najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Tokom predstojeće manifestacije „Dani ludaje“, od 14. do 17. septembra, Parking služba JP „Kikinda“ neće kontrolisati ni naplaćivati parkiranje.
Redovna kontrola i naplata parkiranja na uličnim parkiralištima u zoniranim delovima grada počeće u ponedeljak, 18. septembra, u sedam sati, saopšteno je iz ovog preduzeća.
Lekari i medicinsko osoblje bolnice u Žombolju danas su u poseti kikindskoj Opštoj bolnici. Razmena iskustava redovna je aktivnost projekta „Banat 112“ po programu prekogranične saradnje Rumunija – Srbija koji realizuju Grad Kikinda, Opština Žombolj i kikindski Crveni krst.
Projekat Evropske unije, vredan 320 hiljada dinara, sprovodi se tokom cele 2023. godine. Uspostavljanje saradnje zdravstvenih radnika prvi je deo projekta, započetog ranije ove godine, kada su predstavnici Kikinde boravili u Žombolju.
– Za nas je poseta žomboljskoj bolnici bila veoma značajna jer se nalazi u Evropskoj uniji. Oduševljeni smo time što su zgrade paviljonskog tipa, kao naša stara bolnica, ali je prostor uređen po standardima EU – kreveti, oprema, sve je vrhunskog nivoa. Odeljenja su vrlo dobro organizovana, posebno neonatologija, sa puno inovacija o kojima smo samo čitali. Prostorije su veoma čiste, a pacijenti su klasifikovani u zavisnosti od težine bolesti i nivoa nege. Bolnica je mnogo manja od naše, imaju samo 125 kreveta, pokrivaju manju teritoriju, ali dežuraju samo tri lekara. Mi imamo jedanaest dežurnih lekara, naša kadrovska pokrivenost je bolja, ali je njihova organizacija izuzetno dobra. To je primer dobre prakse, kako se može sa malo učiniti mnogo. Vrlo su vredni, odgovorni i posvećeni i izuzetno mnogo rade – kaže direktorica Opšte bolnice u Kikindi dr Vesna Tomin.
Posete su veoma korisne i za rumunske kolege, ocenjuje doktor Ferdand Nikolaj Kristijan, ortoped i traumatolog iz Žombolja.
– Mnogo nam znači razmena iskustava jer u kikindskoj bolnici može mnogo toga da se nauči. Bolnica je mnogo veća, sa širim mogućnostima lečenja različitih patologija – kaže dr Nikolaj. – Bio sam ovde pre četiri-pet godina, upoznao sam tada kolegu ortopeda sa kojim sam razgovarao o saradnji u našoj uskoj specijalnosti i drago mi je što sada sarađujemo na nivou ustanova. Kada govorimo o procedurama, postoji razlika u složenijim slučajevima.
U sklopu Projekta, Crveni krst i Služba hitne pomoći organizovali su i 15 edukativnih radionica o prvoj pomoći za osnovce, što će biti urađeno i u Žombolju. Takođe, u maju su kolege iz dve države prezentovale svoj rad i razmenile iskustva na dvodnevnom stručnom skupu.
Kruna Projekta je nova oprema koja će, krajem novembra, stići u ustanove u oba grada. Kikindska Služba hitne pomoći dobiće tri ambulantna vozila, defibrilatore, transportne respiratore i ekg aparate, aparat za mehaničku kompresiju grudnog koša, radna odela za zaposlene i sistem za edukaciju lekara i tehničara.
Sa velikom pažnjom propraćena je karnevalska povorka koja se prošetala danas trgom u Temišvaru. Mališani iz vrtića „Poletarac“, praćeni tamburaškim orkestrom ADZNM „Gusle“ pozvali su susede iz Rumunije na 38. „Dane ludaje“. Sa njima su bili predstavnici lokalne samouprave članovi Gradskog veća Saša Tanackov i Ljuban Sredić.
