najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog velikog interesovanja malih prodavaca, ali i kupaca, Kulturni centar organizovao je Dečiju pijacu od ponedeljka 3. do subote 8. jula svakodnevno, u dvorištu ove ustanove, od 9 do 11 sati i 30 minuta.
Ponuda je raznovrsna- od igračaka, odeće i obuće, ukrasnih predmeta, biljaka- a džeparac našim mladim sugrađanima, školarcima, dragocen. Šta ćete bolje razloge da posetite Dečiju pijacu?
Vetrozaštitni pojas, dužine šest kilometara na potesu takozvanog Bočarskog druma koji je posađen 2019. godine uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, predat je na održavanje Lovačkom udruženju „Kikinda“. Cilj je da se očuva preko dve hiljade sadnica gorskog javora zasnovanog u dva reda.
-Po isteku ugovora o održavanju od strane grada, mi smo pomenuti deo atara predali kikindskim lovcima na period od pet godina u okviru pilot projekta – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj – Vetrozaštitni pojasevi imaju višestruku ulogu kako na poljoprivredno zemljište, samo tlo, tako i na porast divljači. Oni stvaraju zelene oaze kakve smo nekada imali u samom ataru.
Predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“ Mladen Banjac dodao je da se oni o mladicama brinu od kraja prošle godine i da je ovakva saradnja sa lokalnom samoupravom uspostavljena prvi put.
-Zemljište koje se nalazi do drvoreda iskoristili smo da zasejemo proso koje služi za ishranu divljači, a za dve godine planiramo da između drvoreda zasnujemo žbunasto bilje autentično za našu srednu. Nećemo ga kositi jer je ideja da se naprave nova staništa. Nijedno udruženje u Srbiji nije uspostavilo ovakvu saradnju sa lokalnom samoupravom – otkrio nam je Banjac.
Prilikom obilaska terena lovci zatiču polomljena i uništena stabla, ali i to da su poljoprivrednici posejali suncokret i kukuruz u samom drvoredu. Četiri metra od stabala je zemljište koje je u vlasništvu lokalne samouprave i to poljoprivrednici znaju.
-Ove godine nismo želeli da uništavamo zasnovane kulture, ali na jesen će se teškim tanjiračama označiti zemlja pored drvoreda kako bi se napravila međa. Postaviće se i table upozorenja kako bi se sačuvala stabla. Svi oni koji se budu i dalje bahato ponašali biće procesuirani – pojasnio je Banjac.
Na ovom potesu zastupljeni su zec, fazan, lisica, šakal i srneća divljač i već sada se raspituju lovci iz Rumunije, Mađarske, Francuske, Crne Gore i Austrije da dođu u ovo lovište na odstrel sitne i trofejne divljači. Kako nedostaje vode lovci su izbušili bunar, napravili desetak pojilišta, a do kraja godine biće izgrađena četiri veća i isto toliko manjih hranilišta u pojasu od šest kilometara. Ukoliko se saradnja pokaže kao dobra obuhvatiće i potes od Banatske Topole do Galada.
Dečiji duhovni sabor, manifestacija koja, uz radionice i mnoge zanimljive aktivnosti, deci približava teme iz veronauke, počeo je u ponedeljak u Hramu Svetih Kozme i Damjana. U ovom hramu sa osnovcima, već 15 godina, svakog leta na jednonedeljnom kampu rade sveštenici, veroučitelji, ali i mentori u različitim radionicama – od kaligrafije do folklora.
– Ove godine tema su porodične vrednosti jer poslednjeg dana, u subotu, slavimo svetitelje ruskog porekla koji su zaštitnici porodice i brakova, Svete Petra i Fevroniju. O tome sa decom pričamo kao o oblicima služenja – porodičnog, uzajamnog, drugarskog, društvenog. Sve povezujemo sa primerima istorijskih ličnosti i događaja. Pričamo o tome kako oni sebe vide u ulogama deteta, oca, vojnika, sveštenika, lekara, vatrogasca… kako se stavljaju u službu drugoga i da to ne može da se izmeri novcem. Da ima nečega što se ne može ni platiti ni naplatiti, a to su ljubav i žrtva prema bližnjima, i o svemu tome pričamo na način prilagođen njihovom uzrastu – kaže protonamesnik Boban Petrović, starešina Hrama.
