Град

375520201_2218298965028216_2533322298435153067_н

Под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију и Града Зрењанина, у Перлезу је организована манифестација „Дани породице у Србији”. И ове године Кикинда је представила успешну  проналитетну политику  и мере које се спроводе у оквиру социјалне заштите.

Министар Вучевић, обраћајући се окупљенима, подсетио је на речи владике Николаја Велимировића који је говорио да онај ко је родитељ, ко има децу, благословен је и славан – благословен и славан и пред Богом и пред анђелима и пред народом.

-Верујемо да људи који воле своје породице, који воле своје родитеље, који воле своју децу и туђу децу, само ти људи могу да разумеју, воле и поштују друге људе. Да људи који не воле своју породицу или не воле свој град и своју државу не могу да воле ни друге градове, ни друге државе, ни друге народе – саопштио је Вучевић.

Министарка за бригу о деци Дарија Кисић на манифестацији, којој су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, Младен Богдан, председник Скупштине града и Мелита Гомбар, чланица Градског већа, истакла је да је све што се ради и гради због највећег човековог блага – деце.

-Србија је велика породица и земља је одважних, јаких и храбрих људи. Влада Србије одлучна је у намери да учинимо све да нас буде још више. На иницијативу председника Александра Вучића започели смо читав низ мера и програма како би било што више дечијих осмеха. На том путу одлучно корачамо и  већ видимо прве резултате. На нама је да подржимо младе људе да заснују своје породице јер је то најлепше и највише што могу у животу да постигну – казала је Дарија Кисић.

Манифестација негује праве вредности и култ породице.

-Наш Град са више од 200 милиона динара подржава низ мера социјалне политике. Од те суме 54 милиона динара опредељено је за програм подршке деци и породици са децом. Кикинда је препозната као град породице, а то нам је и потврђено прошле године на овој манифестацији када смо били међу прве три локалне самоуправе, у конкуренцији од 40, које су препознате као заједница којој је брига о породици приоритет. За све нас то је подстрек да будемо још бољи – рекла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

У оквиру помоћи, између осталог,  издваја се за парове приликом одласка на вантелесну оплодњу,  за акцију „Беби клуб“ и пакете за новорођенчад, родитељске додатке, незапослене породиље, бесплатне ужине у вртићима и основним школама, бесплатан боравак у вртићу за треће дете, ученике првих разреда којима су обезбеђени уџбеници као и школски прибор Град издваја средства и за личне пратиоце деце са сметњама у развоју, а обезбеђен је и бесплатан превоз средњошколцима и врхунским спортистима, регресиран превоз и стипендирање студената. Кикинда је и део покрета „3+“.

У оквиру манифестације представљени су потенцијали Града, као и предстојећа манифестација „Дани лудаје”.

арсеније

У порти храма Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу, уприличено је откривање и освећење споменика патријарху и вођи велике сеобе Срба Арсенију ИИИ Чарнојевићу, рад Душана Беловића, учитеља у пензији из Руског Села. Свечаност је, поред градоначелника Николе Лукача са сарадницима, представника Округа и Месне заједнице, окупила истакнуте званице- министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања Николу Селаковића, народног посланика Миленка Јованова, генерала Милорада Ступара, представнике Удружења ратних добровољаца 1912-18, њихових потомака и поштовалаца, као и велики број мештана.

Министар Селаковић истакао је значај изградње и неговања културе сећања поручивши да чувајући народ, чувамо и будућност.

– Крајем 17. века српски народ који се нашао у чељустима великих сила и борби великих царстава, задесила је огромна невоља преточена у велику сеобу Срба која је била бежање од сигурне смрти, бола и патње ка трагању за слободом. На чело тог народа који је, између осталог, свој дом нашао и овде, на северу Баната, стао је патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић. Ово је било једно од села колонизованих након Балканских и Првог светског рата, у којима су српски ратни добровољци из северне Далмације. Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Кордуна, Баније, али и друге стране океана одазвавши се позиву своје матице, пробили Солунски фронт и као добровољци, од краља Петра и краља Александра добили овде своје поседе- подсетио је министар Селаковић и истакао:

– Вредна је лекција коју смо научили из те страшне историјске епохе, а то је, да је у тешким временима, најважнији циљ сваког од нас ко се налази на одговорној функцији, да чувамо слободу, независност, Србију, али и да чувамо наш народ. Спасавајући Србе од сигурне турске одмазде, патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић је спасавао наду да ћемо једног дана обновити државу, што смо и учинили. То данас зна и државно руководство на челу са председником Вучићем када на сваки могући начин се трудимо да сачувамо српски народ на Косову и Метохији, јер без народа, свака наша борба је узалудна- поручио је министар Селаковић.

