Град Архиве | Page 276 of 345 | Кикиндски портал

Са цркве у Башаиду после 75 година поново ће се чути црквено звоно

Aleksandra Djuran July 16, 2023

Месна заједница Башаид у понедељак, 17. јула уз Свету Литургију и резање славског колача прославља црквену славу Светог Саву свештеномученика епископа Горњокарловачког и Плашког пароха башаидског. У сусрет слави на храму Светог Николаја после 75 година подигнуто је ново црквено звоно уместо старог које се није оглашавало од 1948. године.

-Постојеће звоно пукло је 1948. године када је одлуком тадашњих власти одузета црквена имовина – сазнајемо од јереја Александра Лекића који је на служби у Башаиду. – Од тада па све до 2021. године у парохијском дому није се родило ниједно дете. За више од седам деценија прво дете које се родило у кући у којој живи свештеник са породицом је мој син Арсеније. Са својом супругом из Радојева у Башаид сам преузео службу 2020. године и почео да прикупљам донације за звоно. Звоно је стигло 2021. године током преподневних сати, а моја супруга породила се тог послеподнева.

Звоно је 5. јуна ове године освештао владика банатски Никанор, а ових дана оно је подигнуто на своје место. Огласиће се са цркве наредне недеље чим се ојача конструкција и оно буде фиксирано.

-Већ неколико година црква се обнавља сопственим и средствима приложника. Храм је један од највећих у Банату и прошле и ове године уређена је фасада, а започети су и унутрашњи радови. Потребно је санирати плафоне и рестаурирати фреске, што ће трајати до краја године – напомиње јереј Лекић.

Црква је изграђена 1833. године и од тада је два пута обнављана 1959. ии 1982. године. Неопходнје и кречење куполе и торња, да се поставе нови сатови и бехатон. Наш саговорник нада се да ће све бити завршено током наредне године када би било организовано и велико освећење цркве.

На „Сувача демо фесту“ јутро дочекало више стотина рокерa

Igor Crnogorac July 16, 2023

Није било места сумњи јер није било могуће да не успе – у суботу увече одржан седми „Сувача демо фест“, у организацији истоименог Удружења музичара, озбиљно позициониран међу рок бендовима, има све најбоље атрибуте филозофије рокенрола – сјајну музику, врсне музичаре и, по процени гостујућих бендова, најбољу публику на свету.

Како је и најављено, после наступа најмлађих из Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја, стејџ су преузели домаћини – кикиндски бендови младих музичара, али и осведочени рок мајстори, уједно и селектори Демо фестивала, група „Френдс“.

Уследили су наступи рок састава из Зрењанина, Бечеја, Новог Сада, Суботице. Поред ауторске музике, свирали су се и хитови у широком временском и жанровском распону – од Арете и Џенис до Адел, од Исмете Крвавац до „Атомског склоништа“.

„Архетипови“ из Новог Сада један су од бендова који може да се похвали да у свом саставу има генерацијски распон од двадесетак година. Свирали су своју музику, тврђег рок звука.

– Ми смо спој младости и искуства. Имамо више од 15 својих нумера. Први пут смо на Фестивалу, и интересантно нам је да има разних генерација. Атмосфера је питома, људи су цивилизовани и уживају, што нам се јако свиђа. Музика је језик јачи од предрасуда, када волимо, слушамо или заједно певамо исту песму, разлике не постоје – закључује Зденко Кадилак, фронтмен „Архетипова“.

Најмлађи вокал на Фестивалу, али са дугим стажом наступа на сцени „Бифеа 67“ је Андреја Шевић из Кикинде, ученица Средње музичке школе у Зрењанину. Са својим оцем Бодом и његовим пријатељима из тврдог језгра кикиндске рок сцене наступа од седме године. Слуша, разуме се, рок, али и метал, и има озбиљне планове у свом граду.

