најчитанији портал Севернобанатског округа
Током предстојеће манифестације „Дани лудаје“, од 14. до 17. септембра, Паркинг служба ЈП „Кикинда“ неће контролисати ни наплаћивати паркирање.
Редовна контрола и наплата паркирања на уличним паркиралиштима у зонираним деловима града почеће у понедељак, 18. септембра, у седам сати, саопштено је из овог предузећа.
Лекари и медицинско особље болнице у Жомбољу данас су у посети кикиндској Општој болници. Размена искустава редовна је активност пројекта „Банат 112“ по програму прекограничне сарадње Румунија – Србија који реализују Град Кикинда, Општина Жомбољ и кикиндски Црвени крст.
Пројекат Европске уније, вредан 320 хиљада динара, спроводи се током целе 2023. године. Успостављање сарадње здравствених радника први је део пројекта, започетог раније ове године, када су представници Кикинде боравили у Жомбољу.
– За нас је посета жомбољској болници била веома значајна јер се налази у Европској унији. Одушевљени смо тиме што су зграде павиљонског типа, као наша стара болница, али је простор уређен по стандардима ЕУ – кревети, опрема, све је врхунског нивоа. Одељења су врло добро организована, посебно неонатологија, са пуно иновација о којима смо само читали. Просторије су веома чисте, а пацијенти су класификовани у зависности од тежине болести и нивоа неге. Болница је много мања од наше, имају само 125 кревета, покривају мању територију, али дежурају само три лекара. Ми имамо једанаест дежурних лекара, наша кадровска покривеност је боља, али је њихова организација изузетно добра. То је пример добре праксе, како се може са мало учинити много. Врло су вредни, одговорни и посвећени и изузетно много раде – каже директорица Опште болнице у Кикинди др Весна Томин.
Посете су веома корисне и за румунске колеге, оцењује доктор Ферданд Николај Кристијан, ортопед и трауматолог из Жомбоља.
– Много нам значи размена искустава јер у кикиндској болници може много тога да се научи. Болница је много већа, са ширим могућностима лечења различитих патологија – каже др Николај. – Био сам овде пре четири-пет година, упознао сам тада колегу ортопеда са којим сам разговарао о сарадњи у нашој уској специјалности и драго ми је што сада сарађујемо на нивоу установа. Када говоримо о процедурама, постоји разлика у сложенијим случајевима.
У склопу Пројекта, Црвени крст и Служба хитне помоћи организовали су и 15 едукативних радионица о првој помоћи за основце, што ће бити урађено и у Жомбољу. Такође, у мају су колеге из две државе презентовале свој рад и размениле искуства на дводневном стручном скупу.
Круна Пројекта је нова опрема која ће, крајем новембра, стићи у установе у оба града. Кикиндска Служба хитне помоћи добиће три амбулантна возила, дефибрилаторе, транспортне респираторе и екг апарате, апарат за механичку компресију грудног коша, радна одела за запослене и систем за едукацију лекара и техничара.
Са великом пажњом пропраћена је карневалска поворка која се прошетала данас тргом у Темишвару. Малишани из вртића „Полетарац“, праћени тамбурашким оркестром АДЗНМ „Гусле“ позвали су суседе из Румуније на 38. „Дане лудаје“. Са њима су били представници локалне самоуправе чланови Градског већа Саша Танацков и Љубан Средић.
-„Дани лудаје“ су веома популарни, не само у Темишвару, него и на читавом простору западне Румуније. Ми смо чувари традиције јер су сви наши програми засновани на очувању културног наслеђа, гастрономије, обичаја, свега што краси Банат. Управо то је разлог због ког становници жупанија Тимиш, Арад, Караш радо долазе у Кикинду. И ове године очекујем велики број посетилаца како Румуна, тако и Срба који живе у Румунији, али и свих других народа – истакао је Саша Танацков.
Јавор Радованковић, који живи у Темишвару, дугодишњи је промотер највеће кикиндске манифестације. Овогодишња промоција за значајан број новинара организована је у Владичанском двору.
-Румуни сваке године са нестрпљењем очекују „Дане лудаје“. Већ неко време се интресују када почиње манифестација и какав је програм и сигуран сам да ће и ове године похрлити у Кикинду. Највише интересовања има за „Банатски фруштук“, мерење такмичарских лудаја, али и концерте. И ово је начин да се још боље повежемо и сарађујемо – рекао је Радованковић.
