најчитанији портал Севернобанатског округа
Корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите, поново ће, због великог интересовања, сутра суграђанима понудити зачинско и лековито биље. Расад су сами угојили у својим пластеницима, а прошле седмице већ су на тргу продавали босиљак, нану, матичњак и друге мирисне и лековите биљке.
На тезги испред Културног центра продаја ће бити организована од 10 до 14. сати. Корисници ће прикупљен новац искористити за куповину новог сублимационог штампача, за штампање мајица и шоља.
“Кикиндско лето” ове године биће као и прошлогодишње – пре свега усмерено на манифестације које се дешавају у селима, каже в. д. директор Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.
– Схватили смо да је наша обавеза да објединимо све манифестације на територији града, укључујући и села и да, практично, најавимо шта ће све грађани моћи да виде, које ће се све манифестације дешавати у селима. Покровитељ свих тих догађаја је Град Кикинда и било би нам драго да, они који живе у граду, посете и подрже сеоске манифестације од којих се многе одржавају годинама, чак и деценијама. Ово је још један начин да подсетимо људе да се и у селима дешавају бројни занимљиви програми који могу да задовоље различите укусе и грађана и гостију нашег града – рекла је Миланкова.
Туристичка организација је, за сада, објавила распоред за јун. За вас најављујемо програме зе наредну седмицу.
У Салону Музеја „Тера“, до 22. јуна, траје изложба Даниеле Фулгоси, „Прелаз три“.
Изложба „Сто невидљивих“ доступна је, у Галерији Народног музеја, до 21. јуна.
У Мокрину у четвртак, 15. јуна, почиње Недеља културе. Од 20 сати, у Галерији Дома културе, одржаће се Вече епске лирике са Татјаном Попов.
У петак, у 19 сати, у Галерији „Тера“ биће отворена изложба Божидара Плазинића под називом „Врло мало светлости“. У исто време, у Галерији Културног центра, своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ представиће аутор, Петар Терзић. Од 20 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, одржаће се књижевно вече мокринске песникиње Живке Торбице.
У суботу, 17. јуна, од 18 сати, на кикиндском тргу почиње Ноћни базар, који ће бити отворен до 23.30. У галерији Нова Народног музеја, у 19 сати почиње виолински коцерт на изложби „У великом формату“, испред слике „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић“. Изложба фотографија Невена Грујића у Галерији мокринског Дома културе биће отворена у 20 сати. Такође у 20 сати, у Дому културе у Иђошу почиње 27. Сабор фрулаша“. У Башаиду се , на школском игралишту одржава “Пасуљијада”.
Балетска школица Културног центра одржаће концерт у недељу, од 18 сати, у Народном позоришту. У свечаној сали музеја, од 20 сати, наступиће Велики народни оркестар, женска певачка група и вокални солисти АДЗНМ „Гусле“.
Улазак на све програме је бесплатан.
Андреј Анатољевич Панајев седео је у једно мајско предвечерје на клупи код цркве и пребирао по својој малој хавајској гитари. Утврђено је да спава код Соње и Николе који су регистровани домаћини у заједници „кауч сурфинга“ (бесплатно ноћење). Наредне вечери јављено је да свира укулеле у дворишту Театра „Гусани у магли“. Андреј је Рус који већ две године путује по свету са својим инструментом под мишком. Стопира и спава код добрих људи, а укулеле му донесу и понеку локалну валуту. Прича мирно и са осмехом. Када се „заглавимо“ у енглеском, прелазимо на руско-српски.
Има 29 година и до пре две године живео је у родном граду Набережније Челни, који има пола милиона становника и налази се у близини Казања. Андреј је кувар и осам година је радио у ресторану. А онда је последњи новац који је имао дао за укулеле и пошао у свет.
– Само сам радио и спавао, то је досадан живот. Решио сам да путујем, ауто-стопом, кад год је то могуће. Ноћим код добрих људи. За две године био сам у 16 земаља и стекао многе пријатеље. Путујем по осећају. Ако ми је негде лепо, задржим се, ако није, идем даље – каже Андреј.
