Grad Arhive | Page 276 of 345

Sa crkve u Bašaidu posle 75 godina ponovo će se čuti crkveno zvono

Aleksandra Djuran July 16, 2023

Mesna zajednica Bašaid u ponedeljak, 17. jula uz Svetu Liturgiju i rezanje slavskog kolača proslavlja crkvenu slavu Svetog Savu sveštenomučenika episkopa Gornjokarlovačkog i Plaškog paroha bašaidskog. U susret slavi na hramu Svetog Nikolaja posle 75 godina podignuto je novo crkveno zvono umesto starog koje se nije oglašavalo od 1948. godine.

-Postojeće zvono puklo je 1948. godine kada je odlukom tadašnjih vlasti oduzeta crkvena imovina – saznajemo od jereja Aleksandra Lekića koji je na službi u Bašaidu. – Od tada pa sve do 2021. godine u parohijskom domu nije se rodilo nijedno dete. Za više od sedam decenija prvo dete koje se rodilo u kući u kojoj živi sveštenik sa porodicom je moj sin Arsenije. Sa svojom suprugom iz Radojeva u Bašaid sam preuzeo službu 2020. godine i počeo da prikupljam donacije za zvono. Zvono je stiglo 2021. godine tokom prepodnevnih sati, a moja supruga porodila se tog poslepodneva.

Zvono je 5. juna ove godine osveštao vladika banatski Nikanor, a ovih dana ono je podignuto na svoje mesto. Oglasiće se sa crkve naredne nedelje čim se ojača konstrukcija i ono bude fiksirano.

-Već nekoliko godina crkva se obnavlja sopstvenim i sredstvima priložnika. Hram je jedan od najvećih u Banatu i prošle i ove godine uređena je fasada, a započeti su i unutrašnji radovi. Potrebno je sanirati plafone i restaurirati freske, što će trajati do kraja godine – napominje jerej Lekić.

Crkva je izgrađena 1833. godine i od tada je dva puta obnavljana 1959. ii 1982. godine. Neophodnje i krečenje kupole i tornja, da se postave novi satovi i behaton. Naš sagovornik nada se da će sve biti završeno tokom naredne godine kada bi bilo organizovano i veliko osvećenje crkve.

Na „Suvača demo festu“ jutro dočekalo više stotina rokera

Igor Crnogorac July 16, 2023

Nije bilo mesta sumnji jer nije bilo moguće da ne uspe – u subotu uveče održan sedmi „Suvača demo fest“, u organizaciji istoimenog Udruženja muzičara, ozbiljno pozicioniran među rok bendovima, ima sve najbolje atribute filozofije rokenrola – sjajnu muziku, vrsne muzičare i, po proceni gostujućih bendova, najbolju publiku na svetu.

Kako je i najavljeno, posle nastupa najmlađih iz Muzičkog centra „Bubamara“ iz Bečeja, stejdž su preuzeli domaćini – kikindski bendovi mladih muzičara, ali i osvedočeni rok majstori, ujedno i selektori Demo festivala, grupa „Frends“.

Usledili su nastupi rok sastava iz Zrenjanina, Bečeja, Novog Sada, Subotice. Pored autorske muzike, svirali su se i hitovi u širokom vremenskom i žanrovskom rasponu – od Arete i Dženis do Adel, od Ismete Krvavac do „Atomskog skloništa“.

„Arhetipovi“ iz Novog Sada jedan su od bendova koji može da se pohvali da u svom sastavu ima generacijski raspon od dvadesetak godina. Svirali su svoju muziku, tvrđeg rok zvuka.

– Mi smo spoj mladosti i iskustva. Imamo više od 15 svojih numera. Prvi put smo na Festivalu, i interesantno nam je da ima raznih generacija. Atmosfera je pitoma, ljudi su civilizovani i uživaju, što nam se jako sviđa. Muzika je jezik jači od predrasuda, kada volimo, slušamo ili zajedno pevamo istu pesmu, razlike ne postoje – zaključuje Zdenko Kadilak, frontmen „Arhetipova“.

