Град

ИМГ_20230714_142058

И у Кикинду  је стигао врео афрички ваздух под чијим утицајем је читава земља. То језго врелине метеоролози су назвали „Луцифер“. У  претходна два дана наш град је међу најтоплијим  у земљи. Предњачи Чачак где је јуче, како преносе медији, измерено невероватних 46 степени Целзијуса и Неготин, Ћуприја и Крагујевац са 36 степени. У Кикинди је  у среду, 12. јула у 17 часова измерена највиша дневна температура од почетка године 34, 9 степени, подаци су које смо добили од Софије Степанов из Метеоролошке службе.

-Јуче, 13. јула, у 15 часова био је најтоплији део дана. Тада је измерено 34,7 степени – напомиње Софија Степанов – Интересантна је појава, коју смо приметили прошле године, да дневне температуре расту у послеподневним сатима.

Током ноћи киша је на кратко донела пад температуре. У Кикинди је пало 5,3 литра кише по квадратном метру, у Мокрину свега две, а у Башаиду је забележено  11, 4 литара воденог талога по квадрату. Иако је било јаке грмљавине и појачаног ветра, на срећу, веће невреме је заобишло територију града. Једини инцидент, који је пријављен, догодио се у улици Краља Петра Првог испред кућног броја 105. Услед јаког ветра и грмљавине поломила се једна од већих грана стабла пинцике који красе ову улицу.

Спас од високих температура суграђани су потражили у сладоледу, хладним напицима, али је и више него добродошла фонтана.

Из Републичког хидрометеоролошког завода упозоравају на то да ће се сутра (субота) максимална температура кретати од 32 до 36 степени, а у недељу и првој половини наредне седмице још топлије, локално и до 40 степени Целзијуса. Очекују се и тропске ноћи када температура неће падати испод 20 степени.

Свети_козма_и_дамјан

Православни верници данас се сећају браће Светих Козме и Дамјана, односно славе Свете Враче. Ови свеци сматрају се заштитницима лекарске професије. Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи за узврат ништа “ради добитка и богаћења, већ Бога ради”, па су у народу познати као Свети Бесребреници.

Записано је, такође, да је Козма “љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата”.

Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у месту Фереману. На иконама су представљени у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове.

Према канону СПЦ, светитељи Козма и Дамјан славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Козма и 14. новембра, на дан Дамјанове смрти.

У календару Српске православне цркве Свети Врачи, нису уписани црвеним словом и није обавезан пост.

У народу постоји веровање да на овај празник треба изговорити молитву за оздрављење, али и да је добро радити тешке физичке послове, као и да, без преке потребе, не треба излазити из куће.

Овај празник је слава Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

ИМГ-112еф428цб276ф7е4цф1б64а5913фд39-В

Културни центар четврти пут организује радионицу „Мали кувар“  која сваке године изазива све веће интересовање деце. Ове године пријавило се њих шездесетак , а поред тога што су научили нешто ново да кувају, заједно са организаторима, учествују и у, већ заборављним дечијим играма, попут арјачкиње барјачкиње, леденог чиче, прескакње ластиша и друге.

Међу децом која су се радо одазвала овој радионици је и Ира Симичић (10) из Новог Сада која део лета проводи код баке и  деке.

-Волим да кувам са мамом тако да сам одлучила да будем део „Малог кувара“ и научим нешто ново. Све је забавно, а највише ми се допало прављење ванилица са којима ме бака дочека када јој дођем у посету. – рекла нам је Тара.

Јован Рибић (7) из Београда летњи распуст проводи код баке.

-Радионица је одлична, има пуно деце и стекао сам доста нових другара. Бакин колач и иначе волим да једем, а сада знам и да га направим . – додао је Јован.

Тања Ножица из Културног центра  истакла је да је и запослене изненадио огроман одзив малишана за ову радионицу.