Како је указао, данас се обележава и годишњица најстаријег борачког удружења у Србији –Удружења српских ратних добровољаца од 1912 до 1918, њихових потомака и поштовалаца које слави 120 година од оснивања.

Слобода је најскупља српска реч, слободу смо бранили и гинули за њу, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– Велико ми је задовољство и част што сам присуствовао откривању споменика једној историјској личности чија је храброст и одважност изузетно значајна за Србе и Србију. Рускоселци, Град, Министарства и СПЦ заједнички смо подигли овај велелепни споменик да нас подсећа на ту храброст, али и значај слободе у нашем народу- како се она чува, бори за њу и да се сећамо свих који су дали животе да бисмо ми данас  уживали  у слободи. Споменик нас опомиње да чувамо једни друге, православље, српство и да у се у миру боримо за бољи живот- поручио је Лукач.

Свету архијерејску литургију служио је владика банатски Никанор, који је заједно са присутним свештенством освештао споменик.

– Овај величанствени споменик подсећа нас на још величанственију личност Арсенија ИИИ Чарнојевића, праоца овог места, уз којег се данас сећамо и наших великих и цењених војсковођа и родољуба који су дали своје животе. Свој однос према Србији морамо мењати ми сами. Чувајмо себе у Србији која нам гарантује слободу, све хоће да учине да униште то што јесмо –истакао је владика банатски Никанор.

У порти рускоселског Храма налази се гробница породице Чарнојевић, то су даљи сродници патријарха Арсенија, подсетио је протонамесник Слободан Дивљаков.

– Ово је врло важан дан за нас. Сећање на велике људе и вредности које они носе не мењају се, без обзира на технолошки напредак. Српска православна црква баштини вредности да човек кроз пожртвовање и љубав за друге чини вредна и дивна дела– рекао је Дивљаков.

У свечаном програму наступили су хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина и  АДЗНМ „Гусле”.

 

375616652_2542074825958762_7116760824843251700_н

Становници Мокрина, Банатског Великог Села и Башаида данас су у прилици да обаве бесплатне превентивне дерматолошке прегледе у амбулантама у својим селима, за које нису потребни књижица, упут нити заказивање.

Прегледе, за које влада велико интересовање, организовало је Удружење дерматовенеролога Србије, у сарадњи са Домом здравља  и Градском управом. Подршку акцији пружила је покрајинска посланица Станислава Хрњак.

Удружење жели да скрене пажњу на значај ране дијагностике карцинома коже, болести која је у сталном порасту последњих година.

– Пољопривредно и сеоско станивништво због начина живота и обавеза више је изложено УВ радијацији и та група се убраја у ризичну, има већу инциденцу појаве кожних карцинома. Најважнија је рана дијагностика тумора коже јер тада, осим хируршке, даља онколошка терапија није потребна. Радује ме велики одзив мештана што нам је и циљ. Ту су дерматолози из Београда, Новог Сада и Опште болнице Кикинда – рекла је професор  др Даница Тиодоровић, председница Удружења дерматовенеролога Србије.

Она је напоменула да се, према статистици, на годишњем нивоу открије око 650 меланома, али да свакодневни, амбулантни рад лекара показује да учесталост меланома и других немеланомских карцинома бележи фрапантан пораст, док посебно забрињава њихово откривање код популације млађе од 30 година, па чак и од 18 година. Др Тиодоровић је додала да је потребна едукација о правилном понашању на сунцу и опасностима прегоревања.

На значај ове кампање Удружења дерматовенеролога Србије, као и велики одзив суграђана, указала је покрајинска посланица Станислава Хрњак.

