Град

мартновиц

Министар државне управе и локалне самоупарве Александар Мартиновић борави у радној посети Кикинди. У Градској кући, у току је састанак са првим човеком града Николом Лукачем и начелником Севернобанатског округа Мирославом Дучићем, након чега ће министар Мартиновић обићи салу у којој се одржавају скупштинске седнице и венчања, а коју је потребно адаптирати у скупштинску салу и увести систем за електронско вођење седница.

Министар је градоначелнику Лукачу уручио 20 лаптоп рачунара за потребе Градске управе.

У наставку посете, планиран је и обилазак Будишинове палате, за чије реновирање ће Град аплицирати код Министарства државне управе и локалне самоуправе. Такође, министар ће обићи и више стамбених зграда којима је потребно реновирање спољне фасаде.

драгце

Васпитач Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Драгослав Танацков протеклог викенда био је на 13. Међународном стручном сусрету „Растимо уз плес“.  Танацков је, у Сутомору, са Радомиром Крсмановићем био реализатор семинара на тему „Растимо уз плес виђено очима нових основа програма“ ком је присуствовало око стотину васпитача из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске.

 

-Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ велику пажњу посевћује плесу. Он је значајан како за когнитивни, тако и за моторни и физички развој деце. Док плешу деца треба да размишљају о кораку, ритму, покрету, тако да обављају више радњи одједном. У свим нашим вртићима негујемо плес, редовни смо учесници плесних манифестација на територији града, а сваке године имамо и спектакуларну плесну приредбу где се плесом од вртића опросте сви предшколци – напоменуо је Танацков.

У Црној Гори својим колегама организовао је плесне радионице на којима се учио бечки и енглески валцер и рокенрол.

373022054_848061693104956_2764602635761874773_н

Наранџасти караван наставио је своју мисију, да обиђе што више градова и позове што више гостију на 38. „Дане лудаје“. Данас су позивницу у виду песме, игре и пите од лудаје добили Сомборци. Зденка Митић, председница Туристичке организације Сомбора изразила је задовољство што су на одабраној мапи градова у којима се промовише кикиндска манифестација.

-„Дани лудаје“ на прави начин промовишу и представљају Војводину. Садржај је богат и разноврстан, а сигурна сам да ће поворка малишана, музика и игра подстаћи Сомборце да посете Кикинду. Остаје ми да пожелим да манифестација буде успешна и да се оборе рекорди у најтежој и најдужој тикви, чему се тежи сваке године – рекла је Зденка Митић.

Маријана Мирков из Туристичке организације нашег града подсетила је да весела поворка трећи пут зове Сомборце у Кикинду.

-Кикинда је град добрих људи и добрих домаћина и ми позивамо Сомборце да буду наши гости и увере се у наше тврдње. Од 14. до 17. септембра бићемо најлепша гостинска соба Европе. Манифестација која је пре 38 година почела стидљиво, прерасла је у једну од најзапаженијих и најпрепознатљивијих  у нашој земљи и региону – напоменула је Маријана Мирков.

Промоција је одржана у Градској кући, а овом догађају присуствовао је и секретар Скупштине града Кикинде Жива Кнежевић. На сомборском тргу програм су извели малишани вртића „Ластавица“ из Банатског Великог Села, а чланови АДЗНМ „Гусле“ делили су пите од лудаје.

 

0ад613ца-ц79ф-4д2е-9дд0-а2ф4фее2фд2д_1920x1080

Рускоселац стар 63 године настрадао је када је аутомобилом“опел астра“ слетео са пута, ударио у бандеру и преврнуо се на кров. Несрећа се догодила у Руском Селу у улици Младена Стојановића у уторак после поноћи. Како смо сазнали у Полицијској управи Кикинда сумња се да је возачу позлило непосредно пре слетања аутомобила, те да је смрт изазвана услед здравственог стања.

 

Иако су на лицу места врло брзо дошли лекари Хитне помоћи, полиција и ватрогасци, мештанин Руског Села је преминуо. Основно јавно тужилаштво наложило је обдукцију у Заводу за судску медицину у Новом Саду након које ће се установити узрок смрти.

 

У аутомобилу је била и жена, колегиница преминулог, која није повређена.

опрема

Организација жена Савеза Срба у Шведској на челу са председницом Бранкицом Пушић уручила је  опрему Дому здравља Кикинда за потребе амбуланте у Банатском Великом Селу.

Захваљујући Гојку и Савки Сљепчевић који су активни чланови Савеза Срба у Шведској и удружењу жена „Великоселке” које су домаћини овим хуманим женама организована је још једна у низу, хуманитарна акција у амбуланти Банатско Велико Село.

Председница Савета Месне заједнице Банатско Велико Село и главна медицинска сестра Дома здравља Кикинда Мира Пећанац захвалила се на донацији у име мештана села и запослених у амбуланти Банатско Велико Село и истакла да ће опрема много значити у свакодневном раду.

