Град

фрустук 1

Субота на „Данима лудаје“, дан када се одржава централна манифестација – мерење најтеже и најдуже лудаје, али и многе друге, традиционално је најпосећенија од раних јутарњих сати. Зато је важно, препознали су домаћини, да се започне фруштуком и то банатским. Велики број удружења из града, из околних места, али и из суседне Румуније понудило је своје специјалитете на Тргу између Православне цркве и Музеја.

Питама од лудаје придружиле су се сирнице, кромпируше, па гомбоце и чикови, много слатких колача и обавезан банатски, најјачи доручак, хлеб, маст и паприка.

– Све смо спремиле – пите са кромпиром, лудајом, сиром, погачице са чварцима, лење пите са вишњама, ванилице, гибанчице, а продајемо и пекмез од вишања са наше „Пекмезијаде“. Ове године највише се једу сирница и пите са лудајом, то смо већ продале – каже Радмила Арамбашић из Удружења жена „Нарцис“ из Нових Козараца.

Представнице Удружења жена „Свети Никола“ из места Радимна у Румунији први пут су на „Данима лудаје“.

– Нисмо знале каква је манифестација, па смо за сваки случај припремиле много тога, углавног слатког, сок од лудаје, колаче с јабукама и орасима, и српске и румунске специјалитете – кажу председница Удружења, Дрина Марија Утурнић и Данијела Степановић.

Њихово удружење, кажу броји 18 чланица, а десет их је стигло у Кикинду. Додају да им се „Дани лудаје“ већ веома допадају и да ће доћи сваки пут.

И овогодишњи фруштук био је обилан, разнолик, а домаћице су показале да, без обзира на то одакле долазе, одлично спремају све банатске специјалитете. Цене доручка биле су већ од 50 динара по парчету. Судећи по гужви и задовољству куварица, верујемо да је свако од посетилаца пронашао нешто по свом укусу.

378121780_282246947925855_8170215883236419629_н

У оквиру „Дана лудаја” отворен је  16. Мини сајам предузетника. Организатор је Опште удружење предузетника, а циљ је афирмација, пре свега локалних произвођача. Током два дана излаже 60 предузетника, а све њих на отварању су поздравили Бошко Вучуревић, директор Привредне коморе Војводине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Синиша Пашић, председник кикиндских предузетника. Сајам је посетио и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Привредне коморе Србије и Кикинде, покрајински посланик Миодраг Булајић и други гости.

Привредна комора Војводине помаже бројним подстицајима са акцентом на женско предузетништво.

-Отворени  су конкурс за развој женског предузетништва, за старт апове, као и за развој савремених и најновијих техничко-технолошких иновација. Апелујем на предузетнике да прате републичке и покрајинске конкурсе, као и развојних агенција и пронађу одговарајући конкурс који ће им помоћи у напредавању – рекао је Вучуревић.

Локална самоуправа подржава мала и средња предузећа локалних предузетника који се суочавају са бројним изазовима, додала је Дијана Јакшић Киурски.

-Без подршке града и виших инстанци они не могу да опстану. Све је поскупело, нарочито новац, и није добро задуживати се. Град је ове издвојио три милиона динара, и у складу са потребама које су исказали сами предузетници, средства су додељена за 16 предузетничких радњи. Оваква сајамска манифестација одлична је прилика да се размене искуства, да предузетници постану видљивији купцима, да се међусобно повежу – напоменула је Дијана Јакшић Киурски.

Синиша Пашић рекао је да је, као једини привредни догађај ове врсте у граду, Мини сајам предузетника веома важан.

-Произвођачи имају прилику да изложе своје производе и представе се грађанима и гостима града, као и  да остваре важне контакте. Сваке године сајам има све више излагача и интересовање је све веће – истакао је Синиша Пашић, председник Општег удружења предузетника.

Излажу и гости из Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске који су расположени за дугорочнију сарадњу.

ИМГ_8051-сцалед-пусвонфнсзцухxбиy11к2јоп4рг8xзисуx4к4лд8е0

Централни дан 38. „Дана лудаје” је субота 16. септембра. Већ од 10 сати „Банатски фруштук” обрадоваће сва чула сладокусаца. Са сланим и слатким ђаконијама, специјалитетима са лудаје, јелима која враћају у детињство, традиционалном кухињом представиће се удружења жена са територије Града и околних места. Вредне домаћице припремају се за овај дан и са радошћу очекују посетиоце, како би их угостиле.

