Град Архиве | Паге 259 оф 381 | Кикиндски портал

Никад више пољопривредника конкурисало за мере подршке Града

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2024

Локална самоуправа прошле године расписала је 20 јавних позива у оквиру спровођења политике руралног развоја и подршке пољопривреди и руралном развоју. За мере је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара и како су се мере расписивале тако је и заинтересованост пољопривредника била већа, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине пољопривреду и рурални развој.

– Од 618 примљених захтева одобрена су 602 што је рекордан број од када се спроводи програм. Реализација планираних средстава је изнад 95 процената и то захваљујући чињеници што се око свих мера договарамо са, такозваним малим, произвођачима којима су средства и намењена. Програм је намењен опстанку пољопривреде, укључивању што већег броја младих и опстанку газдинстава на селима. У великој мери подржавамо жене које су носиоци газдинства – истакла је Мирослава Наранчић.

Пошто су све мере расписане, увидело се да за две није било довољно заинтересованих. Тако су средства преусмерена на позиције у оквиру којих смо имали више захтева у односу на расположива средства Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике.

-Субвенције су, у зависности од мере, биле од 30 до 100 одсто. Подржали смо пчеларство и набавку нових пчелињих друштава, изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, заинтересоване за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада, управљање ризицима, очување биљних и животињских генетичких ресурса, младе у руралним срединама, набавку опреме за узорковање и производњу у млекарству, воћарству, винарству, алкохолних пића, цеђених уља. Подржани су и матичење животиња и њихово нешкодљиво уклањање – додала је наша саговорница.

Највећа заинтересованост била је за вештачко осемењавање, пластенике, за бушење бунара, наводњавање, пчеларство.

-Чак 13 удружења грађана јавило се са одличним идејама тако да је реализовано више пројеката чији је циљ развој пољопривреде, али и повезаност са животном средином – каже Мирослава Наранчић.

Циљ је да се сва планирана средства потроше и да што више произвођача буде обухваћено.

-У току је припрема програма за ову годину. За мере подршке обезбеђено је скоро 16 милиона динара. Ове године нећемо имати велики број мера него ћемо износе за мере повећати. Све оно што нам пољопривредници сугеришу ми ћемо уврстити у програм – прецизирала је Мирослава Наранчић.

Кристијан Доброка са Царем победник трке неоседланих коња у Мокрину

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2024

И ове године за Божић у Мокрину одржана је трка неоседланих коња. Учествовала су четворица јахача у такмичарском делу и девет у ревијалном. Победник је Кристијан Доброка са коњем Цар. Награду му је уручио Василије Јанић, председник Коњичког клуба.

Организатор Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом Мокрин. Божићна трка неоседалних коња организује се дуже од 120 година. Такмичење код Бакарне ћуприје одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.

Организују се три трке, а циљ је да јахачи на неоседланим коњима што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.

(ВИДЕО) Рада, Снежана и Марија извукле златник и сребрењаке у чесници

Aleksandra Djuran Јануарy 7, 2024

У Православној цркви Светог Николе, служена је Божићна литургија којој је присуствовао велики број верника. Ломљена је чесница која је даривана окупљенима, а која је направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју.

Свештеник Мирослав Бубало истакао је да Божић није само традиционални празник, иако традицију треба неговати и чувати.

-Божић је егзистенцијални празник, рођење сина Божијег као човека мења односе између Бога и човека. То је порука коју желим да упутим за Божић који је велики помак за човечанство и то помак унапред – рекао је Мирослав Бубало.

У божићном хлебу, чесници, било је три сребрењака и златник, а према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Суграђанка Рада Костић (61) једна је од њих.

-Први пут сам извукла златник у чесници и пресрећна сам. Надам се да ће он помоћи да читаве наредне године будемо срећни и ја и моја породица – казала је Рада Костић.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Снежани Лињачки (70).

-На највећи хришћански празник добила сам сребрењак и не могу вам описати каква је радост у мојој души. Долазим редовно у цркву и ово је највећи дар – додала је Снежана Лињачки.

Сребрењак је припао и деветогодишњој Марији Радосављевић из Кикинде.

-Сребрни новчић сам извукла први пут. Чуваћу га као успомену и драго ми је што је припао баш мени – открила нам је Марија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине Града Младен Богдан, чланица Градског већа Мелита Гомбар. Поздравом Мир Божији, Христос се роди, први човек града, упутио је честитке за најрадоснији хришћански празник.