-„Dani ludaje“ su veoma popularni, ne samo u Temišvaru, nego i na čitavom prostoru zapadne Rumunije. Mi smo čuvari tradicije jer su svi naši programi zasnovani na očuvanju kulturnog nasleđa, gastronomije, običaja, svega što krasi Banat. Upravo to je razlog zbog kog stanovnici županija Timiš, Arad, Karaš rado dolaze u Kikindu. I ove godine očekujem veliki broj posetilaca kako Rumuna, tako i Srba koji žive u Rumuniji, ali i svih drugih naroda – istakao je Saša Tanackov.
Javor Radovanković, koji živi u Temišvaru, dugodišnji je promoter najveće kikindske manifestacije. Ovogodišnja promocija za značajan broj novinara organizovana je u Vladičanskom dvoru.
-Rumuni svake godine sa nestrpljenjem očekuju „Dane ludaje“. Već neko vreme se intresuju kada počinje manifestacija i kakav je program i siguran sam da će i ove godine pohrliti u Kikindu. Najviše interesovanja ima za „Banatski fruštuk“, merenje takmičarskih ludaja, ali i koncerte. I ovo je način da se još bolje povežemo i sarađujemo – rekao je Radovanković.
Zadovoljstvo što su Kikinđani promovisali svoju manifestaciju u Temišvaru izrazio je i Sorin Jonesku, zamenik prefekta Županije Timiš i dodao da će u ovogodišnjem programu učestvovati i Srbi iz Rumunije.
-Gradovi Temišvar i Kikinda imaju bratski odnos. Ponosni smo što smo na mapi gradova u kojima se predstavljaju „Dani ludaje“. Posredovali smo da granični prelaz Nakovo – Lunga radi 24 sata. I sami ćemo pozvati žitelje Temišvara i okoline da u što većem broju posete Kikindu i provedu lep vikend uz proizvode od ludaje. To će još više produbiti bratsvo između dva grada i bolju saradnju između dve države – napomenuo je Jonesku.
Radno vreme graničnog prelaza 24 sata
Od petka, 15. septembra od 8 časova do nedelje, 17. septembra do ponoći granični prelaz Nakovo -Lunga biće otvoren non stop. Na ovaj način omogućeno je svima da posete sve programe u našem gradu i najkraćim putem i dođu i vrate se u Rumuniju.
U okviru „Dana ludaja“ biće održan 16. Mini sajam preduzetnika. Organizator je Opšte udruženje preduzetnika, a cilj je afirmacija, pre svega lokalnih proizvođača.
– Kao jedini privredni događaj ove vrste u gradu Mini sajam preduzetnika je veoma važan. Proizvođači imaju priliku da izlože svoje proizvode i predstave se građanima i gostima grada, kao i da ostvare važne kontakte – istakao je Siniša Pašić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika.
Svake godine sajam ima sve više izlagača i interesovanje je sve veće.
-Tokom dva dana, u petak i subotu, na platou ispred spomenika Žrtvama fašizma, imaćemo 60 izlagača, iako ih se prijavilo stotinak. Prednost imaju lokalni preduzetnici, a imaćemo i goste iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i naše zemlje – otkrio nam je Pašić.
Taktičko – tehničkim zborom, na Gradskom trgu, Odeljenje za vanredne situacije u Kikindi počelo je obeležavanje nedelje Sektora za vanredne situacije. Na radost okupljenih predškolaca i osnovaca vatrogasci su izveli pokaznu vežbu „Gašenje požara penom“. Ovom prilikom okupljeni su mogli da se upoznaju sa delom vozila i opreme.
-Čitave nedelje imaćemo aktivnosti, koje će se završiti u nedelju kada proslavljamo slavu Presvetu Bogorodicu – Neopalimu kupinu, zaštitnica vatrogasaca. U proteklih nekoliko godina značajno smo obnovili opremu, ali i ljudstvo. To nam pomaže da brže i efikasnije reagujemo na svaki poziv i ugasimo svaki požar – istakao je Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kikindi.
Događaju je prisustvovao i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima Mladenom Bogdanom, predsednikom gradske Skupštine i Nebojšom Jovanovim, članom Gradskog veća.