– Нисам наступила само на првом Фестивалу. Вечерас сам певала „Џолин“ од Доли Партон и „Црни плес“ групе „Октобар 1864“ и веома сам задовољна – каже Андреја. – Када завршим Академију уметности у Новом Саду, планирам да се вратим у Кикинду и да предајем. Што се тиче музичке каријере, за сада остајем на стејџу на којем сам одрасла, а касније ћу имати свој бенд и са њим градити каријеру.

Седми „Сувача демо фест“ помогли су Град и, како је наведено, многи добри људи. Заслуге за одличну припрему и реализацију припадају, пре свега, искусном музичару, идејном творцу, Воји Ђукићу и његовом Удружењу музичара.

Јединствени музички догађај трајао је до раних јутарњих сати и окупио је испред сцене код Суваче више стотина људи. Такође је открио, судећи по уживању и на сцени и испред ње, да поклоници доброг рок звука сјајно истрајавају, да се рађају нове генерације рокера и да има наде за оне који, како смо сазнали, не пристају на предрасуде. Јер су заједно, у истој, баш доброј песми.

Мала школа мотонаутике други пут на Старом језеру

Igor Crnogorac July 15, 2023

Манифестација „H2O адреналин“ одржава се овог викенда у Кикинди на Старом језеру. У бесплатној малој школи мотонаутике, инструктори из Мотонаутичког клуба „Мото џет“ из Новог Сада, децу узраста од осам до 14 година уче управљању скутером. Овај летњи програм је, други пут, уприличила Туристичка организација Града.

– Деца су прошлог лета веома лепо прихватила ову нову активност у току распуста и то нас је подстакло да је организујемо поново. Прошле године било је 150 деце, верујем да ће их овога пута бити исто толико. Сви који су осетили чари вожње, дошли су поново и моћи ће да кажу да су у свом граду научили нешто ново – рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организација.

Деца су на скутерима са инструкторима и, како каже Миланкова, по некад за вожњу долазе у обзир и мало млађи, уколико инструктор процени да је то безбедно.

Александар Кревешић, председник Мотонаутичког клуба, истиче одличну сарадњу са Градом и наглашава значај обуке за вожњу скутером, јер се она, често, олако схвата.

– Неправилно управљање скутером може да буде веома опасно, што многи не знају. Грешка је кад људи оду на море, седну на скутер и мисле да знају да га возе. Најчешће греше јер не знају да, када пусте гас, пловилом више не може да се управља и тада лако може да дође до судара. Поред обуке, ми желимо да постигнемо и то да се неко заљуби у мотонаутику као грану спорта и да почне да се такмичи. Прво имамо кратку теоретску обуку, у току које причамо о култури понашања на води. Обука на скутеру траје четири сата – каже Кревешић.

Он наглашава да је „Мото џет H2O адреналин“ већ нека врста националне школе јер су инструктори из овог клуба, током лета, сваког викенда у другом граду, на радост малишана који нису имали таква искуства.

Један од оних који је данас имао прву вожњу је десетогодишњи Филип Чубрило који је био задовољан, али је и признао да се мало уплашио када је скутер скретао.

Леон Петровић има 12 година и први пут се на скутеру, уз инструктора, опробао прошлог лета.

– Било је баш супер, вожња је била јако брза. Највише ми се свидело што сам могао и сам да управљам – каже Леон.

Манифестација траје два дана. Још сутра, од 13 до 17 сати, искусни мотонаутичари биће у нашем граду и чекаће нове заљубљенике у овај спорт. У међувремену, своје прве вожње на води, искусиће сви који то желе и тако стећи лепу успомену на лето у свом граду.

На „Дану Суваче“ домаћице из Падеја представиле храну, занате и обичаје свог места

Igor Crnogorac July 15, 2023

Мекике-лангоши, штрудле и погачице, песма, ручни радови, стари занати и приче испод ораха обележили су јубиларни „Дан Суваче“, одржан данас у овом јединственом млину на коњски погон у Кикинди.