Донација се састоји од два апарата за мерење притиска, инхалатора, отоскопа и ваге за мерење висцеларне масноће.

ИМГ_1518 издвојена

Већ по традицији, наранџасти караван обилази градове и позива на „Дане лудаје“. Прва промоција наше највеће и најстарије манифестације организована је у Суботици, а најслађи и најмлађи промотери били су малишани  из вртића „Шиља“ из Нових Козараца. Обучени у плодове јесени уз песму и игру, у пратњи гајдаша и уз неизбежне колаче од лудаје позвали су Суботичане да буду наши гости од 14. до 17. септембра.

-Позивам све Суботичане да буду наши драги гости и да се увере да су Кикинђани добри домаћини, а да је наша манифестација једна од најлепших у Србији. Богат програм пратиће „Банатски фруштук“, „Европски кутак“, мерење најтеже и најдуже бундеве, концерти на Градском тргу, низ културних, али и спортских садржаја који ће окупити велики број спортиста из наше и околних земаља. Кикинда ће током четири дана са правом носити назив највеће гостинске собе Европе – рекао је Драган Пецарски, члан Градског већа на промоцији у Суботици.

Миланка Тутић, чланица Градског већа Суботице напоменула је да Суботичани и Кикинђани имају дугогодишњу одличну сарадњу.

– Ове године манифестација „Погачијада“, која се организује у Љутову, први пут ће се представити у Кикинди. На „Банатском фруштуку“ промовисаћемо традиционалну домаћу погачу са наших простора. Позивам Суботичане да дођу у Кикинду и увере се у гостопримство наших драгих пријатеља – рекла је Миланка Тутић.

Гастрономски, културни, спортски, забавни и многи други садржаји биће доступни свим гостима на 38. „Данима лудаје“.

7

Екипа „Шаран 1“ из Кикинде победник је Балканског првенства у шаранском риболову одржаном на језеру Лаповац у месту Нашице у Хрватској. Спортски риболовци Зоран Попов, Зоран Кајла и Дражен Шево за 52 сата такмичења ухватили су укупно 211,43 килограма рибе међу којима је било пет шарана и 13 амура. Најтежи шаран имао је 22,45 килограма и то је уједно о најтежа риба такмичења.

-Поносни смо на успех којим смо практично вратили пехар у наш град с обзиром на то да је екипа „Шаран 2“ из Кикинде прошле године такође била балкански првак, на такмичењу одржаном на кикиндском „Риболовачком царству“. Освојили смо пехар, медаље и  пехар за најтежу рибу првенства. Освајањем првог места стекли смо право да учествујемо на Балканском првенству следеће године како би одбранили титулу. Месецима смо се спремали за ово надметање и труд и рад су се исплатили – сазнајемо од Зорана Попова.

Од укупно 52 сата такмичења, спавало се свега два сата, напомиње наш саговорник. Учествовало је десет екипа из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, а свака екипа, да би стекла право учешћа, морала је да прође квалификације и да буде прва на својим државним првенствима.

-Прижељкивали смо победу, али нисмо је очекивали с обзиром на то да је екипа Хравтске била фаворит. Утисци са такмичења су одлични, а најемотивнији моменат било је интонирање српске химне приликом уручења пехара и медаља. Желим да се захвалим локалној самоуправи, Спортском савезу града, као и градоначелнику Николи Лукачу који су подржали наше учешће на овом првенству – додао је Попов.

Као резерве у кикиндској екипи били су Атила и Стефан Терек, а прошлогодишњи победници , екипа „Шаран 2“, коју су чинили Зоран Суботички, Саша и Никола Велемиров заузели су шесто место са уловом од 99,7 килограма. У укупном пласману друго место заузела је екипа из Црне Горе са 206,95, а трећи су били Хрвати са 147,55 килограма уловљене рибе.

Стаса

Буџет АП Војводине сада износи 122,9 милијарди динара након што је на протеклој седници покрајинске скупштине у уторак усвојен ребаланс. Чак 45,5 милијарди опредељено је за капитална улагања. Повећање буџета је последица раста привреде, а значајно је то што први пут покрајински буџет износи више од 7 одсто одрепубличког буџета, указује Станислава Хрњак, покрајинска посланица и председница Градског одбора СНС Српске напредне странке.

– Текући приходи буџета премашили су оних седам процената дефинисаних Уставом Републике Србије. На укупан буџет то је и више, 7,7 одсто. За капитална улагања иде три седмине износа, што је врло важно истаћи. Ако погледате период од 2016. до 2023. године видећете да је ова покрајинска администрација на челу са Српском напредном странком имала у континуитету повећање буџета, осим, у једној прилици 2020. године када је један ребаланс ишао наниже и то услед епидемије короне.. Битна чињеница је, такође, да смо ми и у претходном периоду имали 65 одсто трансферних средстава. У овом тренутку од безмало 123 милијарде, 56 милијарди је трансферних средстава, а све остало практично иде у капитални део буџета који је јасан показатељ озбиљног привредног раста- прецизира Станислава Хрњак.

