June 27, 2026

Град

frustuk 1

„Banatski fruštuk“ nikad obilniji i raznovrsniji

Igor Crnogorac September 16, 2023

Subota na „Danima ludaje“, dan kada se održava centralna manifestacija – merenje najteže i najduže ludaje, ali i mnoge druge, tradicionalno je najposećenija od ranih jutarnjih sati. Zato je važno, prepoznali su domaćini, da se započne fruštukom i to banatskim. Veliki broj udruženja iz grada, iz okolnih mesta, ali i iz susedne Rumunije ponudilo je svoje specijalitete na Trgu između Pravoslavne crkve i Muzeja.

Pitama od ludaje pridružile su se sirnice, krompiruše, pa gomboce i čikovi, mnogo slatkih kolača i obavezan banatski, najjači doručak, hleb, mast i paprika.

– Sve smo spremile – pite sa krompirom, ludajom, sirom, pogačice sa čvarcima, lenje pite sa višnjama, vanilice, gibančice, a prodajemo i pekmez od višanja sa naše „Pekmezijade“. Ove godine najviše se jedu sirnica i pite sa ludajom, to smo već prodale – kaže Radmila Arambašić iz Udruženja žena „Narcis“ iz Novih Kozaraca.

Predstavnice Udruženja žena „Sveti Nikola“ iz mesta Radimna u Rumuniji prvi put su na „Danima ludaje“.

– Nismo znale kakva je manifestacija, pa smo za svaki slučaj pripremile mnogo toga, uglavnog slatkog, sok od ludaje, kolače s jabukama i orasima, i srpske i rumunske specijalitete – kažu predsednica Udruženja, Drina Marija Uturnić i Danijela Stepanović.

Njihovo udruženje, kažu broji 18 članica, a deset ih je stiglo u Kikindu. Dodaju da im se „Dani ludaje“ već veoma dopadaju i da će doći svaki put.

I ovogodišnji fruštuk bio je obilan, raznolik, a domaćice su pokazale da, bez obzira na to odakle dolaze, odlično spremaju sve banatske specijalitete. Cene doručka bile su već od 50 dinara po parčetu. Sudeći po gužvi i zadovoljstvu kuvarica, verujemo da je svako od posetilaca pronašao nešto po svom ukusu.

378121780_282246947925855_8170215883236419629_n

Mini sajam preduzetnika prilika za međusobno povezivanje

Aleksandra Djuran September 16, 2023

U okviru „Dana ludaja” otvoren je  16. Mini sajam preduzetnika. Organizator je Opšte udruženje preduzetnika, a cilj je afirmacija, pre svega lokalnih proizvođača. Tokom dva dana izlaže 60 preduzetnika, a sve njih na otvaranju su pozdravili Boško Vučurević, direktor Privredne komore Vojvodine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Siniša Pašić, predsednik kikindskih preduzetnika. Sajam je posetio i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, predstavnici Privredne komore Srbije i Kikinde, pokrajinski poslanik Miodrag Bulajić i drugi gosti.

Privredna komora Vojvodine pomaže brojnim podsticajima sa akcentom na žensko preduzetništvo.

-Otvoreni  su konkurs za razvoj ženskog preduzetništva, za start apove, kao i za razvoj savremenih i najnovijih tehničko-tehnoloških inovacija. Apelujem na preduzetnike da prate republičke i pokrajinske konkurse, kao i razvojnih agencija i pronađu odgovarajući konkurs koji će im pomoći u napredavanju – rekao je Vučurević.

Lokalna samouprava podržava mala i srednja preduzeća lokalnih preduzetnika koji se suočavaju sa brojnim izazovima, dodala je Dijana Jakšić Kiurski.

-Bez podrške grada i viših instanci oni ne mogu da opstanu. Sve je poskupelo, naročito novac, i nije dobro zaduživati se. Grad je ove izdvojio tri miliona dinara, i u skladu sa potrebama koje su iskazali sami preduzetnici, sredstva su dodeljena za 16 preduzetničkih radnji. Ovakva sajamska manifestacija odlična je prilika da se razmene iskustva, da preduzetnici postanu vidljiviji kupcima, da se međusobno povežu – napomenula je Dijana Jakšić Kiurski.

Siniša Pašić rekao je da je, kao jedini privredni događaj ove vrste u gradu, Mini sajam preduzetnika veoma važan.

