Град

Сова патрола (14)

Најважнији део „Совембра“, целомесечне манифестације којом се жели добродошлица совама у наш град, њихово највеће зимовалиште на свету, одвијао се данас, када су, у преподневним сатима, основци из Кикинде и Зрењанина формирали „Сова патролу“ и бројали ове птице у крошњама на Тргу. Припадници патроле најбоље познају сове јер су, истовремено, и учесници квиза који се, такође, одржава данас.

– Иначе у школи, у настави, једва споменемо сове, али ми смо се припремали за квиз и много тога смо научили. Најзанимљивије су ми гвалице, то су избљувци сова у којем се налазе кости и перје, све што сова не може да свари из оброка – каже Филип Тунић, ученик шестог разреда Основне школе „Свети Сава“.

Његовој другарици из разреда, Наташи Ђурин, најинтересантније је како сове уравнотежују своју популацију.

– Сове су корисне јер балансирају број глодара. Такође, ако има више глодара, те године и сове имају више младунаца – објашњава Наташа.

Још један члан овог тима, Вукашин Булајић, има и своју омиљену сову.

– Сове су ми јако слатке због наранџастих очију и ушију, које и нису уши, него ушке, што је само украс, док су им уши са стране – каже Вукашин. – Мени се највише свиђа кукувија, најлепша је.

Више десетина ђака у бројању су предводили орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са извршним директором Друштва, Миланом Ружићем, који је први наш град препознао као град сова.

– Одушевљен сам јер смо у најужем делу Трга пребројали 150 сова, остаје да завршимо бројање у околним двориштима. Вегетација је још увек велика, лишће још не опада и то нам доста отежава бројање – каже Ружић. – Процена је да, овог момента, у Кикинди има око 230 сова, то је више него ранијих година. Птице су ту, мирне су, навикле су на људе. Уз то, деца сваке године све више знају о њима, имају мотивацију и желе да сачувају природу. Кикинђани су савршени домаћини, нема места у свету које је битније од Кикинде за сове и то је глобално позната ствар.

Ружић додаје да су за децембар већ најављене две групе туриста из Велике Британије, као и да су туристичке туре за посету совама за наредну годину већ распродате. Сада морамо да водимо рачуна да не буде превише људи како се птице не би узнемиравале, додаје Ружић.

Данашњој акцији на тргу присуствовали су и градски челници.

– Само у Кикинди је новембар „совембар“ јер смо по совама познати у целом свету – подсетио је Младен Богдан. – Оне обитавају у нашем граду јер им прија атмосфера, а наш слоган и јесте да је Кикинда град добрих људи. Сви који желе да дођу у наш град су добродошли и свим организаторима ове туристичке манифестације пружамо подршку.

Богдан је додао да је жеља Града да млађе генерације учествују у оваквим манифестацијама на којима уче да чувају своју околину и како би ово знање и свест о томе преносили генерацијама које долазе.

Највише малих ушара – утина избројано је 2009. године. Тада их је било 743. На једном стаблу “скућило” се чак њих 145, тешких укупно 33 килограма.

1266515_10200774866398449_1756570176_о

Опанчарка Мирна Рацков и иконописац Сандра Станковић ускоро ће понети знак „Најбоље из Војводине”. Ознака квалитета је заправо  признање свима онима који, у областима којима се баве, достижу и престижу не само домаће већ и европске стандарде. Додељује је Покрајински секретаријата за привреду и туризам, а нашим суграђанка биће уручено у среду, 29. новембра у Влади Војводине.

Подсетимо Мирна Рацков једина је жена опанчарка у Србији, власница је занатске радње „Маца папучарица”. Бави се израдом опанака и обуће за фолклор, а осим са домаћим културно-уметничким друштвима сарађује и са иностранством тако да однедавно њене опанке носи и чланови српског друштва у Бечу. Позната је и њена сарадња са филмском индустријом те је тако израђивала опанке за серије и филмове међу којима су најпознатији „Корени”, „Краљ Петар Први”, „Дјеца с Козаре” и „Константиново раскршће”. Између осталих признања, добитница је и награде „Јунаци микробизниса 2023″.

