Град

403632063_882469366515782_357221877936448078_н

Ученици Основне школе „Жарко Зрењанин“, заједно са својим млађим другарима из вртића „Мики“ и „Мендо“, фолклорном школицом АДЗНМ „Гусле“, ритмичким тачкама и наступима глумачке и секције ритмичке гимнастике, богатим програмом прославили су 68. рођендан. На бини Народног позоришта смењивале су се пажљиво увежбане тачке, а ђаке су подржали родитељи, баке, деке, запослени у школи, али и представници Града Никола Лукач, градоначелник и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Прослава у Народном позоришту је наша традиција и драго ми је што се после 2019. године поново враћамо оваквом начину обележавања Дана школе. Уз велику подршку локалне самоуправе школа сваке године добија све боље услове за рад. Ове године 6,5 милиона Покрајински секретаријат за спорт уложио је у реконструкцију спортског терена поред школе који је сада један од најмодернијих у нашој околини, замењен је део столарије и овај посао се наставља, а учиниоце су опремљене видео бимовима, лап топовима, интернетом, а замењено је и комплетно осветљење у објекту – напоменуо је директор ОШ „Жарко Зрењанин“ Тихомир Фаркаш.

Обраћајући се окупљенима  градоначелник Лукач истакао је:

-„Жарко Зрењанин“ једна је од најбољих школа захваљујући садашњим запосленима, али и пензионерима који су у ранијем периоду чинили да ова образовна установа буде на понос генерацијама ђака који су је похађали. Ово је највећа школа на територији Града, а све ученике наставници и учитељи уче да буду добри људи и подстичу да буду креативни. Локална самоуправа је ту да подржи сву децу и школе и да заједнички учинимо да град и наша Србија буду још боље место за живот – казао је Никола Лукач.

Дан школе честитала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Рођендан је обележен на достојанствен начин. Свакој школи значајна је подршка родитеља, наставника и читаве заједнице, а ова школа може да се поноси што је то постигла – додала је Валентина Мицковски.

Ову школу похађа 530 ученика.

болница улаз

Четворочлана породица из Кикинде смештена је у Општу болницу услед тровања гасом. Како сазнајемо отац Б. К. (44), мајка А. К. (35) и двоје деце од 15 и три године, око 10 сати и 30 минута стигли су на Пријемно одељење Болнице. Након прегледа који је обавио дежурни анестезиолог отац је, у свесном стању, смештен на Интензивну негу ради даљег лечења и збрињавања. Мајка и деца, са лакшим симптомима, задржани су на Дечијем одељењу ради даљег праћења и лечења.

Према изјави мајке до тровања гасом дошло је услед квара на кућној инсталацији.

У Полицијској управи потврђено нам је да је у току увиђај у кући породице у улици Лазе Костића и да ће истрага показати шта је узрок тровања. О догађају је обавештено и Основно јавно тужилаштво.

Куце у селима (3)

Да се у селу лепше одраста и мирније живи, Милан Врањеш је одувек знао. Ипак, у једном периоду живота, када је у Кикинди, као свршени трговац, добио посао у струци, преселио се из родног Банатског Великог Села у град. После неколико  година, решио је да се врати у родитељску кућу у селу – својим најближима, друговима и колегама са фолклора којим се бави 18 година у КУД „Марија Бурсаћ“ у којем је, од пре неколико година и кореограф.

Управо у то време овај тридесетчетворогодишњак сазнао је за конкурс Министарства за бригу о селу за доделу новца за куповину сеоске куће са окућницом. Најновији конкурс је, осим младих брачних парова, самохраних родитеља и младих пољопривредника, први пут био доступан и самцима, што је Милан тада и био. Али, не задуго. У време када је почео да припрема конкурсну документацију, преко фолклора је у Санаду упознао Душанку и формирали су породицу. Наредног месеца они ће се уселити у свој нови дом.