-Proizvođači imaju priliku da izlože svoje proizvode i predstave se građanima i gostima grada, kao i  da ostvare važne kontakte. Svake godine sajam ima sve više izlagača i interesovanje je sve veće – istakao je Siniša Pašić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika.

Izlažu i gosti iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske koji su raspoloženi za dugoročniju saradnju.

IMG_8051-scaled-pusvonfnszcuhxbiy11k2jop4rg8xzisux4k4ld8e0

(VIDEO) Prvo fruštuk, pa u Evropski kutak, a potom i u Gostinsku sobu: Imamo li novu rekorderku saznaćemo u 17 sati

Aleksandra Djuran September 16, 2023

Centralni dan 38. „Dana ludaje” je subota 16. septembra. Već od 10 sati „Banatski fruštuk” obradovaće sva čula sladokusaca. Sa slanim i slatkim đakonijama, specijalitetima sa ludaje, jelima koja vraćaju u detinjstvo, tradicionalnom kuhinjom predstaviće se udruženja žena sa teritorije Grada i okolnih mesta. Vredne domaćice pripremaju se za ovaj dan i sa radošću očekuju posetioce, kako bi ih ugostile.

 

Deo Gradskog trga biće pretvoren i u Evropski kutak. Ove godine predstaviće se gosti iz osam gradova među kojima su predstavnici Istočnog Sarajeva koji tradicionalno posećuju Kikindu i podržavaju našu najveću manifestaciju, Valjeva, Lopara, Nove Crnje Zrenjanina.

Najlepša gostinska soba  u Evropi imaće i muzičko-scenski program koji će  okupiti  izvođače iz grada i svih mesnih zajednica. Predstaviće se i gosti kulturno-umetnička društva iz Rumunije i Osenice i Krepoljina, okolina Žagubice. Da li će novi rekord biti postavljen ove godine, saznaćemo u subotu na Trgu, centralna manifestacija počeće u 17 časova.

Ne propustite!

377337523_1434342540744122_6519762964398646771_n

Kikinđani zajedno sa dr Neletom Karajlićem pevali od prve do poslednje pesme

Aleksandra Djuran September 16, 2023

Energičan, prepun pozitivne energije, ali i nostalgije bio je popularni dr Nele Karaljić na konceru u Kikindi u okviru 38. „Dana ludaja“. Zajedno sa bendom „Osiromašeni uranijum“ priredio je Kikinđanima veče za pamćenje, naročito onima koje je izveo na binu kako bi zajedno sa njim i članovima Ju grupe otpevao čuvenu pesmu „Dan republike“. Useledili su i drugi hitovi „Balada o Pišonji i Žugi“, „Javi mi, ja ću čekati“ .

-Bilo je uzbudljivo i svaki konecert ima svoju priču. Večeras  je bilo jako lepo. Srećan sam i zadovoljan kada vidim nasmejana lica, a večeras je samo takvih bilo u Kikindi – otkrio nam je svoje impresije dr Nele Karajlić.

Neposredni kontakt sa publikom odlika je koja krasi muzičara koji već punih tri i po decenije nastupa na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Nije izostao ni u našem gradu.

-Tradicija je da neko iz publike otpeva pesmu sa nama. Ostali smo joj verni i u Kikindi. Čast je nastupati isto veče sa Ju grupom. Odrastao sam uz njihovu muziku, bio sam osnovac kada su počeli da sviraju i bili su nam najveća prepreka u učenju, jer je uvek bilo lepše slušati njihove pesme nego učiti lekcije. Duboko su me dirnuli kada su izašli na binu – rekao je Karajlić.

Iako je koncert završio u ranim jutarnjim satima, Nenad Janković, poznatiji kao dr Nele Karajlić, poželeo je čorbu od ludaje, za koju tvrdi da mu je omiljena.

377657769_853386506144802_6001816931974817340_n

Ju grupa otvorila rok veče „Dana ludaje”

Aleksandra Djuran September 16, 2023

Rok veče  38. „Dana ludaja“ otvorila je Ju grupa. Popularni Jelići, braća Dragi i Žika, grupu su osnovali sedamdesetih godina prošlog veka i tako su oformili najdugovečniju rok grupu u Srbiji. Pridružio im se i Petar Jelić, a mnogobrojnu publiku u Kikindi podigli su na noge vanvremenski hitovima: „Dunave“, „Od zlata jabuka“, „Odlazim“ , „Dunavom još šibaju vetrovi“, „Crni leptir“, Čudna šuma“ i drugim.