Првих неколико месеци Андреј је истраживао своју земљу. Онда је отишао у Египат, а затим је открио и своју омиљену државу, у коју се стално враћа.
– У Египту је било мало лудо и страшно. Први пут сам био ван Русије. Било је људи који су хтели да ме преваре, воду сам, на почетку, плаћао пет пута скупље. Најлепше ми је било у Турској, тамо сам остао пет месеци. Храна је укусна, људи су јако гостољубиви и љубазни. Затим сам био у Грузији, у Босни, па у Србији. У Београду сам први пут остао само неколико дана и вратио сам се у Турску. Сада сам осетио да сам спреман за Србију и вратио сам се.
У међувремену, због санкција увдених Русији, Андрејев пасош постао је непожељан у многим државама. Избор дестинација се сузио, али само у Европи. Зато је путовање наставио по земљама за које му виза није потребна. Уследили су: Албанија, Црна Гора, Ирак, Индија, Азребејџан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Јордан.
– На почетку сам журио да што више тога видим, сада сам успорио. Када сам уморан, једноставно останем. Ако не нађем „кауч сурфинг“, будем у хостелу, а понекад ме локални људи позову код њих, тако је било у и Суботици. У муслиманским земљама можеш једноставно да питаш људе да преноћиш код њих и они те без проблема приме, поштују те као госта – објашњава. – У Ираку није баш безбедно, свуда је војска. Али је у Јордану било као у рају, тамо су дивни људи и пустиња је прелепа. Када сам слетео у Аман, стопирао сам код аеродрома. Зауставио се такси и ја сам му објаснио да немам новца. Он је рекао: „Нема проблема, брате“. Возио ме је четири сата по граду, купио ми кафу и сендвич. Затим сам кренуо кроз пустињу, у Сахам, стопирао сам. Човек се зауставио и дао ми новац за аутобуску карту и за храну.
Овога пута, каже, у Србији је већ био у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, одакле је стигао у Кикинду.
– Кикинда је пријатељски град. Једном сам живео на таквом месту и веома ми је драго што сам овде. Не волим велике градове, највише волим када је тихо и мирно, као овде. Кикинђани су срдачни и љубазни. Волим људе у Србији.
Андреј, без визе, у нашој земљи може да остане месец дана. Сада, каже, наставља до Зрењанина, Вршца, Ниша и Чачка.
– Није још готово. Лето ћу провести у Црној Гори, свираћу укулеле на обали. Желим затим да одем у Иран, па у Пакистан, а онда ћу видети куда даље.
Осим на лепоте предела кроз које неуморно путује, Андреј је усредсређен на људе. Његови утисци доводе предрасуде у питање.
– Људи су свуда исти и пријатељски су расположени. Сви желе породицу, кућу и новац. Не желим још да идем кући, добро ми је овако. Само уживам у животу.
Полако, без журбе, Андреј и његове укулеле настављају да стварају везе међу људима. Једнаки у сновима и тежњама, сви су сабрани у мислима једног младог Руса који је разумео најважније – на сваком месту у свету, само је доброта иста.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Девето јунско вече припало је матурантима Гимназије „Душан Васиљев” који су се у слављеничкој атмосфери- у весељу, радости и уз помало сете, опростили од средњошколских дана.
Пуни утисака које су поделили са нама, били су и ученица генерације Анђелија Кнежевић, као и спортисткиња генерације Марија Марчета.
Свима њима желимо много успеха у остваривању жеља, снова, амбиција…
На позив Савеза општина и градова Републике Српске, и на предлог из Министарства за европске интеграције Републике Србије, Град Кикинда је био учесник Конференције „Утицај процеса ЕУ интеграција на локалне самоуправе – прилике и изазови“. Циљ конференције је био указивање на значај и утицај ЕУ интеграција на локалне заједнице, те указивање на прилике и изазове са којима се јединице локалне самоуправе у Босни и Херцеговини сусрећу у својим настојањима да се што боље припреме за ове процесе.
