Град

Орхидеја 5

Чланице Удружења жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села учествовале су, недавно, на манифестацији „Креатива – женских руку дело“ које приређује истоимено удружење из Остојићева. У своје место донеле су још једну захвалницу као признање за изузетан рад у очувању традиције – овога пута за своје везене пешкире.

– Правимо и јастуке, уникатне саксије, играчке, магнете – каже председница Удружења, Новка Павловић. – Сада се припремамо за Сајам завичаја, на којем редовно учествујемо.

Уз подршку Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону и Покрајинске владе, манифестација која се одржава у Новом Саду, промовише привредни, културни и туристички потенцијал Срба широм региона. Међу удружењима из неколико држава обавезно су и Великоселке из „Орхидеје“. Такође, захваљујући Фонду, учествују и на “Кочићевом збору” на Мањачи код Бања Луке.

Традицију свог краја чувају у радионицама у којима настају нове креације, а поред тога, сваке недеље одржавају се и састанци на којима се своде биланси и планирају нове активности.

– Удружење има 16 стално активних жена и све смо запослене. Ипак, успевамо да се организујемо, да учествујемо у програмима, да сарађујемо са удружењима из свих кикиндских села, из Зрењанина, Српског Итебеја, Буковца, Темерина, Банатског Карађорђева –  каже Павловићева.

Како би могле да финансирају одласке на прославе и дружења на којима се обавезно размењују искуства, жене „Орхидеје“ успешно негују и предузетнички дух.

– Све што направимо, а правимо много тога, продајемо на вашарима и базарима, и тако скупљамо новац – објашњава председница. – Морам да истакнем да нам у свему много помаже наша Месна заједница, као и Град, од којег добијамо новац по пројектима.

С друге стране, оне узвраћају ангажманом кад год је то потребно и спремне су, упркос обавезама, да помогну и придруже се свим акцијама у свом месту. Тако су, летос, од своје Месне заједнице, добиле захвалницу за изузетан допринос у обнови Завичајне куће, на шта су посебно поносне.

Да се за Банатско велико Село надалеко чује и зна, допринело је и то што је ово удружење, две последње године, освајало титулу „Краљице ајвара“ на такмичењу „Изађи ми на теглу“ у Кикинди. Као представнице града затим су наступале на државном надметању на Ади Циганлији.

– Оба пута у Кикинди добиле смо „смедеревац“ – каже Новка Павловић. – Један смо продале и купиле електрични шпорет, па сада у свако доба можемо да правимо своје специјалитете.

Рад креативних и вредних жена из овог места препознају и донатори па ће, уз њихову помоћ, ускоро, у згради Месне заједнице, у којој су смештене, опремити још једну, „завичајну собу“.

Очување традиције, представљање свог села и града, али и неговање заједништва, најважнији су успеси ових вредних жена које, новим генерацијама, остављају највредније – ентузијазам, вољу и јединство без материјалне користи – у аманет.

 

СТАНИСЛАВА РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА

Станислава Хрњак кандидаткиња листе „Александар Вучић Србија не сме да стане”, у име странке и у своје лично име, захвалила се суграђанима на подршци који су им указали на изборима.

Српска напредна странка у Кикинди је освојила 54,92 одсто гласова од укупног броја изашлих на биралишта. Поверење овој партији дало је 15.886 суграђана, што је више у односу на изборе пре годину и по дана. Станислава Хрњак, председница Градског одбора СНС-а и кандидаткиња за покрајинску посланицу „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ захвалила је свим грађанима који су од раних јутарњих сати до затварања бирачких места испунили своју грађанску дужност.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

е52ц4979-703б-40фб-ад12-8830бб217ц53

Биралишта у Србији затворена су у 20 сати, а међу првима је на бирачко место изашла кандидаткиња за покрајинску посланицу на листи „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

 

– Као и сваки пут када је изборни дан прва обавеза у јутарњим сатима по отварању бирачког места је да гласамо. Ово је својеврсни празник демократије и добра прилика да се грађани изјасне и оцене све политичке програме и платформе. Оно што  обележева данашњи дан је да ће наши суграђани одредити будућност како Војводине, тако и Србије. Увек су Кикинђани излазили на биралишта и прошле године имали смо излазност од 64 одсто, тако да  и на овим изборима очекујем сличну излазност – истакла је Станислава Хрњак.

У пратњи супруге  гласао је Миленко Јованов, кандидат са листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане” и шеф посланичке групе Српске напредне странке у протеклом сазиву Народне скупштине.

– Очекујем да што већи број суграђана изврши своју грађанску дужност и да на тај начин кажу какву Србију желе. Надам се да ће подржати резултате који смо постигли у прошлости и да ће гласати за политику која је те резултате изнедрила. Надам се да ће гласати за људе који су постављене задатке и циљеве остварили. Очекујем да ћемо већ сутра наставити да се боримо за даљи развој Србије, за даље подизање животног стандарда, за бољи живот свих нас, за бољу инфраструктуру, подизање Кикинде, Србије и Војводине – прецизирао је Јованов.