-Ovo je pravi način da se svi mi još bolje upoznamo i postanemo svesniji o tome koliko je važan posao vatrogasca. Raduje me što imamo puno mladih pripadnika vatrogasno – spasilačkog bataljona. Društvo je prepoznalo potrebe da se podmladi postojoće kadar, a lokalna samouprava uvek je tu da pomogne. U okviru programa prekogranične saradanje, ali i na raznim konkursima uspeli smo da zanovimo opremu i time olakšamo rad vatrogascima koji su pravi heroji – precizirao je Lukač.
Pod sloganom „Budi i ti heroj“, događaj je imao i humanitarni karakter. Pripadnici vatrogasno – spasilačkog bataljona su, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, dobrovoljno dali krv. Na teritoriji okruga ima oko 80 vatrogasaca.
Jubilarni, deseti „Festival gomboca“, organizovan je u Ruskom Selu. Organizator je udruženje „Torontal“, a prostor etno kuće okupio je udruženja žena koje su se potrudile da bude maštovaite i naprave tradicionalno jelo vojvođanske kuhinje sa što više ukusa. Gastronomskoj manifestaciji, kojoj je podršku pružila lokalna samouprava, prisustvovale su Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnica i Melita Gombar, članica Gradskog veća.
-Drago mi je da imamo ovakav festival. Gomboce ili knedle sa šljivama tradicionalna su poslastica ovog podneblja. Velike su mogućnosti kada su gomboce u pitanju i ima ih i slanih i slatkih, na radost velikog broja posetilaca. Ova poslastica sve nas vraća u detinjstvo i samim tim ima posebnu čar. Reč je o austrijskom jelu koje se zadržalo u našoj sredini. Hvala domaćinu i svim učesnicima koji neguju gastronomsko nasleđe – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
Svake godine „Festival gomboca“ raste i razvija se, tako da je ovogodišnji okupio najviše udruženja do sada, njih 14, rekao je predsednik „Torontala“ Šandor Talpai.
-Raduje me što su se mom pozivu odazvala većina udruženja i podjednak je broj učesnika iz mađarskih i srpskih sela. To oslikava našu multikulturalnost, naš suživot i pokazuje da možemo da računamo jedni na druge. Ovo je primer kako možemo da oživimo sela, ali i da razvijamo seoski turizam, po čemu je „Torontal“ prepoznat i za šta se zalaže – napomenuo je je Talpai.
Ovo je i prilika da mlađe generacije nauče stari način proizvodnje knedli, da posetioci probaju gomboce i da se na tako očuva lepa tradicija naše kuhinje.
Piramida od više stotina gomboca
Iako zvanično takmičarskog karaktera, manifestacija je posvećena dobroj atmosferi, degustaciji pripremljenih specijaliteta i druženju. Žiri je ocenjivao samo gomboce sa šljivama, a prvi put ove godine za sve učesnike i posetioce napravljena je piramida od oko 300 gomboca koje su umesile članice „Torontala“. Na ovom festivalu napravljeno je oko hiljadu komada tradicionalne poslastice.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Grada Zrenjanina, u Perlezu je organizovana manifestacija „Dani porodice u Srbiji”. I ove godine Kikinda je predstavila uspešnu pronalitetnu politiku i mere koje se sprovode u okviru socijalne zaštite.
Ministar Vučević, obraćajući se okupljenima, podsetio je na reči vladike Nikolaja Velimirovića koji je govorio da onaj ko je roditelj, ko ima decu, blagosloven je i slavan – blagosloven i slavan i pred Bogom i pred anđelima i pred narodom.
-Verujemo da ljudi koji vole svoje porodice, koji vole svoje roditelje, koji vole svoju decu i tuđu decu, samo ti ljudi mogu da razumeju, vole i poštuju druge ljude. Da ljudi koji ne vole svoju porodicu ili ne vole svoj grad i svoju državu ne mogu da vole ni druge gradove, ni druge države, ni druge narode – saopštio je Vučević.
Ministarka za brigu o deci Darija Kisić na manifestaciji, kojoj su prisustvovali Nikola Lukač, gradonačelnik, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski, Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada i Melita Gombar, članica Gradskog veća, istakla je da je sve što se radi i gradi zbog najvećeg čovekovog blaga – dece.