Домаћице програма ове године биле су чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја. У уводном програму наступила је Женска певачка група „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева.

Није случајно што је управо удружење из Падеја дочекивало госте – у овом месту направљена је комплетна дрвена грађа за млин, а затим и донесена и монтирана у Кикинди 1899. године. Од тада, млин је непрестано био у функцији, све до 1945. године.

Жене из Падеја су, поред кулинарских специјалитета, припремиле и изложбу ручних радова, организовале радионицу украшавања предмета техником декупаж и предавање о лековитом биљу, односно представљање производа „Маквала“ из Падеја, некадашње „Менте“.

– Удружење „Сунце“ нам је једно од најактивнијих у општини. Баве се ткањем, декупажом, кулинарством, представљају нас на такмичењима. У општини Чока много улажемо у рад свих удружења, желимо да сачувамо традицију. Демографски смо доста стари, али радимо на инфраструктури и култури, трудимо се да задржимо младе – нагласила је Стана Ђембер, председница општине Чока и оснивачица Удружења жена из Падеја.

Гошће-домаћице из Падеја поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Сувача нам веома много значи и идеја манифестације да представимо културу, традицију и обичаје народа са ових простора – истакао је Лукач. – Наша је обавеза да чувамо културу Баната и то се управо ради и у оваквим програмима.

Организатор „Дана Суваче“, Народни музеј Кикинда, установио је програм како би се популаризовао овај споменик културе од изузетног значаја, рекла је Славица Гајић, виши кустос-етнолог у Музеју.

– Сувача је једини објекат те врсте у Србији. Имамо бројне програме – кампове, радионице, долазе нам посетиоци из читаве Србије, Мађарске и Румуније, и многобројне екскурзије. Сада, после десет година, Сувача је много познатија и о њој се зна и ван граница наше земље. На „Дан Суваче“ седнемо испод ораха у дворишту, послужимо се старинским специјалитетима и причамо старе приче. Негујемо традицију и зато верујем да ће ова манифестација трајати – сигурна је Гајићева.

Од када постоји манифестација, као домаћице су се смењивале чланице удружења из свих села које припадају Кикинди. Сада се, каже Гајићева, круг затворио, и поново ће, наредне године, са својим рукотворинама, старим занатима и песмом, госте дочекивати домаћице из једног од кикиндских села.

– Све је већа популарност Суваче међу посетиоцима из других крајева, зато ми је жао што су у Кикинди људи мало инертни, и не долазе често – додаје Славица Гајић. – Наша идеја је да потпуно оспособимо млин и пуштамо га у погон, као што то раде у Сарвашу у Мађарској, у којем то чине једном годишње и својеврсна je атракција.

Овај споменик културе је, иначе, отворен и доступан посетиоцима сваког дана, осим понедељком, од 10 до 16 сати и у њега се увек може свратити, поседети у хладовини или под орахом у дворишту и сетити се неких давних времена чији дух живи управо на овој адреси.

Вашар у Башаиду: Све атрактивнији и бољи

Aleksandra Djuran July 15, 2023

Од марта до октобра, сваке друге недеље у месецу, у Башаиду се организује вашар. Овако је протеклих деценија, а у задњих неколико окупља све више оних који купују и продају, долазе да виде и буду виђени. Тако је било овог месеца када је простор од три хектара врвео од људи. Нудило се све, од игле до локомотиве. Поред одеће, обуће, воћа,поврћа, ситне и крупне стоке, прибора за кућу посетиоци су могли да купе алате, намештај, огрев, али и машине за пољопривредну производњу. Поред продаваца из Кикинде и околних села ту су и комшије из оближњих градова, али и осталих делова Војводине, па и шире.

Жељко Чокањев из Зрењанина, власник је шеширџијске радње „Мој шешир“ и како нам открива увек долази са својом робом у Башаид.