-Kikinde se sećam još iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo počinjali. Nedaleko od centra postoji Staro jezero gde smo mi dolazili. Saznali smo i da je glumica, vaša sugrađanka, Vesna Čipčić svojevremeno na tom prostoru vozila „vespu“. To sam zapamtio i vezujem za Kikindu. Večeras smo imali odličan koncert i voleli bi da dođemo u Kikindu kada je posete sove, ali i da vidimo jednu od najlepših ulica na svetu koju imate. Grad je prelep, a publika je sjajna – preneo nam je svoje utiske Dragi Jelić.

Nakon dvočasnovnog koncerta, Dragi i Žika, istakli su da rok u Srbiji živi i da ima svoju vernu publiku.

-Ima dosta mladih bendova koji vredno i predano rade, ali nemaju podršku koju smo mi nekada imali. Sada su podrška kompjuteri i društvene mreže, u koje se ne razumem najbolje. Za rokenrol u Srbiji nikada nije bilo lakih vremena, ali on je uvek istrajavao – istakao je Dragi Jelić.

Ju grupa na sceni je 63 godine, a 1970. godine odlučili su da publici predstave sopstvene kompozicije.

-U to vreme odabrali smo pravac koji je bio neizvestan, ali se dobro pokazao. I danas, u Srbiji, rokenrol postoji. Veoma je živ, ali od devedestih kao da su se mnogi trudili da ga minimalizuju. Na sreću to se nije desilo i u poslednjih nekoliko godina ovaj muzički pravac ponovo je u ekspanziji  i sve više je zastupljen u našoj zemlji – dodao je Žika Jelić.

 

Poljski arheolozi u muzeju 3

U Muzeju otvorena izložba poljskih arheologa

Igor Crnogorac September 15, 2023

Izložba „Borba sa zubom vremena – dokumentovanje i rekonstrukcija svetske baštine – poljsko iskustvo“ otvorena je večeras u galeriji u prizemlju Narodnog muzeja.

Otvaranju je prisustvovao Njegova ekselencija, ambasador Poljske u Srbiji, Rafal Perl kojeg su dočekali gradonačelnik, Nikola Lukač i direktorica Muzeja, Lidija Milašinović.

– Izuzetno mi je zadovoljstvo i čast jer je Ambasada Republike Poljske izložbu posvećenu arheolozima i njihovom radu na najpoznatijim nalazištima odlučila da predstavi u Kikindi i upravo na manifestaciji „Dani ludaje“. Mi negujemo dobre odnose sa Poljskom, imamo i goste iz ove zemlje i nadamo se produbljivanju saradnje – rekao je gradonačelnik Lukač. pozdravljajući visokog gosta.Poljski arheolozi-konzervatori među najiskusnijima su u svetu. Ekspertsko iskustvo sticali su nakon Drugog svetskog rata na sopstvenom primeru izgradnje Varšave i drugih postradalih poljskih gradova.

– Izložba dokumentuje aktivnosti poznatih arheologa na najčuvenijim svetskim arheološkim lokalitetima, to je priča o važnosti arheologije – istakla je direktorica Muzeja, Lidija Milašinović. – Arheološko nasleđe je veoma važno, ono je iz perioda bez granica, nacija i podela po državama. To je naša zajednička prošlost, naša svetska baština.

Izložbu je otvorio Njegova ekselencija, ambasador Perl, i najavio novu saradnju dve države u ovoj oblasti

– Drago mi je da od danas u Kikindi možemo da pokažemo da je poljska arheologija poznata u svetu. Uskoro će biti potpisan ugovor o saradnji između fakulteta u Varšavi i u Beogradu jer postoje planovi o poljskoj arheološkoj misiji u Srbiji. U početku će to biti Viminacijum, ali nije isključeno da će biti i arheologa koji će raditi u Kikindi – rekao je Perl.

Dokumenti izloženi na ovoj edukativnoj i zanimljivoj postavci prikazuju dostignuća poljskih arheologa na lokalitetima u SAD-u, Peruu, Vijetnamu, Egiptu, Sudanu, Jermeniji, Gruziji, Siriji, Tanzaniji i Boliviji. Izložba će biti dostupna do 25. septembra.