-Srbija je velika porodica i zemlja je odvažnih, jakih i hrabrih ljudi. Vlada Srbije odlučna je u nameri da učinimo sve da nas bude još više. Na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića započeli smo čitav niz mera i programa kako bi bilo što više dečijih osmeha. Na tom putu odlučno koračamo i već vidimo prve rezultate. Na nama je da podržimo mlade ljude da zasnuju svoje porodice jer je to najlepše i najviše što mogu u životu da postignu – kazala je Darija Kisić.
Manifestacija neguje prave vrednosti i kult porodice.
-Naš Grad sa više od 200 miliona dinara podržava niz mera socijalne politike. Od te sume 54 miliona dinara opredeljeno je za program podrške deci i porodici sa decom. Kikinda je prepoznata kao grad porodice, a to nam je i potvrđeno prošle godine na ovoj manifestaciji kada smo bili među prve tri lokalne samouprave, u konkurenciji od 40, koje su prepoznate kao zajednica kojoj je briga o porodici prioritet. Za sve nas to je podstrek da budemo još bolji – rekla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
U okviru pomoći, između ostalog, izdvaja se za parove prilikom odlaska na vantelesnu oplodnju, za akciju „Bebi klub“ i pakete za novorođenčad, roditeljske dodatke, nezaposlene porodilje, besplatne užine u vrtićima i osnovnim školama, besplatan boravak u vrtiću za treće dete, učenike prvih razreda kojima su obezbeđeni udžbenici kao i školski pribor Grad izdvaja sredstva i za lične pratioce dece sa smetnjama u razvoju, a obezbeđen je i besplatan prevoz srednjoškolcima i vrhunskim sportistima, regresiran prevoz i stipendiranje studenata. Kikinda je i deo pokreta „3+“.
U okviru manifestacije predstavljeni su potencijali Grada, kao i predstojeća manifestacija „Dani ludaje”.
U porti hrama Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu, upriličeno je otkrivanje i osvećenje spomenika patrijarhu i vođi velike seobe Srba Arseniju III Čarnojeviću, rad Dušana Belovića, učitelja u penziji iz Ruskog Sela. Svečanost je, pored gradonačelnika Nikole Lukača sa saradnicima, predstavnika Okruga i Mesne zajednice, okupila istaknute zvanice- ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Nikolu Selakovića, narodnog poslanika Milenka Jovanova, generala Milorada Stupara, predstavnike Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-18, njihovih potomaka i poštovalaca, kao i veliki broj meštana.
Ministar Selaković istakao je značaj izgradnje i negovanja kulture sećanja poručivši da čuvajući narod, čuvamo i budućnost.
– Krajem 17. veka srpski narod koji se našao u čeljustima velikih sila i borbi velikih carstava, zadesila je ogromna nevolja pretočena u veliku seobu Srba koja je bila bežanje od sigurne smrti, bola i patnje ka traganju za slobodom. Na čelo tog naroda koji je, između ostalog, svoj dom našao i ovde, na severu Banata, stao je patrijarh Arsenije III Čarnojević. Ovo je bilo jedno od sela kolonizovanih nakon Balkanskih i Prvog svetskog rata, u kojima su srpski ratni dobrovoljci iz severne Dalmacije. Like, Hercegovine, Bosanske Krajine, Korduna, Banije, ali i druge strane okeana odazvavši se pozivu svoje matice, probili Solunski front i kao dobrovoljci, od kralja Petra i kralja Aleksandra dobili ovde svoje posede- podsetio je ministar Selaković i istakao:
– Vredna je lekcija koju smo naučili iz te strašne istorijske epohe, a to je, da je u teškim vremenima, najvažniji cilj svakog od nas ko se nalazi na odgovornoj funkciji, da čuvamo slobodu, nezavisnost, Srbiju, ali i da čuvamo naš narod. Spasavajući Srbe od sigurne turske odmazde, patrijarh Arsenije III Čarnojević je spasavao nadu da ćemo jednog dana obnoviti državu, što smo i učinili. To danas zna i državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Vučićem kada na svaki mogući način se trudimo da sačuvamo srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer bez naroda, svaka naša borba je uzaludna- poručio je ministar Selaković.
