Град Архиве | Паге 258 оф 381 | Кикиндски портал

Међу сто успешних жена и Кикинђанке Смиљка Булатовић, Борислава Степанов и Бојка Плавшић

Aleksandra Djuran Јануарy 14, 2024

Три суграђанке Смиљка Булатовић, која се бави старим занатом труковањем, Бојка Плавшић, предузетница и млада Борислава Степанов, власница пољопривредног газдинства нашле су се у штампаној публикацији ЈП „Пошта Србије“ под називом „100 успешних жена“. Циљ је да се обезбеди национална видљивост за победница конкурса у виду бесплатног огласног простора у више од 1.500 пошта широм Србије.

-Услуге „Поште Србије“, као предузетник, користим већ девету годину, колико постоји моја Занатско-уметничка радионица “Вез труковање”. Зато редовно пратим новине које нам пружа ово јавно предузеће, нарочито оне којим подржавају пословне жене. Прошле године учествовала сам на Поштином националном конкурсу, под називом “Сто успешних пословних жена” и драго ми је што сам успела да се нађем у друштву одабраних, које ће Пошта подржати у раду – каже Смиљка Булатовић.

Ово је и одлична прилика за промоцију посла којима се наша суграђанка бави.

-Осим што сам представљена у књизи победница, у свим поштама ће, на видним местима, стајати и пригодни штампани материјал, на којима ће сви заинтересовани моћи да се упознају са мојим производима. Овом приликом желим да захвалим и свим куририма и поштарима кикиндске Поште, на изузетној професионалности, предусретљивости и љубазности. Захваљујући њима моји производи стижу сигурно, и на време – додала је Смиљка Булатовић.

Поред представљања у онлајн и штампаној публикацији доступној без накнаде у пословницама свих пошта у земљи, победнице ће бити представљене на мониторима у поштама, на корпоративном сајту и званичним профилима Поште на: инстаграму, фејсбуку, линкедину и јутјуб каналу. Осим поменуте три предузетнице у овој публикацији у претходним годинама нашле су се и суграђанке, власнице радњи, Сандра Станковић, Данијела Јеринкић и Јована Банић.

Браво Новаче! Злато за Новака Деспотовића на математичкој олимпијади у Казахстану

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2024

Златну медаљу из математике освојио је Новак Деспотовић (16) из Кикинде, ученик трећег разреда Математичке гимназије у Београду, на јубиларној 20. Жаутиковској олимпијади из математике, физике и информатике у Казахстану. Новак је и најмлађи у тиму српских математичара који су учествовали на овом такмичење које је треће по значају у свету.

-Такмичење је организовано у понедељак и уторак и задаци су се радили два дана по четири сата. Реч је о изузетном захтевним задацима светског нивоа. У петак су објављени резултати који су показали да је Новак од шест задатака урадио је пет целих и мало му је недостајало да буде апсолутни победник Олимпијаде. Презадовољан је постигнутим пошто му је циљ да ове године стигне до најбоље светске математичке олимпијаде ИМО – сазнајемо од поносних тате Милутина и мајке Маје Деспотовић.

На овој олимпијади ученици Математичке гимназије освојили су седам медаља, злато из математике и информатике, као и по две бронзе из физике и из математике и једну из информатике.

Ученици су освојили и бронзану медаљу на кошаркашком турниру у оквиру олимпијаде. Новак је и овде остварио одличан успех јер је проглашен за другог најбољег кошаркаша турнира.

На математичкој Олимпијади учествовало је више од 700 ученика из 17 земаља.

Кикинду посетило двадесетак туриста из Русије: Желели да виде највеће зимовалиште сова ушара

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2024

Туристи из Русије који живе у Београду боравили су у посети Кикинди. Њих двадесетак посетило је Музеј „Тера“ и Народни музеј, а највише су се задржали на Градском тргу где су уживали у највећем урбаном зимовалишту сова ушара на свету.

Породично су у наш град дошли супружници Арцев и Јулија Никитини са тројицом синова Владиславом, Алексејем и Владимиром.

-Већ две године живимо у Београду и радо смо се одазвали позиву да проведемо дан у вашем граду и сазнамо више о совама које овде бораве током зиме. Заљубљеници смо у природу и природне феномене, а ово је свакако један од њих. Трг окружују и старе зграде и веома нам се свидело све што смо видели. Чули смо да имате и „Дане лудаје“ и да су тикве огромне тако да ћемо се потрудити да дођемо и на ову манифестацију – казао је Арцев Никитини.