– Више волим село, здравија је средина и за децу и за одрасле. Већи део живота провео сам овде, а удаљени смо само 6-7 км до града. У међувремену сам упознао своју жену и нашли смо кућу која нам одговара. Два месеца смо чекали позив из Министарства и пре три недеље смо у Београду потписали уговор. Одмах затим кућа је и преписана, променили смо адресу и ускоро се усељавамо – прича Милан.

Кућа коју су Душанка и Милан одабрали има два објекта на пет ари плаца. Милан каже да је новији део од 104 квадрата изграђен шездесетих година и да је био одмах усељив.

– Било је више заинтересованих, али мене власници знају од рођења и одлучили су да ја имам приоритет – каже Милан. – Кућа је, такође, у делу села које се зове Хуберт, ту су ми и родитељи, на два минута. Презадовољан сам и био сам сигуран да ћу успети да добијем новац од Министарства, мада су ми говорили супротно и да ми треба веза. Ја никога нисам позвао, никакву везу нисам тражио, само сам све урадио по прописима и добио сам кућу. Презадовољан сам.

Ово нису једине лепе вести. Најлепше је Милан добио неколико месеци раније, када је сазнао да ће постати отац. Девојчицу, која ће се, мама је тако одлучила, звати Лана, очекују почетком јануара. До тада, Милан је решио да још мало уреди њихов нови дом.

– У току су мањи радови, поставио сам изолацију и уређујем кућу. Очекујем да ћемо се уселити у децембру, може Лана и да порани – закључује Милан и додаје да је супруга запослена у Јавном комуналном предузећу у Чоки, али да ни то неће бити проблем јер су велики посао већ урадили – биће своји на своме.

Програм доделе бесповратних средстава одобрила је Влада ради мотивисања становништва да остане на селу и подстицања младих да се врате на село путем решавања њиховог стамбеног питања. Овим се постиже повећање броја сеоског становништва, смањење просечне старости становника и побољшање опште демографске структуре у селима што доводи до покретања и раста привредних активности на селу, наводи председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Ове године је интересовање за конкурс, на територији Града, изразило близу сто подносилаца захтева. Локална самоуправа је, на основу рада Комисије за утврђивање испуњености услова за учешће на јавном конкурсу, сачинила близу 60 пријава и исто толико записника и процена које су подносиоци предали на конкурс, заједно са изјавама власника кућа који су код Јавног бележника прихватили учешће на овом конкурсу – објашњава Богдан. – Циљ локалне самоуправе је да, заједно са Владом Републике Србије, ради на томе да се оживе села, да се млади подстакну да остану у местима у којима станују, као и да из града дођу на село да живе. Улагања у месне заједнице на селима су већа него икада и услови живота на селу много су бољи него у претходном периоду.

Основни услови који су важили и у претходним годинама су да подносиоци немају навршених 45 година живота и да немају на свом имену уписану непокретност у последњих пет година, што се не односи на поседовање пољопривредног земљишта које се налази ван грађевинског рејона. Куће која су предмет прометовања путем конкурса морају да испуњавају основне услове за живот и не могу прелазити процењену вредност већу од 1,2 милиона динара, а након купопродаје је забрањено њено отуђење у наредних десет година.

Пријављивање на конкурс трајало је од марта до 1. новембра. По најновијем конкурсу до сада је, на територији града Кикинде, одобрено и реализовано 19 уговора за куповину сеоских кућа са окућницом. Подносиоци су добили средства за куће уједначено по свим кикиндским селима. Куће су добили: осам младих брачних парова и невенчаних партнера, четири појединца и седморо самохраних родитеља.

Иако је конкурс затворен 1. новембра, ово није и крај за оне који су конкурисали јер се очекује да ће, са ресорним министарством, до краја буџетске године бити потписано још уговора.

Што се Врањеша тиче, они се већ радују усељењу и поносни су што су, још пре њеног рођења, малој Лани омогућили да расте на мирном и безбедном месту.

400627312_3709076699374824_7056514567321996762_н

Свети Миклош ког верници Римокатоличке вероисповести прослављају 6. децембра празник је ком се деца највише обрадују. Микулаш, како га у народу зову и ове године неуморно је делио пакетиће доброј, али и неваљалој деци. Тако је било и у КУД-у „Еђшегу“ где је 150 деце од  годину дана до осмака из Кикинде и Мокрина добило залужени пакетић.