– Удружење дерматовенеролога Србије препознало је Град Кикинду као место где треба да дођу и ураде превентивне прегледе. Ово није први пут, али је веома значајно. Са њима смо договорили  да се овога пута, прегледи организују у ова три места. Наше становништво, углавном, на листи својих приоритета нема ову врсту прегледа, а превентива је кључна да би човек био здрав. Град Кикинда је увек партнер оваквим кампањама. Данас становницима Мокрина, Башаида и Великог Села није потребна књижица за прегледе које обављају еминентни професори, дерматолози, а само њихово интересовање показује да су превентивни прегледи потребни, и да би било добро да их организујемо чешће. То сам и рекла у разговору са др Тиодоровић, да Кикинду уврсте и наредни пут, и ми ћемо прегледе организовати и у другим насељеним местима као и у самом граду- рекла је Станислава Хрњак.

Др Синиша Јолић из Опште болнице Кикинда указује да се у оквиру кампање ради комплетан скрининг и да је врло важан самопреглед, те ако се примети промена, брзо реагује обраћањем лекару.

– Данас се у све три амбуланте ради дермоскопија са циљем да се открије уколико постоји промена. У кикиндској болници, откријемо месечно један до два меланома, док су базоцелуларни и спиноцелуларни још учесталији. У Општој болници је служба дерматовенерологије добро организована и без великих перипетија грађани могу доћи до нас на прегледе– каже др Јолић.

У амбуланти у Мокрину прегледи су од  10 до 12 часова, у Банатском Великом Селу  од 12.30 до 14.30, а у амбуланти у Башаиду су од 12.30 до 14.30 часова. Поред др Тиодоровић и др Јолића, мештане три кикиндска села прегледају и други специјалисти међу којима и доцент др Татјана Рош, примаријус др Мирослав Динић и доцент др Татјана Радевић.

375762687_1312965419318145_5023280054696784214_н

„Мамут фест“ и ове године, 17. пут, окупио је у дворишту Курије и Народном музеју велики број малишана, али и гостију како би заједнички био прослављен рођендан мамутице Кике. Као носећа изложба овогодишње манифестације, у Галерији „Нова“ отворена је изложба „Лета без интернета“ Музеја науке и технике из Београда, а читав дан био је у знаку популарне Кике.

– Изложба је изазвала велико интересовање и биће доступна до 9. новембра. Намењена је деци и интерактивна је, али колико видимо једнакко је интересантна свим генерацијама. Садржи флипер, игру школице, кликере и подсећа на време које смо проводили пре доласка интернета. У оквиру Базара музеја и идеја угостили смо музеје из наше земље. То је показетељ да наше колеге из других музеја подржавају овај фестивал и препознају га као добар музејски садржај. Са друге стране значјано је што нам се на манифестацији придружи велики број деце и њихових родитеља који се лепо проводе у Музеју – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

„Мамут фест“ има вишеструки значај за Град, јер је мамутица један од заштитних знакова и велика промотерка Кикинде, рекла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је присуствовала овом догађају.

– Славимо рођендан најстарије Кикинђанке Кике и ово је прилика да деца и родитељи квалитетно проведу време и сазнају више о једном од брендова наше средине. Сваке године посетиоце очекује богат и добро осмишљен програм уз тематске радионице. Ово је уједно и најлакши начин да деца кроз игру стичу нова знања – рекла је Валентина Мицковски.

У току је радионица Стреличарског клуба „Аполо“, након чега следи “Концерт за бебе”. Луткарска представа студија „Театрило“  почиње у 18 часова реализује у сарадњи са нашим суграђанином  Владимиром Анушићем. Реч је о човеку који је препознатљив по својој методологији како деца у најранијем узрасту могу да науче да пливају. Рођендански дан завршава се плесном радионицом студија „Џеси“ за децу.

 

 

 

376393427_820096249600270_6497440912411116190_н

Прослава рођендана мамутице Кике почела је данас, а предшколци из кикиндскох вртића и основци најлепше жеље пожелели су јој цртањем рођенданских честитки. Близу 200 предшколаца из вртића украсило је простор око најстарије становнице Кикинде, а њима су се придружили и њихови старији другари који тек уче да читају, пишу и рачунају, а неки су већ савладали добар део школског градива.

