Град

ИМГ-б40169е6да01ф694д8б26ц7209б9023е-В

Граду Кикинди опредељено је 20 милиона динара за спровођење програма енергетске санације породичних кућа и станова. У претходне две године, тачно 150 суграђана добило је субвенције за улагање у енергетску ефикасност, у својим домовима.

-Ове године опредељено је два и по пута више новца него претходне године, укупно 20 милиона динара – навео је Никола Југин, енергетски менаџер, који је данас потписао уговор у Министраству рударства и енергетике.

Следећи корак је да локалне самоуправе распишу конкурс за избор фирми које ће бити извођачи радова, а онда и за грађане. Новина у одобравању субвенција је то што ће грађани моћи да се пријављују током целе године, као и да ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Досад је била пракса да им се одобрава до 50 одсто, док осталих 50 одсто, по пола, обезбеђују локалне самоуправе и Министарство.

Нови програма за енергетску санацију породичних кућа и станова требало би да траје пет година током којих би, према очекивању Министарства, око 50.000 домаћинстава требало да добије субвенције. Грађани могу да добију субвенције за замену столарије, изолацију кровова и зидова, уградњу ефикаснијих котлова, соларних колектора, соларних панела и топлотних пумпи.

Пријаве ће бити могуће током целе године, а грађани ће моћи да добију и до 65 одсто инвестиције коју планирају. Министарство рударства и енергетике је саопштило да су новац за субвенције добиле све локалне самоуправе које су се пријавиле. Укупно су општине и градови од Министарства добили 978,3 милиона динара, док су они обезбедили из сопствених буџета 813,7 милиона динара, па ће грађани имати на располагању 1,79 милијарди динара.

Ветеринарка 1

Неповољне временске прилике сметају и животињама, а прилагођавање и пажња власника неопходни су ради заштите здравља кућних љубимаца. Поред тога, активан је парво вирус, односно „мачија“ куга, која погађа само псе и може да има и фаталне последице.

– Клима се мења, сваке године температуре су све више, што утиче на животиње и погодује развоју различитих болести – каже др Мирјана Пилиповић, специјалиста ветеринарске медицине из Ветеринарске станице „Фини-вет“ у Кикинди.

Пре свега, важно је учинити све што је потребно како би пси лакше поднели врућину. Под већим ризиком су они са црном, дугом и ућебаном длаком.

– Уколико је пас у дворишту, треба му обезбедити хладовину и чисту воду коју стално треба мењати јер пси у води и перу шапице и загаде је. Лети имају смањен апетит, треба их хранити или рано ујутро или касно увече. Уколико им се даје мека, течна, кувана храна, важно је водити рачуна о томе да буде у мањим порцијама јер, на овако високим температурама, таква храна је већ за 15 мунута препуна бактерија. Пас ово толерише до одређене границе, а затим може да добије упалу црева са дијарејом, што изазива веома озбиљан губитак воде. Најбоље је остављати суву храну у гранулама – каже др Пилиповић.

Ово се односи и на животиње на улицама, додаје. Остављање воде је врло хумано али је, такође, треба чешће мењати и, најбоље је да то буде у неколико мањих посуда јер, ако више животиња пије на истом месту, то може бити извор заразе.

Опасни и често смртоносни вируси

Како су, и у овом периоду, честе заразне болести, веома је важно да власници знају како треба да поступају да не би довели у ризик и друге животиње. Када се појаве ретке столице, увек прво треба позвати ветеринара ради процене да ли је могуће да је у питању заразна болест. У том случају, ветеринар треба да дође код оболелог пса, како он не би, приликом доласка у амбуланту, урином и изметом ширио заразу, објашњава др Пилиповић.

– Једна од тешких заразних болести паса је парвовироза, и сада је има, иако је пролетос била израженија – каже. – Позната је као „мачија куга“, али вирус напада псе и може да буде кобан, посебно код штенаца. Симптоми су дијареја, повраћање и дехидратација. Најгора је необавештеност јер људи доводе зараженог пса пешице и шире заразу. Лечење је симптоматолошко, најважније је надокнадити течност и електролите. Код одраслих паса може да прође са сасвим благом клиничком сликом.