Najmlađi vokal na Festivalu, ali sa dugim stažom nastupa na sceni „Bifea 67“ je Andreja Šević iz Kikinde, učenica Srednje muzičke škole u Zrenjaninu. Sa svojim ocem Bodom i njegovim prijateljima iz tvrdog jezgra kikindske rok scene nastupa od sedme godine. Sluša, razume se, rok, ali i metal, i ima ozbiljne planove u svom gradu.

– Nisam nastupila samo na prvom Festivalu. Večeras sam pevala „Džolin“ od Doli Parton i „Crni ples“ grupe „Oktobar 1864“ i veoma sam zadovoljna – kaže Andreja. – Kada završim Akademiju umetnosti u Novom Sadu, planiram da se vratim u Kikindu i da predajem. Što se tiče muzičke karijere, za sada ostajem na stejdžu na kojem sam odrasla, a kasnije ću imati svoj bend i sa njim graditi karijeru.

Sedmi „Suvača demo fest“ pomogli su Grad i, kako je navedeno, mnogi dobri ljudi. Zasluge za odličnu pripremu i realizaciju pripadaju, pre svega, iskusnom muzičaru, idejnom tvorcu, Voji Đukiću i njegovom Udruženju muzičara.

Jedinstveni muzički događaj trajao je do ranih jutarnjih sati i okupio je ispred scene kod Suvače više stotina ljudi. Takođe je otkrio, sudeći po uživanju i na sceni i ispred nje, da poklonici dobrog rok zvuka sjajno istrajavaju, da se rađaju nove generacije rokera i da ima nade za one koji, kako smo saznali, ne pristaju na predrasude. Jer su zajedno, u istoj, baš dobroj pesmi.

Mala škola motonautike drugi put na Starom jezeru

Igor Crnogorac July 15, 2023

Manifestacija „H2O adrenalin“ održava se ovog vikenda u Kikindi na Starom jezeru. U besplatnoj maloj školi motonautike, instruktori iz Motonautičkog kluba „Moto džet“ iz Novog Sada, decu uzrasta od osam do 14 godina uče upravljanju skuterom. Ovaj letnji program je, drugi put, upriličila Turistička organizacija Grada.

– Deca su prošlog leta veoma lepo prihvatila ovu novu aktivnost u toku raspusta i to nas je podstaklo da je organizujemo ponovo. Prošle godine bilo je 150 dece, verujem da će ih ovoga puta biti isto toliko. Svi koji su osetili čari vožnje, došli su ponovo i moći će da kažu da su u svom gradu naučili nešto novo – rekla je Jasmina Milankov, v. d. direktorica Turističke organizacija.

Deca su na skuterima sa instruktorima i, kako kaže Milankova, po nekad za vožnju dolaze u obzir i malo mlađi, ukoliko instruktor proceni da je to bezbedno.

Aleksandar Krevešić, predsednik Motonautičkog kluba, ističe odličnu saradnju sa Gradom i naglašava značaj obuke za vožnju skuterom, jer se ona, često, olako shvata.

– Nepravilno upravljanje skuterom može da bude veoma opasno, što mnogi ne znaju. Greška je kad ljudi odu na more, sednu na skuter i misle da znaju da ga voze. Najčešće greše jer ne znaju da, kada puste gas, plovilom više ne može da se upravlja i tada lako može da dođe do sudara. Pored obuke, mi želimo da postignemo i to da se neko zaljubi u motonautiku kao granu sporta i da počne da se takmiči. Prvo imamo kratku teoretsku obuku, u toku koje pričamo o kulturi ponašanja na vodi. Obuka na skuteru traje četiri sata – kaže Krevešić.