Иконописац Сандра Станковић ради канонске иконе уз благослов Српске православне цркве и носилац је сертификата старих заната. Њене иконе део су многих домова и цркава, а готово 3.000 до сада урађених икона красе бројне храмове у земљи и иностранству, Српску цркву у Сарајеву трајно улепшава стална поставка њених радова – Српске краљице и принцезе. Посебно је поносна на иконостас који је урадила у Храму светих Козме и Дамјана, али и на осликавање црквице на Водицама. Тренутно израђује и иконе за манастир Преображење  Господње у Црној Гори.

Знак се додељује у области производа, услуга, програма односно манифестација, и у категорији стари занати. Да се у Кикинди стари занати негују потврђују и наше две суграђанке јер су од укупно три додељена признања два стигла у наш град.

 

369060995_1018301469376873_8759852041874101599_н

Члановима Добровољног ватрогасног друштва из Башаида уручено  специјално возило „махиндра” које ће омогућити брже и лакше интервенисање на терену.  Жељко Пејин, председник  ДВД Башаид истиче да је са овим возилом друштво максимално опремљено. У такозвано навално возило, које је било у лошем стању, и опрему  уложено је око 600.000 динара.

-Већ неко време инсистирали смо на томе да добијемо ово возило и захваљујући ангажовању Савета Месне заједнице и локалне самоуправе сада смо употпуности спремни да помогнемо када је најтеже. „Махиндра“ садржи пумпу високог притиска са 300 литара воде, док на обичној пумпи замењује 3.000 литра воде. Поред тога са овим возилом лакше ћемо прићи теже приступачним теренима на којима избије пожар – појаснио је Пејин.

Примопредаји  возила присуствовали су Никола Лукач, градоначелник Кикинде, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и Небојша Јованов, члан Градског већа. Овом приликом градоначелник Лукач прецизирао је да  је локална самоуправа поуздан партнер на ког свако добровољно ватрогасно друштво може да рачуна.

-Огроман је значај добровољних ватрогасних друштава и у протеклих неколико година сви заједно потрудили смо се да  спремност, али и опремљеност буде знатно боља него што је била. Свим добровољним ватрогасцима захваљујем се на пожртвованости и томе што су увек ту да заједно са професионалним ватрогасцима помогну. Локална самоуправа је ту  да им изађе у сусрет и обезбеди им опрему за коју они искажу потребу. Башаидски ватрогасци једни су од најорганизованијих на територији Града и својим ангажовањем и снагама, а уз помоћ Месне заједнице, недавно су адаптирали комплетан Ватрогасни дом – напоменуо је Никола Лукач.

Ватрогасци из Башаида неретко помажу својим комшијама у околним селим и граду, али и у општинама Нови Бечеј, Зрењанин и Житиште.

-Увек смо ту да помогнемо и одазивамо се свим позивима. Осим „махиндре“ имамо и возило ФАП, као и трактор са цистерном од 7.000 литара воде – додао је Жељко Пејин

Башаидско ватрогасно друштво има 19 добровољаца и 20 омладинаца. Сваки од њих опремљен употпуности је опремљен оделима и неопходном опремом. У овој години чланови су помогли у гашењу пет пожара од којих је четири било на отвореном, а један је био у селу. Три пута годишње ватрогасци обиђу село и разговарају са мештанима о превентиви и шта могу да ураде да до пожара не дође.

 

 

ДОМ ЗДРАВЉА

Дом здравља 2018. године добио је акредитацију и од тада сваке године установу обилазе чланови Агенције за акредитацију. Контролне посете су важне како би се утврдило да ли се ради по прописаним стандардима и које евентуалне недостатке треба уклонити, сазнајемо од директорице др Биљане Марковић.

-Недавно смо имали четврту контролну посету, а у закључку који нам је стигао ових дана стоји да тимови, руководство и сви запослени успешно примењују све законом прописане стандарде. Акредитација је заправо процес , а чланови комисије прате квалитет нашег рада   и процењују колико су квалитетне наше услуге према пацијентима. Пошто су оцене добре и осећај је леп за све нас који радимо у Дому здравља и трудимо се да суграђанима пружимо најбољу могућу здравствену негу – истакла је др Марковић.