-Срца свих нас су испуњена када видимо велики број суграђана и деце у цркви на Божић, који је један од највећих празника. Свима желим пуно здравља, породичне среће, радости и весеља. На свима нама је да помажемо једини другима, чувамо једни друге, децу учимо традицији и да заједнички, у миру и благостању, Кикинда буде још боље место за живот – истакао је Лукач.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница. И на овом светом месту било је доста верника.

(ВИДЕО) Коринђаши посетили Градску кућу и честитали Бадње вече и Божић

Aleksandra Djuran Јануарy 6, 2024

Већ са првим мраком деца у поворкама крећу да коринђају. Шаљивим песмицама домаћинима желе срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. И ове године, трећу заредом, Градска кућа отворила је своја врата за више стотина малишана који су радо коринђали градоначелнику Николи Лукачу и његовим сарадницима који су их заузврат даровали воћем и слаткишима.

Међу њима је био Новак Јерковић из Београда.

-Код нас нема коринђања и овај обичај ми се јако свиђа. Волим да идем од куће до куће и коринђам. Научио сам две песмице, а оно што је најбоље је што добијам пуно слаткиша – рекао нам је Новак.

Градоначелник Лукач истакао је да је чување културе и обичаја, свих нас који живимо на овим просторима, наш задатак.

-Коринђање је опстало једино на северу Баната и важно је да га пренесемо на све генерације које долазе. Деца су та која на најлепши начин честитају Бадње вече и Божић, а ми их наградимо јабукама, орасима, али и слаткишима. Драго ми је што смо успели у томе да додатно приближимо традицију не само деци из Кикинде и околине, него и гостима који су дошли за Божић који је најрадоснији хришћански празник – казао је први човек града.

Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година,Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

Традиционално паљење бадњака

Aleksandra Djuran Јануарy 6, 2024

Испред православне цркве у центру града на бадњак су донели коњаници уз запреге и фијакере обавезно окићени храстовим гранчицама. Милорад Рељин, коњар из Кикинде, заједно са братом и десеторо унучића испоштовао је традицију и на Градски трг донео бадњак.

-Унучићи су Милорад, два Ивана, Никола Немања, Матија, Бата, Елена, Миа и Брана. Најстарије унуче ове године пуни 18, а најмлађа међу њима је Миа стара свега три године. По бадњак одлазимо породично, са коњима и колима провозамо сву нашу децу и учимо их да одрже традицију. Сви они су наши наследници и читавог живота сећаће се ових тренутака – рекао је Рељин.

Први пут по бадњак са својим коњем ишла је и петнаестогодишња Лина Величков.

-Кренули смо око поднева, и купили коњаре. Бадњак смо донели у цркву и на трг како би га поделили суграђанима . И коњ Фифа је уживала и сигурно ћемо се и наредне године придружити овом обичају – сазнали смо од Лине.

У порти православне цркве Светог Николе у присуству суграђана и свештеника бадњак је освећен и упаљен.

Кум бадњака био је Александар Сивчев, по занимању возач.

-За мене и моју породицу ово је велика част. Годинама учествујемо у доношењу бадњака и верујем да ће мени и мојој породици ово донети здравља, берићетну и успешну годину – навео је Сивчев.

Паљењу бадњака присуствовао је и градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов, председник Скупштине Града Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, члан Градског већа Драган Пецарски.

У порти цркве затекли смо и прослављену кикиндску пливачицу Марицу Стражмештер. Она живи и ради у Чикагу као тренер пливача.

-Не пропуштам Божић у родном граду, а у последње три године трудим се да живим у складу са вером, колико могу. Божић је највећи хришћански празник и обележава се у кругу породице. Наши обичаји су прелепи и драго ми је што их толико суграђана подржава – казала је Марица Стражмештер.

У цркви су грађани одлазили по бадњаке које су однели својим кућама, а ове године припремљено их је око две хиљаде. У исто време освећење и паљење бадњака организовано је и у Храму Светих Козме и Дамјана.

Градоначелник Никола Лукач, са сарадницима и спортистима унео бадњак у Градску кућу

Aleksandra Djuran Јануарy 6, 2024

Уношење бадњака у кућу на Бадњи дан традиција је која се поштује. Градоначелник Никола Лукач са члановима Градског већа Сашом Танацковим и Драганом Пецарским, представницима Кикндског коњичког клуба и спортистима: Душком Петровим, стрелцем, члановима џудо клуба “Партизан” и МРК “Кикинда Гриндекс”, унео је бадњак у Градску кућу.