-За два дана пријавило се 60 деце и морали смо да их поделимо у две групе. – напоменула је Тања Ножица – Циљ је да се са децом дружимо, да будемо креативни, да им употпунимо лето, да науче како смо се ми некада играли, али и да им приближимо старе, помало заборављене, рецепте из нашег краја.

 

Учесници радионице од кувара Радована Субина научили су да праве поткована јаја, од чланица Градског удружења пензионера да  праве ванилице и сендвиче „смајлиће“, са Љиљаном Богосављев правили су бакин колач, а са запосленима из Културног центра гибанчице и воћну салату. Сутра, последњег дана дружења биће организован излет у Велики парк где ће заједно са извиђачима кувати гулаш.

 

Удрузење зена Нови Козарци 7

Чланице Удружења жена “Нови Козарци” прославиле су Петровдан уз бројне госте и богату трпезу. Ово удружење постоји дуже од 45 година и исто толико времена обележава 12. јул, каже председница, Боја Ољача.

– Сваке године обележавамо Петровдан са својим пријатељима из удружења жена из Кикинде и околине. Драго нам је што нам сваки пут дођу и гости из удружења Козарчана у Београду. Угостили смо и председника Скупштине Града, Младена Богдана, в. д. директорицу Туристичке организације, Јасмину Миланков и Тању Ножицу из Културног центра. Веома лепу сарадњу имамо са нашом месном заједницом, Градском управом и многим организацијама. Освећење и резање славског колача обавио је јереј Никола Момиров, старешнима нашег храма Светог Илије. Било је, наравно, пита и других специјалитета које су спремиле наше жене – каже Ољача.

Она додаје да Удружење Нови Козарци има тридесетак чланица, и да им се чланство стално подмлађује. Састају се у својим просторијама у згради Месне заједнице једном недељно и имају значајну производњу ручних радова.

– Бавимо се свим ручним радовима, а имамо и тару (разбој) на којем ткамо.  Учествујемо на базарима и, на тај начин, саме себе финансирамо и прикупљамо средства за хуманитарне акције – објашњава Ољача.

Удружење жена Нови Козарци већ 13 година, у сарадњи са Месном заједницом, организује чувену „Питијаду“ у овом месту.

 

студенти (1)

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача завршен је први круг уписа. Уписана су 54 студента и то 44 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста и 10 на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

-Задовољни смо уписом јер имамо 14 студената више у односу на први уписни рок прошле године. Највише студената са стране имамо из Зрењанина, следе Нови Кнежевац, Сента, Београд, Нови Сад. На смеру васпитач за традиционалне игре имамо и студенте из Крагујевца и Црне Горе – истакла је Ангела Месарош, директорица ВШССОВ – За други уписни рок остало је укупно 66 слободних места од којих су четири буџетска, на смеру васпитач деце предшколског узраста. За самофинансирајуће студенте 47 места остало је за васпитача предшколског узраста и 15 за традиционалне игре.

Други уписни рок биће у септембру, а конкурс је већ изашао. Пријава кандидата је од 30. августа до 1. септембра. Већ дан касније је пријемни испит на ком се полаже тест опште културе и проверавају се музичке, говорне и физичке способности.

-На мастер струковним студијама имамо пријављених 27 кандидата од којих су два на буџету. Како су остала 23 слободна места други рок за пријављивање почеће 17. јула и трајаће до 30. септембра – напомиње наша саговорница.

Школарина за основне струковне студије је 54.000, а за мастер струковне студије износи 75.000 динара. Постоји и могућност плаћања у десет месечних рата.

 

болница 1

Менаџмент фирми „Калцедонија“ и „Мекафор“ још једном је показао друштвену одговорност у средини у којој послује. Општој болници дониран је савремени дефибрилатор, вредан милион динара, који ће своје место наћи на јединици Интензивне неге. У име запослених на новом апарату захвалио је помоћник директора др Владимир Прунић.

-Дефибрилатор је апарат који спацава живот. Постојећи, који је био у Интензивној нези био је стар више од 20 година и на издисају, тако да нам је ова донација била преко потребна – казао је др Прунић.

Адриано Зони, директор „Калцедоније“ и Небојша Недељковић, директор „Мекафора“ напоменули су да ће и даље подржати овакве акције.

-У Кикинди имамо 500 радника, а са њиховим породицама то је око 1.500 људи који су повезани са нашом компанијом, а којима требају или ће требати медицинске услуге. Сматрам да је важно помоћи да здравство буде што боље опремљено – рекао је Зони.

„Мекафору“ је ово седми пут да помаже здравствене установе.

-Желимо да помогнемо Болници, а нарочито уколико ће овај апарат сутра некоме спасити живот – додао је Недељковић.

Примопредаји су присуствовали Никола Лукач, градоначелник и Саша Танацков, члан Градског већа.

-Важно нам је  што у Кикинди имамо две фирме које препознају друштвену одговорност и радо сарађују са Градом у разним акцијама – рекао је Лукач –  Ове две фирме до сада  су упутиле више од четири милиона динара донација. Хвала им у име грађана, а овако добре примере треба следити.

водовод насловна

Замена азбест-цементних цеви на Тргу српских добровољаца тече предвиђеном динамиком. Водоводна мрежа која се реконструише стара је пет деценија и замена новим цевима један је од приоритета Града. Да све тече по плану уверили су се градоначелник Никола Лукач и директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо који су посетили градилиште.

 

– Биће замењено 5,5 километара неусловних цеви за снабдевање пијаћом водом. Реконструкција водоводне мреже пуно значи у последњој фази изградње фабрике воде, а приоритет приликом замене имају локације на којима смо често имали хаварије које су проузроковале искључења воде корисницима- рекао је Чедо Гверо. – У августу нас очекује и испирање система јер је то један од услова  за пуштање у рад фабрике воде. Само тако финални резултат, односно здрава пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде, стиће ће до потрошача. Желим да се захвалим нашим суграђанима на разумевању и стрпљењу јер је било непланских искључења због прикључака који нису картирани тако да нису у систему катастра и извођач радова је имао проблема да дође до њих. Нови прикључци одмах ће бити уведен у катастар.

Радови на Тргу српских добровољаца биће завршени за максимално четири недеље, док је рок за завршетак планираног посла 500 дана.

 

– Највећи проблем нашег града је квалитетна пијаћа вода и ми смо се ухватили у коштац са тим и решавамо га на најбољи начин. Финансијску подршку у овом послу локална самоуправа има од Управе за капитална улагања и Покрајине. Прошле и ове године у радове  ће бити уложено више од 237 милиона динара –  прецизирао је градоначелник. – Замена цеви побољшаће квалитет испоруке пијаће воде, а самим тим и квалитет живота. Са ових 5,5 километара реконструсано је четири петине водовода. Нећемо се ту зауставити него ћемо и даље улагати у ове радове како бисмо коначно имали квалитетну пијаћу воду. Код Владе Војводине конкурисали смо и за средства за изградњу мини постројења за пречишћавање воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу и резултате очекујемо до краја јула.

Извођачи радова су фирме „Армекс“ која је носилац посла, као и „Енерџи Про“ и „Империјал група“. Од укупно 150 километара водоводне мреже у граду требало би реконструисати још 30 км. Сада се ради 5,5 километара, а очекивања су да ће са средствима из Покрајине бити настављен континуитет у замени цеви. За целокупну инвестицију, процене су, да је потребно више од милијарду динара.

Пуном паром до фабрике воде

Изградња фабрике воде одлично напредује и крајем ове, а најкасније почетком следеће године она ће бити завршена.

– У току је имплементација технологије за прераду пијаће воде, а напредак у грађевинским радовима видљив је свакодневно у шта се суграђани могу уверити проласком поред градилишта. На ову инвестицију чекало се пола века и Кикинђани ће коначно имати здраву и квалитетну пијаћу воду – напоменуо је Лукач.

Радови у 23 улице

Осим градилишта на Тргу српских добровољаца, реконструкција водоводне мреже у току је и у улицама: Ђуре Даничића, Душана Васиљева, Бранка Радичевића, Лазе Костића, Војводе Мишића, Немањина, Доња Водоплавна, Барска, Николе Пашића, Косовска, Мирослава Антића, Кумановска, Ђуре Оличкова, Ивана Јакшића, Јована Стерије Поповића, Сутјеска, Сувачарска, Лазе Костића, Албертова, Стевана Лакаија, Киш Михаља, Милоша Црњанског и Вељка Петровића.

ИМГ_20230711_183209

Драгољуб Бадрљица, професор у пензији, велики део живота посветио је да забележи хронику Мокрина. Део његових истраживања представљен је у Народном музеју у оквиру предавања „Славним Мокринчанима у част“.

 

-Идеја је да охрабрим и укажем да имамо славних људи. Представио сам Мирослава Антића, Радивоја Рашу Попова, професора др Радована Попова, примаријуса др Радована Вртпирашког, професора др Светозара Степанчева и др Душан Попова – истакао је Бадрљица. – Размишљао сам како да од ових славних имена  направим реченицу која ће бити сврсисходна. Тако сам дошао до наслова „Мир радује свет душа”.

Бадрљица је подсетио и да је Светозар Степанчев био такозвани „песник Америке“. Рођен је у Мокрину 1915. године, а преминуо је у 103. години у Њујорку. Открио је и да је његова супруга 2002. године посетила Степанчева од ког је добила његову преписку са Васком Попом и Браном Петровићем.

-Др Душан Попов био је 12 година секретар Матице српске и написао је чудо у светским размерама. Направио је енциклопедију, 31 том Новог Сада. Мој списак има више од 25 страница на којем су само имена знаменитих људи и ово је начин да охрабрујем све људе да истражују своје људе – закључио је Бадрљица.

Овом приликом сваки од знаменитих Мокринчана представљен је кроз 20 фотографија од детињства до краја живота. Угођај су употпунили Љиљана Сивчев која је извела композиције на клавиру и Владимир Ковачевић на клавијатури.  Предавање је организовано и 19. јуна у Мокрину у оквиру Недеље културе.

 

 

паркинг мн 1

До почетка наредне недеље биће завршена изградња паркинг места у Микронасељу у Светосавској улици. Посао обавља фирма „Еко градња“, а радове су, заједно са представници ЈП „Кикинда“, обишли градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Небојша Јованов и Драган Пецарски.

 

-У близини паркинга су вртић „Мики“ и школа „Жарко Зрењанин“ – напоменуо је Ђорђе Кленанц из ЈП „Кикинда“ – Већ је завршена санација оштећених  паркинга преко пута вртића где су добијена нова два, три места и сада их је укупно 18. Нови паркинг, чија је изградња у току,  у Светосавској улици имаће још двадесетак нових  и функционалних места.

Радови се одвијају предвиђеном динамиком, а иницијативу за нова паркинг места покренули су становници овог дела града.

-Један од највећих проблема у Микронасељу је недостатк паркинга и то су истакли мештани овог дела града у разговору са нама и хвала им на томе. На нама је да их саслушамо, изађемо им у сусрет и решимо проблем. Управо су поједини грађани апострофирали проблем који су стварала стабла сибирског бреста која су се налазила на овом месту. Коренов систем подизао је комплетан паркинг тако да није било могућности да се он користи. Нови паркинг, али и мурал који је урађен, даће лепши и бољи изглед овом делу града – прецизирао је Лукач.

По завршетку ових радова започеће уређење паркинга у Београдској улици. Припремни радови који су подразумевали вађење пањева су завршени и почетком следеће недеље и тамо ће бити започет овај посао.

 

лагунѕин

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство  Владимир  Галић, а међу онима који су добили новац  је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

 

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који  производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог  „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада.  Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.