Са гостима из Русије део дана провео је и градоначелник Никола Лукач, који је и сам живео и радио у Русији. Иницијативу за посету нашем граду, како смо сазнали, покренуо је Алексеј Калко.

-Са представницима Туристичке организације упознали смо се на сајму туризма у Новом Саду и имали смо жељу да се упознамо са свим културним и природним потенцијалима. Видели смо велике теракоте, сове које зимују на Градском тргу, а упознали смо се и са мамутицом Киком. Неки од нас су дуже и краће у Београду и желели смо да упознамо и остали део Србије. Кикинда је прелеп град, људи су љубазни и све што смо видели било нам је интересантно и занимљиво. Доћи ћемо сигурно и у летњим месецима када све олиста – напоменуо је Алексеј Калко.

Јубиларна година доделе пакетића деци ратних ветерана

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2024

Деци ратних ветерана, већ по традицији, уочи српске Нове године подељени су пакетићи. Да доживљај буде потпун побринули су се васпитачи вртића „Плави чуперак“ који су на сцени извели представу „Пут око света“, а Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио да се ова акција организује од 2015. године.

-Ово је десета и јубиларна година како организујемо доделу пакетића. Ове године успели смо да прикупимо 150 пакетића, за децу, али и унуке погинулих. Ово нам је прва активност у овој години, а у плану нам је да проширимо нашу делатност у обележавању важних датума, као и да приведемо крају иницијативу да се Кикинда, Куршумлија и Врање побратиме – рекао је Радојчић.

„Српски ратни ветерани“ имали су помоћ градске управе која је помогла да се сакупе дарови, а помогао је и Међуопштински Савез самосталног синдиката. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

-Подела пакетића увек је леп догађај, а нарочито када су то деца ратних ветерана чији родитељи су се борили за ову земљу и наш град. Конкретном помоћу и активностима показујемо да нам је важно свако дете и сваки суграђанин да смо ту да помогнемо. Суграђанима који поштују православни календар честитам Нову годину са жељом да буде срећна и успешна и да нам донесе здравља и благостања – додао је Младен Богдан.

Пољопривредници да обрате пажњу на глодаре који уништавају озиме усеве

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2024

Снег који је покрио поља повољно утиче на усеве. Након изузетно високих температура у децембру и почетком године, захлађење са снегом донео је дуго очекивани сценарио за озиме културе које су у стању мировања, каже Александар Пап, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

-Поред тога што нам ће снег помоћи да се побољша влага у земљишту, заштитити младе биљке од мраза и обогатити земљиште атмосферским азотом, спречиће и прекомерно размножавање глодара. Најезда мишева прати ратаре током целе јесени и са доласком праве зиме очекујемо да ће се њихов број свести на прихватљив ниво. Саветујем произвођаче да обиђу усеве. Уколико примете више активних рупа него што је уобичајено, потребно је да интервенишу тако што ће поставити мамке директно у рупу, како би се избегло тровање дивљачи и птица – напомиње наш саговорник.

Пошто се постави мамак за глодаре, рупу је неопходно затрпати. Усеви који су били знатно оштећени од глодара током јесени полако се опорављају.

-Било је њива у атару где су употпуности попасени озими усеви од стране глодара и они се опорављају. Са друге стране има и парцеле на којима се налази рупа до рупе и која је практично преорана, ту спаса нема. На таквим ораницима потребно је што раније, с пролећа, или нешто усејати или је оставити у стању каквом јесте – додаје Пап.

Са прихраном пшенице не треба журити. Треба сачекати и видети какво ће време бити у наредном периоду .

-Са првом прихраном треба почети у другој половини фебруара, не пре. Пољопривредна стручна служба почеће узорковање земљишта ради Н мин методе која ће показати какво је стање са азотом у земљишту. Очекујемо да ће садржај азота бити прилично висок јер смо имали повољне услове минерализације земљишта током јесени уз довољно влаге и топлоте – појашњава Александар Пап.

Ова анализа одређује тачне количине минералног ђубрива које је потребно применити у прихрани. Током јесени пољопривредници су засновали нешто више пшенице, око 17.000 хектара, на уштрб кукуруза.