Kako je ukazao, danas se obeležava i godišnjica najstarijeg boračkog udruženja u Srbiji –Udruženja srpskih ratnih dobrovoljaca od 1912 do 1918, njihovih potomaka i poštovalaca koje slavi 120 godina od osnivanja.
Sloboda je najskuplja srpska reč, slobodu smo branili i ginuli za nju, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Veliko mi je zadovoljstvo i čast što sam prisustvovao otkrivanju spomenika jednoj istorijskoj ličnosti čija je hrabrost i odvažnost izuzetno značajna za Srbe i Srbiju. Ruskoselci, Grad, Ministarstva i SPC zajednički smo podigli ovaj velelepni spomenik da nas podseća na tu hrabrost, ali i značaj slobode u našem narodu- kako se ona čuva, bori za nju i da se sećamo svih koji su dali živote da bismo mi danas uživali u slobodi. Spomenik nas opominje da čuvamo jedni druge, pravoslavlje, srpstvo i da u se u miru borimo za bolji život- poručio je Lukač.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika banatski Nikanor, koji je zajedno sa prisutnim sveštenstvom osveštao spomenik.
– Ovaj veličanstveni spomenik podseća nas na još veličanstveniju ličnost Arsenija III Čarnojevića, praoca ovog mesta, uz kojeg se danas sećamo i naših velikih i cenjenih vojskovođa i rodoljuba koji su dali svoje živote. Svoj odnos prema Srbiji moramo menjati mi sami. Čuvajmo sebe u Srbiji koja nam garantuje slobodu, sve hoće da učine da unište to što jesmo –istakao je vladika banatski Nikanor.
U porti ruskoselskog Hrama nalazi se grobnica porodice Čarnojević, to su dalji srodnici patrijarha Arsenija, podsetio je protonamesnik Slobodan Divljakov.
– Ovo je vrlo važan dan za nas. Sećanje na velike ljude i vrednosti koje oni nose ne menjaju se, bez obzira na tehnološki napredak. Srpska pravoslavna crkva baštini vrednosti da čovek kroz požrtvovanje i ljubav za druge čini vredna i divna dela– rekao je Divljakov.
U svečanom programu nastupili su hor Sveti Serafim Sarovski iz Zrenjanina i ADZNM „Gusle”.
Stanovnici Mokrina, Banatskog Velikog Sela i Bašaida danas su u prilici da obave besplatne preventivne dermatološke preglede u ambulantama u svojim selima, za koje nisu potrebni knjižica, uput niti zakazivanje.
Preglede, za koje vlada veliko interesovanje, organizovalo je Udruženje dermatovenerologa Srbije, u saradnji sa Domom zdravlja i Gradskom upravom. Podršku akciji pružila je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
Udruženje želi da skrene pažnju na značaj rane dijagnostike karcinoma kože, bolesti koja je u stalnom porastu poslednjih godina.
– Poljoprivredno i seosko stanivništvo zbog načina života i obaveza više je izloženo UV radijaciji i ta grupa se ubraja u rizičnu, ima veću incidencu pojave kožnih karcinoma. Najvažnija je rana dijagnostika tumora kože jer tada, osim hirurške, dalja onkološka terapija nije potrebna. Raduje me veliki odziv meštana što nam je i cilj. Tu su dermatolozi iz Beograda, Novog Sada i Opšte bolnice Kikinda – rekla je profesor dr Danica Tiodorović, predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije.
Ona je napomenula da se, prema statistici, na godišnjem nivou otkrije oko 650 melanoma, ali da svakodnevni, ambulantni rad lekara pokazuje da učestalost melanoma i drugih nemelanomskih karcinoma beleži frapantan porast, dok posebno zabrinjava njihovo otkrivanje kod populacije mlađe od 30 godina, pa čak i od 18 godina. Dr Tiodorović je dodala da je potrebna edukacija o pravilnom ponašanju na suncu i opasnostima pregorevanja.