Овај веома опасан вирус који се, у чак 70 одсто случајева, завршава смртним исходом код штенаца и младих паса до годину и по дана старости, могао би, прецизира наша саговорница, да буде потпуно сузбијен, када би вакцинација била масовна.

– Тако је и беснило овде практично искорењено масовном вакцинацијом која је законски обавезна – напомиње др Пилиповић. – Када би се тако радило и са осталим вакцинама, када бисмо имали више заштићених паса, искоренили бисмо и парво и још неке теже болести.

Она додаје да се, свакако, треба консултовати са ветеринаром и обезбедити псу поливалентну вакцину која се даје једном годишње, а затим на две године.

Када су вакцине у питању, за удомитеље је препорука да, када узму пса са улице, обаве вакцинацију и заштиту као када је штене у питању. И да се вакцинација обавља редовно јер обнавља имунитет.

Др Пилиповић указује и на, овде такође веома распрострањену болест – инвазију ларве мува.

– Уколико пас има било какву промену на кожи гнојног карактера, рану од убода или чир, на њој мува може да остави своју ларву. Затим се појављују црви који праве тунеле, џепове по кожи пса. У овом периоду, инфекције често изазове и трава „дивље жито“ која може дубоко да продре у кожу пса, и зато је препорука да се пас добро прегледа, посебно њушка, уши, потпазушје, шапице.

Топлотни удари код паса

– Људи шетају псе не размишљајући о томе да они немају заштиту на шапицама и зато долази до опекотина, рана и упала. Ако ви не можете да спустите стопало на асфалт, немојте ни пса да шетате – опомиње др Мирјана. – Много паса добија  топлотне ударе, у таквим случајевима претерано дахћу, дезоријентисани су, имају густу пљувачку, модре десни, проливе и повраћају, а телесна температура расте и до 41 степена. У таквим случајевима најбоље помаже хлађење инфузијом. Код куће, пса треба ставити у хлад, дати му да пије воду собне температуре, а тек после тога стављати хладније облоге.

Немарност према кућним љубимцима на високим температурама може да буде  кобна по њих, напомиње др Пилиповић.

– У затвореном аутомобилу пас може да угине у року од шест минута. Пса не треба уопште на овим врућинама остављати у аутомобилу, као што га не треба затварати у лимене гараже. Старији пси могу да добију и мождани удар, а штенци брзо да дехидрирају.

Занимљиво је да су, због претераног расхлађивања просторија клима уређајима, у летњем периоду, више него зими, присутне инфекције горњих дисајних путева. Нико не трпи велике температурне шокове, па ни пси, указује наша саговорница.

Она додаје да, генерално, више проблема имају пси са пљоснатим или веома издуженим њушкама. Псе са дугом длаком која расте, треба ошишати на најкраће како би се уочиле буве, крпељи и ране, и како животиња не би патила због врућине. Дуга длака може бити изолација до извесне мере, али у једном моменту пас се прегреје и може да дође до топлотног удара – истиче др Мирјана Пилиповић из Ветеринарске станице “Фини-вет”.

дусанка породица

Душанки Вреск (74) живот је донео многа искушења, али све их је пребродила са осмехом и јаком вољом. Рођена је у Банатском Великом Селу и по завршетку, тадашње, Школе за васпитаче, 1971. године, посао је добила у Зеници. Рад са децом ју је испуњавао, а у граду у срцу Босне заљубила се, удала и постала мајка Владимира и Иване. Ни слутила није да ће, двадесет година касније, морати да се бори за себе и своје двоје деце. Пошто је избио грађански рат у Југославији, 1992. године вратила се у родно село и постала члан тадашњег колектива „Комуне“.