Задовољство што су Кикинђани промовисали своју манифестацију у Темишвару изразио је и Сорин Јонеску, заменик префекта Жупаније Тимиш и додао да ће у овогодишњем програму учествовати и Срби из Румуније.
-Градови Темишвар и Кикинда имају братски однос. Поносни смо што смо на мапи градова у којима се представљају „Дани лудаје“. Посредовали смо да гранични прелаз Наково – Лунга ради 24 сата. И сами ћемо позвати житеље Темишвара и околине да у што већем броју посете Кикинду и проведу леп викенд уз производе од лудаје. То ће још више продубити братсво између два града и бољу сарадњу између две државе – напоменуо је Јонеску.
Радно време граничног прелаза 24 сата
Од петка, 15. септембра од 8 часова до недеље, 17. септембра до поноћи гранични прелаз Наково -Лунга биће отворен нон стоп. На овај начин омогућено је свима да посете све програме у нашем граду и најкраћим путем и дођу и врате се у Румунију.
У оквиру „Дана лудаја“ биће одржан 16. Мини сајам предузетника. Организатор је Опште удружење предузетника, а циљ је афирмација, пре свега локалних произвођача.
– Као једини привредни догађај ове врсте у граду Мини сајам предузетника је веома важан. Произвођачи имају прилику да изложе своје производе и представе се грађанима и гостима града, као и да остваре важне контакте – истакао је Синиша Пашић, председник Општег удружења предузетника.
Сваке године сајам има све више излагача и интересовање је све веће.
-Током два дана, у петак и суботу, на платоу испред споменика Жртвама фашизма, имаћемо 60 излагача, иако их се пријавило стотинак. Предност имају локални предузетници, а имаћемо и госте из Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске и наше земље – открио нам је Пашић.
Тактичко – техничким збором, на Градском тргу, Одељење за ванредне ситуације у Кикинди почело је обележавање недеље Сектора за ванредне ситуације. На радост окупљених предшколаца и основаца ватрогасци су извели показну вежбу „Гашење пожара пеном“. Овом приликом окупљени су могли да се упознају са делом возила и опреме.
-Читаве недеље имаћемо активности, које ће се завршити у недељу када прослављамо славу Пресвету Богородицу – Неопалиму купину, заштитница ватрогасаца. У протеклих неколико година значајно смо обновили опрему, али и људство. То нам помаже да брже и ефикасније реагујемо на сваки позив и угасимо сваки пожар – истакао је Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди.
Догађају је присуствовао и градоначелник Никола Лукач са сарадницима Младеном Богданом, председником градске Скупштине и Небојшом Јовановим, чланом Градског већа.
-Ово је прави начин да се сви ми још боље упознамо и постанемо свеснији о томе колико је важан посао ватрогасца. Радује ме што имамо пуно младих припадника ватрогасно – спасилачког батаљона. Друштво је препознало потребе да се подмлади постојоће кадар, а локална самоуправа увек је ту да помогне. У оквиру програма прекограничне сарадање, али и на разним конкурсима успели смо да зановимо опрему и тиме олакшамо рад ватрогасцима који су прави хероји – прецизирао је Лукач.
Под слоганом „Буди и ти херој“, догађај је имао и хуманитарни карактер. Припадници ватрогасно – спасилачког батаљона су, у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине, добровољно дали крв. На територији округа има око 80 ватрогасаца.
Јубиларни, десети „Фестивал гомбоца“, организован је у Руском Селу. Организатор је удружење „Торонтал“, а простор етно куће окупио је удружења жена које су се потрудиле да буде маштоваите и направе традиционално јело војвођанске кухиње са што више укуса. Гастрономској манифестацији, којој је подршку пружила локална самоуправа, присуствовале су Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелница и Мелита Гомбар, чланица Градског већа.
-Драго ми је да имамо овакав фестивал. Гомбоце или кнедле са шљивама традиционална су посластица овог поднебља. Велике су могућности када су гомбоце у питању и има их и сланих и слатких, на радост великог броја посетилаца. Ова посластица све нас враћа у детињство и самим тим има посебну чар. Реч је о аустријском јелу које се задржало у нашој средини. Хвала домаћину и свим учесницима који негују гастрономско наслеђе – истакла је Дијана Јакшић Киурски.