 

Део Градског трга биће претворен и у Европски кутак. Ове године представиће се гости из осам градова међу којима су представници Источног Сарајева који традиционално посећују Кикинду и подржавају нашу највећу манифестацију, Ваљева, Лопара, Нове Црње Зрењанина.

Најлепша гостинска соба  у Европи имаће и музичко-сценски програм који ће  окупити  извођаче из града и свих месних заједница. Представиће се и гости културно-уметничка друштва из Румуније и Осенице и Крепољина, околина Жагубице. Да ли ће нови рекорд бити постављен ове године, сазнаћемо у суботу на Тргу, централна манифестација почеће у 17 часова.

Не пропустите!

377337523_1434342540744122_6519762964398646771_н

Енергичан, препун позитивне енергије, али и носталгије био је популарни др Неле Каралјић на концеру у Кикинди у оквиру 38. „Дана лудаја“. Заједно са бендом „Осиромашени уранијум“ приредио је Кикинђанима вече за памћење, нарочито онима које је извео на бину како би заједно са њим и члановима Ју групе отпевао чувену песму „Дан републике“. Уселедили су и други хитови „Балада о Пишоњи и Жуги“, „Јави ми, ја ћу чекати“ .

-Било је узбудљиво и сваки конецерт има своју причу. Вечерас  је било јако лепо. Срећан сам и задовољан када видим насмејана лица, а вечерас је само таквих било у Кикинди – открио нам је своје импресије др Неле Карајлић.

Непосредни контакт са публиком одлика је која краси музичара који већ пуних три и по деценије наступа на простору некадашње Југославије. Није изостао ни у нашем граду.

-Традиција је да неко из публике отпева песму са нама. Остали смо јој верни и у Кикинди. Част је наступати исто вече са Ју групом. Одрастао сам уз њихову музику, био сам основац када су почели да свирају и били су нам највећа препрека у учењу, јер је увек било лепше слушати њихове песме него учити лекције. Дубоко су ме дирнули када су изашли на бину – рекао је Карајлић.

Иако је концерт завршио у раним јутарњим сатима, Ненад Јанковић, познатији као др Неле Карајлић, пожелео је чорбу од лудаје, за коју тврди да му је омиљена.

377657769_853386506144802_6001816931974817340_н

Рок вече  38. „Дана лудаја“ отворила је Ју група. Популарни Јелићи, браћа Драги и Жика, групу су основали седамдесетих година прошлог века и тако су оформили најдуговечнију рок групу у Србији. Придружио им се и Петар Јелић, а многобројну публику у Кикинди подигли су на ноге ванвременски хитовима: „Дунаве“, „Од злата јабука“, „Одлазим“ , „Дунавом још шибају ветрови“, „Црни лептир“, Чудна шума“ и другим.

-Кикинде се сећам још из седамдесетих година прошлог века, када смо почињали. Недалеко од центра постоји Старо језеро где смо ми долазили. Сазнали смо и да је глумица, ваша суграђанка, Весна Чипчић својевремено на том простору возила „веспу“. То сам запамтио и везујем за Кикинду. Вечерас смо имали одличан концерт и волели би да дођемо у Кикинду када је посете сове, али и да видимо једну од најлепших улица на свету коју имате. Град је прелеп, а публика је сјајна – пренео нам је своје утиске Драги Јелић.

Након двочасновног концерта, Драги и Жика, истакли су да рок у Србији живи и да има своју верну публику.

-Има доста младих бендова који вредно и предано раде, али немају подршку коју смо ми некада имали. Сада су подршка компјутери и друштвене мреже, у које се не разумем најбоље. За рокенрол у Србији никада није било лаких времена, али он је увек истрајавао – истакао је Драги Јелић.

Ју група на сцени је 63 године, а 1970. године одлучили су да публици представе сопствене композиције.

-У то време одабрали смо правац који је био неизвестан, али се добро показао. И данас, у Србији, рокенрол постоји. Веома је жив, али од деведестих као да су се многи трудили да га минимализују. На срећу то се није десило и у последњих неколико година овај музички правац поново је у експанзији  и све више је заступљен у нашој земљи – додао је Жика Јелић.

 

Пољски археолози у музеју 3

Изложба „Борба са зубом времена – документовање и реконструкција светске баштине – пољско искуство“ отворена је вечерас у галерији у приземљу Народног музеја.