On naglašava da je „Moto džet H2O adrenalin“ već neka vrsta nacionalne škole jer su instruktori iz ovog kluba, tokom leta, svakog vikenda u drugom gradu, na radost mališana koji nisu imali takva iskustva.

Jedan od onih koji je danas imao prvu vožnju je desetogodišnji Filip Čubrilo koji je bio zadovoljan, ali je i priznao da se malo uplašio kada je skuter skretao.

Leon Petrović ima 12 godina i prvi put se na skuteru, uz instruktora, oprobao prošlog leta.

– Bilo je baš super, vožnja je bila jako brza. Najviše mi se svidelo što sam mogao i sam da upravljam – kaže Leon.

Manifestacija traje dva dana. Još sutra, od 13 do 17 sati, iskusni motonautičari biće u našem gradu i čekaće nove zaljubljenike u ovaj sport. U međuvremenu, svoje prve vožnje na vodi, iskusiće svi koji to žele i tako steći lepu uspomenu na leto u svom gradu.

Na „Danu Suvače“ domaćice iz Padeja predstavile hranu, zanate i običaje svog mesta

Igor Crnogorac July 15, 2023

Mekike-langoši, štrudle i pogačice, pesma, ručni radovi, stari zanati i priče ispod oraha obeležili su jubilarni „Dan Suvače“, održan danas u ovom jedinstvenom mlinu na konjski pogon u Kikindi.

Domaćice programa ove godine bile su članice Udruženja žena „Sunce“ iz Padeja. U uvodnom programu nastupila je Ženska pevačka grupa „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva.

Nije slučajno što je upravo udruženje iz Padeja dočekivalo goste – u ovom mestu napravljena je kompletna drvena građa za mlin, a zatim i donesena i montirana u Kikindi 1899. godine. Od tada, mlin je neprestano bio u funkciji, sve do 1945. godine.

Žene iz Padeja su, pored kulinarskih specijaliteta, pripremile i izložbu ručnih radova, organizovale radionicu ukrašavanja predmeta tehnikom dekupaž i predavanje o lekovitom bilju, odnosno predstavljanje proizvoda „Makvala“ iz Padeja, nekadašnje „Mente“.

– Udruženje „Sunce“ nam je jedno od najaktivnijih u opštini. Bave se tkanjem, dekupažom, kulinarstvom, predstavljaju nas na takmičenjima. U opštini Čoka mnogo ulažemo u rad svih udruženja, želimo da sačuvamo tradiciju. Demografski smo dosta stari, ali radimo na infrastrukturi i kulturi, trudimo se da zadržimo mlade – naglasila je Stana Đember, predsednica opštine Čoka i osnivačica Udruženja žena iz Padeja.

Gošće-domaćice iz Padeja pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Suvača nam veoma mnogo znači i ideja manifestacije da predstavimo kulturu, tradiciju i običaje naroda sa ovih prostora – istakao je Lukač. – Naša je obaveza da čuvamo kulturu Banata i to se upravo radi i u ovakvim programima.

Organizator „Dana Suvače“, Narodni muzej Kikinda, ustanovio je program kako bi se popularizovao ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja, rekla je Slavica Gajić, viši kustos-etnolog u Muzeju.

– Suvača je jedini objekat te vrste u Srbiji. Imamo brojne programe – kampove, radionice, dolaze nam posetioci iz čitave Srbije, Mađarske i Rumunije, i mnogobrojne ekskurzije. Sada, posle deset godina, Suvača je mnogo poznatija i o njoj se zna i van granica naše zemlje. Na „Dan Suvače“ sednemo ispod oraha u dvorištu, poslužimo se starinskim specijalitetima i pričamo stare priče. Negujemo tradiciju i zato verujem da će ova manifestacija trajati – sigurna je Gajićeva.