On dodaje da svake godine dnevno na kampu bude i do 150 mališana osnovnoškolskog uzrasta koji s radošću učestvuju u radionici ikonopisanja i kaligrafije, likovnoj, horskoj i radionicama „Biljini magneti“ i „Ruke u testu“, kao i u drugim umetničkim i sportskim aktivnostima.
U toku šest dana trajanja kampa, časovi veronauke i radionice održavaju se od 9 do 12, a sportske i druge aktivnosti u toku popodneva, od 17 do 19 sati.
Učesnici će moći da se pričeste na Ivanjdan 7. jula, a sutradan, u subotu, od 20 sati, održaće se završna priredba na kojoj će prikazati šta su naučili i stvarali na kampu. Najviše uzbuđenja uvek donese kviz u kojem se deca nadmeću u znanju stečenom na ovom jedinstvenom dečijem saborovanju.
.
Prema podacima Uprave veterine Ministarstva poljoprivrede ugrožena i zaražena područja od afričke kuga svinja registrovana u 63 naseljena mesta među kojima su i lokalne samouprave u Srednjebanatskom i Južnobanatskom okrugu. Tim povodom u Gradskoj kući organizovan je zajedniči sastanak Saveta upravnog okruga i okružnog Štaba za vanredne situacije o preduzimanju prevetivnih mera i aktivnosti u širenju afričke kuge na teritoriji Severnobanatskog okruga.
Siniša Filipović sa Veterinarskog instituta u Subotici istakao je da već duže vreme u čitavom regionu postoji problem sa afričkom kugom svinja. U Rumuniji su aktivna dva žarišta blizu granice, te je stoga i Kikinda u potencijalnoj opasnosti od afričke kuge.
-Kako su i Rumunija i Mađarska pod ovom zaraznom bolešću, neminovno je da se afrička kuga svinja pojavi i kod nas. Dosta žarišta tokom prošle nedelje zabeleženo je u Banatu kod gazdinstava koja drže svinje. To je razlog što je Uprava za veterinu podigla stepen uzbune na makismalnu budnost u svim regionalnim i kriznim centrima i lovačkim udruženjima – kazao je Filipović – Bolest je specifična, vakcinacija ne postoji i jedina mera borbe je otkrivanje pozitivnih slučajeva nakon čega se radi depopulacija.
Farma „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela koja je u sistemu „Delta agrara“ ima između 10.500 i 11.000 svinja svakodnevno. Plan biosigurnosnih mera koji se odavno primenjuje, a najvažnije je podići svest zaposlenih.
-Farma nije pod jednim krovom, pa je to tačka rizika. Mesto gde su svinje je ograđeno žicom, svuda su postavljene dezobarijere za ljude i vozila. Postoji sistem najavljivanja poseta tako da ne može da uđe na farmu bilo ko. Ukoliko posetilac ima dozvolu da uđe prolazi kroz kupatilo gde se tušira, umesto svoje oblači garderobu sa farme i na ulasku u svaki objekat prolazi kroz niz dezobarijera. Isto tako na ulazu u svaki objekat imamo dezinfekciju koja je takođe obavezna – rekla je Vera Mandić, veterinarka na farmi „Kozare“.
Preventivno reagovanje je od velike važnosti jer se epidemija približava severnom Banatu. Nije pitanje da li će, nego kada će se bolest pojaviti.
-Na nama je da da upozorimo sve držaoce svinja, naročito, male proizvođače da obrate pažnju i da primenjuju sve preventivne mere – dodao je Miroslav Dučić, načelnim Severnobanatskog upravnog okruga – Situacija je ozbiljna, stepen pripravnosti je na najvišem nivou i treba svi da smo svesni toga.
