Да се у селу лепше одраста и мирније живи, Милан Врањеш је одувек знао. Ипак, у једном периоду живота, када је у Кикинди, као свршени трговац, добио посао у струци, преселио се из родног Банатског Великог Села у град. После неколико година, решио је да се врати у родитељску кућу у селу – својим најближима, друговима и колегама са фолклора којим се бави 18 година у КУД „Марија Бурсаћ“ у којем је, од пре неколико година и кореограф.
Управо у то време овај тридесетчетворогодишњак сазнао је за конкурс Министарства за бригу о селу за доделу новца за куповину сеоске куће са окућницом. Најновији конкурс је, осим младих брачних парова, самохраних родитеља и младих пољопривредника, први пут био доступан и самцима, што је Милан тада и био. Али, не задуго. У време када је почео да припрема конкурсну документацију, преко фолклора је у Санаду упознао Душанку и формирали су породицу. Наредног месеца они ће се уселити у свој нови дом.
– Више волим село, здравија је средина и за децу и за одрасле. Већи део живота провео сам овде, а удаљени смо само 6-7 км до града. У међувремену сам упознао своју жену и нашли смо кућу која нам одговара. Два месеца смо чекали позив из Министарства и пре три недеље смо у Београду потписали уговор. Одмах затим кућа је и преписана, променили смо адресу и ускоро се усељавамо – прича Милан.
Кућа коју су Душанка и Милан одабрали има два објекта на пет ари плаца. Милан каже да је новији део од 104 квадрата изграђен шездесетих година и да је био одмах усељив.
– Било је више заинтересованих, али мене власници знају од рођења и одлучили су да ја имам приоритет – каже Милан. – Кућа је, такође, у делу села које се зове Хуберт, ту су ми и родитељи, на два минута. Презадовољан сам и био сам сигуран да ћу успети да добијем новац од Министарства, мада су ми говорили супротно и да ми треба веза. Ја никога нисам позвао, никакву везу нисам тражио, само сам све урадио по прописима и добио сам кућу. Презадовољан сам.
Ово нису једине лепе вести. Најлепше је Милан добио неколико месеци раније, када је сазнао да ће постати отац. Девојчицу, која ће се, мама је тако одлучила, звати Лана, очекују почетком јануара. До тада, Милан је решио да још мало уреди њихов нови дом.
– У току су мањи радови, поставио сам изолацију и уређујем кућу. Очекујем да ћемо се уселити у децембру, може Лана и да порани – закључује Милан и додаје да је супруга запослена у Јавном комуналном предузећу у Чоки, али да ни то неће бити проблем јер су велики посао већ урадили – биће своји на своме.
Програм доделе бесповратних средстава одобрила је Влада ради мотивисања становништва да остане на селу и подстицања младих да се врате на село путем решавања њиховог стамбеног питања. Овим се постиже повећање броја сеоског становништва, смањење просечне старости становника и побољшање опште демографске структуре у селима што доводи до покретања и раста привредних активности на селу, наводи председник Градског парламента, Младен Богдан.
– Ове године је интересовање за конкурс, на територији Града, изразило близу сто подносилаца захтева. Локална самоуправа је, на основу рада Комисије за утврђивање испуњености услова за учешће на јавном конкурсу, сачинила близу 60 пријава и исто толико записника и процена које су подносиоци предали на конкурс, заједно са изјавама власника кућа који су код Јавног бележника прихватили учешће на овом конкурсу – објашњава Богдан. – Циљ локалне самоуправе је да, заједно са Владом Републике Србије, ради на томе да се оживе села, да се млади подстакну да остану у местима у којима станују, као и да из града дођу на село да живе. Улагања у месне заједнице на селима су већа него икада и услови живота на селу много су бољи него у претходном периоду.
Основни услови који су важили и у претходним годинама су да подносиоци немају навршених 45 година живота и да немају на свом имену уписану непокретност у последњих пет година, што се не односи на поседовање пољопривредног земљишта које се налази ван грађевинског рејона. Куће која су предмет прометовања путем конкурса морају да испуњавају основне услове за живот и не могу прелазити процењену вредност већу од 1,2 милиона динара, а након купопродаје је забрањено њено отуђење у наредних десет година.
Пријављивање на конкурс трајало је од марта до 1. новембра. По најновијем конкурсу до сада је, на територији града Кикинде, одобрено и реализовано 19 уговора за куповину сеоских кућа са окућницом. Подносиоци су добили средства за куће уједначено по свим кикиндским селима. Куће су добили: осам младих брачних парова и невенчаних партнера, четири појединца и седморо самохраних родитеља.
Иако је конкурс затворен 1. новембра, ово није и крај за оне који су конкурисали јер се очекује да ће, са ресорним министарством, до краја буџетске године бити потписано још уговора.
Што се Врањеша тиче, они се већ радују усељењу и поносни су што су, још пре њеног рођења, малој Лани омогућили да расте на мирном и безбедном месту.