Бадњак је свето дрво код Словена и његовим уношењем чува се традиција, али и наговештава берићетна година.

У 15 сати испред цркве у центру је паљење бадњака, а од 16 часова Градску кућу, али и домове, испуниће коринђаши који ће веселим песмицима пожелети срећан Божић.

Бадњаци и жито најтраженији на кикиндској пијаци

Aleksandra Djuran Јануарy 6, 2024

Домаћице су ове године посебну пажњу посветиле припреми бадњака и жита. На кикиндској пијаци понуда је богата, а цене се крећу од 100 до 250 динара.

-Месец дана припремала сам жито за продају. Потрудила сам се да паковање буде што лепше. Протеклих година популарни су такозвани божићни јежеви који треба најпре да се направе, а потом се посеје жито које је, тако рећи, нузпроизвод. Декорације које сам израдила могу да остану и послуже за друге намене. Заинтересованост је одлична – истакла је Љубинка Гавриловић.

Жито се уноси у кућу као симбол новог живота и родитељства. Поред жита у кућу се уноси и бадњак који симболише Христа и његов улазак у свет.

-Поред храстових гранчица бадњак обавезно треба да садржи жито, орах, пшеницу, босиљак и кукуруз. Бадњак је дрво које су пастири донели и заложили у хладној пећини када се Исус Христ родио. На Бадње вече треба да се покрцка орах и уколико је језгро здраво и једро биће радосна година. Жито симболизује нови живот, босиљак је симбол здравља и заштите од зла, а кукуруз здравих животиња у домаћинству. Месецима припремам аранжмане с обзиром на то да се жито прикупља током жетве. Икебане су посебно интересантне, а за џакиће у које је бадњак упакован утрошила сам неколико сати – рекла нам је Радмила Јон.

„Велика земља – прича о нашим селима“ нова књига Владислава Вујина

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XИX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.

Коринђаши доносе радост у домове и Градску кућу и чувају обичај од заборава

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

На Бадње вече на територији Града дочекују се коринђаши. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Рецитовањем песмица, деца домаћинима желе срећно Бадње вече, берићетну годину и пуно здравља за све укућане. И ове године Градска кућа отвориће врата коринђашима од 16 до 18 сати. Дочекаће их градпначелник Никола Лукач са сарадницима и даровати их слаткишима и воћем. Прошле године било их неколико стотина, а циљ је да се од заборава сачува обичај који се задржао једино у Кикинди и околини и један је од ретких који се и дан данас преноси са колена на колено.

Осим деце која једва чекају Бадње вече и домаћини су ти који се веселе овом обичају. Коринђаши се дочекују са радошћу и весељем. Домаћини припреме поклоне којима их дарују, а домаћице припреме суве шљиве, смокве, јабуке, поморанџе, орахе. Сваки од дарова има симболику. Орах је посвећен прецима, бомбоне су симбол слатког живота, јабука симбол здравља, тако да деца добију све оно што ми је потребно за раст.

Са друге стране, деца кроз рецитације домаћинима наговесте здравље, напредак у кући и породици. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.

Коринђање је обичај који је стављен на националну листу за нематеријално културно наслеђе Србије.

У башаидској школи у току сређивање учионица у приземљу

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

У Основној школи „1. октобар“ из Башаида зимски распуст биће искоришћен за уређење учионица. Мирко Влајков, директор каже да је у току кречење учионица.

-Одлучили смо да време када ђаци нису у школи искористимо и окречимо четири учионице у приземљу. У њима се настава одвија за ученике нижих разреда и нису кречене сигурно 15 година. Материјал је школа купила од сопствених средстава, а наш домар обавља молерске радове – рекао је Влајков и додао да су у школи решени да сваку прилику искористе како би кречили део по део зграде.

У протеклом периоду у ову школу уложена су знатна средства чиме је омогућено да ученици и запослени имају боље услове за рад.

-На конкурсима који буду расписани аплицираћемо за средства за дигиталну учионицу која ће бити опремљена рачунарима. Имамо простор који се не користи и у њему би ученици нижих разреда на прави начин могли да савладају градиво из предмета дигитални свет – сазнали смо од Влајкова.