-Већ по традицији за децу је уприличена приредба о овом свецу коју су припремили њихови другари из ОШ „Фејеш Клара“. Представу је осмислила наставница Виолета Момић, а помоћ је пружио и режисер Шандор Кираљ. Очување даривања деце за Микулаш је важно јер нам помаже да чувамо традицију и културу мађарског народа – истакла је Петра Кираљ, председница кикиндског Омладинског форума СВМ-а.

Поред обавезних слаткиша, сва добра деца добила су орахе и воће, а за малишане који нису били послушни Микулаш припреми дрво, угаљ, шаргарепу и кромпир. Велику помоћ у припреми пакетића пружила су удружења жена, чланови КУД-а „Еђшег“, удружење просветних радника „Вера Пастор“ Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине омладински и женски форум СВМ.

И све малишане у Сајану на сам 6. децембар Микулаш награђује. Обичај установљен у овом селу је да Микулаш иде од куће до куће, разговара са децом и дели им пакетиће. Њега у овом походу прати Крампус, задужен за непослушну децу који на срећу никада нема пуно посла.

Према народном обичају, на дан Светог Миклоша деца треба да очисте ципеле и чизме јер, ако се Микулаш не појави лично, у тајности оставља поклоне у ципеле.

400538357_1525678941585296_7893479247924519659_н

Јавни позив за доделу бесповратних средстава за набавку бицикала као еколошки прихватљивог начина превоза који је други пут расписала локална самоуправа изазвао је велико интересовање грађана тако да је са 239 њих потписан уговор о субвенцији у износу од 10.000 динара. Првобитно је било планирано да се помогне куповина 100 бицикала, али је Град изашао у сусрет свима који су имали валидну документацију.

-Купићу трицикл сину. Иако је још мали и моћи ће да га вози за две године, желела сам да искористим прилику и конкуришем за средства. Драго ми је што нам је Град омогућио да путем субвенције можемо да купимо нове бицикле – рекла нам је Анита Буцало.

И Благоја Лагунџин похвалио је гест локалне самоуправе

-Радим у „Този Марковић“, а станујем код „ПИК-а“. Бицикл ми је основно превозно средство и лакше ћу свакодневно прелазити деоницу од шест километара – сазнајемо од Лагунџина.

Уговоре са суграђанима потписао је градоначелник Никола Лукач, а овом догађају присуствовала су и Стеван Иличић, члан Градског већа и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-За Кикинђане је бицикл традиционално превозно средство, сви их радо возе и ово је начин да помогнемо да дођете до нових двоточкаша. Живимо у равници и то нам је предност, а уједно чувамо животну околину и пропагирамо здрав начин живота. Сигуран сам да ћете их користити и да ће вам бити од велике користи у свакодневном животу – навео је градоначелник Лукач обраћајући се окупљенима.

Стеван Иличићпојаснио је да су конкурсну документацију предала 244 грађана.

-Конкурс је у истом дану и отворен и затворен и то је доказ да је ова мера врло популарна код суграђана. Циљ је да се смањи емисија штетних гасова, али и подстицање здравих животних навика код суграђана, као и да се баве физичком активношћу – рекао је Иличић.

Најављено је да ће нови конкурс бити расписан већ крајем фебруара и да ће у буџету за ову намену бити издвојено 2,5 милиона динара за 250 бицикала.

рбт

У присуству Њихових Краљевских Височанстава престолонаследника Александра и принцезе Катарине као и амбасадора Републике Кореје у Србији Ли Ђеунга, Општој болници Кикинда уручена је вредна донација у виду медицинске опреме – два инкубатора, стационарни и транспортни и два пацијент монитора.