У оквиру панела „Регионална искуства у кориштењу ЕУ фондова“ – члан Градског већа Саша Танацков пренео је искуства Града Кикинде у прекограничној сарадњи, а о овој теми су још, као примерима добре праксе из својих средина, говорили представници Општине Бар (Црна Гора), Града Крижеваца (Република Хрватска) и Мреже асоцијација локалних власти у југоисточној Европи (НАЛАС), којој припада и Стална конференција општина и градова Републике Србије.
За представнике локалних самоуправа, организованих преко Савеза општина и градова Републике Српске и Савез опћина и градова Федерације Босне и Херцеговине, искуства Кикинде, Бара и Крижеваца су била од велике користи с обзиром да у оба ентитета Босне и Херцеговине већи део локалних самоуправа нема довољно богато искуство у припреми и реализацији пројеката финасираних од стране ЕУ.
У Техничкој школи завршава се замена фасадне столарије у делу према Светосавској улици. Ово је последња фаза постављања нове, алуминијумске столарије у целој згради Школе.
– Прозоре мењамо у зборници, библиотеци и канцеларији помоћника директора и овим смо комплетирали постављање нових прозора и врата према Светосавској улици. Радили смо у пет фаза, од 2018. године. Што се овог посла тиче, сада су нам преостале само још замене светларника и врата за ученике – каже директорица, Миланка Халиловић.
Она додаје да су, за последњу фазу радова, средства обезбедили Градска управа – 1,1 милион, и Министарство просвете, науке и технолошког развоја које је обезбедило 2,5 милиона динара. Укупно је, захваљујући улагањима ресорног министарства, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Града, овај посао плаћен око 12,5 милиона.
Столарија на осталим просторима, унутрашњим деловима зграде и зиду у Браће Татић улици, замењени су пре 2018. године, па ће овим, последњим радовима, посао бити комплетиран.
Захваљујући залагању Школе и средствима добијеним по конкурсима, улагања у услове и опрему у Техничкој школи су континуирана. За два сервера, од Министарства је стигло 680 хиљада динара. Покрајински секретаријат обезбедио је 1,1 милон за израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидрантске мреже, као и 2,8 милиона за реконструкцију тоалета у приземљу, каже директорица Халиловић. Ови радови почеће одмах по завршетку активности са ученицима, 20. јуна.
Ендре и Ержебет Немет били су на послу у трећој смени у кикиндској фабрици “Тиса” када их је, око једног сата иза поноћи, ћерка обавестила да им гори кућа.
– Син је био сам код куће. Каже да је спавао и да га је пробудила топлота. Хтео је да попије кафу, само то је понављао, био је у шоку. Схватио је да не вреди да гаси пожар јер је ватра већ готово све захватила. Отрчао је до комшинице и она је позвала нашу ћерку која живи у близини. Био је јако уплашен, хтео је да утрчи у ватру, осећао се кривим – прича Ержебет.
Она додаје да не верује да је шпорет био укључен и да је права срећа што је плинска боца била празна јер већ данима не стижу да је замене.
Иако су интервентне јединице одмах реаговале и пожар се гасио са двоје ватрогасних кола, у кући породице Немет изгорело је буквално све, осим малог фрижидера и керамике у купатилу, чак и замрзивач на трему. Кровни рогови угљенисани леже испред куће. Ватра се на кров проширила највероватније јер је прво захватила ћебе којим је син замрачио своју собу, каже Ержебет.
Темељи куће Немета имају 60 квадрата. На плацу који су купили, била је једна трошна двособна кућа од набоја која је стално тонула због подземних вода, додаје Ендре.
– Кућа се сама рушила, па смо, пре двадесет година, ми сами почели да градимо нову. Жена и ја смо изливали темеље. Добили смо затим донације у материјалу и успели да је изградимо.
Од те куће сада су остали само поцрнели зидови и темељи. Украсне стиропор плоче на плафонима потпуно су нестале, као и сва њихова имовина – намештај, бела техника, одећа. Угљенисани остаци стоје на приколици испред куће. Породица Немет уселила се код једне од три ћерке која је удата у комшилуку.
Данас су, после прве смене у фабрици, испред куће дочекали председника Градског парламента, Младена Богдана, и председника Савета Месне заједнице Руско Село, Душана Марјановића. Разговарали су о томе како ће им помоћи локална самоуправа и који су приоритети у радовима, како би се породица што пре вратила у свој дом.