-Већ 16 година бавимо се производњом шешира, а дуже од десет долазимо на башаидски вашар – сазнајемо од Чокањева – Иако не живимо од вашара, овде долазимо јер смо у комшилику и јер нас овде увек лепо дочекају. Радимо шешире за филмове и свештенике и то нам је најважнија производња, а овде долазимо првенствено јер је уређено и сређено, а и купци нас увек испоштују. Ово је један од бољих вашара у Војводини.

Супружници из Лаћарка код Сремске Митровице први пут су били на башаидском вашару.

-Бавимо се производњом домаћих производа од меса. Све правимо по старим рецептима, без адитива и било каквих додатака. Цене су приступачне, а купаца има. Ово је породична производња и шира фамилија је укључена у њу. Презадовољни смо како је у Башаиду. Место је мало, али је све уређено. Доћи ћемо и наредног месеца сигурно – рекли су нам

А какав је то вашар без музике. Данијела из Новог Сада обучена у банатску ношњу уз звуке виолине допринела је да атмосфера и купаца и продаваца буде лепша и веселија.

-Била сам једном прошле године и свидело ми се. Поред посла бавим се и уличним свирањем у Новом Саду, али и на већим скуповима попут овог. На вашарима нема свађе око места на ком ћу свирати што ми се често дешава у Новом Саду. Када ме виде, прво се мало зачуде, али након тога су љубазни и лепо реагују – додала је Данијела.

Наредни вашар у Башаиду је 6. августа и уколико сте пропустили овај, отиђите на следећи.

Сладолед омиљена летња посластица

Aleksandra Djuran July 14, 2023

Туристичка организација града трећу годину заредом обележила је Светски дан сладоледа. Овим поводом на Градском тргу окупио се велики број деце на интерактивном дружењу са члановима дечијег позориштанца „Лане“, а они који су знали највише добили су бесплатан сладолед.

Да уживају у омиљеној посластици затекли смо браћу од стрица старијег Филипа и млађег Вука Булатовића. Вук нам је рекао да воли сладолед и да му је то омиљена посластица. Са друге стране деветогоришњи Филип, који живи у Москви, у сладоелду ужива када је у посети бакама и декама.

-Омиљени слаткиш ми је сладолед и то укус орео и плазма. У Русији се он купује у продавницама, а не овако на кугле као у Кикинди. Овај сладолед је пуно лепши, а и има га више, него онај који једем кући – искрен је Филип.

Исти је случај и са Марком Накракућиним који долази из Чачка.

-Сви сладоледи су ми омиљени. Ипак, највише волим пунч са чоколадним преливом и мрвицама. Ове кугле су огромне и зато га волим – казао је Марко.

Четворочлана породица Ковач такође ужива у летњој посластици, а највише петогодишња Александра.

-Омиљени ми је сладолед од јагоде. Једем га сваки дан док је лето, али прво морам да поједем ручак – открила нам је Александра.

Организована је и потрага за сладоледом за нешто старију децу који су уз помоћ кодова постављених на туристичким локацијама долазили до главне награде -сладоледа.

-Лети највише уживамо у сладоледу, а ниједна летња шетња Градским тргом не може да прође без, бар једне кугле сладоледа – истакла је Маријана Мирков из Туристичке организације – Зато смо се и одлучили да обележимо Светски дан сладоледа у чему су нас подржале све локалне сладолеџије које су надалеко познате.

Манифестацију су подржале посласитачрнице „Чери“, „Корзо“, „Сабо“, „Спорт“, „Специјал“ и „Фонтана“. У посластичарници „Ел Кафе“ у Руском Селу омиљена летња посластица поклањана је чији је био рођендан.

Маскенбал у Народној библиотеци подршка читању

Aleksandra Djuran July 14, 2023

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ организован је маскенбал читалачког клубића. Ово је уједно била и завршна свечаност клубића с обзиром на то да ће до септембра на заслужену паузу. Фудбалери, ратници, принцезе, виле, спајдермени, краљеви уживали су у интерактивном програму. Дружењу је присуствово и велики фудбалер Роналдо у кога се маскирао Милан Бркин.

-То ми је омиљен фудбалер и решио сам да будем Роналдо. Мама ми чита и волим приче у којима се деца играју и друже – открио нам је Милан.

Његов другар Урош Чавић био је боксер.

-Бокс је мој омиљени спорт јер су боксери јаки и снажни. Волим да долазим у Библиотеку јер се има пуно радионица и увек чујемо нову причу – рекао је Урош.

Вила из бајке била је Нина Сабо.

-Волим причу о Пепељуги којој су помогле добре виле и моја жеља је била да и ја будем као оне. Виле живе у краљевству и у причама. Омиљена књига ми је „Снежана и седам патуљака“ – сазнали смо од Нине.

Дуња Бркин Трифуновић истакла је да је маскенбал традиција коју подједнако воле и деца и запослени у Библиотеци.

-Деца радо долазе, а посебна је драж то што се, бар на кратко, претварају у своје омиљене јунаке. Поред причања приче, деца су учествовала у језичким играма и квизу. – истакла је Дуња Бркин Трифуновић – Поред жеље да деци приближимо књигу, ово је један од видова наше подршке читању. Циљ нам је да оно што прочитају деца знају и да интерпретирају, да издвоје омиљени лик или део приче. Сва наша деца лако науче да читају, али тешко науче да читају са разумевањем.

Наша саговорница додала је и да подршка читању траје од тренутка кад се дете роди, до одраслог доба.

Успешно пребродили кризу: Одблокиран рачун града- захваљујући домаћинском управљању, финансијској дисциплини и помоћи државе

Jelena Trifunović July 14, 2023

Након нешто више од месец дана, рачун града је, како сазнаје Кикиндски портал, данас одблокиран.

Безмало 220 милиона динара, слило се из градске касе на рачун фирме „3 Д Пројект“ Зорана Милешевића. Половина новца су камате, а половина наплата за спорне грађевинске радове на путу Иђош- Ада, који, како смо већ извештавали, ни данас нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај.

Тежак изазов са којим се суочила актуелна градска власт, успешно и ефикасно је пребродила, захваљујући домаћинском и одговорном управљању, пажљивом планирању и финансијској дисциплини. Од великог значаја, била је и помоћ државе, сазнаје Кикиндски портал. Наиме, обраћање председнику Србије Александру Вучићу и Влади Републике односно Министарству финансија, очекивано, није остало без одјека, те је уследила конкретна финансијска подршка државе. Тиме је евидентно, највиши државни врх још једном потврдио бригу за све грађане и исказао подршку градској власти.

Чињеница је да је блокада рачуна, оправдано, изазвала стрепње великог броја суграђана, најпре буџетских корисника, али и свих оних који било каква давања и исплате очекују из градске касе. А таквих је много. Треба напоменути да су зараде редовно исплаћиване, упркос блокади рачуна, као и да је реализација инвестиција важних за побољшање квалитета живота у нашем граду, успешно настављена.

Такође, супротно очекивањима многих, о насталој ситуацији због блокаде рачуна, први човек града Никола Лукач говорио је отворено и без задршке, баш као и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак, упознајући суграђане са генезом, околностима и детаљима целог случаја. Подсетимо да су се градски челници обратили Врховном суду због ревизије пресуде, док неће одустати ни од кривичних пријава против оних који се сумњиче за злоупотребе које папрено коштају грађане Кикинде.

А шта су то грађани Кикинде управо платили два милиона евра? Да ли је тај позамашан износ новца могао бити уложен у нови вртић, путну инфраструктуру, културу, спорт, младе, социјална давања… И да ли ће, којим случајем, сада бити уложен у Кикинду? Одговор знамо.

