Grad Arhive | Page 271 of 345

Iz saobraćaja isključena tri vozača zbog vožnje pod uticajem droga i alkohola

Aleksandra Djuran August 7, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je pričinjena materijalna šteta procenjena na ukupno 30.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog radnji vozilom i vožnjom pod dejstvom alkohola.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 18 učesnika u saobraćaju i izdato je 125 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja su zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena tri vozača, od kojih su dva vozača zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila.

Takođe, otkriveno je 15 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 66 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 57 ostalih prekršaja.

364547614_310105621522669_7683083605770442050_n

Gradonačelnik Nikola Lukač obišao lokacije na kojima je nevreme nanelo štetu

Aleksandra Djuran August 6, 2023

Danas, ali i narednih dana saniraće se posledice štete nastale usled nevremena na teritoriji grada. Kakvo je stanje na terenu uverio se i gradonačelnik Nikola Lukač koji je sa saradnicima obišao sve delove grada.

Lukač je razgovarao sa sugrađanima gde je došlo do oštećenja.

Prvi čovek grada je, sa načelnikom SBO Miroslavom Dučićem, članom Gradskog veća Nebojšom Jovanovim, sekretarkom Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivrede i ruralni razvoj Miroslavom Narančić, Nikolom Vojinovićem, zaposlenim u JP „Kikinda” i Petrom Žigićem iz komunalne inspekcije, posetio domaćinstva u ulicama Vuka Karadžića, Stevana Sremca, Cara Dušana i Petefi Šandora u Mikronaselju, ispred čijih kuća, odnosno stambene zgrade su pala stabla ili delovi stabala.

Posetili su i fudbalski stadion ŽAK-a na kojem je oluja odnela deo crepa.

Kako je ovom prilikom istaknuto, oformiće se gradska Komisija za procenu štete koja će posetiti sva domaćinstva, ali i objekte na kojima je pričinjena šteta, kako bi se uradila procena i utvrdilo na koji način se može pomoći sugrađanima.

363809427_4954103298047317_3656621815868227416_n

Krst sa mokrinske crkve potpuno uništen, u Nakovu i Kikindi palo 12 stabala

Aleksandra Djuran August 6, 2023

Posledice nevremena i dalje su vidljive i u gradu i u selima i u toku je sanacija nastale štete. Najviše pažnje privukla je informacija da je sa crkve Svetog Arhangela Gavrila u Mokrinu, usled siline vetra, srušen krst na kupoli.

– Krst je bio pričvršćen za gredu koja je bila trula. Zbog jakog vetra ona je pukla i krst je pao u dvorište crkve. Tokom pada oštetio je i deo krova. Krst je potpuno uništen i moraće da se izradi novi. Narednih dana utvrdićemo kolika je šteta i ko može da napravi novi krst, kako bi što pre sve sanirali – saznajemo od predsednika Saveta Mesne zajednice Mokrin, Gorana Ristića.

U Mokrinu je, osim na crkvi, jak vetar pokidao i strujne žice na dvema lokacijama, na tri mesta pala su stabla, a na tri su se odlomile velike grane.

I Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj potvrdila nam je da su sve gradske ekipe na terenu i saniraju i sagledavaju štete nastale od udara vetra orkanske jačine.

– Veliku štetu mogao je napravi limeni krov od 30 kvadratnih metara koji je pao sa zgrade nekadašnje Vojvođanske banke, ali je, pravovremenim reagovanjem naših ekipa, izbegnuta veća šteta. Prema evidenciji Štaba za vanredne situacije palo je 12 stabala u Nakovu i u Kikindi, na dvema kućama oštećen je crep, a na jednoj ulična ograda – rekla nam je Miroslava Narančić.

Narednih dana sledi orezivanje i formiranje krošnji na stablima gde su se odlomile grane, kao i uklanjanje polomljenih grana koje su ostale u krošnjama.

U Kikindi palo 49 litara kiše – osetno svežije i narednih dana

Igor Crnogorac August 6, 2023

Prema prognozi, danas se očekuje osetno svežije vreme, sa najvišom temperaturom oko 23 stepena. Još uvek su mogući kiša i pljuskovi, ali, kako se navodi, nema opasnosti od nevremena. Prošle noći na području Kikinde palo je 49 litara kiše po kvadratnom metru.

Olujno nevreme obaralo je drveće i oštetilo objekte. Reagovala je Vatrogasna jedinica, a šteta je prijavljivana i Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, odakle poručuju da su ekipe na terenu i da će stići do svih koji su se javili da imaju oštećenja izazvanih nevremenom.

Meteorolozi i za naredne dane najavljuju temperature slične današnjim, a nekoliko stepeni toplije biće krajem sedmice.

Mokrinska crkva ostala bez krsta zbog nevremena

Aleksandra Djuran August 5, 2023

U toku je otklanjanje posledica nevremena u gradu i na selima. Kako saznajemo od Miroslave Narančić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, do sada su prijavljena oštećenja na krovu kuće u ulici Vojvode Putnika 155, u Nakovu u Glavnoj ulici oštećena je ograda na kući, sa zgrade Vojvođanske banke pao je lim koji je vrlo brzo uklonjen.

U ulici Miloša Velikog kod “Naše kuće” palo je stablo, kao i kod Doma zdravlja u ulici Kralja Petra Prvog, drvo je palo i na Melinom groblju i na više lokacija u Mikronaselju.

– Od siline vetra crkva u Mokrinu Sveti Arhangel Gavrilo ostala je bez krsta na kupoli. Sve ekipe su na terenu i molim sugrađane da budu strpljivi. Do svih koji su prijavili bilo kakvo oštećenje ili problem, stići će naše ekipe . Opet bih istakla da smo imali sreće u odnosu na druge gradove – rekla je Miroslava Narančić.

Vetar orkanske jačine lomio grane i rušio crepove sa kuća

Aleksandra Djuran August 5, 2023

Nevreme koje je protunjalo Kikindom za sobom je ostavilo polomljene grane i delove stabala. Najviše štete vetar orkanske jačine naneo je u ulicama Kralja Petra Prvog i Generala Drapšina gde je višedecenijski drvored američkog koprivića. Štetu je pretrpeo i Nikola Đukić koji stanuje u ulici Kralja Petra Prvog broj 164.

Deo stabla se odlomio, pokidao kablove sa bandere i pao na krov njegove kuće, a deo je preprečio kolovoz.

– Izašao sam napolje kada sam čuo da nešto pada. Imao sam šta da vidim, deo stabla probio je krov i bacao crep po dvorištu. Zvao sam vatrogasce koji su vrlo brzo došli. Isekli su stablo, sklonili ga sa puta i otišli su dalje. Kako mi kažu imaju puno posla. U ovoj kući živim 76 godina i ovo je prvi put da se desilo ovako nešto – saznajemo od Nikole Đukića.

Osim na kući porodice Đukić, prijavljena je i šteta na automobilu u Nakovu koji je oštećen nakon što je pao crep sa kuće. Štete ima i u fabrici „Toza Marković“ gde se odvalio deo limenog krova na pogonu „Keramike“.

Velike grane pincike pale su ispred Dečijeg i Školskog dispanzera i u ulicama Generala Drapšina, u Svetosavskoj.

Zbog odlamanja velikih grana intervenisano je i u ulici Petefi Šandora u Mikronaselju, na pružnom prelazu prema Nakovu, na Železničkoj stanici, u Galadskoj.

Na terenu su Vatrogasno-spasilačka služba, zaposleni u Policijskoj upravi, JP “Kikinda” i radnici “Bela Vile” koji uklanjaju nastalu štetu.

Tokom nevremena koje trajalo oko sat vremena, palo je 18 litara kiše po kvadratnom metru, Zbog velike količine padavina u kratkom vremenu, bile su poplavljene pojedine ulice.

Na Simićevom salašu obeleženo sećanje na heroje ravnice – primere hrabrosti, požrtvovanja i ljubavi

Igor Crnogorac August 4, 2023

Polaganjem venaca danas su, na Simićevom salašu, obeležene 82 godine od pogibije glavnine Velikokikindskog partizanskog odreda. Vence su položili Vlado Trtić, sekretar Sekretarijata za opštu upravi u zajedničke poslove Gradske uprave, u ime SUBNOR-a predsednik Gradskog odbora, Savo Orelj, predstavnici veterana Posebnih jedinica policije, potomci porodice Simić i članovi Pokreta socijalista Kikinde.