Свечана додела уприличена је у Белом Двору у Београду, у присуству директора здравствених установа и представника Министарства здравља. Донација кикиндској болници коју је у сарадњи са Фондацијом Принцезе Катарине обезбедила Влада Републике Кореје вредна је 3,8 милиона динара,а како је нагласила др Весна Томин, в. д. директора ОБ Кикинда, од огромног је значаја првенствено за унапређење рада Службе за неонатологију.

-Драго ми је што је Општа болница Кикинда препозната као здравствена установа вредна улагања, које, када се има у виду стручни кадар, представља капитал за будућност и квалитетнију здравствену заштиту грађана кикиндске општине и шире – рекла је др Весна Томин.

Његова Екселенција амбасадор Републике Кореје у Србији Ли Ђеунг нагласио је да је ова донација само један од хуманитарних програма које његова земља спроводи у Србији и изразио спремност за будућу сарадњу са Фондацијом Принцезе Катарине, као и Министарством здравља Републике Србије.

Принцеза Катарина је изразила велико задовољство и захвалност на помоћи Републици Кореји и доприносу бољем животу грађана Србије.То је.како је истакла, велика подршка не само пацијентима, већ и здравственим установама и запосленима у њима. Обративши се присутнима ово је потврдио и Престолонаследник Александар, уз захвалност Влади Републике Кореје на бризи за здравље грађана Србије.

БЕДЕФ (1)

Полазници Мале школе рокенрола кикиндског Студија „Маус“ освојили су чак шест медаља на четвртом БЕДЕФ-у, Бечејском дечијем фестивалу, одржаном протеклог викенда.

“Fenix”

Први наступ младих талентованих рокера био је у озбиљној конкуренцији око стотину деце и младих. Одлуком стручног жирија, за најбољег бубњара на такмичењу проглашен је Никола Лињачки. Група „Металиц Гате“ освојила је прво место у категорији од 9 до 12 година и бронзу међу ауторски бендовима истог узраста. Титулу најбољег бас гитаристе на такмичењу понела је Ива Племић.

Ива Племић

Бенд „Фениx“ освојио је друго место у категорији младих од 15 до 18 година, док је бенду „Догма“ припала трећа позиција у узрасној категорији од 12 до 15 година.

“Догма”

– Била је озбиљна конкуренција, тим је већи успех наших чланова. Жири је био одушевљен, и ми смо сви пресрећни. То нам је подстрех за даљи рад и труд – рекао је Душан Лињачки, власник и ментор у Студију „Маус“.

Дводневни Бечејски дечији фестивал одржан је у Мађарском културном друштву „Петефи Шандор“ у Бечеју, у организацији Музичког центра „Бубамара“, уз подршку Општине Бечеј и мађарска Фондација „Бетлен Габор“.

осмех_војводине_230423_тw1024

Изградња брзе саобраћајнице од Бачког Брега до Накова и Српске Црње, под називом “Осмех Војводине” почеће 13. децембра, најавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић. Реч је о путу дужине 186 километара који ће повезати Бачки Брег, односно гранични прелаз са Мађарском, Сомбор, Кулу, Србобран, Нови и Стари Бечеј, Кикинду и Српску Црњу, односно границу са Румунијом.

-Свој део до границе раде и румунски и мађарски партнери, на северу са мостом преко Дунава код Мохача. По завршетку овог пројекта, Бачки Брег ће постати велики гранични прелаз, већи и од Хоргоша –  рекао је Весић.

Извођач  је већ почео са рашчишћавањем терена како би започео са радовима на изградњи брзе саобраћајнице, у складу са дозволом. Весић је навео и да је ова саобраћајница део визије председника Србије Александра Вучића о инфраструктурном и саобраћајном повезивању свих делова Србије.

др Милос Бајиц

Пролећно време на почетку децембра, нагло отопљење а затим захлађење за само три дана, није пријало никоме, али је, очекивано, посебно лош утицај имала на хроничне болеснике.

– Промену су нарочито осетили хронични плућни и болесници са повишеним крвним притиском, тако да смо имали више јављања у амбуланти и посета на терену – рекао је за Кикиндски портал доктор Милош Бајић, специјалиста ургентне медицине, начелник Службе хитне медицинске помоћи. – У просеку имамо двадесетак прегледа у току 24 сата, а за дане викенда забележили смо пораст од 30 одсто.