Анђела Малиновић ученица је четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“.

-Кики за рођендан нацртала сам торту, и то воћну, јер свако треба да има торту за свој рођендан. Пожела сам јој срећан рођендан. Кика је била мамутица која је живела јако, јако давно – рекла нам је Анђела.

И њен другар Филип Стојановић такође се потрудио да изради лепу честитку.

-Нацртао сам лудаје и торту. Лудаје су на цртежу зато што имамо „Дане лудаје“, а сигуран сам и да је Кика волела да једе бундеве – истакао је Филип.

Ученица ОШ „Свети Сава“ Емилија Бањац додаје да воли „Мамут фест“ који је посвећен Кики.

-Кика је пронађена пре 27 година. Ископана је и сада сви можемо да видимо како су мамути изгледали док су живели на Земљи. Рођенданску торту коју сам нацртала укарсила сам балонима – казала је Емилија.

Централни дан рођенданског славља је сутра када ће у оквиру „Мамут феста“ од 11 до 19 сати бити низ активности за децу.Овом приликом биће отворена изложба Музеја науке и технике из Београда „Лета пре нета“. У оквиру Базара музеја и идеја гостоваће музеји из Шида, Лесковца, Новог Сада, Београда. У рођенданским радионицама учествоваће стреличарски клуб „Аполо“,  биће приређен „Концерт за бебе“ , а за сву децу препорука је едукативна луткарска представа „Пливајте са нама“  дечијег позоришта „Театрило“. Рођендански дан завршава се плесном радионицом за децу.

 

375236506_685757913071805_2888190418781569757_н

Промоција 38. „Дана лудаја“ организована је данас у Београду. Кнез Михајловом улицом прошетала је наранџаста поворка позивајући становнике главног града да буду гости Кикинде од 14. до 17. септембра. Са предшколцима из вртића „Наша радост“ био је председник Скупштине града Младен Богдан, а промоцији је присуствовао и водитељ, наш суграђанин, Иван Голушин.

 

Уз богат и разноврстан програм, као и наду да ће се оборити рекорди у дугим и тешким лудајама, Богдан је истакао да је манифестација прилика да се угосте пријатељи и партнери града.

-Имаћемо госте из читаве земље, али и братских градова из региона и других земаља. Ово је прилика да продубимо постојеће и оставримо нове сарадње. Први пут ћемо угостити представнике пољског града Јаслаг, као и једне локалне самоуправе из Румуније – казао је Богдан.

Током четвородневне манифестације Кикинда, као град добрих људи, угости велики број посетилаца. Сви су добродошли, а богат садржај, леп град и гостопримљивост биће позовница да се посетиоци поново врате у наш град, истакао је Младен Богдан на промоцији у Туристичкој организацији Србије.

-Све који су ранијих година били део наше манифестације позивам да дођу опет, а оне који никада нису били позивам да се увере да смо град добрих људи, породице, деце, град у којем ће видети џиновске лудаје. Иако немамо планину, реку или море, имамо шта да понудимо, а то препознају туристи који све више долазе, с обзиром на то да се сваке године број посетилаца у Кикинди повећава за око 15 одсто, што је изнад републичког простора – напоменуо је Богдан.

 

 

375206238_757862966106266_3422859606540459294_н

Актуелни јавни позиви у оквиру Програма подстицања развоја предузетништва, са посебним акцентом на женско предузетништво, представљени су заинтересованима у Регионалној привредној комори. Организатори су Опште удружење предузетника и РЦР „Банат“, а окупљени су могли чути да је за ове намене опредељено 600 милиона динара. Презентацији је присуствовала и Анамариа Варга која је однедавно запловила у предузетничке воде. Након 27 година рада као медицинска сестра у Хитној служби решила је да се бави грумингом односно шишањем и сређивањем паса.