Ребалансом је буџет увећан за 6,2 милијарде динара. У поређењу са почетним буџетом за 2023. годину, који је износио 108,5 милијарди динара, његов обим повећан је за преко 13 одсто, односно за 14,4 милијарде динара.

– Само у овој години, имали смо два ребаланса, оба са повећањем, на шта највише указује раст прихода од пореза на добит што говори о томе да је привреда стабилна и растућа. Видели сте да и током ове године постоји озбиљна подршка покрајинске владе, и кроз комуналну инфраструктуру, улагања у образовање, спорт, културу и друге пројекте. Буџет Војводине осликава стварно стање на територији АП Војводине и озбиљан напредак наше земље и на то смо веома поносни- истиче наша саговорница.

На протеклој седници донето је и више покрајинских скупштинских одлука о доношењу просторних планова и заштити природних добара, међу којима је и Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИВ реда гранични прелаз са Мађарском Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран -Бечеј – Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково).

ИЗ ПОКРАЈИНЕ ЗА КИКИНДУ

Међу најзначајнијим актуелним пројектима који се финансирају из покрајинске касе је свеобухватна реконструкција водоводне мреже. Треба поменути и мини- постројења у селима, која ће такође бити изграђена захваљујући покрајинским средствима. Постављање јавне расвете у новој индустријској зони, радови у више основних и средњих школа, предстојећа обимна реконструкција ОШ „Фејеш Клара”- само су неки од пројеката које значајним износима подржава Покрајинска влада.

Саобрацајна полиција

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде са материјалном штетом у укупном износу од 111.000 динара.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 16 учесника у саобраћају и издато је 78 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено шест возача, од чега су четири лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл.

Такође, откривено је 25 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 36 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 47 осталих прекршаја.

Девиц 1

Историчар Немања Девић данас је у Кикинди, у организацији Историјског архива, промовисао своју књигу „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944“ са којом је одбранио своју докторску дисертацију.

Говорећи о томе да су историчари који се баве критичком историографијом често сувишни и непожељни, Девић напомиње да и сам дели ту судбину.

– Постоје одређени наративи у друштву који су се формирали под утицајем вишедеценијске пропаганде, филмова, књижевности. У нашем друштву свакодневно има превише прошлости. Сувишни су историчари који се ослањају на историјске изворе, који руше и преиспитују митове, који митовима постављају неугодна питања – каже Девић.

Као историчар, додаје, настоји да утврди тачне податке у сваком свом истраживању, не осврћући се на идеологију и пропаганду.

– О партизанима се писало много, До 1985. године, на територији целе тадашње Југославије било је објављено између 80 хиљада и 100 хиљада различитих наслова, од новинских чланака до биографија. То говори о снажној пропаганди која је требало не само да реконструише Други светски рат, него да га конструише. Идеологија је легитимна, али ми живимо у постидеолошком добу и, ако се бавимо историјом, треба стално да се преиспитујемо. Овом књигом ја нисам дао коначну и савршену, идеално објективну верзију историје, него сам поставио нека нова питања. То је моја тежња, да критички ишчитавам постојећу литературу, да користим нове изворе и да отварам нова питања. Надам се да ће нове генерације демантовати нас, као што ми понекад деманутујемо старе генерације историчара, то ћу сматрати искораком – објашњава Девић.

У Институту за савремену историју у којем је запослен, каже, не ради се на новим и епохалним открићима, али се постављају нова питања, откривају извори и труде се да период од 1941. до 1945. године прикажу као један драматичан и комплексан период у историји српског народа који треба разматрати из више углова.

– Живимо у времену деградације вредности институција и људи од струке, поготово успоном друштвених мрежа имамо ситуацију да смо малтене сви постали експерти за све и ту видим највећи проблем и потенцијал за даље урушавање кредибилитета и установа и стручних појединаца. С друге стране, трудим се да својој генерацији поручим да на догађаје не гледа црно-бело. Андре Жид је рекао да је сиво једина боја истине, и управо тако, са много нијанси, треба гледати према прошлости.

Иако је докторирао са монографијом о партизанима, написао је и неколико књига о Равногорским покрету и био у јавности означен као ревизиониста, четник, што је, како каже, судбина историчара који се баве савременом историјом, да буду обележени по ономе што истражују.

На данашњој, добро посећеној промоцији, публика је имала прилику да са овим перпективним историчарем сучели мишљења, као и да купи два његова дела: „За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944““ и „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945 – Александар М. Милошевић“.

error: Content is protected !!