Od kada postoji manifestacija, kao domaćice su se smenjivale članice udruženja iz svih sela koje pripadaju Kikindi. Sada se, kaže Gajićeva, krug zatvorio, i ponovo će, naredne godine, sa svojim rukotvorinama, starim zanatima i pesmom, goste dočekivati domaćice iz jednog od kikindskih sela.

– Sve je veća popularnost Suvače među posetiocima iz drugih krajeva, zato mi je žao što su u Kikindi ljudi malo inertni, i ne dolaze često – dodaje Slavica Gajić. – Naša ideja je da potpuno osposobimo mlin i puštamo ga u pogon, kao što to rade u Sarvašu u Mađarskoj, u kojem to čine jednom godišnje i svojevrsna je atrakcija.

Ovaj spomenik kulture je, inače, otvoren i dostupan posetiocima svakog dana, osim ponedeljkom, od 10 do 16 sati i u njega se uvek može svratiti, posedeti u hladovini ili pod orahom u dvorištu i setiti se nekih davnih vremena čiji duh živi upravo na ovoj adresi.

Vašar u Bašaidu: Sve atraktivniji i bolji

Aleksandra Djuran July 15, 2023

Od marta do oktobra, svake druge nedelje u mesecu, u Bašaidu se organizuje vašar. Ovako je proteklih decenija, a u zadnjih nekoliko okuplja sve više onih koji kupuju i prodaju, dolaze da vide i budu viđeni. Tako je bilo ovog meseca kada je prostor od tri hektara vrveo od ljudi. Nudilo se sve, od igle do lokomotive. Pored odeće, obuće, voća,povrća, sitne i krupne stoke, pribora za kuću posetioci su mogli da kupe alate, nameštaj, ogrev, ali i mašine za poljoprivrednu proizvodnju. Pored prodavaca iz Kikinde i okolnih sela tu su i komšije iz obližnjih gradova, ali i ostalih delova Vojvodine, pa i šire.

Željko Čokanjev iz Zrenjanina, vlasnik je šeširdžijske radnje „Moj šešir“ i kako nam otkriva uvek dolazi sa svojom robom u Bašaid.

-Već 16 godina bavimo se proizvodnjom šešira, a duže od deset dolazimo na bašaidski vašar – saznajemo od Čokanjeva – Iako ne živimo od vašara, ovde dolazimo jer smo u komšiliku i jer nas ovde uvek lepo dočekaju. Radimo šešire za filmove i sveštenike i to nam je najvažnija proizvodnja, a ovde dolazimo prvenstveno jer je uređeno i sređeno, a i kupci nas uvek ispoštuju. Ovo je jedan od boljih vašara u Vojvodini.

Supružnici iz Laćarka kod Sremske Mitrovice prvi put su bili na bašaidskom vašaru.

-Bavimo se proizvodnjom domaćih proizvoda od mesa. Sve pravimo po starim receptima, bez aditiva i bilo kakvih dodataka. Cene su pristupačne, a kupaca ima. Ovo je porodična proizvodnja i šira familija je uključena u nju. Prezadovoljni smo kako je u Bašaidu. Mesto je malo, ali je sve uređeno. Doći ćemo i narednog meseca sigurno – rekli su nam

A kakav je to vašar bez muzike. Danijela iz Novog Sada obučena u banatsku nošnju uz zvuke violine doprinela je da atmosfera i kupaca i prodavaca bude lepša i veselija.

-Bila sam jednom prošle godine i svidelo mi se. Pored posla bavim se i uličnim sviranjem u Novom Sadu, ali i na većim skupovima poput ovog. Na vašarima nema svađe oko mesta na kom ću svirati što mi se često dešava u Novom Sadu. Kada me vide, prvo se malo začude, ali nakon toga su ljubazni i lepo reaguju – dodala je Danijela.

Naredni vašar u Bašaidu je 6. avgusta i ukoliko ste propustili ovaj, otiđite na sledeći.

