Субота на „Данима лудаје“, дан када се одржава централна манифестација – мерење најтеже и најдуже лудаје, али и многе друге, традиционално је најпосећенија од раних јутарњих сати. Зато је важно, препознали су домаћини, да се започне фруштуком и то банатским. Велики број удружења из града, из околних места, али и из суседне Румуније понудило је своје специјалитете на Тргу између Православне цркве и Музеја.
Питама од лудаје придружиле су се сирнице, кромпируше, па гомбоце и чикови, много слатких колача и обавезан банатски, најјачи доручак, хлеб, маст и паприка.
– Све смо спремиле – пите са кромпиром, лудајом, сиром, погачице са чварцима, лење пите са вишњама, ванилице, гибанчице, а продајемо и пекмез од вишања са наше „Пекмезијаде“. Ове године највише се једу сирница и пите са лудајом, то смо већ продале – каже Радмила Арамбашић из Удружења жена „Нарцис“ из Нових Козараца.
Представнице Удружења жена „Свети Никола“ из места Радимна у Румунији први пут су на „Данима лудаје“.
– Нисмо знале каква је манифестација, па смо за сваки случај припремиле много тога, углавног слатког, сок од лудаје, колаче с јабукама и орасима, и српске и румунске специјалитете – кажу председница Удружења, Дрина Марија Утурнић и Данијела Степановић.
Њихово удружење, кажу броји 18 чланица, а десет их је стигло у Кикинду. Додају да им се „Дани лудаје“ већ веома допадају и да ће доћи сваки пут.
И овогодишњи фруштук био је обилан, разнолик, а домаћице су показале да, без обзира на то одакле долазе, одлично спремају све банатске специјалитете. Цене доручка биле су већ од 50 динара по парчету. Судећи по гужви и задовољству куварица, верујемо да је свако од посетилаца пронашао нешто по свом укусу.
Пољски археолози-конзерватори међу најискуснијима су у свету. Експертско искуство стицали су након Другог светског рата на сопственом примеру изградње Варшаве и других пострадалих пољских градова.