– Само да дођемо до материјала, можемо ми то поново да оспособимо за живот, имамо још снаге, иако сам ја срчани болесник. Чим ставимо кров, ми ћемо се вратити – решен је Ендре.
У међувремену, из Фабрике „Тиса аутомотив“ рекли су да ће их примити у стални радни однос, како би могли да добију кредите. „Тиса“ је отворила жиро-рачун на који може да се уплати помоћ. Ендре каже да је неко, анонимно, већ уплатио хиљаду динара.
– Много смо захвални на томе и свима који ће, можда, моћи да нам се нађу – каже Ендре тихо. – Хвала и вама што сте дошли да помогнете.
Ови педесетогодишњаци родитељи су три ћерке и сина, и имају четворо унучића. Срећни су што у пожару нико није страдао. Захваљујући деци, нису без крова над главом и нису престали да одлазе на посао у фабрику ни један дан.
– Боље је да радимо – кажу готово у глас.
Поздрављају нас и, у једнаким, плавим фабричким мајицама, одлазе некуд иза згаришта.
Жиро-рачун за помоћ породици Немет је: 325930070583948082 (Ендре Немет).
Два сајамска пехара и осам великих златних медаља резултат су који је остварила Млекара „Кикинда” на овогодишњем, 90, Међународном пољопривредном сајму. Иако су и ранијих година и деда и отац награђивани на овој и другим манифестацијама, Марко Манчић, менаџер продаје и трећа генерација која се бави производњом сирева и прерадом млека,истиче да су ове године били најуспешнији.
-Ове награде пријају и леп је и специфичан осећај направити овакав успех. Посебно то истичем јер смо ми мала средина и, условно речено, мала млекара која се труди да квалитетом заслужи поверење купаца. Признања су и велика одговорност, а иза свега стоји дугогодишњи упоран рад и труд свих запослених – каже Марко Манчић.
Студент друге године Пољопривредног факултета, смер сточарство, и један од руководиоца фабрике Марко Манчић подсећа да је управо његов деда један од зачетника производње полутврдих сирева у Србији по чијој технологији се они и даље производе. Додаје и да је његов отац Саша направио први сир од пареног теста пица моцарелу. Управо полутврди сиреви добили су највише медаља на сајму.
-Први пут ове године окушали смо се у производњи киселомлечних производа заједно са партнером из Русије. Јогурти су у керамичкој амбалажи и иновативног су изгледа. Златне медаље освојили су „кика” маслац, бели сиреви попут фете коју производимо у погону у Словенији – прецизирао је Манчић.
Млеко откупљују од локалних сточара са којима сарађују од краја деведесетих година прошлог века. Млекара „Кикинда” има 44 запослена радника и ученике из ССШ „Милош Црњански” и Економско-трговинске школе који су на дуалном образовању. Дневно се прерађује и до 25 тона сировог млека, а највећи купац је „Делез Србија”, а у иностранству то су земље ЦЕФТЕ.
Музеј млекарства
У оквиру Млекаре „Кикинда” постоји централни објекат, каштел, и жеља је да се он претвори у Музеј млекарства. Будући посетиоци моћи ће у овом простору више да сазнају о производњи разних врста сирева. За овај подухват менаџмент млекаре преговара са представницима локалне самоуправе.
Зачинско и лековито биље које су сами узгајили у свом пластенику, данас на тргу продају корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите. Испред Културног центра суграђанима нуде нану, лимунски босиљак, црвени босиљак, матичњак…
– Терапија баштованством је наша редовна активност, корисници већ фебруара одлазе у пластеник и сеју зачинско биље које сваког јуна продајемо. И од ове продаје приход ћемо искористити за куповину сублимационог штампача – каже Николета Павлов, в.д. директора Центра.
Поред баштованства, корисници Центра спроводе низ активности и праве украсне и употребне предмете. Поново ће их понудити на Ноћном базару 17. јуна. Такође, планирају нова извођења своје представе „Вулканизерска драма“.