-И сама сам власница малог шицуа и волим псе те отуда и идеја за ову врсту посла. Након завршене обуке добила сам понуду да радим у општинама Ада, Мол и Сента где је упражњен салон који је постојао. Салон „Аникин грумерај“ ових дана почеће са радом, а мени као почетнику свака помоћ је више него добродошла. Уложила сам своју уштеђевину у покретање посла, а оно за шта желим да конкуришем су алати и потрошни материјал који су поприлично скупи. Примера ради, за само једно оштрење маказа неопходно је 1.500 динара и одлазак у Нови Сад, јер нигде ближе нема квалитетног оштрење маказа – сазнајемо од Анамарие Варге.

Милица Нешковић пре неколико месеци вратила се у Кикинду и отворила је мушки фризерски салон. У старту је на конкурсу Покрајине добила средства за отварање сопственог бизниса што јој знатно олакшало сам почетак рада.

-За куповину опреме средства су увек неопходна. Новац који се додељује је бесповратан и мени као некоме ко још увек разрађује посао пуно значи јер не морам да се задужујем у банкама – истакла је Милица Нешковић.

Пројект менаџер РЦР „Банат“ Дејан Ненадовић  напоменуо је да се „Дан отворених врата за предузетнице“ организује у сарадњи са Министарством  привреде и Развојне агенције Србије. Циљ је да се власнице фирми и будуће предузетнице упознају са подршкама које су им на располагању.

-Представили смо конкурсе Фонда за развој женског предузетнишва у оквиру ког могу да конкуришу предузетнице у минималном износу од 400.000 до максималних шест милиона динара. Уколико фирма има више од пет запослених тада им је на располагању сума до 12 милиона динара. Суфинасирање, у зависности од развијености локалне самоуправе, је до 50 одсто, а остатак се кредитира из Фонда за развој. Новац може да се користи за улагања у опрему, простор, оперативне трошкове. Са територије града доста је предузетника који су користли или још увек користе средства намењена развоју и најчешће се искористе за куповину опреме – појаснио је Ненадовић.

 

Конкурс за развој женског предузетништва отворен је први пут ове године. Влада Србије је 2023. прогласила годином женског предузетништва.

 

-Расписана су три конкурса: за развојне пројекте, за женско предузетништво и за почетнике и младе до 35 године. Од 20 до 40 одсто средстава од укупне инвестиције су бесповратна и услови су врло повољни. Упутили смо окупљене која документација им је неопходна како би конкурисали, а већину они већ поседују. Потребан је и бизнис план у чијој изради ћемо им помоћи. За седам дана сви неопходни папири могу бити прикупљени. Рок за конкурисање је до краја године односно до утрошка средстава – прецизирао је мр економиских наука Станислав Завишин, сарадник Општег удружења предузетника.

Програм менторинга

Представљена је и такозвана нефинансијска подршка, програм менторинга. Развојна агенција Србије у сарадњи са јапанском Агенцијом за међународну сарадњу неколико година уназад објављује овај конкурс, а клијенти имају подршку када је реч о анализи пословања и његовом унапређењу. Овај конкурс намењен је свима и требало би да буде расписан до краја месеца.

перлез (15)-w1024

Под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију и Града Зрењанина, предстојећег викенда у Перлезу се организује манифестација „Дани породице у Србији”. И ове године Кикинда ће представити проналитетну политику , а да су мере које се спроводе међу најбољима у држави говори и освојено треће место на прошлогодишњој манифестацији.

 

За бригу о породици, социјалну и дечју заштиту, али и пронаталитетну политику годишње се из градског буџета издвајају значјана средства. У оквиру помоћи, између осталог,  издваја се за парове приликом одласка на вантелесну оплодњу, акцију „Беби клуб“ и пакете за новорођенчад, родитељске додатке, незапослене породиље, бесплатне ужине у вртићима и основним школама, бесплатан боравак у вртићу за треће дете, ученике првих разреда којима су обезбеђени уџбеници као и школски прибор. Град издваја средства и за личне пратиоце деце са сметњама у развоју, а обезбеђен је и бесплатан превоз средњошколцима и врхунским спортистима, регресиран превоз и стипендирање студената.

У оквиру празника породице, породичних вредности, родитељства, деце, дечије среће и осмеха Кикинђани ће окупљенима приказати лепоте и потенцијале нашег града.