Velikokikindski partizanski odred formiran je 28. jula na osnovu proglasa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije od 7. jula, o podizanju ustanka. Odmah po formiranju izveli su nekoliko diverzantskih akcija – zapalili su žito na salašu Teodora Slanija i izvršili diverziju na pruzi Kikinda – Banatsko Aranđelovo. I pre formiranja Odreda, njegovi članovi radili su u ilegali, a nakon proglasa CK KPJ, odlučili su i da se udruže i da započnu organizovanu borbu protiv neprijatelja.

– Došli su na Simićev salaš, gde ih je primila porodica Simić. Nakon što su Nemci saznali za njihov položaj, napalo ih je oko 350 neprijateljskih vojnika i žandarmerije. Poginula je glavnina odreda, 11 partizana, a istog dana, u znak odmazde streljano je šestoro meštana – domaćina i radnika na salašu. Sticajem okolnosti, zamenik komandanta Odreda, Đura Oličkov, koji je, pre toga, bio poručnik Kraljeve vojske, bio je sa osmoricom vojnika na obuci samo 200 metara od salaša. Videvši da ne mogu da pomognu, da bi uzalud poginuli, oni su se povukli i tako su preživeli – ispričao je Orelj.

U neravnopravnoj borbi na Simićevom salašu poginuli su i komandant Odreda, pravnik Uglješa Terzin (32), i politički komesar, narodni heroj, Radovan Rada Trnić (19) zvani Popa jer je, u to vreme, bio student teologije. Pored njih, živote su dali: učenici Sava Lipovanov (21), braća Paja (23) i Nika (18) Bogaroški, student Miloš Ostojin (28), radnici Nićifor Nica Brandić (22) i Mirko Tešić (40), zemljoradnici Kosta Kljajin (44) i Borivoj Subotički (25) i livac Milan Sivčev (26).

I porodice vlasnika salaša i radnika izgubile su 4. avgusta svoje najbliže u nemačkoj akciji odmazde. Streljani su zemljoradnici: Laza Simić (25), sin vlasnika salaša, Milorad Milko Jovanović (22) i Triva Stojkov (57), zatim Stojanka Doroslovac (30) i Bojka Dacin (33), domaćice, i Kosta Vasiljev (31). Nemci su pretrpeli gubitak četiri vojnika.

Kako su okupatori imali jake i policijske i vojne snage, pošto su se jedno vreme primirili, preživeli partizani priključili su se Mokrinskom odredu koji je bio dosta jak i kome su se pridružili i Kumanovački i Dragutinovački odred, što je činilo značajnu formaciju na području Severnog Banata, naglasio je Orelj.

Obeležavanju pogibije kikindskih partizana prisustvovao je i potomak porodice Simić sa porodicom. Lazar Strajnić (85) i njegova sestra Emilija Kostić, jedini su potomci vlasnika salaša, Nikole Nike Simića, koji je, inače, bio i predsednik tadašnje crkvene opštine.

– Naš deda po majci ponudio je usluge partizanima već 7. jula jer je njegov sin 22-godišnji Laza bio simpatizer Partizanskog pokreta. Po dolasku na salaš, članovima Odreda obezbeđivali su smeštaj i hranu. Na ovom mestu bilo je kukuruzište, ovde su partizani živeli, a salaš se nalazio 300 metara dalje, pored puta prema Bašaidu – priča Strajnić. – Moj deda, ujak Laza i njegov prijatelj, Milko Jovanović, išli su po namirnice tog dana, nisu ni bili na salašu. U povratku su čuli da je salaš opkoljen, a Laza svom ocu nije dozvolio da se vrati kući. Samo su se on i Jovanović vratili, Nemci su ih propustili i oni su tada i poginuli, žrtvovali su se za svoje drugove. Laza je nosilac Spomenice 1941. godine. Članovi porodice Simić su, posle toga, bili zarobljeni i zatvoreni u Kuriji.

Na 82. godišnjicu ovog događaja, danas je prvi put služen parastos poginulim borcima. Predsednik SUBNOR-a, Savo Orelj, kaže da su se članovi Udruženja na ovaj čin odlučili jer su među poginulima bili i salašari, a i sami članovi Odreda koji su svi bili kršteni.