Доктор Бајић истиче да је период нагле промене временских прилика кратко трајао, па се и број прегледа већ враћа на уобичајен ниво. Он додаје да лекари у Хитној помоћи и даље бележе повећан број пацијената са повишеном температуром.

– Приметили смо пораст броја фебрилних стања код пацијената који су имали и респираторне и дигестивне тегобе. Препорука је да се, у таквим случајевима, спушта температура, расхлађује, пије довољно течности и да се не узимају антибиотици на своју руку. Уколико температура потраје дуже од три дана, треба отићи у амбуланту за фебрилна стања или код изабраног лекара и даље поступати по упутствима – каже др Бајић.

Из Хитне помоћи подсећају хроничне болеснике да редовно узимају своју терапију, пију довољно течности и прилагоде облачење временским приликама. Такође, уколико осете тегобе, да никако сами не коригују терапију, него да се јаве на консултације изабраном лекару или доктору који им је преписао лекове, како би се терапија, евентуално, кориговала.

403611494_1347976472745696_848771569141876454_н

Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар у Кикинди је обележен спортским играма. На иницијативу удружења Мултипла склероза, а позиву да се у СЦ „Језеро“ друже, на квалитетан начин проведу време, боље упознају и размене искуства, одазвало се 10 инвалидних удружења.

-Идеју да организујемо спортски дан, поред организација,  подржала је и локална самоуправа. Основни циљ је да се упознамо и боље сарађујемо. Спортске игре су пикадо, шах, бацање плочица и домине. И ово је један од начина да укажемо на наше потребе и чињеницу да смо равноправни чланови друштва. Колико нас грађани не разумеју, толико има неразумевања између нас и на нама је да то променимо – истакла је Бранкица Мишков.

И организација инвалида рада Кикинде прихватило је ову иницијативу, сазнајемо од председнице Душанке Станишић.

-Потребе пензионера инвалида рада су вишеструке и углавном су особе са инвалидитетом на маргини друштва. Свакодневно имамо проблем приступа појединим објектима, са паркирањем, запошљавањем. Имамо више од хиљаду чланова, али многи су неактивни и ми желимо то да променимо. Организујемо уметничке и креативне радионице, предавања, едукативне састанке како би све оне који су код кућа подстакли да се активно укључе у друштвене токове. У томе нам помаже Град Кикинда, али и надлежно Министарство – казала је Душанка Станишић.

Корисници Центра за пружање социјалне заштите радо су се одазвали спортским активностима, а Николета Павлов, в.д. директорка напомиње да је ова установа ту да заговара права особа са инвалидитетом.

-Ту смо да се изборима за њихова права, али и да покажемо шта све наши корисници могу. Поносни смо што смо део ове манифестације и надам се да ће овакав скуп постати традиција. На овај начин показујемо да смо равноправни чланови друштва и да инвалидност није нешто што спречава и омета. У оквиру услуге Дневни боравак имамо 26 корисника, а осим тога пружамо и услугу лични пратилац где имамо 41 дете, док их је осам укључено у Рехабилитациони центар – напоменула је Николета Павлов.

Спортске игре отворио је председник Скупштине града Младен Богдан који је овом приликом напоменуо да локална самоуправа подржава и помаже сва удружења особа са инвалидитетом.

-На нама је да им помогнемо да имају све што им је потребно. Желимо да им омогућимо што квалитетнији живот, тако да им на све могуће начине излазимо у сусрет. Особе са инвалидитетом сусрећу се свакодневно са проблемима и њихове потребу су другачије. Свакодневно нам се обраћају, а некада им је само важно да их саслушамо. На нама је да се потрудимо да омогућимо да удружења која их окупљају функционишу и да имају што бољи живот. Кикинда је препозната као град која помаже особе са инвалидитетом и потрудићемо да у наредним годинама будемо још бољи партнери – рекао је Богдан.

Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се од 1992. године када је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију чији је циљ да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу.