Град

кесељ бвс

Државни секретар у Министарству спорта Марко Кешељ, са градоначелником Николом Лукачем и његовим сарадницима, присуствовао је тренингу фудбалских клубова „Делија“ из Мокрина и „Козара“ из Банатског Великог Села. Овом приликом истакао је да Министарство спорта Републике Србије препознаје и мање средине као и да су сви спортски клубови подједнако важни.

-Драго ми је што сам упознао ову дивну децу и хвала свима на изузетном гостопримству. Министарство спорта на територији целе Србије организује акцију којом желимо да покажемо да не постоје велики и мали спортски клубови. Важно нам је свако дете и за његов развој важно је да омогућимо да свако може да се бави спортом. Акцију ћемо наставити и у наредном периоду јер желимо да свако дете у Србији има што боље услове за бављење спортом. Овом приликом уручили смо клубовима лопте и спортску опрему  са жељом да је што пре потроше. То ће значити да су вредно радили и тренирали, а Министарство и локалне самоуправе су ту да брину о њиховом развоју и да им обезбедимо нову опрему и још боље услове – рекао је Кешељ.

Градоначелник Лукач додао је да се наставља обилазак  свих такозваних малих  фудбалских клубова који раде на територији Града.

-Хвала Марку Кешељу на донацији, али и на томе што је свим малишанима указао на важност бављења спортом. Свима нам пуно значи када нас посети врхунски спортиста који је бранио боје Србије. То што се брине о клубовима значи свој деци која проводе време тренирајући, али и тренерима. Опрема која је донирана биће мотив више деци да се посвете тренинзима и буду још бољи. Сигуран сам да је разговор са прослављеним кошаркашем у некоме од деце пробудио жељу да  буде врхунски спортиста. Локална самоуправа, републички и покрајински органи раде на томе да услови за бављење спортом буду за све исти, али и доступни. На нама је да промовишемо здраве стилове живота и да децу од малих ногу привучемо да се баве спортом – прецизирао је Никола Лукач.

Предаји опреме присуствовали су чланови Градског већа Небојша Јованов и Драган Пецарски, као и чланови савета обе месне заједнице. У име деце на донацији су захвалили Даријан Симић, председник ФК „Делија“ и Никола Никић, председник ФК „Козара“.

-Ово је значајна донација за наш клуб. За нас је ово велики дан јер је требало за оволики број деце обезбедити спортску опрему. Сада смо у потпуности опремљени за пролећни део првенства, а лопте и реквизити пуно ће значити за одржавање тренинга и бољи рад са децом. Можемо да се похвалимо да имамо 90 деце која тренирају у оквиру млађе и старије школице фудбала, имамо млађе пионире, кадете и сениорску екипу. Имамо више од 130 активних играча – навео је Симић.

Никић је додао да је опрема дошла у прави час.

-У нашем клубу имамо 60 деце и сви они су добили спортску опрему. Велика нам је част што су нас посетили Марко Кешељ и градоначелник Лукач и малишане мотивисали да још више раде и буду још бољи на терену. Опрема нам је значајна ставка и пуно нам значи ова донација – напоменуо је Никола Никић.

Спортску опрему и лопте  недавно су добили и остали фудбалски клубови на територији Града.

 

 

 

 

Јесења садња (5)

Последња овогодишња, јесења садња, у току је у граду и околини, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

– Актуелна је садња ветрозаштитног појаса Мокрин – Млака са 4.400 садница пољског јасена у дужини од осам километара и то у две фазе: шест километара од Мокрина до Падеја и два километра на деоници Млака – Мокрин. За овај посао средства смо добили на конкурсу Министарства за заштиту животне средине – укупно 8.541.000 динара уложили су Министарство и Град – каже Наранчићева и најављује садњу десете, последње, школске шуме у Башаиду.

Садња школских шума започета је 2014 средствима Града, заснивањем засада код ОШ „Жарко Зрењанин“ у Кикинди и до данас су ђаци у свим селима добили своју шуму коју сами одржавају и негују. Садњом у Башаиду биће заокружен циклус и завршен пројекат школских шума.

Такође, у јесењој садњи биће попуњени улични дрвореди у Првом рејону, у улицама Николе Пашића, Браће Лаковић, Николе Тесле и у Југовићевој, биће уређен крак од „Ловца“ према новој фабрици „Банини“, као и игралиште у Партизанској улици ободним зеленилом.

Мирослава Наранчић истиче да је Секретаријат морао, трећи пут да, са 800 садница пирамидалних храстова попуњава ветрозаштитни појас на Бочарском путу због несавесних корисника пољопривредног земљишта који га стално уништавају.

Укупно је, у јесењу садњу, рачунајући и средства по конкурсу Министарства, уложено око девет милиона динара. Садња се наставља у јануару, средствима локалне самоуправе за 2024. годину, кажу у Секретаријату.

 

саобрацајна полиција 3

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су две особе задобиле лакше телесне повреде. Настала је материјална штета у износу од 70 хиљада динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због: радње возилом и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 26 учесника у саобраћају и издато је 76 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 11 возача, од чега је шесторо задржано у трајању до 12 сати јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила, односно, имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 24 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 39 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 94 осталих прекршаја.

Вакцина против сезонског грипа још увек има у амбулантама, бесплатне су и још увек није касно да је приме сви који желе да се заштите, без обзира на то да ли припадају ризичним категоријама.

– На територији града вакцинисало се 2.800 људи, пре свега хроничних болесника и старијих од 65 година који су се јавили, као и сви здравствени радници – каже директорица Дома здравља, др Биљана Марковић. – Иако је већина примила вакцину почетком октобра, још увек није касно ни за остале који су заинтересовани да се јаве свом изабраном лекару и да се заштите.

За подручје града стигло је 3.270 доза вакцине „Инфлувац Тетра“ у којој се налазе  четири соја вируса грипа: А – Х1Н1, А – Х3Н2, Б – 2021 и Б – 2013.

Како сазнајемо у Заводу за заштиту здравља, вирус сезонског грипа за сада није изолован у Кикинди. Сви који желе да приме вакцину која је једина адекватна превенција, могу да се јаве свом изабраном лекару. Време неопходно за стицање имунитета је 2 – 3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета покрива једну сезону. Имунизацију је потребно одложити у случају болести праћене повишеном телесном температуром или акутне инфекције.

370279725_380321034339564_3008122328792800032_н

Винарија „Кепул“ из Иђоша на највећем сајам вина у југоисточној Европи  „Wине Висион бy Опен Балкан” одржаном на Београдском сајму освојила је једну златну и две сребрне медаље у конкуренцији око 800 вина из три земље. Најсјајније одличје припало је белом бургундцу, док су сребром награђена и вина пробус и морава. Према речима Јелене Степанов, која заједно са супругом Богданом води винарију, ово је највећи сајам вина на ком су учествовали и још једна је потврда квалитета.

-Осим винара из Србије, на највећој смотри вина у југоисточној Европи, били су и излагачи из Македоније и Албаније. На челу жирија била је Керолајн Гилби, водећи светски познавалац вина из нашег региона, тако да је ово била прилика да и ми, као произвођачи, сазнамо где смо са производњом вина. Вина су оцењивана само онима који су били  излагачи, а овај сајам донео је признања која су нам показала где се наша вина налазе не само у Србији, него и у региону –  истакла је Јелена Степанов.

Вина су оцењивана према Декантеровом систему и у свим категоријама било је мноштво узорака. Овај систем оцењивања највише се користи и најпрецизнији је јер се користи бодовање.

-Манифестација је организована на Београдском сајму, трајала је четири дана и за то време око 600 штандова, међу којима је био и наш, посетило је више хиљада посетилаца. Наше импресије су више него добре. Сајам је одлично организован и имали смо пуну подршку као излагачи, а винарији „Кепул“ и нама као, њеним власницима ово пуно значи јер смо изашли из регионалног, банатског, миљеа – напомиње наша саговорница.

Важно је и упознавање са осталим винаријама, размена искустава, стицање нових контаката, као и да се упореде вина.

-Иако су на такмичарском делу  отвореног Балкана учествовали винари из Србије, Македоније и Албаније, на манифестацији су се представили и произвођачи вина из Хрватске, Бугарске, Мађарске и Црне Горе. Био то фестивал вина читавог Балкана, тако да признања која смо добили имају још већи значај и ми ћемо се потрудити да их искористимо у будућој дистрибуцији вина. Овом приликом желим да се захвалим локалној самоуправи на подршци која нам је помогла да будемо учесници „Wине Висион бy Опен Балкан”  – напомиње Јелена Степанов.