Sladoled omiljena letnja poslastica

Aleksandra Djuran July 14, 2023

Turistička organizacija grada treću godinu zaredom obeležila je Svetski dan sladoleda. Ovim povodom na Gradskom trgu okupio se veliki broj dece na interaktivnom druženju sa članovima dečijeg pozorištanca „Lane“, a oni koji su znali najviše dobili su besplatan sladoled.

Da uživaju u omiljenoj poslastici zatekli smo braću od strica starijeg Filipa i mlađeg Vuka Bulatovića. Vuk nam je rekao da voli sladoled i da mu je to omiljena poslastica. Sa druge strane devetogorišnji Filip, koji živi u Moskvi, u sladoeldu uživa kada je u poseti bakama i dekama.

-Omiljeni slatkiš mi je sladoled i to ukus oreo i plazma. U Rusiji se on kupuje u prodavnicama, a ne ovako na kugle kao u Kikindi. Ovaj sladoled je puno lepši, a i ima ga više, nego onaj koji jedem kući – iskren je Filip.

Isti je slučaj i sa Markom Nakrakućinim koji dolazi iz Čačka.

-Svi sladoledi su mi omiljeni. Ipak, najviše volim punč sa čokoladnim prelivom i mrvicama. Ove kugle su ogromne i zato ga volim – kazao je Marko.

Četvoročlana porodica Kovač takođe uživa u letnjoj poslastici, a najviše petogodišnja Aleksandra.

-Omiljeni mi je sladoled od jagode. Jedem ga svaki dan dok je leto, ali prvo moram da pojedem ručak – otkrila nam je Aleksandra.

Organizovana je i potraga za sladoledom za nešto stariju decu koji su uz pomoć kodova postavljenih na turističkim lokacijama dolazili do glavne nagrade -sladoleda.

-Leti najviše uživamo u sladoledu, a nijedna letnja šetnja Gradskim trgom ne može da prođe bez, bar jedne kugle sladoleda – istakla je Marijana Mirkov iz Turističke organizacije – Zato smo se i odlučili da obeležimo Svetski dan sladoleda u čemu su nas podržale sve lokalne sladoledžije koje su nadaleko poznate.

Manifestaciju su podržale poslasitačrnice „Čeri“, „Korzo“, „Sabo“, „Sport“, „Specijal“ i „Fontana“. U poslastičarnici „El Kafe“ u Ruskom Selu omiljena letnja poslastica poklanjana je čiji je bio rođendan.

Maskenbal u Narodnoj biblioteci podrška čitanju

Aleksandra Djuran July 14, 2023

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ organizovan je maskenbal čitalačkog klubića. Ovo je ujedno bila i završna svečanost klubića s obzirom na to da će do septembra na zasluženu pauzu. Fudbaleri, ratnici, princeze, vile, spajdermeni, kraljevi uživali su u interaktivnom programu. Druženju je prisustvovo i veliki fudbaler Ronaldo u koga se maskirao Milan Brkin.

-To mi je omiljen fudbaler i rešio sam da budem Ronaldo. Mama mi čita i volim priče u kojima se deca igraju i druže – otkrio nam je Milan.

Njegov drugar Uroš Čavić bio je bokser.

-Boks je moj omiljeni sport jer su bokseri jaki i snažni. Volim da dolazim u Biblioteku jer se ima puno radionica i uvek čujemo novu priču – rekao je Uroš.

Vila iz bajke bila je Nina Sabo.

-Volim priču o Pepeljugi kojoj su pomogle dobre vile i moja želja je bila da i ja budem kao one. Vile žive u kraljevstvu i u pričama. Omiljena knjiga mi je „Snežana i sedam patuljaka“ – saznali smo od Nine.

Dunja Brkin Trifunović istakla je da je maskenbal tradicija koju podjednako vole i deca i zaposleni u Biblioteci.