Сваке године „Фестивал гомбоца“ расте и развија се, тако да је овогодишњи окупио највише удружења до сада, њих 14, рекао је председник „Торонтала“ Шандор Талпаи.
-Радује ме што су се мом позиву одазвала већина удружења и подједнак је број учесника из мађарских и српских села. То осликава нашу мултикултуралност, наш суживот и показује да можемо да рачунамо једни на друге. Ово је пример како можемо да оживимо села, али и да развијамо сеоски туризам, по чему је „Торонтал“ препознат и за шта се залаже – напоменуо је је Талпаи.
Ово је и прилика да млађе генерације науче стари начин производње кнедли, да посетиоци пробају гомбоце и да се на тако очува лепа традиција наше кухиње.
Пирамида од више стотина гомбоца
Иако званично такмичарског карактера, манифестација је посвећена доброј атмосфери, дегустацији припремљених специјалитета и дружењу. Жири је оцењивао само гомбоце са шљивама, а први пут ове године за све учеснике и посетиоце направљена је пирамида од око 300 гомбоца које су умесиле чланице „Торонтала“. На овом фестивалу направљено је око хиљаду комада традиционалне посластице.
Под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију и Града Зрењанина, у Перлезу је организована манифестација „Дани породице у Србији”. И ове године Кикинда је представила успешну проналитетну политику и мере које се спроводе у оквиру социјалне заштите.
Министар Вучевић, обраћајући се окупљенима, подсетио је на речи владике Николаја Велимировића који је говорио да онај ко је родитељ, ко има децу, благословен је и славан – благословен и славан и пред Богом и пред анђелима и пред народом.
-Верујемо да људи који воле своје породице, који воле своје родитеље, који воле своју децу и туђу децу, само ти људи могу да разумеју, воле и поштују друге људе. Да људи који не воле своју породицу или не воле свој град и своју државу не могу да воле ни друге градове, ни друге државе, ни друге народе – саопштио је Вучевић.
Министарка за бригу о деци Дарија Кисић на манифестацији, којој су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, Младен Богдан, председник Скупштине града и Мелита Гомбар, чланица Градског већа, истакла је да је све што се ради и гради због највећег човековог блага – деце.
-Србија је велика породица и земља је одважних, јаких и храбрих људи. Влада Србије одлучна је у намери да учинимо све да нас буде још више. На иницијативу председника Александра Вучића започели смо читав низ мера и програма како би било што више дечијих осмеха. На том путу одлучно корачамо и већ видимо прве резултате. На нама је да подржимо младе људе да заснују своје породице јер је то најлепше и највише што могу у животу да постигну – казала је Дарија Кисић.
Манифестација негује праве вредности и култ породице.
-Наш Град са више од 200 милиона динара подржава низ мера социјалне политике. Од те суме 54 милиона динара опредељено је за програм подршке деци и породици са децом. Кикинда је препозната као град породице, а то нам је и потврђено прошле године на овој манифестацији када смо били међу прве три локалне самоуправе, у конкуренцији од 40, које су препознате као заједница којој је брига о породици приоритет. За све нас то је подстрек да будемо још бољи – рекла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
У оквиру помоћи, између осталог, издваја се за парове приликом одласка на вантелесну оплодњу, за акцију „Беби клуб“ и пакете за новорођенчад, родитељске додатке, незапослене породиље, бесплатне ужине у вртићима и основним школама, бесплатан боравак у вртићу за треће дете, ученике првих разреда којима су обезбеђени уџбеници као и школски прибор Град издваја средства и за личне пратиоце деце са сметњама у развоју, а обезбеђен је и бесплатан превоз средњошколцима и врхунским спортистима, регресиран превоз и стипендирање студената. Кикинда је и део покрета „3+“.
У оквиру манифестације представљени су потенцијали Града, као и предстојећа манифестација „Дани лудаје”.
У порти храма Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу, уприличено је откривање и освећење споменика патријарху и вођи велике сеобе Срба Арсенију ИИИ Чарнојевићу, рад Душана Беловића, учитеља у пензији из Руског Села. Свечаност је, поред градоначелника Николе Лукача са сарадницима, представника Округа и Месне заједнице, окупила истакнуте званице- министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања Николу Селаковића, народног посланика Миленка Јованова, генерала Милорада Ступара, представнике Удружења ратних добровољаца 1912-18, њихових потомака и поштовалаца, као и велики број мештана.