Своју грађанску дужност на бирачком месту број 9 у Основној школи „Свети Сава“ обавио је и градоначелник Никола Лукач који је на биралиште изашао заједно са породицом, децом и родитељима.

– На гласање сам дошао са својим родитељима и својом децом. То су три генерације које апсолутно схватају која је важност данашњих избора. Сигуран сам да је то разлог велике излазности у нашој средини. Као што је у мојој породици, тако сви треба да будемо у једној кући и да једни други подржавамо и очувамо Србију. Грађани су разумели поруке и бојазан да би неко други пореметио напредак Србије. Хвала мојим суграђанима што су изашли у великом броју на биралишта и што су препознали важност избора. Само заједнички, разумевајући једни друге можемо у наредном периоду да напредујемо – поручио је Лукач.

младен богдан гласа

Убрзо након отварања бирачких места, своју грађанску дужност обавио је и председник Скупштине града Младен Богдан.

Богдан је гласао на бирачком месту које се налази у некадашњој Месној заједници Лидија Алдан у Кикинди.

 

дабб7фд1-15бф-4ц18-а107-93б888еб9беа

Своју грађанску дужност на бирачком месту број 9 у Основној школи “Свети Сава” обавио је и градоначелник Никола Лукача који је на биралиште изашао заједно са пордицом, родитељима и децом.

У Кикинди на 35 бирачких места у граду и  25 на селима гласање протиче уредно. У Кикинди је до 12 сати гласало 25,5 одсто бирача.

393091952_377719737997694_8439293356793338367_н

У 11 сати у Кикинди излазност је 19,6 одсто од укупног броја уписаних бирача.

У пратњи супруге  гласао је и Миленко Јованов, кандидат са листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане” и шеф посланичке групе Српске напредне странке у протеклом сазиву Народне скупштине.

 

На бирачком месту 32 у некадашњој Месној заједници „Лидија Алдан” гласање протиче у најбољем реду. Место је отворено у 7 сати, а од 952 бирача уписаних за покрајинске и 954 за републичке изборе, до 11 сати своју грађанску дужност испунило је 192 бирача.

 

бд75б0ц2-ц7а0-4394-аее7-бее74422д81а

У Србији се данас одржавају парламентарни и покрајинских избори,  а у 65 градова и општина истовремено се одржавају и избори за локалне скупштине. Свих 60 бирачких места на територији Града отворено је на време, у седам сати. Међу првима је на биралиште изашла покрајинска посланица и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

На бирачком месту 9 у Основној школи „Свети Сава“ уписано је 866 бирача.

ц5б60цф3-089ц-497ц-аф58-132ф6001981е

Божићни вашар организован је испред Римокатоличке цркве Светог Фрање Асишког у центру Града. На тезгама су се могли наћи новогодишњи украси, икебане, ручни радови, корпице, капе, шалови и све у знаку Божића и Нове године. Већ по традицији за све сладокусце ту је био и традиционални куртош колач, као и лангош који су припремале чланице КУД-а „Еђшег“.

-Желели смо да понудимо суграђанима наше традиционално јело. Лангош подједнако воле и стари и млади и међу мађарским живљем ово је једна од омиљених посластица. Рецепт је једноставан потребни су вода, со, брашно, квасац и мало уља, а оно што је важно је да се тесто добро изради како би нарасло и било укусно – сазнајемо од Ирене Киш, чланице „Еђшега“.

Марија Демеши на вашару је продавала мед породице Дражић који производи њена сестра Клара. У понуди је био багремов мед из Пожаревца где су пчеле биле на испаши, липов мед са Фрушке Горе и сунцокретов мед из Арадца.

-Мед је квалитетан јер долази из еколошки чистих средина, а о његовим благодетима не треба пуно причати. За Божић се код нас праве медењаци и када су од правог меда нема лепших колача. Последњу адвентску свећу упалићемо на Бадњи дан, 24. децембра, а након тога славимо Божић. У нашој цркви имали смо и интересантно предавање јер је најважнија духовна припрема за најрадоснији празник – открила нам је Марија Демеши.

У понуди су били жито и ораси које је припремила суграђанка Весна Марковљев.

-И за католички и за православни Божић традиција је да се засади жито које, пошто никне, повежемо са црвеном машном. Ја сам направила корпице у којима је засађено жито за све оне домаћице које нису стигле то да ураде. Жито сам посејала за Микулаш и да би успело потребно га је заливати и неговати – сазнајемо од Весне Марковљев.

Са паљењем треће адвентске свеће почињу и припреме за Бадњи дан и Божић откриле су нам наше саговорнице.

-На Бадњи дан се пости, а на трпези су јабуке, ораси, суве шљиве, постан пасуљ и насуво са маком. Дочекујемо и коринђаше који нам пожеле срећне празнике и које дарујемо. За Божић се окупи породица и ја припремам супу, патку или гуску  и лепе колаче уз обавезне штрудлице са маком  и орасима – открила нам је Ирена Киш.