Хана и Петра Тодорић друге на светском фестивалу у Скопљу

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2024

На престижном светском дечијем фестивалу у Скопљу, WАФ Wорлд Ассоциатион оф Фестивалс, Кикинђанке Петра и Хана Тородић освојиле су значајна признања. Петра Тодорић освојила је друго место у својој категорији са песмом „Страхиња“, а старија Хана такође је била друга са нумером „Тајна прве љубави“.

На фестивалу у Македонији, који је трајао од 8. до 11. јануара, било је више од 70 учесника из Русије, Казахстана, Малте, Чешке, Израела, Румуније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније и Србије. Фестивал је светског карактера и један је од најважнијих у Европи, а наше младе суграђанке, којима талента не мањка, први пут су наступиле на оваквом музичком надметању.

Већ у наредном периоду уследиће припреме за друге фестивале. Тако их очекује наступ у Загребу у марту, а добиле су и позив да у августу учествују на фестивал у Охриду. Популарне Тодорићке добиле су и позиве за европске фестивале.

417475272_671054048536345_2606879565612989719_н

Специјална награда на конкурсу Поште Србије за ликовне радове ђака школе „6. октобар“

Aleksandra Djuran Јануарy 11, 2024

Ученици другог и четвртог разреда Основне школе „6. октобар“ учествовали су на ликовном конкурсу „Писмо Божић Бати” који је расписала Пошта Србије. Њихови радови награђени су специјалном наградом, која им је уручена на београдском празничном фестивалу „Зимска бајка”. Представници ученика, заједно са својом учитељицом, Весном Влајков, дефектологом преузели су награду.

-Заједно са колегиницама дефектолозима Милом Јолић и Александром Благојевић на часовима ликовног седморо ученика смо анимирали да насликају радове које смо послали на конкурс. Изузетно нам је драго што су радови ученика награђени и што смо позвани на свечану доделу. Хвала породици Стојковић која нам је помогла да одемо до Београда на води где су деци уручени пакетићи, као и чек на 53.000 динара за куповину технике или опреме за школу – сазнајемо од Весне Влајков.

Како истиче наша саговорница на овом конкурсу ученици кикиндске школе учествују сваке године, а ово је био први пут да су награђени.

-Трудимо се да радове наших ђака, који су више него добри, шаљемо на све конкурсе. Тако је у оквиру манифестације „Совембар“ награђен рад нашег ученика, а и на конкурсу Народне библиотеке „Јован Поповић“ под називом „Моја омиљена бајка“, такође су наши ђаци имали успеха -додала је Весна Влајков.

Подељено 6.000 пакетића: пожелели зеца, опанке, школу природе…

Aleksandra Djuran Јануарy 11, 2024

Кикинда је јединствена по традиционалној акцији даривања најмлађих суграђана поводом новогодишњих и божићних празника. Деца су од Деда Мраза тражила играчке, слаткише, а било је и необичних жеља попут петла и кокошке, зеца, штенета, опанака, праве јелке, џудо опреме, али и чланске карте за библиотеку.

Један ђак из Мокрина, из породице са осморо деце, у дирљивом писму пожелео је да са другарима, на пролеће, оде у школу природе у Гучеву. Захваљујући познанству градоначелника са власником објекта у Гучеву, жеља овог дечака биће испуњена. Наиме, када је сазнао за писмо, Владимир Матић је понудио да дечак са другарима о његовом трошку борави у школи природе.

– Подељено је 5.890 пакетића. Успели смо да, уз помоћ донатора испунимо дечије жеље. Хвала свима који су учествовали у акцији. Долазак Деда Мраза и Снежне краљице је посебан доживљај за малишане, за наредну акцију планираћемо још тимова. Осмех, радост и усхићеност деце за нас су непроцењива награда, оно што нам свима даје мотив више да се боримо да иза себе оставимо још бољу Кикинду- напомиње први човек града.

Радионице о далекој прошлости прувукле школарце у музеј

Aleksandra Djuran Јануарy 10, 2024

Народни музеј до петка, 12. јануара за децу од 7 до 12 година организује „Зимски распуст у у музеју“. Кроз радионице и занимљиве садржаје школарци сазнају више о животу људи у далекој прошлости. Уна Ергарац из Београда у гостима је код баке и деке и није јој први пут да део распуста проводи у Музеју.