Lovcima je savetovano da se pretrage terena obavljaju češće. Svi leševi koji se otkriju i sve odstreljene svinje treba da se ispitaju na zaraznu bolest i prijave veterinarskoj inspekciji.
Mesnu organizaciju penzionera u Banatskom Velikom Selu posetili su predstavnici Gradskog odbora Srpske napredne stranke na čelu sa predsednicom Stanislavom Hrnjak i potpredsednikom Nikolom Lukačem. Sa najstarijim meštanima razgovarano je o tome kako žive, šta im je potrebno, koji su problemi i kako ih rešiti.
-Konstantno razgovaramo sa građanima, kako u gradu, tako i u selima. Mesna organizacija penzionera u Banatskom Velikom Selu jedna je od kvalitetno organizovanih i ima više od stotinu aktivnih članova, što je važno za ovu zajednicu – istakla je Stanislava Hrnjak – Dugo godina postoje i imaju zajedničke aktivnosti koje doprinose boljem kvalitetu života meštana trećeg doba. Tokom jeseni, kada vremenske prilike dozvole, na objektu u kom su prostorije biće urađena fasada, a zahvljujući pomoći Grada i Mesne zajednice dobiće i nameštaj. U ranijim razgovorima sa njima istakli su da im je potreban frižider za prostorije udruženja. Stoga smo sredstvima stranke i naših prijatelja kupili frižider, a ovu posetu iskoristili smo za druženje sa penzionerima, ali i dogovor šta možemo u perspektivi da im pomognemo.
Banatsko Veliko Selo društveno je uređeno, meštani prepoznaju potrebe jedni drugih i pomažu se međusobno, napomenula je Hrnjakova.
-Uvek smo bili bliski sa ljudima koji znaju i da saslušaju, ali i da kažu primedbu. Tu smo da pomognemo kada god je to potrebno. Dužni smo i da im se zahvalimo na podršci koju pružaju Srpskoj naprednoj stranci – kazala je Stanislava Hrnjak.
Predsednica Mesne organizacije penzionera Slavojka Popović zahvalila je na donaciji, koja im je, kako napominje bila neophodna jer je postojeći frižider star skoro dve decenije.
-Posebno hvala Stanislavi Hrnjak i Nikoli Lukaču koji nam uvek izlaze u susret. Naše prostorije svakodnevno su mesto okupljanja penzionera, ali i ostalih Velikoselaca. Trudimo se da privučemo nove članove, a cilj nam je da ponovo pokrenemo da se u našem udruženju igraju društvene igre poput šaha, pikada, karata. Odlično sarađujemo sa mesnom organizacijom penzionera iz Bašaida i Bočara – saznali smo od Slavujke Popović.
Mesna zajednica obezbedila je materijal za uređenje fasade, a radove će zajedničkim snagama obaviti meštani.
Podsetimo i to da će u Banatskom Velikom Selu, ali i Nakovu, Mokrinu i Iđošu do kraja godine početi izgradnja mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, što će značajno poboljšati kvalitet života. Kapitalno ulaganje u četiri mesne zajednice, sa 160 miliona dinara podržala je Vlada Vojvodine.
Saobraćajna nezgoda dogodila se danas nešto posle 14 sati u Kikindi, u Nemanjinoj ulici, ispred Crvenog krsta. Na sreću, niko nije ozbiljnije povređen.
Kako saznajemo od očevidaca iz obližnjih radnji, do nezgode je došlo zbog nepažnje. Mladić na motociklu obilazio je na kolovozu parkirani kombi, dok je, istovremeno, vozač putničkog vozila izlazio sa parking mesta ispred kombija. Dvojica vozača se nisu videla kada je došlo do sudara. Na lice mesta brzo su stigle Saobraćajna policija i Hitna služba. Ovaj deo ulice trenutno je zatvoren za saobraćaj.
Huliganstvo ni u malim sredinama, nažalost, više nije retka pojava, sudeći i po incidentu u Iđošu u kojem su, u toku noći, razbijena ulazna vrata na zgradi Osnovne škole „Milivoj Omorac“.
– Hvala “kulturnim” i “vaspitanim” pojedincima koji “poštuju” obrazovnu i vaspitnu ustanovu u maloj sredini u kojoj žive. Ustanovu koja vaspitava i obrazuje decu, koja nesebično svima pomaže u mnogim seoskim aktivnostima, čije je dvorište otvoreno za sve meštane, na čija vrata mogu uvek da zakucaju i da se obrate svakom od zaposlenih za bilo kakvu pomoć ili saradnju – obavestio je o događaju direktor Škole, Aleksandar Aćimov.
On je dodao da se, u poslednjih nekoliko godina, kolektiv mnogo trudio da uslovi boravka u Školi budi bolji, da nastava deci bude zanimljivija, da roditeljima budu od pomoći i iskazao duboko razočaranje zbog incidenta.
Kako je zatim naveo Aćimov, brzom akcijom pripadnika Policije, pronađeni su počinioci i šteta će biti nadoknađena. Dodao je da mu je drago što nisu u pitanju učenici škole.
Zbog toga što firma Zorana Mileševića povlači dva miliona evra iz gradske kase, te je budžet grada 12. juna blokiran, odbornik opozicione Nove DSS Ladislav Tomić zatražio je da gradska skupština danas raspravlja o razrešenju gradonačelnika Nikole Lukača (?!).
U dopisu koji, kako je konstatovao predsednik skupštine grada Mladen Bogdan, nije pravno valjano sročen, pa predlog nije ni mogao biti uvršten na dnevni red, Tomić je izneo da gradonačelnik „nije uspeo da iznos umanji ili tužiocu isplati na drugi način“.
– Umesto da iznađe rešenje, gradonačelnik odbija ponude i dovodi gradsku kasu do toga da bude blokirana- rekao je Tomić u skupštini.
Prvi čovek grada istakao je da neće pristati na ucene i uslovljavanja ljudi sumnjivih biznisa, te ponovio da zbog blokade računa, budžetski korisnici neće biti uskraćeni- zahvaljujući reorganizaciji troškova i finansijskoj disciplini.
– Budžet je 12. juna blokiran zbog puta koji nema projekat, nema upotrebnu dozvolu. Ne znam od kad ste postali glasnogovornik Zorana Mileševića i interesne grupacije koja otima građanima i deci. To je enigma. Očigledno da želite da pošto-poto bude lider, pa makar bili na platnom spisku Mileševića i stali na njegovu stranu. Poštujemo sudsku odluku, ali ne prihvatamo ucenjivanje ni uslovljavanje nekoga ko ne voli svoj grad ni svoju zemlju. Ne odustajemo od revizije ovog sramnog sudskog postupka, protiv svih koji su učestvovali zajedno podnećemo krivične prijave- podvukao je Lukač.
Da opozicija koristi situaciju kako bi napala gradonačelnika koji „gasi požar koji je neko drugi zapalio”, ukazao je odbornik SNS Dušan Popeskov. On je rezimirao desetogodišnji učinak vlasti naprednjaka u Kikindi, nasuprot periodu koji je prethodio.
-Vidi se i treba da se zna razlika. U septembru 2013. budžet je bio 2,1 milijarda dinara. Tada je grad bio zadužen 950 miliona dinara, 45 odsto budžeta bili su dugovi. Nezaposlenih je bilo skoro 10.000, danas 2.200 ljudi. Višedecenijski problem pijaće vode mogao je i ranije da se rešava, ali nije. Fabrike su došle u naš grad, otvorile nova radna mesta. Zopas, Mekafor, Kalcedonija, neke su od njih. SNS je u pokrajini 2016. preuzela vlast. Kikinda sada iz pokrajine dobija 160 miliona dinara za postrojenja za prečišćavanje vode za četiri sela. A na delu imamo otimanje dva miliona evra od čoveka koji je postavljao lokatore 1999. godine. Napadate gradonačelnika, koji gasi požar koji je neko drugi zapalio. Treba da nam date podršku, ako ste državotvorni. Ali ta kampanja vam neće proći- rekao je Popeskov.
