanke, jeste da će Dispanzer za žene dobiti svoj prostor. Preseljenjem će i Medicina rada dobiti više mesta.
– Duže vreme tražimo objekat za ovu službu. Iz nekadašnjeg Antituberkuloznog dispanzera izmešten je rendgen, a stručnjaci Instituta „Vinča“ pregledali su prostor i utvrdili da nema zračenja. U tim prostorijama, po završetu adaptacije, preseliće se Dispanzer za žene. Očekujemo i da se Centar za mentalno zdravlje, koji se nalazi u drugom delu zgrade, iseli do kraja godine tako da će kompletan objekat biti slobodan i moći ćemo da raspolažemo sa njim – pojasnila je dr Marković.
U prvo vreme Dispanzer za žene imaće dve ambulante za preglede, i po jednu za ultrazvučni pregled i citologiju. Biće mesta i za čekaonicu, kartoteku i sve ostalo što je neophodno. Pošto se Centar za mentalno zdravlje preseli na novu lokaciju, u planu je da se u ovaj objekat preseli i Patronažna služba.
Skrining kukova važan za razvoj
Načelnica Dečijeg i Školskog dispanzera dr Dragana Grujić dodala je da je novi ultrazvuk umnogome poboljšao zdravstvenu zaštitu najmlađih pacijenata.
– Ultrazvuk je novije generacije i veoma je dobar. Puno nam znači zbog skrininga kukova kod dece. Nekada smo bili endemsko područje, ali su ovi pregledi doprineli da se smanji broj poremećaja kod najmlađih sugrađana – precizirala je dr Grujić.
Novi Kozarci u subotu će, od 10 do 16 sati, biti domaćini „Izložbi preduzetničkih veština žena“ koju orgnizuje Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. Cilj skupa je promocija ženskog aktivizma na lokalnom nivou, kao i da se i široj javnosti ukaže na značaj ženskog preduzetništva za razvoj ruralnog područja.
Ovom prilikom biće predstavljene aktivnosti udruženja žena i preduzetnica iz Novih Kozaraca kao i drugih naseljenih mesta iz Kikinde i okoline. Oko tridesetak izlagača posetiocima će ponuditi proizvode od voća i povrća, suvenire, rukotvorine, mlečne proizvode, vina, slikarske i dekupaž tehnike kao i tradicionalna slatka i slana jela.
Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti u Vojvodini, godinama svojim programima podstiče rad i vidljivost žena na lokalnom nivou, vodeći se činjenicom da doprinos žena privredi, kulturnom nasleđu i ruralnom razvoju može biti veoma dragocen u smislu promocije regiona, očuvanja kulture nekog mesta, ali i poboljšanja opšte socio-ekonomske slike lokalne sredine, a pre svega ekonomskom osnaživanju žene na selu.
U JP „Toplana“ u toku su takozvane funkcionalne, hladne probe, a sutra, 12. i prekosutra, 13. oktobra, biće urađene i tople probe sistema kao priprema za predstojeću grejnu sezonu. U četrtak će tople probe biti u kotlarnici Centar i u Banatskom Velikom Selu, a u petak u Mikronaselju, Hajduk Veljkovoj i kotlarnici u ulici Svetozara Miletića, istakao je v.d. direktor JP „Toplana“ Dušan Marjanović.
-Spremni smo za početak nove grejne sezone, a kada će ona početi u punom obimu zavisi od spoljne temperature. Podsetiću da smo prošle godine sa grejanjem počeli 1. novembra. Prema najavama koje imamo u ponedeljak se očekuje pad temperature tako da ćemo u nedelju pokrenuti sistem. Upotpunosti ćemo ispoštovati gradsku odluku veznu za daljinsko grejanje – rekao je Marjanović.
Cena daljinskog grejanja za korisnike koji ga plaćaju po kvadratu uvećana je 15,55, a za one koji plaćaju po utrošku 16,97 procenata. Nove cene biće iskazane na novembarskom računu koji korisnici dobijaju u decembru.
-Više puta poskupeli su prirodni gas i električna energija od prethodne grejne sezone tako ds je bilo neminovno da i grejanje poskupi. Za stan od 60 kvadrata račun u grejnoj sezoni pre poskupljenja bio je 12.030 dinara, a sa poskupljenjem on će iznosti 13.900 dinara – pojasnio je naš sagovornik i dodao da je nastavljen pozitivan trend priključenja novih korisnika tako da „Toplana“ ima nešto više od 3.100 korisnika daljinskog grejanja.
Tokom leta saniran je deo dotrajale toplovodne mreže u Mikronaselju i u centru na više lokacija, a zamenjena je i dotrajala oprema i ventili. Za naredni period izmenjen je investicioni plan i očekivanju su da će do kraja godine biti završen projekat za sanaciju kotlarnice Centar.