-У то време посао ме је спасао. Помогао ми је да се психички, али и материјално опоравим и да школујем двоје деце – прича Душанка. – Седам година по повратку у Банатско Велико Село заједно са децом решила сам да одем у Америку и започнем живот од самог почетка. Одлука није била лака јер је моја породица била само једна од многих избегличких која се нашла у страној земљи без иког свог.

Са ћерком студенткињом друге године факултета и сином који је у то време завршио вишу школу за програмере стигла је у Кентаки у место Лујвил.

– У почетку смо имали избегличку помоћ, али смо се брзо снашли. Добила сам посао у Дому за старе као асистенткиња медицинске сестре, син је успео да нађе запослење у својој струци, а ћерки Ивани, захваљујући нашем добром образовању, признати су сви испити са фармацеустког инжењерства и наставила је студирање. Поново смо почели да се кућимо и градимо нови живот у страној земљи – сазнајемо од Душанке. – Од тада је прошло 25 година. Радила сам два посла и то се исплатило. Деца су се оженила, односно удала, и имам три унуке. Сада сам у заслуженој пензији и још увек, када сама то пожелим, радим као трговкиња у познатој робној кући.

Труди се да сваке године више месеци проводи у родном Банатском Великом Селу, а тако је и овог лета.

– Своју родну кућу не бих дала за читаву Америку. И моја деца и унуке највише воле да дођу у Србију, у наше село, јер нигде нема такве слободе, дружења и људи као у Србији. Тамо, што би се рекло – преко баре, имамо пријатеље Американце и нас из некадашње Југославије са којима заједнички прослављамо све празнике и не гледамо ко је које вере или нације. У нашем делу Америке нема српске, али постоји грчка црква коју редовно посећујемо – истиче наша саговорница.

Душанка напомиње и да ће се вратити оног момента када деци не буде више била потребна јер јој је жеља да остатак живота проведе у месту из ког има најлепше успомене.

ИМГ_20230720_095152

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите и чланови Кикиндског коњичког клуба имали су дружење у природи. Корисници „Наше куће“ били су у прилици да јашу и мазе коње, као и да се провозају у каруцама.

– За све нас ово је диван дан којег ћемо се дуго сећати. Поред тога што смо изашли из свакодневице упознаћемо и другу страну Кикинде – открила нам је корисница „Наше куће“ Светлана Калинов.– Дружење са члановима Кикиндског коњичког клуба, вожња фијакером, јахање коња нам прија, а животињама смо пружили љубав коју они пружају нама.

Хипотерапија, посебан облик физиотерапије, значајна је свим корисницима, истакла је Николета Павлов, в.д. директорица Центра за пружање услуга социјалне заштите.

– У већим градовима, у установама попут наше, хипотерапија је редовна терапија. На нама и члановима Кикиндског коњичког клуба је да овакав вид терапије постане редовна пракса за особе са инвалидитетом– појаснила је Николета Павлов. – Она доприноси бољем расположењу, подизању сампоуздања, али и дружењу које корисницима пуно значи.

Илија Рађеновић, председник Кикиндског коњичког клуба истакао је  да овај клуб у свом опусу рада има и терапијско јахање.

-Имамо дугогодишњу сарадњу са „Нашом кућом“ коју продубљујемо и негујемо оваквим активностима. Корисницима су доступне све наше услуге и они их радо користе. Они су наши драги гости и наше мало,  њима много значи  – рекао је Рађеновић.

Дружењу је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.

– На нама је да помогнемо Центру за пружање услуга социјалне заштите да реализује што више програма за своје кориснике. Побољшање услова рада „Наше куће“ и развијање нових услуга за наше другаре нам је важно и увек ћемо подржати нове идеје и иницијативе. Дан проведен у природи са најплеменитијим животињама умногоме ће значити очувању функционалности – додао је Богдан.

На простору некадашњег погона три фабрике „Тоза Марковић“, Кикиндски коњички клуб од краја маја организовује школу јахања која је изазвала велико интересовање деце и младих. Тренутно је педесетак полазника и позив да се прикључе они који желе отворен је и даље. Школа ради викендом и два дана у току недеље.

Вожња фијакером туристичка атракција

Од овог викенда, у сарадњи са Туристичком организацијом,  поново ће почети вожње фијакером централним градским улицама. Вожња ће бити доступна како Кикинђанима, тако и свим гостима нашег града,  а укључени су чланови Кикиндског коњичког и клуба „Банат“. Како се прошле године ова туристичка понуда показала као одличан начин да се проведе недељно послеподне, уврштена је и овог лета. Фијакери ће бити спремни у недељу у 18 сати у Доситејевој улици код пијаце.

ИМГ_20230719_175707 (1)

Уз торту и пуно малих слављеника Школа за труднице прославила је седми рођендан. Након што је ова школа најпре функционисала у оквиру Опште болнице, направљена је десетогодишња пауза и 2016. године поново је покренута у оквиру Патронажне службе Дома здравља. Ђурђина Војводић (27) очекује прву бебу, а термин за порођај је 15. августа.

 

-Школа за труднице највише ми је помогла да стекнем самопоуздање, али и да себи разјасним недоумице у вези подоја, пресвлачења, купања бебе . Упознала сам се и са осталим трудницама са којима сам разменила искуства и сигурна сам да ћемо наставити дружење и наредних година – рекла је Ђурђина Војводић.

Александра Ћазић Киурски има девојчицу Кринку и она је такође била део школе.

-Од самог почетка похађала сам Школу за труднице и све што сам сазнала и научила пуно ми је помогло. Нарочито су ми значили савети који су се односили на долазак кући са бебом , шта и како радити, на шта обратити пажњу. Школи желим да дуго ради и брине о будућим мајкама – истакла је Александра Ћазић Киурски.

Школа је подршка трудницама у психо-физичким припремама за време трудноће, током порођаја, али и по доласку беба из Болнице и  током првих месеци живота новорођенчета.

-За ових седам година кроз школу је прошло више од 1.500 жена. Када смо почели на првом часу било је три будуће мајке, а сада, на последњим часовима, буде и 10, 12 трудница. – сазнајемо од Оливере Вучковић Попов, главне сестре Патронажне службе и координаторке Школе за труднице  – Хвала свим колегама који су укључени у рад школе поред редовно,г посла који обављају свакодневно.

Прославу је увеличала Ела Банковић Савчук која је извела дечије композиције на клавиру, а Дуња Бркин Трифуновић  из Народне библиотеке „Јован Поповић” промовисала је читалачки клубић.

Школа нема паузу и сваког месеца позивају се нове труднице да се прикључе и како би биле  максимално спремне за најлепши догађај у животу – долазак детета.

Разиграно родитељство

Школа за труднице део је и  УНИЦЕФ-овог пројкета „Разиграно родитељство“ у који су укључени Предшколска установа „Драгољуб Удицки“, Центар за социјални рад, Дом здравља и Град Кикинда.

-Све службе које учествују у пројекту прошле су већи део обуке и од наредне године почеће предавања и радионице у које ће бити укључени и наши родитељи. Патронажна служба већ спроводи део пројекта путем патронажних посета – напоменула је Оливера Вучковић Попов.

свиње

У Севернобанатском управном округу на снази су превентивне мере и активности у циљу спречавања ширења афричке куге на територији нашег округа. Појачане су инспекцијске контроле, па су тако недавно надлежни органи реаговали и на пијаци у Руском Селу  запленили свињско месо без порекла, које је дошло са територије проглашене високоризичном због афричке куге свиња.

Начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић апеловао је на суграђане да строго воде рачуна где и какво месо купују.