-Deca rado dolaze, a posebna je draž to što se, bar na kratko, pretvaraju u svoje omiljene junake. Pored pričanja priče, deca su učestvovala u jezičkim igrama i kvizu. – istakla je Dunja Brkin Trifunović – Pored želje da deci približimo knjigu, ovo je jedan od vidova naše podrške čitanju. Cilj nam je da ono što pročitaju deca znaju i da interpretiraju, da izdvoje omiljeni lik ili deo priče. Sva naša deca lako nauče da čitaju, ali teško nauče da čitaju sa razumevanjem.

Naša sagovornica dodala je i da podrška čitanju traje od trenutka kad se dete rodi, do odraslog doba.

Uspešno prebrodili krizu: Odblokiran račun grada- zahvaljujući domaćinskom upravljanju, finansijskoj disciplini i pomoći države

Jelena Trifunović July 14, 2023

Nakon nešto više od mesec dana, račun grada je, kako saznaje Kikindski portal, danas odblokiran.

Bezmalo 220 miliona dinara, slilo se iz gradske kase na račun firme „3 D Projekt“ Zorana Mileševića. Polovina novca su kamate, a polovina naplata za sporne građevinske radove na putu Iđoš- Ada, koji, kako smo već izveštavali, ni danas nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj.

Težak izazov sa kojim se suočila aktuelna gradska vlast, uspešno i efikasno je prebrodila, zahvaljujući domaćinskom i odgovornom upravljanju, pažljivom planiranju i finansijskoj disciplini. Od velikog značaja, bila je i pomoć države, saznaje Kikindski portal. Naime, obraćanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike odnosno Ministarstvu finansija, očekivano, nije ostalo bez odjeka, te je usledila konkretna finansijska podrška države. Time je evidentno, najviši državni vrh još jednom potvrdio brigu za sve građane i iskazao podršku gradskoj vlasti.

Činjenica je da je blokada računa, opravdano, izazvala strepnje velikog broja sugrađana, najpre budžetskih korisnika, ali i svih onih koji bilo kakva davanja i isplate očekuju iz gradske kase. A takvih je mnogo. Treba napomenuti da su zarade redovno isplaćivane, uprkos blokadi računa, kao i da je realizacija investicija važnih za poboljšanje kvaliteta života u našem gradu, uspešno nastavljena.

Takođe, suprotno očekivanjima mnogih, o nastaloj situaciji zbog blokade računa, prvi čovek grada Nikola Lukač govorio je otvoreno i bez zadrške, baš kao i predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke Stanislava Hrnjak, upoznajući sugrađane sa genezom, okolnostima i detaljima celog slučaja. Podsetimo da su se gradski čelnici obratili Vrhovnom sudu zbog revizije presude, dok neće odustati ni od krivičnih prijava protiv onih koji se sumnjiče za zloupotrebe koje papreno koštaju građane Kikinde.

A šta su to građani Kikinde upravo platili dva miliona evra? Da li je taj pozamašan iznos novca mogao biti uložen u novi vrtić, putnu infrastrukturu, kulturu, sport, mlade, socijalna davanja… I da li će, kojim slučajem, sada biti uložen u Kikindu? Odgovor znamo.

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Gradski čelnici susrešće se sa porodicom Juračić u želji da pomognu

Jelena Trifunović July 14, 2023

Najcrnje slutnje nakon nestanka sugrađanina Radovana Juračića, nažalost su se obistinile. Porodica Juračić zvanično je obaveštena da je telo nađeno kod ostrva Serifos u Grčkoj Radovan Juračić (44), nakon što je to potvrdila DNK analiza.

Upoređivanjem genetskog materijala Juračića i njegove majke, utvrđeno je da je kod ostrva Serifos izvučeno telo Radovana Juračića.

U teškim trenucima kada se ugasila svaka nada da je njihov suprug, otac, brat, sin, možda, živ, porodica se suočava sa novom nevoljom. Nemaju dovoljno novca da preuzmu Radovanovo telo i dopreme ga u Kikindu gde žele da ga sahrane.

