Град Архиве | Паге 257 оф 345 | Кикиндски портал

379638263_1768809773547890_2046715660099492108_н

Предшколци учесници кроса РТС-а

Aleksandra Djuran Септембер 22, 2023

Малишани из кикиндских вртића учествовали су на 33. кросу РТС-а „Кроз Србију“. У дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско трговинске школе, у трци коју подржава Мнистарство просвете, учествовало је 324 деце, а најбољима су уручене дипломе. У категорији девојчица прва је била Хана Жувела, док је од дечака најбржи био Марко Пилиповић.

-Другу годину заредом наша установа прикључује се кросу РТС-а који се организује широм земље. Важно нам је да се деца учествују у спортским активностима. Сви су победници и најважније је да осете радост трчања – рекао је Душан Попесков, сарадник за спорт и физичко васпитање Предшколске установе „Драгољуб Удицки“.

Малишане су са трибина бодрили њихови вршњаци, али и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Драган Пецарски.

-Крос РТС-а је једна од највећих атлетских манифестација и драго ми је што су део ње и деца из наших вртића. У предшколском узрасту важна је физичка активност и бављење спортом јер их учи здравом начину живота – напоменуо је Пецарски.

Крос РТС највећа је аталетска манифестација у Европи и широм земље подржали су је предшколци и ђаци.

На Дану општине у Велењу – за почетак сарадње

Igor Crnogorac Септембер 22, 2023

Делегација Кикинде, председник Скупштине града, Младен Богдан, и в. д. директорица Туристичке организације, Јасмина Миланков, присуствовали су свечаности обележавања 64 године од отварања модерног, новог центра општине Велење (Словенија), који се празнује као Дан општине.

Представници Града први пут су званично учествовали у обележавању важног датума за Велење и том приликом исказана је обострана жеља за остваривањем сарадње.

379625309_319040107468195_78598506302510329_н

Прекогранични пројекат донео нову опрему и повезивање ватрогасаца спасилаца

Aleksandra Djuran Септембер 21, 2023

У оквиру прекограничног пројекта „Романиан – Сербиан Цросс Бордер Риск Мониторинг ин цасе оф Емергенцy Ситуатионс” на простору касарне одржана је заједничка тактичка вежба гашења пожара. Циљ је био да се у што реалнијим условима, уз поштовање свих прописаних мера безбедности и заштите, провере способности и мобилност ватрогасаца – спасиоца из Кикинде, као и ватрогасаца – добровољаца Градског ватрогасног савеза. Гашењу пожара у објекту присуствовалли су чланови ватрогасно – спасилачких јединица и јединица цивилне заштите из Румуније и Зрењанина, Града Кикинде и Севернобанатског округа.

У пројекту који је почео прошле године учествују ватрогасци и полицајци из Жупаније Тимиш, док су са српске стране партнери градови Зрењанин и Кикинда. Мирослав Сладојевић,командир јединице цивилне заштите опште намене из Зрењанина напомиње да је слична вежба током јуна одржна у овом граду.

-Ми смо приказали тактичку вежбу спашавања из поплављеног подручја. Показали смо спашавање на води и са воде. Овакав пројекат је значајан јер се међусобно повезујемо, али и набављамо опрему неопходну за свакодневни рад – рекао је Сладојевић.

Вежби су присуствовали и партнери из Жупаније Тимиш, а Богдан Михаеску, менаџер пројекта, захвалио је партнерима на који учествују и прецизирао да ће пројекат бити завршен до краја године.

-Пројекат ће омогућити да се за ватрогасно- спасилачке екипе обезбеди опрема неопходна за гашење пожара и спашавање живота. Повезаће суседе из Србије и Румуније, а и са једне и са друге стране границе планиране су радионице за децу и младе који ће моћи да сазнају више о раду ватрогасаца, али и опасностима – казао је Михаеску.

Подршку су дали и представници Града на челу са градоначелником Николом Лукачем, као и начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић.

-Важна нам је сарадња са првим комшијама, а вежбе показују да се спремно дочекује свака кризна ситуација. Овакви пројекти помажу што бољем оспособљавању ватрогасно-спасилачких екипа, али и добровољних ватрогасаца и јединице цивилне заштите. Током вежбе видели смо спремност да се ризикује сопствени, како би се спасао туђи живот и имовина – поручио је Лукач.

Пројекат је нашем граду омогућио куповину потребне опреме и камиона цистерне која је вишенаменска, сазнајемо од Саше Танацкова, члана Градског већа. Укупна вредност је милион и 108 хиљада евра, а Кикинди је припала 181.000 евра.

-Цистерна се користи за пијаћу воду и као испомоћ ватрогасним јединицима у случају великих пожара, када је неопходно допуњавање ватрогасних камиона водом. Осим тога сарадња која је успостављена са службама из Жупаније Тимиш и Зрењанина је немерљива нарочито уколико је неопходно да заједнички реагују у случају елементарних непогода и других инцидентних ситуација – прецизирао је Танацков.