Дом здравља акредитацију је добио на седам година и сви запослени су у обавези да испуњавају прописане стандарде.

-Потребно је да радимо квалитетно и да не заостајемо за новим стандардима и процедурама. Решење које нам је стигло потврдило је оно што су нам чланови комисије приликом провере рекли, а то је добар општи утисак о раду наше установе , као и чињеница да смо сви заједно допринели унапређењу акредитационих стандарда, што је и наша обавеза – додала је наша саговорница.

Комисија сагледава целокупну ситуацију од кадрова, преко простора у ком се налазе амбуланте, до тога колико се сви укључују у то да се побољша здравствена заштита.

-Од саме акредитације, до данас имали смо пуно изазова, првенствено ту мислим на пандемију корона вирусом. Ту је и константан проблем са кадровима јер немамо младих лекара, а старији одлазе у заслужену пензију. То није проблем само кикиндског, него малтене свих домова здравља у мањим местима у нашој земљи – напоменула је др Биљана Марковић.

Конкурс за пријем нових лекара константно је отворен, а тренутно су  на специјализацији четири лекара из опште медицине, две докторке из педијатрије, једна докторка из стоматологије и додељена је још једна.

Диспанзер за жене у новом простору

Диспанзер за жене из садашње зграде коју дели са Медицином рада биће пресељен у некадашњи Антитуберкулозни диспанзер болеснике. Пројектна документација је завршена и очекивања су да ће и радови почети како би се простор адаптирао за потребе гинекологије. У прво време Диспанзер за жене имаће две амбуланте за прегледе, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију. Биће места и за чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно.

Совембар ликовни конкурс (1)

Радионице, такмичења у знању, изложбе, предавања, део су едукативне манифестације „Совембар“ Туристичке организације Града која траје већ 11 година. Ове године, четврти пут, у сарадњи са Центром за стручно усавршавање, организован је и ликовни конкурс за малишане у вртићима, на тему „Сова ушара – редован гост нашег града“.

Да су деци сове веома занимљиве и радо их цртају, показује и податак да је на конкурс стигло чак 211 ликовних радова.

– Одушевљени смо радовима и дечијом маштом која је невероватна. Сваке године нам стижу друкчији радови и драго нам је што се одазвала већина вртића – каже Гордана Трнић из Центра за стручно усавршавање.

Додела награда најбољима уприличена је вечерас, у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Хол је био испуњен младим уметницима, али неки од њих били су помало и забринути.

– Ми смо у вртићу одлучили да цртамо сове и лепу награду сам добила, зато сам срећна. Али сове никад да дођу – поверила нам се петогодишња Мина Вуксановић.

Мина је међу лауреатима које је одабрао жири у којем су радиле академик Мирјана Којић и Маријана Мирков из Туристичке организације.

– Конкурс је један сегмент „Совембра“ који организујемо заједно са малишанима управо у месецу у којем су наше сове ушаре одлучиле да Кикинда постане највећа престоница сова на свету. Стигло је много изузетних радова и поново нам је било тешко да одлучимо које да наградимо. Доделили смо десет појединачних признања и три похвале за колекције радова – рекла је Маријана Мирков.

За појединачне радове, награђени су: Тадија Малогајски из вртића „Бамби“, Уна Рацков из вртића „Плави чуперак“, Сташа Бубуљ, Стефан Стајић, Јакша Јовановић и Митра Периз из вртића „Колибри“, Алексеј Станаћев, вртић „Пчелица“, Марсел Калањош из ОШ „6. октобар“, Милош Шугић из „Микија“, Мирна Божић из вртића „Ластавица из Банатског Великог Села. За колекције радова похваљени су васпитачи: Тијана Палатинуш и Тијана Француски из „Колибрија“, Драгослав Танацков и Мирјана Станишић из вртића „Мики“ и Јасмина Демић из вртића „Пчелица“.

Најуспешнији малишани добили су материјал за сликање и цртање, слаткише и књиге „Буквар вештина и врлина“ које је поклонила ауторка, наша суграђанка Десанка Ристић. Пре доделе награда своје едукативне, тематске, „тихе књиге“ представиле су Снежана Милићев и Снежана Будимир.