Припреме за Божић Марија Демеши је већ започела.

-Правићу штрудле са маком и орасима и медењаке. Сви ови колачи имају своје значење. Мак има пуно зрна и то је жеља да нам наредна година буде берићетна, орах треба да нам донесе здравље, а мед је ту да нам наредна година буде слатка. Са радошћу дочекујем и коринђаше који наговештавају Исусово рођење и некада давно ишли су од куће до куће у којима су извели представу о рођењу Христа. Бадњи дан обележавамо у породичном кругу, а на сам Божић одлази се да се честита празник и то са меденом ракијом – рекла је Марија Демеши.

Посебан угођај Божићном вашару дала је јелка која је изазвала пажњу суграђана.

 

мед зеравица

Газдинство Жеравица из Башаида које је учествовало на Етно сајму хране и пића у оквиру штанда Града награђено је посебним признањем у категорији меда и производа од меда. Сунцокретов мед који производи Радован Жеравица одлично је оцењен, а награда је још значајнија када се узме у обзир да се на сајму у Београду представило више од 300 произвођача традиционалних прехрамбених производа. Сајам је имао међународни карактер, са учесницима из Републике Српске, БиХ, Црне Горе и Грчке. Циљ манифестације остао је непромењен током година, а то је  утемељење робне марке етно производа.

Радован је пчеларством почео да се бави пре седам година на наговор пријатеља из Новог Бечеја.

-Данас имам 70 кошница, а почео сам са четири. Производим мед од уљане репице и он први дође. Након тога следи багремова, па сунцокретова паша. Осим чистог меда купцима нудимо мед са бундевиним семеном, са копривом, са циметом, сувим орашастим плодовима, са сушеним плодовима, поленом, прополис у меду – казао је Жеравица.

Како би на најбољи начин искористили благодети које пчеле пружају Радованова ћерка Сања Ћирић Жеравица постала је сертификовани апитерапеут. То је особа која је специјализована за лечење употребом пчелињих производа. Оформили су апикомору са инхалацијама где је могуће инхалирати се ваздухом из пчелињих кошница. За инхалацију се користе полен, мед, матична млеч, прополис. Ваздух из кошнице удише се кроз инхалатор и тако се решавају тегоба. Апикомора изграђена је од природних материјала и ради када су и пчеле активне. Сања производи и мелеме и креме од пчелињег воска у који се додају биљна уља.

 

моја прва плата 1

На програм Националне службе за запошљавање „Моја прва плата“, чији је циљ подстицање запошљавања младих и подршка привреди да дође до недостајућег кадра, на територији Севернобанатског управног округа пријавио се 131 послодавац са 317 радних места. Међу њима је 18 послодаваца из јавног сектора са 45 радних места, док је 113 фирми из приватног сектора са 272 радна места, сазнајемо од Иване Фелбаб, начелнице Одељења за посредовање у запошљавању Филијале Националне службе за запошљавање.

-Послодавци из приватног сектора највише траже раднике са средњом школом и то у областима администрације, трговине и машинства. У јавном сектору највећа је потражња за медицинском струком. Када је реч о особама које имају високу стручну спрему послодавци траже дипломиране економисте и технологе – истакла је Фелбабова.

Програм је намењен друштвено одговорним послодавцима који су спремни да дају шансу младим људима да стекну своја прва радна искуства, оспособљавајући их за самосталан рад на конкретним пословима, а према унапред утврђеном плану оспособљавања. Млади до 30 година имали су могућност да се на оглашене позиције пријаве до 6. децембра.

-Пријавило се 96 кандидата и то највише за административне послове и област трговине. Услов је био да се налазе на евиденцији, да имају најмање средњу стручну спрему, да су до 30 година, да немају радног искуства или да је оно краће од шест месеци, да нису раније користили средства из програма „Моја прва плата“, као и да нису у претходних шест месеци били у радном односу код послодавца код ког конкуришу – подсетила је наша саговорница.

У току је избор кандидата који траје до 22. децембра. Најкасније до 29. децембра на порталу „Моја прва плата“ биће објављене коначне листе послодаваца са бројем изабраних кандидата.

-Након што изађе коначна листа закључење тројног уговора између Националне службе, послодавца и одабраног кандидата биће организовано од 1. до 19. јануара наредне године – појаснила је Ивана Фелбаб.

Програм „Моја прва плата“ подразумева оспособљавање незапосленог за самосталан рад ради стицања вештина, знања и компетенција. Програм се реализује без обавезе заснивања радног односа. По истеку оспособљавања за рад послодавци одлучују да ли ће засновати радни однос са кандидатима.

Плата и доприноси девет месеци

Програм „Моја прва плата“ финансира се девет месеци. Средњошколци добијају 28.000 динара, а они са високим образовањем имају зараду од 34.000 динара. Свима се уплаћује допринос у случају повреде на раду и професионалне болести. Новац им исплаћује Национална служба за запошљавање, а послодавци могу младима да исплате и додатна средства која не могу да буду већа од износа који исплаћује НСЗ.