У оквиру пројекта у октобру, вежба спашавања из рушевина након земљотреса, биће одржана у Темишвару. Крајем следећег месеца Кикинда ће бити домаћин радионицама намењених деци, али и пољопривредницима јер није редак случај да се у атару запали усев или стрњиште.

Удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ иницирало израду медицинског водича

Igor Crnogorac Септембер 21, 2023

Радионица под називом „Хоћу да растем у Србији!“ одржана је током викенда у Кикинди, у организацији Удружења грађана “Деца са ахонроплазијом Србије“ са седиштем у нашем граду.

Породице са децом која имају ову ретку дијагнозу, дефектолози и представници предшколских установа из Сврљига, Београда, Лесковца, Шида, Земуна и Кикинде окупили су се ради израде нацрта медицинског водича за ахондроплазију, као и размене искустава.

– Водич је неопходан како би се правовремено успоставила дијагноза и започела правилна нега деце са ахондроплазијом, што је од суштинског значаја. Помогао би и у успостављању системског приступа у третману деце са овом дијагнозом и бољем разумевању ове ретке болести. Намењен је струци и биће дистрибуиран по педијатријским установама и породилиштима у читавој Србији – каже Слађана Терзин, председница Удружења.

У изради водича помаже докторка Драгана Грујић. Радионица је организована под покровитељством Министарства здравља које ће помоћи и у његовој изради, што се, како каже Слађана, очекује до краја године.

Важна тема овог скупа, одржаног у Играоници „Чаробни дворац“, било је и укључивање деце са ахонроплазијом у вршњачке групе и у локалну заједницу. По искуствима родитеља, у неким местима још увек не постоји довољно разумевања у вртићима и школама за стварање услова за ову врсту инклузије, каже Слађана. Деца са ахондроплазијом су нижег раста и једино што је неопходно јесте да се обезбеде сто и столица одређене величине. Такође је закључено да је, посебно у процесу успостављања дијагнозе, неопходна и психолошка помоћ читавој породици.

Четворогодишња Сташа, ћерка Слађане и Давора Терзина овог септембра је кренула у вртић.

– Сташа се веома добро снашла, није јој уопште било потребно прилагођавање, много воли да се дружи са децом. Међутим, као и сви малишани на почетку, често има инфекције, што код деце са овом дијагнозом, због друкчије грађе горњих дисајних путева, може додатно да се искомпликује – каже Слађана. – Ипак, ми не одустајемо и радујемо се сваком дану у вртићу и дружењу са децом.

Иначе, како је већ познато, терапија за децу са овом дијагнозом постоји. Инјекције које дете треба да прима свакодневно, од друге године до престанка развоја, обезбеђују правилан раст без тешких и болних хируршких интервенција. Годишња терапија кошта 270 хиљада евра и Републички завод за здравствену заштиту до сада је обезбедио терапију за троје деце. У Србији је за овај лек индиковано двадесеторо деце, а њих 13 је на листи чекања Завода. Међу њима је и мала Сташа из Кикинде.

Родитељи деце са ахондроплазијом, захваљујући породици Терзин, чврсто су повезани и редовно иницирају и организују окупљања. До краја године још једном ће се срести у Предшколској установи „Радост“ у Новим Бановцима. Да поделе искуства, пруже подршку једни другима и учине све како би њихова деца, која имају исте потребе као и њихови вршњаци, била равноправна и срећна.

– Ми славимо различитост, то је био и мото прошлогодишњег окупљања. Наша деца заслужују то – каже Слађана.

141917479_102405325196773_3630163075865200986_н

Поново ради амбуланта за фебрилна стања, расте број заражених ковидом

Aleksandra Djuran Септембер 21, 2023

Од данас поново ради амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње Дома здравља. Како сазнајемо од главне сестре Мире Пећанац услед повећања броја особа позитивних на корона вирус амбуланта ће поново бити на услузи пацијентима.

-Као и до сада амбуланта за фебрилна стања и респираторне сметње се налази у дворишту Друге здравствене станице у Светосавској улици број 53. Радно време је од 9 до 16 сати, а сви суграђани код којих постоји сумњиво фебрилно стање и респираторне сметње долазе у ову амбуланту на преглед. Дежурни лекар након прегледа одредиће којим пацијентима ће се радити тест на ковид – истакла је Мира Пежанац и напоменула да је улаз у амбуланту, која није радила два и и по месеца, кроз двориште.

Последње две недеље повећан је број тестирања на вирус корона на дневном нивоу тако да је од укупно тестираних око 20 процената узорака позитивно на корона вирус. У свету, али и околним земљама, циркулише подваријанта „ерис“, која се лакше и брже преноси, а која је регистрована и у Србији. Симптоми су повишена температура, кијање, бол у грлу, малаксалост, главобоља. Поједини пацијенти имају и дијареју, осип по кожи и цурење носа.