Na značaj ove kampanje Udruženja dermatovenerologa Srbije, kao i veliki odziv sugrađana, ukazala je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
– Udruženje dermatovenerologa Srbije prepoznalo je Grad Kikindu kao mesto gde treba da dođu i urade preventivne preglede. Ovo nije prvi put, ali je veoma značajno. Sa njima smo dogovorili da se ovoga puta, pregledi organizuju u ova tri mesta. Naše stanovništvo, uglavnom, na listi svojih prioriteta nema ovu vrstu pregleda, a preventiva je ključna da bi čovek bio zdrav. Grad Kikinda je uvek partner ovakvim kampanjama. Danas stanovnicima Mokrina, Bašaida i Velikog Sela nije potrebna knjižica za preglede koje obavljaju eminentni profesori, dermatolozi, a samo njihovo interesovanje pokazuje da su preventivni pregledi potrebni, i da bi bilo dobro da ih organizujemo češće. To sam i rekla u razgovoru sa dr Tiodorović, da Kikindu uvrste i naredni put, i mi ćemo preglede organizovati i u drugim naseljenim mestima kao i u samom gradu- rekla je Stanislava Hrnjak.
Dr Siniša Jolić iz Opšte bolnice Kikinda ukazuje da se u okviru kampanje radi kompletan skrining i da je vrlo važan samopregled, te ako se primeti promena, brzo reaguje obraćanjem lekaru.
– Danas se u sve tri ambulante radi dermoskopija sa ciljem da se otkrije ukoliko postoji promena. U kikindskoj bolnici, otkrijemo mesečno jedan do dva melanoma, dok su bazocelularni i spinocelularni još učestaliji. U Opštoj bolnici je služba dermatovenerologije dobro organizovana i bez velikih peripetija građani mogu doći do nas na preglede– kaže dr Jolić.
U ambulanti u Mokrinu pregledi su od 10 do 12 časova, u Banatskom Velikom Selu od 12.30 do 14.30, a u ambulanti u Bašaidu su od 12.30 do 14.30 časova. Pored dr Tiodorović i dr Jolića, meštane tri kikindska sela pregledaju i drugi specijalisti među kojima i docent dr Tatjana Roš, primarijus dr Miroslav Dinić i docent dr Tatjana Radević.
„Mamut fest“ i ove godine, 17. put, okupio je u dvorištu Kurije i Narodnom muzeju veliki broj mališana, ali i gostiju kako bi zajednički bio proslavljen rođendan mamutice Kike. Kao noseća izložba ovogodišnje manifestacije, u Galeriji „Nova“ otvorena je izložba „Leta bez interneta“ Muzeja nauke i tehnike iz Beograda, a čitav dan bio je u znaku popularne Kike.
– Izložba je izazvala veliko interesovanje i biće dostupna do 9. novembra. Namenjena je deci i interaktivna je, ali koliko vidimo jednakko je interesantna svim generacijama. Sadrži fliper, igru školice, klikere i podseća na vreme koje smo provodili pre dolaska interneta. U okviru Bazara muzeja i ideja ugostili smo muzeje iz naše zemlje. To je pokazetelj da naše kolege iz drugih muzeja podržavaju ovaj festival i prepoznaju ga kao dobar muzejski sadržaj. Sa druge strane značjano je što nam se na manifestaciji pridruži veliki broj dece i njihovih roditelja koji se lepo provode u Muzeju – istakla je direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović.
„Mamut fest“ ima višestruki značaj za Grad, jer je mamutica jedan od zaštitnih znakova i velika promoterka Kikinde, rekla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća koja je prisustvovala ovom događaju.
– Slavimo rođendan najstarije Kikinđanke Kike i ovo je prilika da deca i roditelji kvalitetno provedu vreme i saznaju više o jednom od brendova naše sredine. Svake godine posetioce očekuje bogat i dobro osmišljen program uz tematske radionice. Ovo je ujedno i najlakši način da deca kroz igru stiču nova znanja – rekla je Valentina Mickovski.
U toku je radionica Streličarskog kluba „Apolo“, nakon čega sledi “Koncert za bebe”. Lutkarska predstava studija „Teatrilo“ počinje u 18 časova realizuje u saradnji sa našim sugrađaninom Vladimirom Anušićem. Reč je o čoveku koji je prepoznatljiv po svojoj metodologiji kako deca u najranijem uzrastu mogu da nauče da plivaju. Rođendanski dan završava se plesnom radionicom studija „Džesi“ za decu.