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Градски челници сусрешће се са породицом Јурачић у жељи да помогну

Jelena Trifunović July 14, 2023

Најцрње слутње након нестанка суграђанина Радована Јурачића, нажалост су се обистиниле. Породица Јурачић званично је обавештена да је тело нађено код острва Серифос у Грчкој Радован Јурачић (44), након што је то потврдила ДНК анализа.

Упоређивањем генетског материјала Јурачића и његове мајке, утврђено је да је код острва Серифос извучено тело Радована Јурачића.

У тешким тренуцима када се угасила свака нада да је њихов супруг, отац, брат, син, можда, жив, породица се суочава са новом невољом. Немају довољно новца да преузму Радованово тело и допреме га у Кикинду где желе да га сахране.

Породица Јурачић замолила је све оне који су у прилици да им финансијски помогну. Након што упознати са овим случајем, градоначелник и његови сарадници сусрешће се у понедељак преподне са Радовановом супругом, како би изнашли начин да пруже помоћ унесрећеној породици.

Подсетимо, Радован је нестао 29. маја када се око 18 часова укрцао на брод у Атини до острва Кос. Два сата касније, чуо се са супругом Драганом. Како је испричала, позив се прекинуо, веза је била лоша, а њен супруг се од тада више није јављао.

У Грчку је Радован пошао у потрази за послом. Две недеље од пријаве нестанка, тело Кикинђанина пронађено је на стенама код острва Серифос. Претпоставља се да је пао са трајекта, а детаље и околности случаја који је окупирао пажњу домаће, али и јавности у суседној Грчкој, треба да утврди истрага.

Сви који желе да помогну породици Јурачић, новац могу да уплате на рачуне: Драгане Јурачић, ул. Банатска 5а, Кикинда, динарски: 250204005918150020, а девизни: /РС35250204002045121022 .

Светом литургијом и трпезом љубави обележена слава Храма Светих Козме и Дамјана

Igor Crnogorac July 14, 2023

Слава Храма бесребреника Светих Козме и Дамјана у Кикинди данас је, на Светој литургији, окупила велики број верника. Уз старешину Храма, протонамесника Бобана Петровића, богослужило је свештенство Кикиндског намесништва.

Храм Светих Козме и Дамјана ове године обележава 20 година од почетка изградње, подсетио је Петровић.

– За све ове године успели смо да остваримо присан однос с парохијанима, у Храм долазе као у своју кућу, што нам је и била намера. Имамо лепу оазу духовног мира, што и мене и сваког верника који је допринео томе, чини срећним. Поводом јубилеја, по завршетку уређења порте, на јесен планирамо освећење Цркве, што је велика радост за нашу заједницу. За 20 година подигли смо и уредили Храм, изградили смо Парохијски дом у којем ће живети свештеници који ће овде служити, уредили смо Светосавску салу у којој се дружимо са верницима, и једну канцеларију – рекао је Петровић.

Кумови славе, породица Марић, Миле и Бранка са ћеркама Светланом и Јеленом, поклонили су Храму икону Пресвете Богородице.

– Стигли смо из Глине пре 29 година и редовно долазимо у цркву. Зближили смо се са људима овде, велика нам је част да кумујемо Храму – каже Марић.

Ова породица кумство је данас предала браћи и сестрама Вуколић из Кикинде.

Светој литургији присуствовали су челници локалне самоуправе, градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан. После богослужења, у Светосавској сали и у порти Храма приређена је трпеза љубави за вернике.

Идеја о изградњи Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди родила се деведесетих година. Земљиште за изградњу, дар тада Општине Кикинда, освештао је Епископ банатски Хризостом на празник посвећен бесребреницима Светим Козми и Дамјану 1996. године, када је и постављен камен темељац.

Храм је, у савременом неовизантијском стилу, пројектовао Димитрије Маринковић из Панчева. Одбор за изградњу оформљен је 2003. године, када су се и стекли услови за почетак грађевинских радова. Доласком оца Бобана Петровића у Кикинду на чело шесте парохије, 2003. године, започета је изградња Храма Светих Козме и Дамјана.