Од данас су, у Дому здравља, али и у Општој болници, обавезне маске за све који улазе у поменуте здравствене установе, као и за запослене.

Конференција у Жомбољу: Успешно завршен прекогранични пројекат „Еколејкс”

Jelena Trifunović Септембер 20, 2023

Конференцијом у Жомбољу завршен је ИПА прекогранични пројекат Румунија – Србија „Еколејкс”. Партнери на пројекту Град Кикинда и општина Жомбољ још једном су у пракси доказали важност свог пријатељства и партнерства реализујући пројекат вредан 787.736,97 евра.

Пројектом „Еколејкс” трстик на Старом језеру претворен је у парк и шеталиште, а пет аератора допринеће побољшању квалитета воде у језеру и ободном каналу. У име Града Кикинде завршној конференцији пројекта присуствовали су члан Градског већа Саша Танацков и Јован Родић члан пројектног тима.

379425163_314350081177534_5843723984411216222_н

Кикиндски ђаци угостили вршњаке из Албаније

Aleksandra Djuran Септембер 19, 2023

Средња стручна школа „Милош Црњански“ домаћин је гимназијалцима из Љеша из Албаније у оквиру програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Након што су Кикинђани боравили у Гимназији „Хидајет Љежа“ и упознали се са културом, историјским знаментостима, начином живота, школским програмом у Љешу, сада су добили прилику да узврате гостопримство током боравка 12 ученика и две професорке из Албаније у нашем граду.

Аурора Симони поделила је са нама своје утиске о боравку у Кикинди.

-Кикинда је леп град, а наши пријатељи из Кикинде потрудили су се да нам покажу све његове лепоте. Искуство и пријатељства које смо стекли памтићемо. Сазнали смо пуно о историји, традицији, о лудајама, али и о совама које долазе током зиме – рекла је Аурора.

Клаудија Сули додаје да је сигурна да ће стечена пријатељства наставити.

-Историја, култура, људи, госторпимљивост, начин на који се живи овде, све је на мене оставило позитиван утисак. Иако живимо другачије имамо пуно сличности и то је најбоље од свега – напоменула је Клаудија.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, појаснио је Вања Томашев, професор ССШ „Милош Црњански.

-У јуну смо ми боравили у Албанији и сада смо узвратили гостопримство. Током размена организовано је мноштво активности, радионица, посета. Циљ пројекта је помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану и ми смо их употпуности испунили – закључио је Томашев.

Ђаци и професорке из Албаније посету Кикинди завршавају сутра, а тим поводом организовано је представљање пројекта ком су присуствовали Милица Вучићевић, помоћница покрајинског секретара за образовање и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Пројекат има огроман значај јер је идеја водиља неговање међуљудских односа и мултикултуралности. Драго ми је што су наши гости имали прилику да дођу у Кикинду док су трајали „Дани лудаје“, да осете нашу срдачност и зближе се са кикиндским ђацима – казала је Валетина Мицковски.

Програм „Супершкола“ подржали су локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансира га Европска унија и Немачка.

Енигматски Дани лудаје

Igor Crnogorac Септембер 19, 2023

У оквиру „Дана лудаје“ и ове године одржана су традиционална енигматска такмичења. Енигматски клуб „Кикинда“ окупио је педесетак учесника из Новог Сада, Сремске Митровице, Пожаревца, Београда, Банатског Двора, Зрењанина Батајнице, као и десетак средњошколаца из Албаније који су гости ССШ „Милош Црњански“ и који су учествовали у решавању судокуа са својим домаћинима.

На деветом Првенству Кикинде у енигматици победила је Софија Нецин из Новог Сада која је била испред Матеје Вукмирице из Кикинде и Миодрага Иванишевића из Београда.

Седми пут одржано је и Првенство Кикинде у судокуу. Прве две награде отишле су у Сремску Митровицу, одакле су победница Наташа Штимац и њена ћерка Звездана, док је треће место освојио Кикинђанин Добривој Јеринкић.

Посебне награде додељене су најуспешнијим младим такмичарима, Дуњи Оросломашки (енигматика) и Калини Гаврилов (судоку), ученицама ССШ „Милош Црњански“ из Кикинде.

На дописном такмичењу у састављању енигматских задатака учествовало је 60 енигмата из седам земаља. Најбољу укрштеницу имао је Перо Галогажа (Ријека), најбољи ребус Божо Миљевић (Бања Лука), а најбољи анаграм Аљоша Вуковић (Шибеник).

Аутори задатака били су наше прослављене енигмате, Славко Бован и Вања Томашев, а надметања су одржана у Културном центру.

