Град Архиве | Паге 258 оф 363 | Кикиндски портал

Више од три милиона Покрајинска Влада определила Геронтолошком центру

Aleksandra Djuran Новембер 14, 2023

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за унапређење социјалне заштите у Војводини, истакавши да је од 2016. године у ту област из покрајинског буџета уложено готово 2,5 милијарди динара. И Геронтолошки центар у Кикинди на овом конкурсу добио је 3,4 милиона динара за три пројекта. За набавку намештаја за клуб и трпезарију у Новом дому опредељено је милион и 190 хиљада динара, за рачунарску опрему у истом простору добијено је 1,2 милиона, док је милион динара додељено за набавку клима уређаја за трпезарије и клуб Геронтолошког центра. У Новом дому тренутно је 60 корисника и капацитет је испуњен, док је у Старом дому тренутно смештено 96 корисника и има још мало места.

-Издвојили смо немали новац од 2016. године, посебно у протекле две године, да бисмо унапредили систем социјалне заштите. Данас можемо рећи да имамо један додатни квалитет у тим установама. Све оно што је наша обавеза као оснивача ми ћемо реализовати у овој и у следећој години, а већ у јануару или фебруару издвојићемо додатних 450 милиона динара за ову намену – рекао је овом приликом Мировић.

На другом овогодишњем конкурсу Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, са укупно 469 милиона динара, подржана су 122 пројекта које ће реализовати 27 установа за смештај корисника чији је оснивач Покрајинска влада – домови за старе, установе за децу и омладину, домови за душевно оболела лица и Центар за социјални рад Нови Кнежевац са домским одељењем.

386866620_1093862388269441_3050445911359972365_н

Прослављена слава Храма светих Козме и Дамјана и 20 година од почетка изградње

Aleksandra Djuran Новембер 14, 2023

Светом архијерејском Литургијом, коју су служили Владика банатски Никанор и свештенство Православне црквене општине, у присуству великог броја верника и представника Града, на челу са градоначелником Николом Лукачем, у Храму светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи и 20 година од почетка изградње. Ово је била прилика да се дародавцима и градитељима уруче грамате и захвалнице, а Владики банатском Никанору додељена епископска панагија и напрсни крст.

-Две деценије није кратак период, али изградњом и украшавањем Храма испуњена је намера овог града, његових житеља, верника и свештеника. У Кикинди се гради још један свети Храм посвећен Петру и Павлу у Банатској Тополи, а свете куће граде се тамо где су потребне и где народ то тражи. Све богомоље, па и ова, изграђени су добровољним прилозима и молићемо се Богу да постоји дуго и да остане наследницима и верном народу. На нама је да цркве чувамо и обнављамо – рекао је Владика банатски Никанор обраћајући се присутнима.

Заслужнима су уручене грамате, чиме су уврштени у ред црквених добротвора, а међу добитницима је и градоначелник Никола Лукач.

-За све нас ово је значајан јубилеј, нарочито у овим изазовним временима, где су се на делу показали марљивост, упорност и жеља за опстанком наше вере. На нама је да ценимо и поштујемо српску традицији, културу и обичаје. Храм светих Козме и Дамјана краси део града и доказ је да сви ми, Кикинђани, када смо уједињени можемо много тога да урадимо и напредујемо. Много љубави и труда уграђено је у овај Храм и грамата коју сам примио је захвалност свим суграђанима, али и онима који су спровели у дело иницијативу за изградњу још једне цркве у граду. Она је на понос свих нас и показује да само заједно крупним корацима можемо да напредујемо – истакао је Лукач.

Појединцима су уручене су и захвалнице за показану верност, труд и несебичну љубав. Светој архијерејској Литургији присуствовали су и Младен Богдан, председник градске Скупштине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Валентина Мицковски, чланица Градског већа. Кумови славе били су Игор Голијан и Иван Гаврилов.

-Част ми је што смо Игор и ја кумови славе, а уједно је то надахнуће за наше породице. И ово је начин да допринесемо обележавању великог јубилеја, 20 година од почетка изградње Храма – рекао је Гаврилов.

И Игор Голијан истог је мишљења.

-Ово је место окупљања и прикупљања духовне снаге. Сама чињеница да је две деценије од почетка изградње даје посебан тон овом дану – додао је Голијан.

Храм, посвећен чудотворцима, бесреберницима Козми и Дамјану, почео је да се гради пре две деценије на данашњи дан. Како је истакао старешина Храма отац Бобан Петровић идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.

-Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт даривала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је ово место, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Трудом и залагањем свештенства и Одбора за изградњу Храма успели смо у својој мисији. Од 2010. године овде су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења – напоменуо је отац Бобан Петровић.

Осим храма у порти је изграђена црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, при крају је изградња Парохијског дома са четири стана у који ће се уселити свештенци. Ових дана завршено је уређење порте и дворишта око Храма.

399192633_1025294908793563_4908235749600574435_н

Ризик од дијабетеса можемо смањити здравим животним навикама

Aleksandra Djuran Новембер 13, 2023

У свету се сутра, 14. новембра обележава Светски дан борбе против шећерне болести. Тим поводом посетили смо кикиндско Друштво за борбу против шећерне болести које сваког петка од 8 до 10 часова организује бесплатно мерење шећера у крви. Како је истакла председница др Биљана Марковић познавање фактора ризика омогућава правовремено деловање код особа код којих се ипак установи шећерна болест, а омогућава бољи успех у лечењу и умањење компликација.

-Како расте број особа оболелих од дијабетеса у свету, тако расте и у нашој средини. Предвиђа се да ће до 2030. године 650 милиона људи имати дијагнозу дијабетеса. Постоји дијабетес тип 1 и тип 2, а инсулински зависници имају дијабетес 1 и од њега је оболело десет одсто становништва. У Србији има 800.000 оболелих од шећерне болести – каже др Марковић.

Примећено је да се у последње време старосна граница код суграђана код којих се региструје дијабетес помера и све више је младих који оболевају. У изради је регистар оболелих од дијабетеса за Кикинду.

-Сматра се да има 12 процената оболелих дијабетеса, од укупног броја становништва на територији Града. То су регистровани пацијенти који су у здравственом систему. На жалост, истраживања показују да на сваког регистрованог дијабетичара долази још један потенцијални оболели, који не зна да има шећерну болест. Стога и организујемо превентивно мерење шећера у крви и разговарамо са суграђанима како би подигли свест о болести која је „тихи убица“. Познавањем симптома болест и избегавањем фактора ризика, избећи ће се нежељене компликације које доноси ова болест – сазнајемо од наше саговорнице.

Први симптоми су жеђ, појачано мокрење, малаксалост, губитак телесне масе упркос често повећаном апетиту и појачаном калоријском уносу хране, брзо замарање, мучнина.

-Шећер, у тим првим моментима док га још нисмо открили, варира и буде јако висок или јако низак. Стога апелујем на превентивне прегледе, а просторије удружења су отворене за све којима треба савет око исхране, терапије, физичке активности који су кључни – напомиње наша саговорница.

Овогодишњи слоган је „Препознајте ризике. Предузмите акцију“ и он јасно наглашава улогу појединца у глобалној контроли дијабетеса.

Контрола шећера у крви и на селима

Осим у Кикинди, једном месечно, представници Друштва за борбу против шећерне болести, организују контролно мерење шећера у крви у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Накову. У Граду и на селима на контролним мерењима буде тридесетак суграђана. Саветовалиште за дијабетес у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53 било је отворено до почетка ковид пандемије. У току су припреме да оно поново буде на услузи пацијентима.

Пријављивање кандидата за програм “Моја прва плата” – и „Кикиндски портал“ и „Комуна“ дају шансу младима

Igor Crnogorac Новембер 13, 2023

Национална служба за запошљавање објавила је да пријављивање младих за учешће у програму “Моја прва плата” почиње данас и трајаће до 6. децембра.

Фирма Маригој Медиа Гроуп, издавач градског информативног недељника „Комуна” и Кикиндског портала пријавила се за учешће у овом програму. Огласили смо позиције сниматељ/фотограф и новинар сарадник.

Уколико имате до 30 година, незапослени сте и заинтересовани за рад у медијима, волите динамично радно окружење и спремни сте за учење и стицање нових вештина, позивамо вас да се пријавите за учешће у програму.

Према роковима овог програма, послодавци ће од 7. до 22. децембра бирати кандидате међу пријављеним заинтересованима на порталу “Моја прва плата”, а најкасније до 29. децембра биће објављена коначна листа послодаваца са бројем изабраних извршилаца на оглашеним радним позицијама.

Закључивање уговора између Националне службе за запошљавање, послодаваца и изабраних кандидата којима се уређују међусобна права и обавезе, биће обављено од 1. до 19. јануара следеће године, а у том периоду мора почети и спровођење овог програма.

Програм се спроводи код послодаваца у приватном или јавном сектору, а оспособљавање за рад траје девет месеци. За време обуке младима са завршеном средњом школом обезбеђена је месечна новчана накнада од 28.000 динара, а онима са факултетским образовањем 34.000 динара.