У наставку програма „Совембра“ за петак је заказана прва „Сова патрола“. Бројање сова на градском тргу трајаће од 10.30 до 12 сати, када ће, у сали „Партизана“, почети финале квиза „Шта знамо о совама“ за основце. Такође у „Партизану“ биће, од 10 до 16 сати, постављена изложба ликовних радова основаца и средњошколаца.

Од 13 сати, у Културном центру, књигу “Птице Србије и Европе – водич за распознавање” представиће Милан Ружић, главни уредник књиге и директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

401066412_3261829994115153_4100463251669275014_н

Председник Привредне коморе француске регије Вал Доаз и заменик председника Привредне коморе Париза Пјер Кишли и председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић боравили су у радној посети нашем Граду приликом које су се састали са градоначелником Николом Лукачем, његовим сарадницима, представницима компанија „Ле Белиер“, „Мекафор” и Регионалне привредне коморе. Овом приликом представљени су привредни потенцијали Кикинде.

-Драго ми је што сам у Кикинди за коју ме вежу и родбинске везе. Сарадња Привредне коморе Војводине и Вал Доаза  започета је пре пет година и корак по корак напредујемо ка што бољем повезивању компанија из две земље. Пољопривреда је примарна овом делу Баната и у Вал Доазу имамо велике пројекте који се односе на ову привредну грану.  Ово је моја прва посета вашем Граду и након што сагледам све потенцијале које имате потрудићу се да анимирам компаније из Француске. Градоначелника Лукача позвао сам да нас посети и да још више продубимо сарадњу – рекао је Кишли.

Представници Вал Доаза велики су пријатељи Србије и жеља им је да се што више приближе нашим привредницима, додао је Бошко Вучуревић.

-Сигуран сам да ћемо у будућности пуно сарађивати. У центру Вал Доаза је највећи аеродрум у Европи Шарл де Гол, тако да је највећи део привреде везан за авио индустрију. Кикинда има традицију аутомобилске индустрије што може бити добра веза. Овакве посете стварају добар привредни амбијент – напоменуо је Вучуревић

У Кикинди послују две француске компаније „Мекафор“ и „Ле Белијер“ којима је градска управа одличан партнер, рекао је градоначелник Никола Лукач.

-Представили смо наше потенцијале, добру сарадњу са „Мекафором“ и „Ле Белијером“ који послују у нашој средини, као и спремност да помогнемо свим инвеститорима који дођу у наш град. Кикинда има дугу традицију у аутомобилској индустрији, али и у другим браншама и то је определило делегацију из Француске да нас посети. У „Мекафору“ се већ производе делови за авио индустрију и сигуран сам да ће наш гост из Француске представити нашу средину као добро место за улагање и инвестирање. Сигуран сам да ће пуно допринети и изградња брзе саобраћајнице, али и близина Европској унији – прецизирао је Лукач.

За првих десет месеци из Војводине је извежено добара вредних око осам милијарди евра за Француску. У односу на исти период прошле године то је раст од четири процената.

Зелени квиз (2)

“Зелени квиз – покажи свету како чуваш планету” намењен ученицима петог и шестог разред данас је, у Културном центру, имао своје треће издање. Ради унапређења односа младих према заштити животне средине и одрживом развоју организује га Покрет горана у сарадњи са ВШССОВ и Канцеларијом за младе, и уз подршку Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

Највише знања данас су показали ученици Основне школе „Ђура Јакшић“. Други су били ђаци из Школе „Свети Сава“, а трећепласирана је екипа ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша“.

Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсетила је да је еколошка едукација и буђење еколошке свести дуготрајан процес.

– Веома је важно упознати природу, научити на који начин треба да је штитимо и зато Секретаријат подржава сваки вид едукације и сарадњу са удружењима и покретима – рекла је Наранчићева.

За учешће у квизу ове године пријавиле су се, поред првопласираних, и школе:  школе: „Васа Стајић“ из Мокрина, „Мора Карољ“ из Сајана, „Први октобар“ из Башаида и „Фејеш Клара“. Пријављивање је било добровољно, тако да честитке припадају свима који су уложили труд да се посвете екологији у ваннаставним активностима.