Tomić je replicirao rekavši, između ostalog, da su odbornici SNS „podanici Aleksandra Vučića“.
Opomenuo ga je predsednik skupštine Mladen Bogdan.
– Vređate dostojanstvo odbornika, molim vas da vodite računa – kazao je Bogdan.
U nastavku skupštinske rasprave, gradonačelnik Lukač je precizirao da je do sada otplaćeno 90 miliona od 220 miliona dinara.
– Put nije legalan ni funkcionalan. Šta znače dve ponude za otplatu? Znamo ko je Zoran Milešević i kako je došao do mogućnosti da tuži grad. Put nije završen niti ima upotrebnu dozvolu, a koštao je milijardu dinara do 2012. godine, i onda je ispalo da treba još da se plati. Ako želite da branite građane, onda recite da Zoran Milešević otima od dece. Tomiću, saberite emocije i nervozu. Nijedan budžetski korisnik neće biti uskraćen za funkcionisanje, ali ćemo dodatno isplanirati i malo prolongirati obaveze. Sve funkcioniše, a reorganizacijom troškova i finansijskom disciplinom sve ćemo prebroditi. Kada je neko toliko brižan, da vidimo gde će taj novac uložiti, u svoj grad? Ne nego u svoje džepove i džepove onih koji su mu to omogućili. Treba otići i videti kakav je put. Pogledajte samo „Narvik” na šta liči. Obukli ste žuti dres, kao Ronaldinjo, driblate levo i desno, i sve iznenadite- odete levo i podržite Zorana Mileševića. Milešević je postigao gol, ali utakmica traje, mi imamo bolji tim i mi ćemo pobediti jer časno radimo za grad. Zašto su njegovi pajtosi odustali da mu plate, zašto druge opštine nisu prihvatile ucenjivanje. Zašto je gurao da u Kikindi prihvate nepostojeće radove i da se sve napumpa? Imao je svoje marionete ovde- napomenuo je Lukač.
-Za dva miliona evra, mogli smo da izgradimo nov vrtić, dogradimo sportsku halu, renoviramo fasade… Dok god sam na ovom mestu, trudiću se da pomognem običnom čoveku- roditeljima, radnicima bakama, dekama. U razgovoru sa njima čujemo mnogo ideja i predloga. Meni je najvažniji običan čovek, da rešimo njegov problem, da bude ponosan na svoj grad i politiku predsednika Vučića koja ima sluha za obične građane. Slušamo sugrađane, mene i moje saradnike to zanima, imamo saosećanje. Dobijemo kritike, ali one su nam putokaz šta treba da rešavamo. Ponavljam da niko neće biti uskraćen za sredstva koja su garantovana budžetom, a mi se lavovski borimo da ih obezbedimo, za razliku od onog koji je uništavao preduzeća i „Narvik”. Rezultati rada mere se na izborima, ne na ulici. Bićemo brana onima koji Kikindu žele da vrate u mračan period. Mrziteljima Kikinde i Srbije nećemo dozvoliti da ponovo postavljaju svoje marionete. Daćemo sve od sebe da naša Kikinda bude još bolje mesto za život i rad. Ovde živimo i ne mislimo odavde da idemo – poručio je Lukač.
-Zbog čega gospodine Tomiću obmanjujete građane? Nekorektno je da kažete da smo podanici. Ako ste čitali budžet, videli ste koliki je to boljitak. Gradonačelnik ne sedi u kabinetu ili po kuloarima, da ispija viski i gleda kako da napuni džepove.. Sportskim žargonom, vi ste obukli sportski dres, ušli ste skroz levo i centrirali. Da li je ok da zastupate interes otimanja od dece. Nećemo se politički napadati jer to je sve OK. Nije OK- kazao je Aćimov aludirajući na nedavni sporazum OK ( Opozicije Kikinde) o nenapadanju i zajedničkim aktivnostima, čiji je potpisnik i lokalni odbor Nove DSS, zajedno sa Đilasovom SSP, Demokratskom strankom i još nekolicinom lokalnih odbora .