-Најбоље би било да се месо и месне прерађивине  купују од регистрованих произвођача који имају све прописане декларације. На тај начин штите своју породицу и себе и избећи ће евентуално ширење заразе.  – истче Дучић – Надлежне инспекцијске службе појачаним интензитетом проверавају и провераваће све субјекте на терену. Свако нелегално прометовање свежег меса и производа од меса подлеже кривичној и материјалној одговорности. Посебно ће акценат бити на непоштовању Уредбе Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде која се односи на спречавање ширења афричке куге свиња.

 

Поред тога што се ова болест ширу у локалним самоуправама у непосредном окружењу, регистрована је и у Румунији близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној  опасности од афричке куге.  Ветеринар Арапад Ач додаје да свака три месеца обавља активан надзор свиња у индивидуалним домаћинствима која стоку држе у двориштима кућа.

-Свима скрећем пажњу да је најважније да не пуштају никога код свиња. Исто тако, од велике важности су биосигурносне мере односно дезобаријере, као и да се свиње не хране помијама. Напомињем да је забрањено држати и куповати свиње које нису обележене маркицом. Уколико дође до заразе држава рефундира трошкове угинућа и уклањања свиња обележених маркицом, а за оне које немају маркице власник сноси трошкове, а ризикује и кривичну пријаву. На територији коју покривам, а то су Иђош и Сајан, 99 одсто свиња је обележено и произвођачи се придржавају прописаних мера – казао је Арпад Ач.

 

Афричка куга свиња у Србији, према последњим подацима, регистрована је код 617 газдинстава у 26 општина  и потврђена  је код 1.083 домаћих свиња, од чега су 491 угинула.

паззиа радован

Како би прикупили новац за помоћ породици трагично настрадалог Радована Јурачића, у „Пација“ бару у петак, 21. јула од 22 сата, биће организовано хуманитарно вече. На улазу у Бар биће постављена кутија за прилоге за Радованову децу.

„Музика деведесетих, коју ћемо вртети у петак, искључиво ће послужити да се сви сетимо неког лепшег периода када смо Радована виђали у граду и када је водио плесну школу коју су похађали многи Кикинђани. Волели бисмо да је повод нашег окупљања лепши, али када већ није тако, породици треба дати до знања да нису сами и да још увек у нашем граду има људи који су поштовали Рачу и који желе да помогну у овим тешким тренуцима, наводи се у објави Клуба „Пација“.

дабика лубенице (1)

 

У току је берба домаћег бостана. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а међу њима је суграђанин Драган Радновић Дабика. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.

-Ове године лубенице сам заснова на три, а диње на једном јутру. Узгајам рану, средњу и касну лубеницу, а посао почиње већ почетком марта, када се производи расад. Сам га узгајам од холандског семена и већ  око 15. априла расад се сади на њиви и тада имамо највише посла. Рану сорту  „кризби“ почео сам берем већ почетком јуна. Берба средње сорте  „топ ган“  и „ромерије“ , црне лубенице, је у пуном јеку. Уколико ме време послужи касну сорту браћу у септембру – истиче наш саговорник.

Производњом бостана бави се 15 година и како каже свака година је другачија и свака је изазов.

-Сунчано и топло време одговара лубеницама јер тада имају сласт. Сви купују и траже слатке лубенице и оне које производим  испуњавају услове купаца. – напомиње Дабика –  Ове године нисмо имали право пролеће које је више било јесен, тако да пролећно заливање није имало правог ефекта.

Тренутна цена лубеница је 60 динара, иако је продаја почела са 100 динара за килограм.

-Ове године за 30 до 40 одсто је поскупело је семе и ђубриво, тако да до краја сезоне нећу знати да ли сам у минусу, плусу или позитивној нули са производњом. Макисмално сам уложио у агротехнику, јер без пуне агротехнике нема ни рода. Са друге стране цена килограма лубенице остала је иста и очекујем да до краја сезоне буде и 30 динара за килограм. Имам редовне купце које сам стекао за ових 15 година, а снабдевам и маркете и пиљарнице тако продаја иде одлично – открио нам је Драган Радновић.