Министар Селаковић истакао је значај изградње и неговања културе сећања поручивши да чувајући народ, чувамо и будућност.
– Крајем 17. века српски народ који се нашао у чељустима великих сила и борби великих царстава, задесила је огромна невоља преточена у велику сеобу Срба која је била бежање од сигурне смрти, бола и патње ка трагању за слободом. На чело тог народа који је, између осталог, свој дом нашао и овде, на северу Баната, стао је патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић. Ово је било једно од села колонизованих након Балканских и Првог светског рата, у којима су српски ратни добровољци из северне Далмације. Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Кордуна, Баније, али и друге стране океана одазвавши се позиву своје матице, пробили Солунски фронт и као добровољци, од краља Петра и краља Александра добили овде своје поседе- подсетио је министар Селаковић и истакао:
– Вредна је лекција коју смо научили из те страшне историјске епохе, а то је, да је у тешким временима, најважнији циљ сваког од нас ко се налази на одговорној функцији, да чувамо слободу, независност, Србију, али и да чувамо наш народ. Спасавајући Србе од сигурне турске одмазде, патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић је спасавао наду да ћемо једног дана обновити државу, што смо и учинили. То данас зна и државно руководство на челу са председником Вучићем када на сваки могући начин се трудимо да сачувамо српски народ на Косову и Метохији, јер без народа, свака наша борба је узалудна- поручио је министар Селаковић.
Како је указао, данас се обележава и годишњица најстаријег борачког удружења у Србији –Удружења српских ратних добровољаца од 1912 до 1918, њихових потомака и поштовалаца које слави 120 година од оснивања.
Слобода је најскупља српска реч, слободу смо бранили и гинули за њу, рекао је градоначелник Никола Лукач.
– Велико ми је задовољство и част што сам присуствовао откривању споменика једној историјској личности чија је храброст и одважност изузетно значајна за Србе и Србију. Рускоселци, Град, Министарства и СПЦ заједнички смо подигли овај велелепни споменик да нас подсећа на ту храброст, али и значај слободе у нашем народу- како се она чува, бори за њу и да се сећамо свих који су дали животе да бисмо ми данас уживали у слободи. Споменик нас опомиње да чувамо једни друге, православље, српство и да у се у миру боримо за бољи живот- поручио је Лукач.
Свету архијерејску литургију служио је владика банатски Никанор, који је заједно са присутним свештенством освештао споменик.
– Овај величанствени споменик подсећа нас на још величанственију личност Арсенија ИИИ Чарнојевића, праоца овог места, уз којег се данас сећамо и наших великих и цењених војсковођа и родољуба који су дали своје животе. Свој однос према Србији морамо мењати ми сами. Чувајмо себе у Србији која нам гарантује слободу, све хоће да учине да униште то што јесмо –истакао је владика банатски Никанор.
У порти рускоселског Храма налази се гробница породице Чарнојевић, то су даљи сродници патријарха Арсенија, подсетио је протонамесник Слободан Дивљаков.
– Ово је врло важан дан за нас. Сећање на велике људе и вредности које они носе не мењају се, без обзира на технолошки напредак. Српска православна црква баштини вредности да човек кроз пожртвовање и љубав за друге чини вредна и дивна дела– рекао је Дивљаков.
У свечаном програму наступили су хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина и АДЗНМ „Гусле”.
Становници Мокрина, Банатског Великог Села и Башаида данас су у прилици да обаве бесплатне превентивне дерматолошке прегледе у амбулантама у својим селима, за које нису потребни књижица, упут нити заказивање.
Прегледе, за које влада велико интересовање, организовало је Удружење дерматовенеролога Србије, у сарадњи са Домом здравља и Градском управом. Подршку акцији пружила је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
Удружење жели да скрене пажњу на значај ране дијагностике карцинома коже, болести која је у сталном порасту последњих година.
– Пољопривредно и сеоско станивништво због начина живота и обавеза више је изложено УВ радијацији и та група се убраја у ризичну, има већу инциденцу појаве кожних карцинома. Најважнија је рана дијагностика тумора коже јер тада, осим хируршке, даља онколошка терапија није потребна. Радује ме велики одзив мештана што нам је и циљ. Ту су дерматолози из Београда, Новог Сада и Опште болнице Кикинда – рекла је професор др Даница Тиодоровић, председница Удружења дерматовенеролога Србије.