Степанова додаје и да је бели бургундац из 2022. године, које је и сада добило најсјајније одличје,  до сада већ било награђено више пута. Подсетимо и то да под виноградом Јелена и Богдан имају два хектара и планирају проширење. И без тога највећи су виноградари на територији Града, а њихова вина могу да се пробају у винарији, али и у дегустационој сали у коју позивају све који воле добра вина. Ова година, напомиње Јелена Степанов, била је тешка за виноградаре, али су они задовољни бербом. У току је прерада грожђа у вина и очекује да њихов квалитет буде још бољи.

НАЈБОЉА ИТАЛИЈАНСКА ВИНА

Током фестивала „Wине Висион бy Опен Балкан” пила и најбоља италијанска вина из свих крајева ове земље. Италијанска агенција за спољну трговину у Србији у сарадњи са представницима највећег светске смотре вина Виниталy и сајмом Веронафиере, а уз подршку Министарства спољних послова и међународне сарадње Италије, у Београд су довели више од 50 најпознатијих италијанских фирми из сектора винске индустрије.

лукац

Поводом 105 година од присаједињења Војводине Матици Србији, градоначелник Никола Лукач упутио је честитку грађанима. “Одлука Велике народне скупштине је историјска, одлука која је определила судбину наших предака, али и генерација послее нас. Остајемо на путу који је тада зацртан, на путу борбе за слободу, праввду и за мир. Присаједињењем је Војводина добила прилику да се развија као демократско друштво, у којем свако може да прича на свом језику и исповеда своју веру. У раду Велике народне скупштине учествовали су делегати из свих крајева, а по први пут жене као представнице грађана, њих седам, нешто што је тада било незамисливо за Европу. На нама је да чувамо разноликост и слојевитост у Војводини, да се увек разумемо иако не говоримо истим језицима. Да докажемо да овде Европа живи одувек, а да ми њене вредности живимо кроз историју. Честитам вам годишњицу присаједињења Војводине Србији”, навео је градоначелник Лукач у својој честици.

Кутија зеља (8)

У кочијама са коњима на градски трг данас су стигли Деда Мраз и Нова Година. Донели су кутију жеља у коју ће малишани убацивати своја писма. Дочекало их је више стотина деце која су се фотографисала са Деда Мразом, а многи од њих већ су и донели писма са новогодишњим жељама.

Четворогодишња Сара каже да је само дошла да дочека Деда Мраза.

– Нисам му још написала писмо. Али пожелећу, наравно, нешто са Елсом и Аном – сигурна је Сара.

Маша има осам и по година.

– Још размишљам али мислим да ћу му написати да ми донесе једну велику лутку која се умаче у воду и има одећу – рекла је Маша.

Традиционалној манифестацији, уводу у даривање најмлађих присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

Градоначелник Лукач је разговарао са малишанима и њиховим жељама у новој години.

Веселој атмосфери на Тргу допринели су и Деда Мраз и Баба Мразица на штулама са којима су се деца фотографисала. Деда Мраз нам је објаснио да је порастао јер је био јако добар.

– Сва деца која су била добра, добиће поклоне. И она која нису била баш јако добра, имају времена да се поправе до Нове године – објаснио је деци Деда Мраз.

Овим је отворен један од најлепших програма Града у којој сва деца од једне до 10 година која убаце писмо у кутију жеља добијају новогодишње пакетиће. Кутија за писма биће у Чаробној кућици испред Градске куће све до 12. децембра.

Слика-признања-ПКС

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларна признања Привредне коморе Србије.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера припала је Крсти Ћорићу, власнику и директора „Ћорић аграра“ из Башаида превасходно  зато што из године у годину бележе раст броја запослених, повећање вредности капитала и повећање прихода. Улаже и у обновљиве изворе енергије  и  уз своје четири  фарме са преко 3.500 грла изградио је и три биогасна постројења.

Привредна комора Србије за пословни успех наградила  је и „Аутофлекс-Ливницу“ из Чоке превасходно због повећања инвестиција и улагања која су имали у проширење производње  и унапређење заштите животне средине, током 2022. и 2023. године.  Њима ће награде бити додељене на Скупштини Привредне коморе Србије у Београду,

За регионалног пословног лидера награђен је Небојша Недељковић, директор „Мекафора“. У овој фабрици пословни приходи су у односу на 2018. годину учетворостручени, а нето резултат је у 2022. години пет пута већи него у 2021. години. Повећава се и број запослених, а прошлу годину су завршили са 149 запослених, а већ од 2023. повећали  су њихов број за пар десетина запослених. Пословни приходи сваке године расту за више милиона евра, по години. „Мекафор“ је друштвено одговорна фирма и активно учествује у развоју Кикинде.