-Заједно са другарима из Кикинде добро се забављам и учим нешто ново. Најинтересантнија ми је прича о мамутици Кики, како је живела, колико је била стара, када су пронашли њен скелет. Она је заслужна што су многи чули за Кикинду. Научила сам и да правим посуде од глине, односно грнчарију, коју су користили наши далеки преци – рекла нам је Уна.

За разлику од Уне, Урош Чавић из Кикинде, први пут је решио да буде део музејских радионица.

-Сада више знам о томе како су се хранили људи у праисторији, како су правили посуде за храну, чиме су се хранили. Свиђа ми се и то што учимо грнчарију и правимо посуде од глине – казао је Урош.

Ово је тринаеста година да се организују програми у музеју за време зимског распуста, сазнајемо од Драгана Киурског, музејског педагога.

-Фокус је на археологији односно на животу људи у далекој прошлости. Ово је и прилика да се деца упознају са садржајем археолошке изложбе сталне поставке музеја. Што су теме старије и егзотичније оне су деци инспиративније за истраживање. Учесници радионица сазнају како су живели људи у каменом и металном добу, на који начин су припремали храну, које материјале из природе су користили за израду предмета за свакодневну употребу, како су се одевали. Све теме обрађујемо тако што деца, којих је петнаестак, активно учествују у радионицама – додао је Киурски.

У плану је и драматизација и израда филма о археолошком наслеђу који ће приказати живот праисторијског човека. Програме су осмислили и реализују их Драган Киурски и Катарина Драгин, музејски едукатор.

Сећање на “Крвави јануар”

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2024

Представници борачких организација, породице убијених, градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан у присуству грађана положили су венце на Зид плача” у дворишту Курије. На овај начин одата је почаст родољубима убијеним 3. и 9. јануара 1942. године, када је Уредбом о одмазди немачих власти за једног убијеног Немца стрељано 50 Срба, а за једног рањеног стрељано је 25. Овом приликом свештеници Српске православне цркве служили су парастос.

-Овде смо да се помолимо Богу и да превазиђемо разлике које су постојале дуго година. Са љубављу и поштовањем сећамо се жртве погинулих коју су поднели за народ и за град, а да би сачували образ, достојанство и душу – рекао је свештеник Мирослав Бубало.

Душан Татић са фамилијом дошао је да ода почаст стрицу Милораду Татићу.

-Очев рођени брат имао је 21 годину када је стрељан. На жалост, наша породица изгубила је и Душана који је био у логору у Бањици и стрељан је у Јајинцима 14 месеци после Милорада. Наша породица је скупо платила цену слободе – сазнали смо од Душана татића.

Оцу Љубомиру и његовим родитељима Милици и Милану Маркову почаст је одала Ружица Татић (83).

-Мој отац Љубомир Марков стрељан је 9. јануара у ондашњем Карлову, садашњем Новом Милошеву јер је био у Зрењанину у затвору. Бака и деда, Милица и Милан Марков, стрељани су у Кикинди и њихова имена су исписана на „Зиду плача“. Откада знам за себе долазим, а како су ми причали оца су из кикиндског у бечкеречки затвор пребацили 5. децембра 1941. године, да би после месец дана био стрељан – присетила се Ружица.

Крвави пир у дворишту тадашње Курије почео је 3. јануара када је стрељано девет припадника Драгутиновачког партизанског одреда. Он је настављен и 9. јануара, када су осећања српског народа везана за Божић. Тада је стрељано 30 Кикинђана.

-Културу сећања подржавамо, све жртве помињемо и сви заједно сећамо се трагичних догађаја из наше историје. Одајемо поштовање свакоме ко је дао живот да би ми данас живели у слободи. Не смемо да дозволимо да нам се историја понавља јер само заједнички и сложно можемо да градимо квалитетну будућност – прецизирао је градоначелник Лукач.

Ово је један од најтежих дана у историји Кикинде, рекао је Младен Богдан.

-Кикинда се сећа својих мученика, хероја и људи који су погинули да би ми данас били слободни. Сведоци смо да је слобода извојевана, а сви они који су учествовали у томе нису марили за своје животе. Морамо да сачувамо њихове тековине и успомену на њих јер наш град увек је био слободарски – додао је Младен Богдан.

После стрељања тела убијених 24 сата била су обешена на Градском тргу. Иако су били божићни празници Немци су забранили да звоњаву црквених звона, да се не би протумачило као почаст убијенима.