373408829_1043257530024068_2886334385907517960_н

Чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села краљице су ајвара у Кикинди. Њихов ајвар припремљен на такмичењу „Изађи ми на теглу“, одржан на Градском тргу, оцењен је као најбољи. Новка Павић из удружења „Орхидеја“ истакла је да су успеле у намери да одбране титулу коју су освојиле прошле године.

-Тајна доброг ајвара је добра воља, добар шпорет, квалитетна паприка и љубав. Трудиле смо се да ајвар скувамо онако како га припремамо за наше породице. Заједно са мном у такмичењу су учествовале Марија Пилиповић и Љиљана Кери. Драго ми је што ћемо поново бити део националног такмичења. Сада знамо шта нас очекује и потрудићемо се  да добијемо главну награду, шпорет „смедеревац“ – рекла је Новка Павић.

Друго место припало је екипи КУД-а „Еђшег“, а треће су биле чланице удружења „Јединство“ из Руског Села које су 2020. године биле националне победнице. Жири у саставу Радован Субин, Нада Крстоношић и Младен Богдан једногласно је донео одлуку о победничком ајвару.

-Укус, компактност и боја су три компоненте које смо бодовали. Било је тешко одабрати победнички ајвар јер су сви били одлични. Одлучиле су нијансе и пресудило је то што је најбољи ајвар био густ, комапктан и има леп укус – додао је Радован Субин.

Председник Скупштине града Младен Богдан први пут био је део гастрономског жирија и открива нам да није било нимало лако.

-Ајвар је један од заштитних знакова српске кухиње и зову га и српски кавијар. Сви узорци били су сјајни. Честитам победницама, али и свима који су учествовали у такмичењу што доказује да смо град добрих људи, али и град који чува традиционалну кухињу – прецизирао је Младен Богдан.

Додели награда присуствовао је и градоначелник Никола Лукач који је и током дана посетио све екипе. Чланице удружења „Орхидеја“ и КУД-а „Еђшег“ добиле су прилику да представљају наш град на националном такмичењу које ће 7. октобра бити одржано у Београду.

376397824_630657669204248_6717445396194270316_н

На Градском тргу је у току  такмичење у кувању ајвара у оквиру каравана под називом “Изађи ми на теглу”. Учествује десет екипа и то „Сувача“, КУД „Еђшег“, „Здрави резанци“, „Дора“, „Бабин ајвар“ и „Пируета“ из Кикинде, као и удружења жена „Нови Козраци“, „Наковчанке“,  „Орхидеја“ из Банатског Великог Села и „Јединство“ из Руског Села. Матилда Дукаи из рускоселског удружења „Јединство“ нада се да ће ове године поновити успех из 2020. када су биле победнице националног такмичења.

-То је потврда да правимо одличан ајвар. Не постоји тајна, најважније је да се прави са љубављу. Важно је и дружење, размена искуства што нуди ово такмичење – рекла је Матилда Дукаи.

Екипа „Пируета“ Балетске школе имала је помоћнице, младе балерине. Ингрида Војводић Црномарковић истиче да су први пут на овом гастрономском такмичењу.

-Ова манифестација одлично се уклапа у пројекат који радимо „Кад се многе руке споје“. Сложно правимо ајвар, а наш ће бити посебан с обзиром на то да ће имати тајни састојак,  уметност – напоменула је Ингрида Војводић Црномарковић.

Екипе је обишао градоначелник Никола Лукач који је овом приликом истакао да је Кикинда осми пут домаћин гастрономском надметању.

-Такмичење је важно јер чува традиционално јело, које је део наше културе, од заборава. Ово је уједно и промоција Кикинде, али и умећа наших домаћица које итекако умеју да скувају одличан ајвар. Сви се потајно надамо да ћемо и ове године имати прваке на нивоу читаве земље, као што је то било пре три године – прецизирао је Лукач.

Екипа која направи најбољи ајвар представљаће Кикинду на националном такмичењу у Београду у октобру. Организатор је Удружење грађана “Башта машта”, а гастронско надметања одражава се у више градова Србије.