5 (2)

Kikindski predškolci najbolji ambasadori Grada

Aleksandra Djuran September 15, 2023

Deca iz Predškolske ustanove “Dragoljub Udicki” iz Kikinde na jedinstven i sebi svojstven način pozvali su  sve da posete “Dane ludaje”. Oko 500 kostimiranih mališana iz 18 vrtića i 50 njihovih drugara iz vrtića sa Voždovca i Čukarice pokazalo je pravu lepotu kikindske manifestacije. Karnevalsku povorku pratili su mažoretkinje dobošari i akrobate na štulama.

Obučeni u kostime od plodova jeseni predškolci su ponosno prošetali Gradskim trgom.

-Nikada više mališana nije učestvovalo u karnevalskoj povorci i svi oni su na ponos svojih roditelja, naše ustanove, grada. Hvala mama i bakama koje su se potrudile da kostimi budu savršeni. Naši gosti, deca i vaspitači iz dva beogradska vrtića, su oduševljeni. Naši drugari iz Čukarice doneli su nam organske tikve koje su uzgajali specijalno za „Dane ludaje“ – istakla je direktorica PU “Dragoljub Udicki Kristina Drljić.

Mališane maskirane u ludaje, princeze, pirate, suncokrete, kauboje, indijance, babaroge, ispred Gradske kuće  dočkao je gradonačelnik Nikola Lukač sa svojim saradnicima, a oni su  ga pozvali su ga na svoj Kinderbal u dvorištu Kurije.

 

Predškolci su najlepši ambasadori grada i najbolji promoteri „Dana ludaje“, istakla je članica Gradskog veća Velntina Mickovski.

-Više od 500 mališana pozvalo je na „Dane ludaje“ sve Kikinđane, ali i goste. Ovo je jedan od najlepših segmenata naše manifestacije u kojoj je do sada učestvovalo nebrojajno dece – napomenula je Valentina Mickovski.

Pored članova pozorišta „Lane“, žurku mališana obogatili su i cirkusanti. Sa njima je bilo sedamdesetak vaspitača, saradanika, zaposlenih u Predškolskoj ustanovi koji su se pobrinuli da Kinderbal upotpunosti uspe.

 

379568026_6570465053033967_7169604534538053080_n (1)

Da li u Kikindu stiže nova ludaja, rekorderka?

Aleksandra Djuran September 15, 2023

Rekorder „Dana ludaje“ Tibor Kokai, iz Mađarske iz grada Tapiosentamartona, na kikindskoj manifestaciji takmičiće se i ove godine. Prošle godine uzgajio je bundevu tešku 716, 5 kilograma i tako postavio rekord, a ove godine dolazi sa dve tikve. Kako stručnjaci ocenjuju, velike su šanse da obori sopstveni rekord i postavi nov.

 

Proglašenje pobednika 38. „Dana ludaja“ i uručenje nagrada je u subotu u 17 sati na centralnoj bini.

377742293_1054985962333912_5435388256083293629_n

Radovan Zakić iz Kikinde uzgaja najslađe ludaje

Aleksandra Djuran September 15, 2023

Udruženje „Kikindska ludaja“ prvi put organizovalo je nadmetanje za najslađu kikindsku ludaju, tamburicu. Na takmičenju je učestvovalo deset proizvođača, a prvu nagradu osvojio je sugrađanin Radovan Zakić koji se proizvodnjom bundeve bavi desetak godina i 2018. i 2019. bio je drugi u uzgoju najtežih plodova sa tikvom teškom 444 kilograma.

-Dugogodšnji sam uzgajivač kikindske ludaje i sada imam potvrdu da to dobro radim. Srećan sam što sam baš ja pobednik prvog takmičenja u najslađoj ludaji. Godina nije bila blagonaklona uzgoju ludaja, ali imaćemo za kolače. Ove godine takmičiću se u kategoriji dugih ludaja – saznajemo od Zakića.

Eleonora Erdelji iz Bačke, koja svoje proizvode prodaje na kikidskoj pijaci, zauzela je drugo mesto, a treća je sugrađanka Velinka Milovanov. Dodeli nagrada prisustvovao je gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima koji je pohvalio ovu inicijativu.

Nikola Krnić, predsednik udruženja „Kikindska ludaja“ ističe da je cilj promocija najveće gradske manifestacije, ali i ludaje za koju se udruženje zalaže da nosi naziv kikindska.