– Циљ је ширење еколошке свести младих. Ове године имали смо велико интересовање основних школа. Сви учесници добили су младе саднице листопадног дрвећа, а финалисти „зелене ваучере“ за које могу да купе саднице дрвећа или цвећа – рекла је Невена Месарош Оличков, председница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде.

Организовање квиза финансира Покрајински секретаријат за спорт и омладину.

Козарци и Наса куца

Чланице Удружења жена „Нови Козарци“ посетиле су данас кориснике Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите, „Наше куће“, и уручиле им вредан поклон.

– Хуманитарним активностима бавимо се већ 40 година, а такмичење у прављењу пита, „Питијаду“, организовале смо ове године 13 пут. Сваки пут направимо „питу за Гиниса“ и новац од њене продаје на манифестацији дајемо у хуманитарне сврхе. Ове године пита је била дуга 30.53 метара и сакупиле смо 15 хиљада динара које смо одлучиле да поклонимо корисницима „Наше куће“ – казала је Боја Ољача, председница Удружења.

Захваљујући на поклону, в. д. директорица Центра, Николета Павлов, објаснила у шта су решили да уложе добијени новац.

– Купили смо „блутут“ звучник који ћемо моћи да користимо када идемо у продаје или имамо неке активности напољу. Ми имамо звучнике, али су тешко преносиви и увек морамо да позајмљујемо струју да бисмо их активирали на отвореном простору. Сада ће све то бити много лакше, моћи ћемо увек да имамо музику. Можда ћемо правити и свирке на отвореном. Моћи ћемо на више начина да га користимо – рекла је Павлова.

За кориснике Дневног боравка који увек с радошћу примају госте овај дан био је  посебан и због чувених козарачких пита које су им донеле хумане чланице Удружења „Нови Козарци“.

Зимска слузба (1)

Градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације Небојша Јованов присуствовали су данас смотри Зимске службе.

– Ово је само део механизације која ће бити на располагању – рекао је Јованов. – Набављене су и довољне количине соли и каменог агрегата за четири до пет интервенција, колико је уобичајено. Поступаће се према усвојеном плану рада Зимске службе за 2023/2024. годину, уз поштовање приоритета одржавања. Први приоритет су здравствене установе – Болница, домови здравља, а затим ће се чистити остале улице према приоритету и временским условима.

Да је све спремно за одржавање саобраћајница у зимским условима потврдио је и директор „Градитеља“, Драгољуб Шугић.

– „Градитељ“ је у конзорцијуму са фирмом „Војпут“ из Суботице добио посао одржавања путева у Кикинди и машине су спремне. Према плану Зимске службе овде су три камиона са посипачима, једна комбинована машина са плугом и посипачем и додатно смо убацили тракторе да бисмо олакшали радове у случају залеђених саобраћајница и већих падавина, када ће бити активиран и грејдер – рекао је Шугић.

Како је наглашено, у магацинима је 150 тона путне соли и 30 тона хладне асфалтне масе за крпљење ударних рупа у зимском периоду. Планом рада утврђено је да Зимска служба одржава путеве првог и другог приоритета у граду и ван њега у дужини од око 130 километара, све до краја марта. Некатегорисани путеви трећег приоритета биће чишћени у случају већих падавина и ванредног стања.

ДСЦ_3457

У Центру за стручно усавршавање је реализован, шести камп „Кикод клуб“, финансирао Покрајински секретаријат за  образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице. Овогодишњи камп је још један допринос развоју дечије креативности и развијању вештина кроз реализацију радионица „Креирај свој плакат“. Коришћењем онлајн ресурса, ученици су заједно са професорима Тањом Радованом и Арпадом Пастором дизајнирали плакате на задате теме кроз које су развијали своју самосталност и креативност. Уживали су у квалитетно проведеном времену и резултатима свог рада. Примена дизајна током школовања али и у свакодневном животу представљена је на овим радионицама.

Циљ пројекта „Пролећни камп Кикод клуб“ је организовано и стручно вођено слободно време ученика у ваннаставном периоду. Квалитетно осмишљавање времена и организација активности за ученике кроз упознавање онлајн ресурса на лак и забаван начин. Радионице су реализоване са ученицима кикиндских основних школа и Економско-трговинске школе у Кикинди.