Отварању је присуствовао Његова екселенција, амбасадор Пољске у Србији, Рафал Перл којег су дочекали градоначелник, Никола Лукач и директорица Музеја, Лидија Милашиновић.

– Изузетно ми је задовољство и част јер је Амбасада Републике Пољске изложбу посвећену археолозима и њиховом раду на најпознатијим налазиштима одлучила да представи у Кикинди и управо на манифестацији „Дани лудаје“. Ми негујемо добре односе са Пољском, имамо и госте из ове земље и надамо се продубљивању сарадње – рекао је градоначелник Лукач. поздрављајући високог госта.Пољски археолози-конзерватори међу најискуснијима су у свету. Експертско искуство стицали су након Другог светског рата на сопственом примеру изградње Варшаве и других пострадалих пољских градова.

– Изложба документује активности познатих археолога на најчувенијим светским археолошким локалитетима, то је прича о важности археологије – истакла је директорица Музеја, Лидија Милашиновић. – Археолошко наслеђе је веома важно, оно је из периода без граница, нација и подела по државама. То је наша заједничка прошлост, наша светска баштина.

Изложбу је отворио Његова екселенција, амбасадор Перл, и најавио нову сарадњу две државе у овој области

– Драго ми је да од данас у Кикинди можемо да покажемо да је пољска археологија позната у свету. Ускоро ће бити потписан уговор о сарадњи између факултета у Варшави и у Београду јер постоје планови о пољској археолошкој мисији у Србији. У почетку ће то бити Виминацијум, али није искључено да ће бити и археолога који ће радити у Кикинди – рекао је Перл.

Документи изложени на овој едукативној и занимљивој поставци приказују достигнућа пољских археолога на локалитетима у САД-у, Перуу, Вијетнаму, Египту, Судану, Јерменији, Грузији, Сирији, Танзанији и Боливији. Изложба ће бити доступна до 25. септембра.

5 (2)

Деца из Предшколске установе “Драгољуб Удицки” из Кикинде на јединствен и себи својствен начин позвали су  све да посете “Дане лудаје”. Око 500 костимираних малишана из 18 вртића и 50 њихових другара из вртића са Вождовца и Чукарице показало је праву лепоту кикиндске манифестације. Карневалску поворку пратили су мажореткиње добошари и акробате на штулама.

Обучени у костиме од плодова јесени предшколци су поносно прошетали Градским тргом.

-Никада више малишана није учествовало у карневалској поворци и сви они су на понос својих родитеља, наше установе, града. Хвала мама и бакама које су се потрудиле да костими буду савршени. Наши гости, деца и васпитачи из два београдска вртића, су одушевљени. Наши другари из Чукарице донели су нам органске тикве које су узгајали специјално за „Дане лудаје“ – истакла је директорица ПУ “Драгољуб Удицки Кристина Дрљић.

Малишане маскиране у лудаје, принцезе, пирате, сунцокрете, каубоје, индијанце, бабароге, испред Градске куће  дочкао је градоначелник Никола Лукач са својим сарадницима, а они су  га позвали су га на свој Киндербал у дворишту Курије.

 

Предшколци су најлепши амбасадори града и најбољи промотери „Дана лудаје“, истакла је чланица Градског већа Велнтина Мицковски.

-Више од 500 малишана позвало је на „Дане лудаје“ све Кикинђане, али и госте. Ово је један од најлепших сегмената наше манифестације у којој је до сада учествовало небројајно деце – напоменула је Валентина Мицковски.

Поред чланова позоришта „Лане“, журку малишана обогатили су и циркусанти. Са њима је било седамдесетак васпитача, сараданика, запослених у Предшколској установи који су се побринули да Киндербал употпуности успе.

 

379568026_6570465053033967_7169604534538053080_н (1)

Рекордер „Дана лудаје“ Тибор Кокаи, из Мађарске из града Тапиосентамартона, на кикиндској манифестацији такмичиће се и ове године. Прошле године узгајио је бундеву тешку 716, 5 килограма и тако поставио рекорд, а ове године долази са две тикве. Како стручњаци оцењују, велике су шансе да обори сопствени рекорд и постави нов.

 

Проглашење победника 38. „Дана лудаја“ и уручење награда је у суботу у 17 сати на централној бини.

377742293_1054985962333912_5435388256083293629_н

Удружење „Кикиндска лудаја“ први пут организовало је надметање за најслађу кикиндску лудају, тамбурицу. На такмичењу је учествовало десет произвођача, а прву награду освојио је суграђанин Радован Закић који се производњом бундеве бави десетак година и 2018. и 2019. био је други у узгоју најтежих плодова са тиквом тешком 444 килограма.