Са четири јутра под бостаном очекује род од 30 до 50 тона. Свим купцима напомиње да је најбоље јести храну која се производи у њиховом  крају јер је она и најквалитетнија.

Како препознати слатку лубеницу

Боја лубенице указује на њену зрелост и увек  треба бирати ону која има јако изражене пруге тамнозелене или светложуте боје. Куцкање лубенице је такође популарна провера. Ако звучи шупље, значи да има више воде и да је зрела. Супротно од тога значи да је кора дебела и да лубеница још није зрела. Увек бирајте лубенице које су више округле него овалне.

 

 

 

 

тодорицке (1)

 

Ена Гогић (14) и сестре  Хана (12) и Петра Тодорић  (10) освојиле су значајна признања на 43. Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе  „ТИН 2023“ одржаном у Доњем Милановцу. Фестивал је окупио велики број солиста из Румуније, Маекдоније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Прошлогодишња добитница гран прија фестивала Ена Гогић, ове године освојила је награду за најбољег солисту у категорији младих. Наступала је са композицијом „Гласам за љубав“.

-Свака награда пуно значи и подстрек је да будем још боља. У току су и припреме за такмичење „Србија у ритму Европе“. Заједно са  Миланом Рајков, Еном Тошић и Ивом Племић представљам наш град са песмом кипарске уметнице Иви Адамоу „Ла ла лов“. Вредно вежбамо и надамо се успеху у Зрењанину. – истакла је Ена Гогић и додала да снима нову песму.

Хана Тодорић освојила је награду стручног жирија за најбољег солисту у категорији дечије музике. Извела је песму „Написана љубав“. Ништа мање успешна није била ни Петра Тородић која је са композицијом „Зимска песма“ добила прву награду дечијег жирија. Сестрама Тодорић, које имају велики број награда, ово је било прво учешће на „Тин“ фестивалу. И њих две вредно раде овог лета јер их већ  у августу очекује наступ на дечијем фестивалу „Распеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, а у октобру ће бити део фестивала у Новом Травнику.

Фијакеријада 3

Фијакеријада у Башаиду одржава поново успостављену традицију. У месту у којем страст према коњима и коњичком спорту негују одувек, ову манифестацију су, после готово три деценије паузе, обновили прошле године. Данас се, на Вашаришту, такмичило у дисцилинама једнопрег, двопрег, тропрег, четворопрег, вишепрег и јахачи.

Наступили су такмичари из више од 70 клубова и удружења из читаве Војводине. Само башаидски Коњички клуб „Вранац“ има 22 члана, рекао је Алекса Микалачки, председник Клуба, организатора Фијакеријаде.

 

– Изузетно нам је драго што смо, уз помоћ Месне заједнице и Града успели да вратимо ову лепу традицију у село. Башаидски вранци су надалеко познати, а по један од њих постао је део споменика кнезу Михаилу Обреновићу у Београду. Тог вранца Кнез је добио на поклон из ергеле породице Биримац, када је био на пропутовању у Башаиду. Аутор споменика, Енрико Паци, тражио је баш тог коња када је стварао споменик – испричала је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице Башаид.

Из локалне самоуправе Фијакеријади су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Историјска позадина и ова лепа традиција у Башаиду заслужују да буду сачуване – истакао је Богдан. – Град Кикинда даје пуну подршку овој и свим другим манифестацијама и желимо да се оне унапреде и још више омасове.

На Фијакеријади су, са четири двопрега, једним једнопрегом и два јахача, наступили и чланови Кикиндског коњичког удружења.

– Ово је одлична промоција коњарства и прилика да покажемо све што имамо и знамо – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења и најавио повратак фијакера на улице града од наредног викенда.

У програму на Вашаришту наступили су и млађи чланови КУД “Бапаид”

Упркос врелом дану, у прелепом амбијенту, уз расне коње и фијакере, и звуке Шостаковичевог „Валцера бр. 2“, Фијакеријада у Башаиду донела је дах прошлости на улице овог места и у сећање свих који су присуствовали догађају.