Фирма „ЕМС-ПЕЛЕТ“ из Чоке која  је једна од највећих инвестиција на подручју ове општине у претходних неколико година добила је награду за посебан допринос развоју индустрије у региону.  Исто признање, али за допринос у сектору услуга добило је предузеће „Марков“  из Кикинде.

 

Додељене су и плакете Привредне коморе Србије за јубиларних 20 односно 30 година рада фирмама: „Ле Белиер“, „Гриндекс“, ЈП „Топлана“, Телевизији Кикинда, „Технобор“, „Аутофлекс Ливница“ из Чоке и „Ко-на“ из Кикинде.

371085337_314621591383902_8011755976518150837_н

Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије представио је у Културном центру књигу „Птице Србије и Европе“. Како је овом приликом образложио окупљеној публици ауторска права за књигу су откупљена и прилагођена потребама Србије. На насловној страни је кикиндска сова ушара.

-Могли смо да бирамо једну од свих врста дивљих птица које живе у Европи и да је ставимо на насловну страну. Себе сам прозвао главним уредником књиге и одабрао сам да то буде фотографија утине настале у Кикинди. За мене су оне посебно важно и сада, када споменемо птице у међународним круговима, прво се помисли на сове које зимују у Кикинди. У протеклих више од деценије пуно тога смо урадили у Кикинди и сентиментално сам везан за ваш град – сазнајемо од Ружића.

Ово је први пут да се у Србији штампа оваква књигу на српском језику и она је основни водич сваком ко жели боље да упозна птице.

-У њој је представљено 928 врста дивљих птица, колико је забележено у Европи од чега је 328 које повремене или стално живе у Србији. Богата је фотографијама које приказују птице у најтипичнијом позама, мужјаке, женке, развојне стадијуме младунаца и служи сваком човеку који у природи види птицу да може брзо да је препозна – рекао је Милан Ружић.

Упознавање птица важно је због њиховог очувања јер су птице и природа под великим притиском човека. На овај начин природа и птице могу да се заволе и да се очувају. Књига је за свакога и надања су да ће доћи до великог броја читалаца у нашој земљи. Аутори књиге су Роб Хјум, Роберт Стил, Хју Харолд и Енди Сваш, а подједнако су важни и фотографи, њих око стотину који су наменски фотографисали птице за ову књигу, као и сви они који су је прилагодили потребама Србије.

368644833_1094979765001261_8601439242165617610_н

Победници квиза „Свет сова ушара“ су основци школе „Вук Караџић“. екипа у саставу Зоја Деспотовић, Давид  Мохачи и Михајло Миланов, показала је најбоље знање које се тиче утина у односу на остале три које су се такмичиле у финалу.

-Спремали смо се три недеље за квиз и пуно тога смо научили о совама које су бренд нашег града. Очекивали смо победу јер смо били сигурни у своје знање. Питања нису била тешка и пуно нам значи то што смо донели  победу својој школи – рекла  је Зоја.

Квиз су помно пратили градоначелник Никола Лукач и његови сарадници председник градске Скупштине Младен Богдан, као и чланови Градског већа Небојша Јованов, Валентина Мицковски и Мелинда Гомбар.

-Честитам свим учесницима квиза на показаном знању, а школе и наставнике желим да похвалим што се сваке године прикључују овој манифестацији и уче децу о нашим совама. Сви ми, који волимо Кикинду, волимо да се добар глас о нашем граду далеко чује, а сове су наш заштитни знак – истакао је градоначелник Лукач приликом доделе награда учесницима квиза.

Друго место заузели ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, трећи су били ученици школе „Свети Сава“, а четврти „Јован Поповић“.

Приликом централне прославе Совембра организован је и мини базар, а сове су биле одлична инспирација ученицима основних и средњих школа који су израдили велики број предмета са ликом најпопуларније кикиндске птице.

-Наша школа исекла је маске сова од папира и сви који су дошли на базар имали су прилику да их обоје онако како желе и да је задрже за успомену. Осим тога направили смо обележиваче књига, фигурице и све као мотив имају сове – сазнали смо од Иване Француски из школе „Фејеш Клара“.

Штанд који је привукао велику пажњу припремили су ученици ОШ „Петар Кочић“.

-Наша сова прављена је од шишарки и на подлози од стридора од картона. стигла је ове године и на сајам образовања у Београду и где год да се појави изазива интересовање – додала је наставница Јелена Грбић и напоменула да су сову више од недељу дана израђивали ученици који су чланови еколошке секције.