Она је напоменула да се, према статистици, на годишњем нивоу открије око 650 меланома, али да свакодневни, амбулантни рад лекара показује да учесталост меланома и других немеланомских карцинома бележи фрапантан пораст, док посебно забрињава њихово откривање код популације млађе од 30 година, па чак и од 18 година. Др Тиодоровић је додала да је потребна едукација о правилном понашању на сунцу и опасностима прегоревања.
На значај ове кампање Удружења дерматовенеролога Србије, као и велики одзив суграђана, указала је покрајинска посланица Станислава Хрњак.
– Удружење дерматовенеролога Србије препознало је Град Кикинду као место где треба да дођу и ураде превентивне прегледе. Ово није први пут, али је веома значајно. Са њима смо договорили да се овога пута, прегледи организују у ова три места. Наше становништво, углавном, на листи својих приоритета нема ову врсту прегледа, а превентива је кључна да би човек био здрав. Град Кикинда је увек партнер оваквим кампањама. Данас становницима Мокрина, Башаида и Великог Села није потребна књижица за прегледе које обављају еминентни професори, дерматолози, а само њихово интересовање показује да су превентивни прегледи потребни, и да би било добро да их организујемо чешће. То сам и рекла у разговору са др Тиодоровић, да Кикинду уврсте и наредни пут, и ми ћемо прегледе организовати и у другим насељеним местима као и у самом граду- рекла је Станислава Хрњак.
Др Синиша Јолић из Опште болнице Кикинда указује да се у оквиру кампање ради комплетан скрининг и да је врло важан самопреглед, те ако се примети промена, брзо реагује обраћањем лекару.
– Данас се у све три амбуланте ради дермоскопија са циљем да се открије уколико постоји промена. У кикиндској болници, откријемо месечно један до два меланома, док су базоцелуларни и спиноцелуларни још учесталији. У Општој болници је служба дерматовенерологије добро организована и без великих перипетија грађани могу доћи до нас на прегледе– каже др Јолић.
У амбуланти у Мокрину прегледи су од 10 до 12 часова, у Банатском Великом Селу од 12.30 до 14.30, а у амбуланти у Башаиду су од 12.30 до 14.30 часова. Поред др Тиодоровић и др Јолића, мештане три кикиндска села прегледају и други специјалисти међу којима и доцент др Татјана Рош, примаријус др Мирослав Динић и доцент др Татјана Радевић.
„Мамут фест“ и ове године, 17. пут, окупио је у дворишту Курије и Народном музеју велики број малишана, али и гостију како би заједнички био прослављен рођендан мамутице Кике. Као носећа изложба овогодишње манифестације, у Галерији „Нова“ отворена је изложба „Лета без интернета“ Музеја науке и технике из Београда, а читав дан био је у знаку популарне Кике.
– Изложба је изазвала велико интересовање и биће доступна до 9. новембра. Намењена је деци и интерактивна је, али колико видимо једнакко је интересантна свим генерацијама. Садржи флипер, игру школице, кликере и подсећа на време које смо проводили пре доласка интернета. У оквиру Базара музеја и идеја угостили смо музеје из наше земље. То је показетељ да наше колеге из других музеја подржавају овај фестивал и препознају га као добар музејски садржај. Са друге стране значјано је што нам се на манифестацији придружи велики број деце и њихових родитеља који се лепо проводе у Музеју – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.
„Мамут фест“ има вишеструки значај за Град, јер је мамутица један од заштитних знакова и велика промотерка Кикинде, рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је присуствовала овом догађају.
– Славимо рођендан најстарије Кикинђанке Кике и ово је прилика да деца и родитељи квалитетно проведу време и сазнају више о једном од брендова наше средине. Сваке године посетиоце очекује богат и добро осмишљен програм уз тематске радионице. Ово је уједно и најлакши начин да деца кроз игру стичу нова знања – рекла је Валентина Мицковски.
У току је радионица Стреличарског клуба „Аполо“, након чега следи “Концерт за бебе”. Луткарска представа студија „Театрило“ почиње у 18 часова реализује у сарадњи са нашим суграђанином Владимиром Анушићем. Реч је о човеку који је препознатљив по својој методологији како деца у најранијем узрасту могу да науче да пливају. Рођендански дан завршава се плесном радионицом студија „Џеси“ за децу.