Na današnjoj sednici gradske skupštine, odbornici su usvojili odluku o konsolidovanom završnom računu budžeta grada za 2022. godinu. U odnosu na plan koji je po poslednjem rebalansu iznosio 3,5 milijardi dinara, prošlogodišnji prihodi su ostvareni u visini od 3,260 milijardi što je 93 odsto, a rashodi 3,179 milijardi, odnosno 91 odsto. Prihode i rashode gradske kase, na sednici je predočila zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
-Grad Kikinda prošlu godinu završio je sa suficitom od preko 80 miliona dinara. Prihodi su veći za 340 miliona veći 2021. godine, najviše zahvaljujući porezima i rudnoj renti. Poreska grupa prihoda ostvarena je u visini od skoro dve milijarde dinara. Porez na zarade iznosio je 1,13 milijardi dinara, porez na imovinu 557 miliona, a od rudne rente je prihodovano 345 miliona dinara, što je najveći iznos u proteklih deset godina. Rashodi su nešto niži. Izdaci za investicije bili su 16 odsto budžeta, odnosno 497 miliona, takođe su bili veći nego 2021. godine- tu su ulaganja u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja, aktivne mere podrške ruralnom razvoju, sanacija divljih smetlišta, uređenje kanalske mreže i atarskih puteva.– rezimirala je zamenica gradonačelnika.
Šef odborničke grupe Aleksandar Aćimov istakao je domaćinsko rukovođenje gradom napominjući da je, i pored posledica korone, tim koji vodi grad pokazao odlične rezultate realizujući kapitalne projekte i brojna ulaganja.
– Težak period od dva meseca ćemo prebroditi i imati još veća ulaganja- rekao je Aćimov, povodom aktuelne blokade računa grada.
Na sednici su usvojeni izveštaji o prošlogodišnjem radu ustanova koje su obrazložili njihovi rukovodioci. Tako je skupština izglasala izveštaje Narodne biblioteke „Jovan Popović”, Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera„, Kulturnog centra, Istorijskog arhiva, Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Centra za stručno usavršavanje, Sportskog centra „Jezero”, Turističke organizacije.
Usvojena je i strategija razvoja JP „Kikinda“ za period od 2023. do 2027 godine, Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao i izmene i dopune nekoliko akata: Programa poslovanja JP Kikinda, Plana generalne regulacije centralnog dela naselja Kikinda, Odluke o uređivanju i održavanju groblja.
Skupština je usvojila rešenje o prestanku dužnosti dugogodišnjeg direktora CLPU „Tera” Slobodana Kojića, a za novog direktora izabran je Aleksandar Lipovan. Lipovan je zaposlen u „Teri“ od 2010. godine, od 2019. na mestu menadžera međunarodne i međusektorske saradnje.
Članovi Sekcije veterana Posebnih jedinica Policije (PJP) juče su odali pomen svom stradalom saborcu Tintor Peri koji je, pre 25 godina, na Vidovdan, izgubio život u borbama sa albanskim teroristima.
U ime svojih saboraca položili su vence na spomen obeležje ispred Mesne zajednice u Ostojićevu i na grob Tintora, jednog od palih heroja PJP.
– Za našu jedinicu ta 1998. godina bila je izuzetno teška. U oružanom sukobu sa teroristima poginulo je šestoro i ranjeno 18 naših pripadnika. Među poginulima je bio i Pera Tintor. Kao njegove kolege i saborci trudićemo se da sećanja na njega i na svu našu palu braću ne izblede – poručio je jedan od starešina PJP, poručnik Brane Ilić.
Iz Policijske uprave Kikinda u borbama na Kosovu i Metohiji poginulo je devet pripadnika Posebnih jedinica. Sekcija Veterana, koja deluje u okviru kikindskog SUBNOR-a, okuplja 52 člana koji, s ponosom i tugom, neguju sećanje na svoje poginule saborce.