-Uz pomoć uređaja reflaktometra odredilo smo koliko koja ludaja ima prirodnog šećera. Uređaj se koristi za određivanje šećera u voću, a pobednička, najslađa, imala je 12 briksa, što je jedinca mere. Za ludaju je to i maksimalna količina šećera. Kikindske ludaje imaju prirodnu slast s obzirom na to da je poslednje mesto zauzela ludaja sa osam briksa – pojasnio je Krnić.

 

Svake godine „Dani ludaje“ se unapređuju i takmičnje u najslađoj ludaji doprineće da kikindska manifestacija ima još jednu kategoriju za nadmetanje, dodala je Dijana Jakšić Kiurski koja je pobednicima uručila diplome.

-Ovo nadmetanje biće motiv više proizvođačima, ne samo iz Kikinde, da se prijave i budu deo naše manifestacije. Drago mi je što prvi pobednik iz Kikinde koji je i ranijih godina uzgajao teške ludaje i takmičio se. Trudićemo se da sledeće godine ova takmičarska kategorija bude još zastupljenija – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

 

 

Dan zastave 3

Obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Igor Crnogorac September 15, 2023

Tačno u 12 sati intonirana je himna i spuštena zastave sa tornja Gradske kuće. Svečanosti obeležavanja državnog praznika  prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan i članovi Gradskog veća, kao i predstavnici boračkih organizacija.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave građanima je čestitao gradonačelnik Lukač

– I ovog dana sećamo se svih koji su nosili srpski barjak i dali živote da bismo mi imali slobodu. Sabiranje i srpsko jedinstvo najvažnije je u ovim izazovnim vremenima – da volimo svoju državu, svoju otadžbinu i da sve učinimo kako bi naša zemlja bila još bolje mesto za život – rekao je gradonačelnik.

Ovaj praznik u Kikindi se obeležava četvrtu godinu, od kada je i ustanovljen u znak sećanja na dan kada je, posle godina junačkih borbi, srpska vojska probila Solunski front i označila početak oslobođenja Kraljevine Srbije.

Na spomen-kosturnici na Železničkom groblju, sveštenstvo kikindskog namesništva Srpske pravoslavne crkve održalo je parastos poginulima, a vence su položili predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i sekretar Sekretarijata za opštu upravu i zajedničke poslove, Vlado Trtić, predstavnici Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca, Srpskih ratnih veterana – Sekcije porodica poginulih u NATO agresiji i ratovima devedesetih, i Srpske četničke straže “Petar Mrkonjić”.

– Proboj Solunskog fronta bio je, možda, i najvažniji korak ka ostvarenju viševekovnog cilja srpskog naroda – oslobođenja i prisajedinjenja sa braćom preko Drine i Dunava – rekao je Bogdan. – Srpski narod je, herojskom borbom i izdržljivošću koje je pokazao u izgnanstvu, uspeo da oslobodi sve teritorije na kojima žive Srbi. Zato i obeležavanje ovog praznika treba da nam pokaže da samo ujedinjena Srbija može da ide napred. Oni koji su se borili za nju zaslužuju večno sećanje jer su pokazali kako treba da se odnosimo premo domovini i prema veri. I mi danas treba da verujemo našoj državi, da je poštujemo i da ostanemo jedinstveni.

Najnoviji praznik naše države čestitao je građanima istoričar, profesor Lazar Demić.

– Srpsko jedinstvo nedostajalo je mnogo puta, posebno u novim vremenima. Međutim, kada god je bilo potrebe, kada je zemlja bila u nevolji, bili smo jedinstveni, a srpski narod prošao je kroz mnoge ratove. Dan srpske zastave je danas posebno važan jer ono što su uradili drugi pre nas, danas moramo učiniti mi – rekao je profesor Demić.

Solunski front je oformljen u jesen 1915. između saveznika sa jedne i Nemačke, Austrougarske, Bugarske i Turske sa druge strane. Saveznici su ga probili u borbama od 15. do 17. septembra 1918, posle kojih je Bugarska kapitulirala, što je označilo i početak kraja Prvog svetskog rata.

Datum početka proboja Solunskog fronta jedan je od ključnih datuma Prvog svetskog rata i veliki dan u nacionalnoj istoriji.

error: Content is protected !!