Danas smo ovde da pomirimo ideologije, istakao je, obraćajući se prisutnima, sveštenik Miroslav Bubalo.

– Ovde su poginuli mladi ljudi koji su se suprotstavili tada najvećoj svetskoj sili, ne mareći koliko će ih to koštati. Mi smo se ovde okupili ne samo da bi oni bili dostojni večnog pomena, nego i da se pomolimo za njihove duše jer su to sve bili kršteni ljudi koji su imali toliko ljubavi da svoj život polože za svoje bližnje, a to je, kako Hristos u Jevanđelju kaže, najveća ljubav. Neka ostanu dostojni pomena, ne gledajući na ideološke razlike, nego ljudski i molitveno, sa blagodarnošći i sa ljubavlju da se sećamo ovih heroja i da, ovakav primer hrabrosti, požrtvovanja i ljubavi, sačuvamo za buduće generacije. A sva pregrešenja koje su imali kao ljudi, neka im Gospod oprosti i neka ih uvrsti u rajsko naselje koje su, po žrtvi, zaslužili – rekao je Bubalo.

U programu obeležavanja pogibije kikindskih partizana i njihovih domaćina učestvovali su i članovi kikindkog Odreda izviđača „Proka S. Plavi“ i pesnik Đuro Bucalo.

Spomenik palim borcima iz Velike Kikinde podignut je 1964. godine i delo je Rudolfa Matutinovića, vajara iz Hrvatske. Ovde je bila prva zajednička grobnica, a zatim su zemni ostaci premešteni u kolektivnu grobnicu na Mokrinskom groblju.

Velikokikindski partizanski odred bio je među prvima formiranim na ovom prostoru. Prema nekim podacima, u toku Drugog svetskog rata, živote za slobodu dalo je oko 450 Kikinđana i stanovnika okolnih mesta.

Dan sećanja na „Oluju” tužan i za sugrađanku Željku Popović

Aleksandra Djuran August 4, 2023

Sa trogodišnjom ćerkicom Nikolinom u naručiju i uverenjem da će se vrlo brzo vratiti svom ognjištu, tada dvadesetpetogodišnja Željka Popović, pre 28 godina otišla je iz Donjeg Lapca u Hrvatskoj. Sada naša sugrađanka bila je deo kolone izbeglica koji su svoje kuće i postojbinu napustili u vojno policijskoj akciji „Oluja”. I danas joj je teško da priča o događajima od 4. i 5. avgusta 1995. godine.

– Rat je počeo 1991. godine i, do 1995, mi smo se sklanjali dok ne prođe najgore, ali smo se uvek vraćali kući. Nikada nismo verovali da ćemo napustiti svoje ognjište i da se nećemo vratiti – istakla je Željka Popović.

I taj 5. avgust, pre 28 godina, nije nagoveštavao da će se nešto strašno dogoditi. Kao i svakog jutra, Željka je sa porodicom popila kafu i završavala poslove po kući kada im je komšija rekao da krenu gde god znaju jer je pao Knin.

– U selu nije bilo muškaraca, ostale su žene sa decom i stariji. Moja ćerka tada je imala tri godine. U tom strahu niste svesni onoga šta radite. Uzela sam moju Nikolinu i počela sam da bežim. U centru sela seli smo u traktor, ali tog momenta niko nije znao kuda da krenemo. Tada je neko rekao da pustimo stoku, što je bio jedan od najtežih trenutaka. Iako smo zaključali kuće, shvatili smo da nam ključevi više neće trebati – priča Željka.

Uz put su se, priča naša sagovornica, formirale kolone. Prolazak kroz muslimanska sela prošao je bez incidenata, da bi stigli do Bosanskog Petrovca gde je već bilo jako puno ljudi.

– Tu su nas bombardovali hrvatski avioni. Ginuli su i deca i stariji. Došlo do potpunog meteža i haosa. I moj deda je preminuo u koloni i uspeli smo da ga sahranimo pored puta na Medenom polju. To je jedan od najtežih trenutaka koje sam doživela. Moj deda, Rade Popović, bio je borac Šeste ličke brigade u Drugom svetskom ratu i sigurna sam da je preminuo od stresa, neverice i žalosti – seća se naša sagovornica.

U Republici Srpskoj izbeglička kolona je dobila hranu i odeću. Posle dugog i neizvesnog putovanja, Željka je sa ćerkom Nikolinom stigla u Beograd. To joj je bio drugi dolazak u glavni grad, jer ga je prvi put posetila 1981. godine kada je bila u Kući cveća. Odatle je, 13. avgusta, došla u Kikindu, gde je jedno vreme boravila u kolektivnom smeštaju „Šumica”, a za naš grad se odlučila jer je imala rodbinu ovde.

– Posle više dana boravka u kolektivnom centru polako sam počela da shvatam da se više neću vratiti. Sve do tada sam verovala da ćemo se vratiti i to je, za mene, bio najstrašniji trenutak. Svi nas u Kikindi dobro prihvatili i hvala im. Ipak, ostaje žal za mladošću, detinjstvom, prijateljima, rodbinom. Ako je išta trebalo da ponesem u tom ludilu, to su fotografije. Od svega najteže mi je što nemam nijednu uspomenu na moju majku, detinjstvo, mladost – zaključuje Željka.

Svake godine u ovo doba Željka je tužna, skrhana i pomešanih osećanja, jer je, kaže, na silu napustila svoj dom i to ne može svest da prihvati. U Hrvatskoj joj živi otac, bila je da ga poseti i osećanja su joj podeljena svaki put kada ode.

Osim tužnih uspomena koje se bude svakog avgusta Željka ima razloga i da bude srećna jer joj se mlađa ćerka, Neda, rodila 1. avgusta.

Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojno-policijskoj akciji “Oluja” koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu, u toku koje je proterano 220 hiljada Srba, a skoro dve hiljade je ubijeno, obeležava se svake godine od 2015. Među zločinima koji su se tada dogodili je i bombardovanje, odnosno pucanje na kolone izbeglih. Najpoznatiji je zločin na Petrovačkoj cesti, 7. avgusta, kada je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovstva, na putu nedaleko od Bosanskog Petrovca, usmrtio deset osoba, među njima četvoro dece.

Folkloraši „Gusala” na sladoledu sa gradonačelnikom Lukačem

Aleksandra Djuran August 3, 2023

Članovi mlađeg izvođačkog ansambla „Gusala“ i njihov rukovodilac Dragoslav Tanackov, sastali su se gradonačelnikom Nikolom Lukačem i predsednikom Skupštine Grada Mladenom Bogdanom.

Folkloraši su protekle nedelje bili u Bugarskoj u bratskom gradu Silistri, na kom su predstavljali Kikindu na 25. međunarodnom Festivalu plesa „Sutrašnji mir počinje današnjim prijateljstvom“. Predstavnici grada počastili su decu sladoledom i razgovarali o utiscima koje su poneli iz Bugarske.

Podsetimo da je u Silistri bilo petnaestoro „Guslara“ koji su se predstavili igrama iz Banata i Gruže i pesmom sa Kosova. Na festivalu su učestvovala i deca iz Poljske, Kine, Rumunije, Turske, Moldavije i Bugarske. Ovo je bila prilika da se Kikinđani upoznaju sa svojim vršnjacima iz drugih zemalja, ali i da nauče više o tradiciji, kulturi i običajima.

Sa decom su u Bugarskoj bili i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije, koji su predstavnike Silistre pozvali da budu gosti 38. „Dana ludaja“.

Škola za male kuvare od ponedeljka u Kulturnom centru

Igor Crnogorac August 3, 2023

Kulturni centar sledeće sedmice u svom dvorištvu ponovo organizuje Dečiju letnju kuvarsku školu. Mališani od 7 do 11 godina imaće priliku da nauče osnovne pojmove zdrave ishrane, kako nastaju omiljene poslastice, i da se oprobaju u svetu kulinarstva.

Škola će trajati od ponedeljka, 5. avgusta do petka, 9. avgusta, svakog dana od 9 do 11 sati. Sa polaznicima će kuvati predstavnice udruženja žena i profesionalni kuvari, a u petak, poslednjeg će mali kuvari sa članovima Odreda izviđača „Proka S. Plavi“ pripremiti gulaš.

Škola je besplatna, ali je broj mesta ograničen, zato je neophodna prijava, najkasnije do 5. avgusta, na broj telefona 064 86 88 312.

Град