У Прихватном центру у Кикинди 17 миграната, турских држављана: „Кикиндском порталу” захвалница ПУ Кикинда

Aleksandra Djuran Новембер 13, 2023

Од 27. октобра, од ватреног обрачуна две групе миграната у Хоргошу приликом ког су тројица погинула и један је повређен, до данас на подручју Кикинде, Сомбора, Пирота и Суботице пронађено је 4.780 миграната. Више од 520 ирегуларних миграната дислоцирано је са нашег терена, поднето је 156 прекршајних пријава, а задржано је 30 особа по основу поднетих пријава, истакао је Павле Рајков, начелник ПУ Кикинда обраћајући се медијима.

-Морам да истакнем да је подручје наше Полицијске управе много безбедније. Активирали смо све службе са циљем да наши грађани буду безбедни, али и да пронађемо илегално оружје које користе мигранти. Да не користе оружје, сигуран сам да их не би ни примећивали с обзиром на то да се налазе ван насељених места, на неприступачном терену и у близини границе. У Прихватном центру у Кикинди тренутно је смештено 17 миграната, држављана Турске. До 28. октобра имали смо 374 миграната. Објекат је испражњен и сада су у њему само држављани из Турске. Планирано је да се они, преко њихове амбасаде, депортују назад у своју земљу – истакао је Павле Рајков и напоменуо да се Прихватни центар, за сада, неће затварати.

Приоритетни задатак полиције је лоцирање и хапшење организованих криминалних група које се баве кријумчарењем ирегуларних миграната. Акција се спроводи по налогу министра полиције Братислава Гашића, а учествују снаге МУП-а.

-Константно смо на терену и покривамо комплетну државну границу према Мађарској и Бугарској. Предузимамо и све мере да се кријумчари ухвате и изведу пред суд. То су већином наши суграђани против којих се предузимају законом прописане мере – напоменуо је Рајков.

Од почетка акције, детаљном претрагом терена, више стотина полицијских службеника пронашли су осам аутоматских пушака, пет пиштоља, око 1.640 комада муниције различитог калибра, више стотина страних пасоша и мању количину наркотика.

Нема сигурног податка колико је миграната са територије наше Полицијске управе прешло границу са Мађарском, али је њих 489 враћено од стране мађарске полиције.

Одлична сарадња са медијима

Начелник Павле Рајков уручио је „Кикиндском порталу“, али и осталим локалним медијима, захвалнице за допринос и подршку кампањи „Предај оружје“. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Небојша Јованов са којима полиција има одличну сарадњу.

-Хвала вам што сте препознали друштвену одговорност и препознали значај ове кампање која је трајала од 4. маја до 30. јуна. Овај задатак не би био успешан да није било вас и захваљујем се у име Министарства, министра Братислава Гашића, запослених у кикиндској полицији и своје лично име – додао је Рајков.

Током добровољне предаје прикупљено је 640 комада илегалног оружја, 48.000 комада метака разног калибра, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограма барута.

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_н

Снажна подршка Републике и Покрајине: Успешно лобирање за град

Jelena Trifunović Новембер 12, 2023

Поверење грађана и странке нису доживели као прилику за статирање у посланичким клупама, што је био манир неких њихових претходника. Уз нескривени локалпатриотизам, Миленко Јованов и Станислава Хрњак заступају интересе Кикинде, те су резултати конкретни и видљиви у бројним пројектима, пише у најновијем броју КОМУНА.

Значајна финансијска подршка покрајине и републике бројним развојним пројектима у Кикинди и месним заједницама обележила је 2023. годину. Многе инвестиције, посебно капиталне, не би било могуће реализовати без значајних средстава са виших нивоа власти. Неспорно је, такође, да је успешно партнерство града и покрајине односно републике, резултат јасне државне политике усмерене ка развоју као и залагања наших представника у републичкој и покрајинској власти. Да је подршка конкретна и значајна потврђују резултати. О томе је „Комуну” говорила покрајинска посланица и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

– Интензивно радимо на пројектима важним за град, у овом циклусу финансирања врло значајна средства стигла су из републичке и покрајинске касе. Наш колега, народни посланик Миленко Јованов, користи сваку прилику да договара реализацију важних пројеката за град. Резултат његовог лобирања је и изградња кружног тока у Башаиду, која је почела протеклих дана. Код Министарства културе заложио се за пројекат реконструкције крова и фасаде Културног центра, за шта смо добили 18 милиона, а добра вест је и да ће 15 милиона за уређење Диспанзера за жене стићи из државне касе, што је такође плод његових залагања. Када је реч о значајним улагањима из републичке касе, подсетићу да реконструкцију болнице финансира Министарство за јавна улагања, вредност радова је 374 милиона динара, а још 30 милиона биће уложено у опремање реконструисаног дела болнице. Центар за стручно усавршавање је за прву фазу тренинг центра добио 10 милиона- указује Хрњакова.

ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ 800 МИЛИОНА ДИНАРА

Позамашна улагања у циљу унапређења квалитета живота суграђана, стижу из покрајинске касе одакле је, у овој години, за различите пројекте усмерено више од 800 милиона динара. Да ће и нови инвестициони циклус донети значајна средства потврђује и буџет покрајине за 2024.годину у висини од 108,4 милијарде динара, од чега је капитални део чак 38 одсто.

– У овој години, за један од најважнијих капиталних пројеката, изградњу пречистача пијаће воде у Мокрину, Накову, Банатском Великом Селу и Иђошу, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство усмерио је 237 милиона. Реконструисана је дистрибутивна водоводна мрежа у Кикинди где је финансијер покрајинска Управа за капитална улагања са 127 милиона, док је 36 милиона уложено за замену магистралног вода. Покрајина је, за велику санацију зграде ОШ „Фејеш Клара” одобрила 150 милиона.

– Приликом недавне посете Кикинди, председник Покрајинске владе Игор Мировић обишао је изградњу атмосферске канализације у улицама Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковића и Семлачке, вредну 150 милиона динара. Том приликом, колега Миленко Јованов са председником Покрајинске владе договорио је радни састанак, на ком смо договорили да је важно да исфинансирамо изградњу секундарне атмосферске канализације у другом рејону, у улицама Моравска, Јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића, где становници имају велике проблеме када пада киша. Покрајинска влада за ту сврху, договорено је, определиће 120 милиона- прошле седмице одобрила је 30 милиона, а почетком наредне године доделиће још 90 милиона динара- напомиње Станислава Хрњак.

Из покрајинског буџета за постављање јавне расвете на потезу од индустријске зоне Расадник до Светосавске улице, уложено је 54 милиона динара.

Наш саговорница подсећа да је ову годину обележила блокада рачуна града којом је Зоран Милешевић из градске касе повукао 240 милиона динара. Помоћ државе ни у тој ситуацији није изостала.

– Захваљујући председнику Александру Вучићу и Министарству финансија имали смо у том тренутку врло важну помоћ од 60 милиона динара. До краја године, према информацијама којима располажем, добићемо још једну помоћ из буџетске резерве републике. То је такође потврда, да на делу имамо поред бриге о економском развоју и просперитету земље, бригу о свим градовима без обзира на то да ли се налазе у северном, јужном или централном делу Србије- закључује Хрњакова.

УЛАГАЊА У ШКОЛСТВО

Поред поменутих 150 милиона које је Покрајинска влада наменила санацији зграде школе „Фејеш Клара“, континуирана су улагања и у друге образовне установе.

– У протеклих месец дана имамо потписана два пројекта. За санацију фасаде Гимназије „Душан Васиљев”, прву фазу, опредељено је 12,5 милиона, а за санацију санитарних чворова у школи „Свети Сава” 11,2 милиона- навела је Хрњакова која је на челу Одбора за образовање и науку.

Замена прозора и мултифункционални терен у школи „Вук Караџић” реализовани су захваљујући покрајинском улагању од 6,8 милиона. У ОШ „Жарко Зрењанин” Покрајински секретаријат за спорт и омладину уложио је, за инвестиционо одржавање 6,4 милиона, у иђошкој школи „Миливој Оморац” то је 3,4 милиона, док је за санацију тоалета у ОШ „Ђура Јакшић” усмерено 2,2 милиона динара.

399834988_1723413448159134_3609315125920595624_н

Сестре анђеоског гласа донеле још једно међународно признање

Aleksandra Djuran Новембер 11, 2023

Са 17. Међународног фестивала „Шкољкице“ у Новом Саду сестре Хана и Петра Тодорић још једном су донеле признања у наш град. У конкуренцији учесника из Русије, Украјне Азербејџана, Естоније, Мађарске, Бугарске, Шведске, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, Хана Тодорић освојила је друго место са песмом „Тајна прве љубави“, док је Петра била трећа са композицијом „Страхиња“.