-Дугогодшњи сам узгајивач кикиндске лудаје и сада имам потврду да то добро радим. Срећан сам што сам баш ја победник првог такмичења у најслађој лудаји. Година није била благонаклона узгоју лудаја, али имаћемо за колаче. Ове године такмичићу се у категорији дугих лудаја – сазнајемо од Закића.

Елеонора Ердељи из Бачке, која своје производе продаје на кикидској пијаци, заузела је друго место, а трећа је суграђанка Велинка Милованов. Додели награда присуствовао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима који је похвалио ову иницијативу.

Никола Крнић, председник удружења „Кикиндска лудаја“ истиче да је циљ промоција највеће градске манифестације, али и лудаје за коју се удружење залаже да носи назив кикиндска.

-Уз помоћ уређаја рефлактометра одредило смо колико која лудаја има природног шећера. Уређај се користи за одређивање шећера у воћу, а победничка, најслађа, имала је 12 брикса, што је јединца мере. За лудају је то и максимална количина шећера. Кикиндске лудаје имају природну сласт с обзиром на то да је последње место заузела лудаја са осам брикса – појаснио је Крнић.

 

Сваке године „Дани лудаје“ се унапређују и такмичње у најслађој лудаји допринеће да кикиндска манифестација има још једну категорију за надметање, додала је Дијана Јакшић Киурски која је победницима уручила дипломе.

-Ово надметање биће мотив више произвођачима, не само из Кикинде, да се пријаве и буду део наше манифестације. Драго ми је што први победник из Кикинде који је и ранијих година узгајао тешке лудаје и такмичио се. Трудићемо се да следеће године ова такмичарска категорија буде још заступљенија – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

 

 

Дан заставе 3

Тачно у 12 сати интонирана је химна и спуштена заставе са торња Градске куће. Свечаности обележавања државног празника  присуствовали су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, председник Градског парламента Младен Богдан и чланови Градског већа, као и представници борачких организација.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе грађанима је честитао градоначелник Лукач

– И овог дана сећамо се свих који су носили српски барјак и дали животе да бисмо ми имали слободу. Сабирање и српско јединство најважније је у овим изазовним временима – да волимо своју државу, своју отаџбину и да све учинимо како би наша земља била још боље место за живот – рекао је градоначелник.

Овај празник у Кикинди се обележава четврту годину, од када је и установљен у знак сећања на дан када је, после година јуначких борби, српска војска пробила Солунски фронт и означила почетак ослобођења Краљевине Србије.

На спомен-костурници на Железничком гробљу, свештенство кикиндског намесништва Српске православне цркве одржало је парастос погинулима, а венце су положили председник Градског парламента, Младен Богдан и секретар Секретаријата за општу управу и заједничке послове, Владо Тртић, представници Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, Српских ратних ветерана – Секције породица погинулих у НАТО агресији и ратовима деведесетих, и Српске четничке страже “Петар Мркоњић”.

– Пробој Солунског фронта био је, можда, и најважнији корак ка остварењу вишевековног циља српског народа – ослобођења и присаједињења са браћом преко Дрине и Дунава – рекао је Богдан. – Српски народ је, херојском борбом и издржљивошћу које је показао у изгнанству, успео да ослободи све територије на којима живе Срби. Зато и обележавање овог празника треба да нам покаже да само уједињена Србија може да иде напред. Они који су се борили за њу заслужују вечно сећање јер су показали како треба да се односимо премо домовини и према вери. И ми данас треба да верујемо нашој држави, да је поштујемо и да останемо јединствени.

Најновији празник наше државе честитао је грађанима историчар, професор Лазар Демић.

– Српско јединство недостајало је много пута, посебно у новим временима. Међутим, када год је било потребе, када је земља била у невољи, били смо јединствени, а српски народ прошао је кроз многе ратове. Дан српске заставе је данас посебно важан јер оно што су урадили други пре нас, данас морамо учинити ми – рекао је професор Демић.

Солунски фронт је оформљен у јесен 1915. између савезника са једне и Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске са друге стране. Савезници су га пробили у борбама од 15. до 17. септембра 1918, после којих је Бугарска капитулирала, што је означило и почетак краја Првог светског рата.

Датум почетка пробоја Солунског фронта један је од кључних датума Првог светског рата и велики дан у националној историји.

error: Content is protected !!