Porodica Juračić zamolila je sve one koji su u prilici da im finansijski pomognu. Nakon što upoznati sa ovim slučajem, gradonačelnik i njegovi saradnici susrešće se u ponedeljak prepodne sa Radovanovom suprugom, kako bi iznašli način da pruže pomoć unesrećenoj porodici.

Podsetimo, Radovan je nestao 29. maja kada se oko 18 časova ukrcao na brod u Atini do ostrva Kos. Dva sata kasnije, čuo se sa suprugom Draganom. Kako je ispričala, poziv se prekinuo, veza je bila loša, a njen suprug se od tada više nije javljao.

U Grčku je Radovan pošao u potrazi za poslom. Dve nedelje od prijave nestanka, telo Kikinđanina pronađeno je na stenama kod ostrva Serifos. Pretpostavlja se da je pao sa trajekta, a detalje i okolnosti slučaja koji je okupirao pažnju domaće, ali i javnosti u susednoj Grčkoj, treba da utvrdi istraga.

Svi koji žele da pomognu porodici Juračić, novac mogu da uplate na račune: Dragane Juračić, ul. Banatska 5a, Kikinda, dinarski: 250204005918150020, a devizni: /RS35250204002045121022 .

Svetom liturgijom i trpezom ljubavi obeležena slava Hrama Svetih Kozme i Damjana

Igor Crnogorac July 14, 2023

Slava Hrama besrebrenika Svetih Kozme i Damjana u Kikindi danas je, na Svetoj liturgiji, okupila veliki broj vernika. Uz starešinu Hrama, protonamesnika Bobana Petrovića, bogoslužilo je sveštenstvo Kikindskog namesništva.

Hram Svetih Kozme i Damjana ove godine obeležava 20 godina od početka izgradnje, podsetio je Petrović.

– Za sve ove godine uspeli smo da ostvarimo prisan odnos s parohijanima, u Hram dolaze kao u svoju kuću, što nam je i bila namera. Imamo lepu oazu duhovnog mira, što i mene i svakog vernika koji je doprineo tome, čini srećnim. Povodom jubileja, po završetku uređenja porte, na jesen planiramo osvećenje Crkve, što je velika radost za našu zajednicu. Za 20 godina podigli smo i uredili Hram, izgradili smo Parohijski dom u kojem će živeti sveštenici koji će ovde služiti, uredili smo Svetosavsku salu u kojoj se družimo sa vernicima, i jednu kancelariju – rekao je Petrović.

Kumovi slave, porodica Marić, Mile i Branka sa ćerkama Svetlanom i Jelenom, poklonili su Hramu ikonu Presvete Bogorodice.

– Stigli smo iz Gline pre 29 godina i redovno dolazimo u crkvu. Zbližili smo se sa ljudima ovde, velika nam je čast da kumujemo Hramu – kaže Marić.

Ova porodica kumstvo je danas predala braći i sestrama Vukolić iz Kikinde.

Svetoj liturgiji prisustvovali su čelnici lokalne samouprave, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan. Posle bogosluženja, u Svetosavskoj sali i u porti Hrama priređena je trpeza ljubavi za vernike.

Ideja o izgradnji Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi rodila se devedesetih godina. Zemljište za izgradnju, dar tada Opštine Kikinda, osveštao je Episkop banatski Hrizostom na praznik posvećen besrebrenicima Svetim Kozmi i Damjanu 1996. godine, kada je i postavljen kamen temeljac.

Hram je, u savremenom neovizantijskom stilu, projektovao Dimitrije Marinković iz Pančeva. Odbor za izgradnju oformljen je 2003. godine, kada su se i stekli uslovi za početak građevinskih radova. Dolaskom oca Bobana Petrovića u Kikindu na čelo šeste parohije, 2003. godine, započeta je izgradnja Hrama Svetih Kozme i Damjana.

Град