Фестивал „Шкољкице“ има за циљ представљање земаља учесница, њихове културе, уметности и традиције кроз савремено стваралаштво за децу и омладину. Сад већ традиционално, од 2006. године, одржава се у првој половини новембра. За време фестивалских дана, одржавају се две полуфиналне вечери на којима наступају сви учесници из Србије и из иностранства, а на финалној вечери наступају најбољи извођачи из обе полуфиналне вечери. Међународни жири чине реномирани стручњаци, продуценти и директори фестивала из земље и иностранства.

Посебан акценат ставља се на промоцију интеркултуралности, као и мултинационалног и мултикултурног друштва у Војводине кроз представљање савременог дечијег уметничког стваралаштва и стваралаштва деце представника националних мањина. Фестивал је уврштен у календар светске асоцијације фестивала “WАФ”.

Положен венац на Споменик Краљу Петру Ослободиоцу – важно је да се Дан примирја укорени у српском народу

Igor Crnogorac Новембер 11, 2023

На Дан примирја у Првом светском рату венац на Споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу положили су представници Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, Организације резервних војних старешина, Српских ратних ветерана и Српских националних четника „Петар Мркоњић“.

О Краљу Петру Првом Ослободиоцу и о значају празника говорио је професор историје Лазар Демић, потпредседник Градског одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Он је подсетио да је ово најмлађи празник у Републици.

– Када је, 1918. године, створен нов концепт државног уређења, није имало смисла обележавати га. Силе победнице прослављале су га сво време као дан посвећен ветеранима. Када је Република Србија постала самостална држава 2012. године, створени су услови да и ми Дан примирја обележавамо као државни празник – рекао је професор Демић. – Треба рећи и да је, можда, наше место било скрајнуто у том рату у којем је Србија била на страни победника. Српски народ је изгубио 1,3 милиона војника, мада не постоје прецизни подаци о томе. Нажалост, овде су биле такве политичке околности да су и Кикинђани, поштујући државу у којој су живели, ратовали на стари Аустроугарске, али су се многи и предали на Руском фронту. Значајно је да нас је Први светски рат ујединио, тада су Срби постали компактни долазећи са свих фронтова – Балканског, Италијанског, Солунског, на којима су дали су велики допринос. Зато је и важно да се овај празник укорени у нашем народу.

Иако је, непосредно пре почетка Првог светског рата своја овлашћења пренео на сина Александра, Краљ Петар Први отишао је на фронт. После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота ослабила је здравље остарелог краља. Ипак, доживео је да дочека коначну победу, ослобођење Србије и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Ђаци Економско-трговинске школе у хуманитарној акцији

Igor Crnogorac Новембер 10, 2023

У Економско-трговинској школи у Кикинди у четвртак је одржана хуманитарна акција у којој су ученици смера кувар за ђаке и професоре припремили ужину и кафу и, на тај начин, прикупили донацију коју су проследили Фондацији „Буди хуман“.

„Циљ пројекта је подизање свести ученика о вредности хуманости, добрих и племенитих дела, а путоказ нам је била мисао о томе да ако доброту ширимо око себе, истовремено је учвршћујемо у себи самима“.наводе у овој школи.

Обимни радови у Руском Селу – ове јесени и игралиште у парку

Igor Crnogorac Новембер 10, 2023

Захваљујући Месној заједници и Градској управи, у Руском Селу предузети су значајни грађевински радови на уређењу месне инфраструктуре. Асфалтирају се улице и паркинг-места, уређују прилази цркви и капели, као и пешачке стазе.

– У Његошевој улици завршени су радови на асфалтирању деветсто метара, са проширењем коловоза на 4,5 метра. Девет паркинг-места изграђено је испред Омладинске сале у центру, по десет паркинг-места завршава се испред Дома здравља и код Католичке цркве, где је урађен и колски прилаз. Код Православног гробља такође су изграђени прилаз до капеле и 12 места за паркирање. Поред тога, у изградњи су и пешачке стазе у Новом селу, на спајању улица Братства-јединства иза Дома здравља и Иве Лоле Рибара, у дужини од сто метара – рекао је председник Савета месне заједнице у овом месту, Душан Марјановић.

Предузети радови део су годишњег редовног одржавања за које су, из градског буџета, издвојена 73 милиона динара, за радове у граду и пет села. Извођач је зрењанинска „Екоградња“.

У Месној заједници Руско Село се, ове јесени, неће заставити на већ предузетим пословима, сазнајемо од председника Савета. Како је навео за Кикиндски портал, Градска управа одобрила је три милиона динара за грађевинске радове на уређењу парка у центру села у који ће бити постављене справе за дечије игралиште. Овај посао, који ће обрадовати малишане и родитеље, биће предузет већ наредних дана и очекује се да ће врло брзо бити и завршен.