За чишћење дивљих депонија у три села шест милиона динара

Aleksandra Djuran Септембер 19, 2023

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине одобрио је пет милиона динара Граду Кикинди на конкурсу за чишћење дивљих депонија у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Како истиче Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој локална самоуправа издвојила је милион динара за овај посао, тако да ће укупна вредност радова бити шест милиона динара.

-У Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима депоније се нису чистиле неколико протеклих година. Кад год смо их уклонили, поново су настајале, тако да смо конкурисали за бесповратна средства за њихово уклањање. Са овим послом започећемо до краја октобра, како би до краја године он био завршен – рекла је Мирослава Наранчић.

Сваке године знатна средства улажу се за уклањање дивљих сметлишта.

-Добри примери, да су средства сврсисходно утрошена, су депонија у Накову која је очишћена пре пет година. Сада се на месту, у непосредној близини језера, налази зелени појас и шума. У Банатској улици и на Старој кланици у Кикинди такође су постојале депоније и пошто су уклоњене нико годинама не одлаже отпад на овим локацијама. Са друге стране депонија у Мокрину, очишћена прошле године, за коју је издвојено 11 милиона динара, поново постаје сметлиште. Свега неколико дана након чишћења неодговорни суграђани поново су почели да одлажу отпад. Огромна средства која се улажу могу да се искористе за друге намене – сазнајемо од наше саговорнице.

У сваком селу организовано се сакупља комунални отпад, а организују се и акције одношења кабастог отпада током којих грађани могу да одложе све што не спада у стандардно кућно смеће.

-Неопходно је да сви имамо свест о томе да стварањем дивљих депонија загађујемо околину у којој живимо. Важно је да сви заједно водимо рачуна да нам средина у којој живимо буде уређена и здрава како бисмо дали пример будућим генерацијама – закључила је Мирослава Нараничић.

На Старом језеру постављени аератори- корисни и декоративни

Jelena Trifunović Септембер 19, 2023

Уколико сте протеклих дана посетили Старо језеро, засигурно сте приметили новину – водоскоке који посебно ноћу, јер су осветљени, улепшавају овај простор. Њихова функција, међутим, није првенствено декоративна. Реч је о аераторима који обогаћују воду кисеоником. Постављено их је пет, три у језеру и два на ободном каналу. Непрекидно раде и планирано је да буду укључени од пролећа до касне јесени, док не крену први мразеви. Потом се скидају и на пролеће поново постављају на исто место, сазнајемо од члана Градског већа Саше Танацкова.

– Радом јаких мотора и избацивањем млаза воде долази до веће циркулације кисеоника, вода се меша и делимично постаје проточна, убацују кисеоник у њу. Постављање ових аератора је завршна етапа прекограничног пројекта „Еколејкс” који смо реализовали са партнерима из Румуније – појашњава Танацков.

Бенефит пројекта „Еколејкс” је очигледан. Уместо некадашњег запуштеног трстика између Старог језера и Спортског центар „Језеро”, на радост свих суграђана, добили смо уређену оазу за шетњу и рекреацију. Такође, у оквиру овог пројекта, урађена је темељна анализа квалитета воде у језеру и ободном каналу која пружа смернице за побољшање квалитета воде што је, истиче наш саговорник, дугорочан циљ.

– То није могуће одједном, већ у етапама. У новом циклусу прекограничних пројеката који се финансирају средствима ЕУ, конкурисали смо за наставак пројекта који се односи на квалитет воде. Дугорочан циљ је да језеро преко ободних канала, попречним каналима буде спојено са Великим кикиндским каналом, да добијемо већу проточност воде и да буде чистија. Желимо да искористимо овај велики потенцијал који имамо на Старом језеру – указује Танацков.

На питање о резултатима анализе воде, наш саговорник додаје:

– Квалитет воде у језеру и ободном каналу није на завидном нивоу, то је 5 и 6 категорија. Постоје ту и индивидуални загађивачи, то је део наше недовољне колективне свести, који у део канала убацују отпад. Стручњаци из водопривреде су несумњиво проценили да ако реализујемо идеју повезивања са Великим кикиндским каналом, подигнемо ниво воде тако што ће пумпама бити пребацивана у северни крак око језера, добићемо проточност која би побољшала квалитет воде. Многи Кикинђани не знају да канал који иде око језера и поред вртића „Плави чуперак”, као подземни канал иде до Великог кикиндског канала, и када је водостај нижи у ободном каналу и језеру, вода стоји, па је идеја да се направи кружно кретање – прецизира члан Градског већа.

ЗНАЧАЈНА ПОДРШКА ЈВП „ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ”

– Велику захвалност дугујемо „Водама Војводине”, захваљујући њима додатно је очишћен део канала, чиме су нам помогли да овај пројекат завршимо на најбољи могући начин. Финансирали су радове, а извођач је било ВПД „Средњи Банат” из Зрењанина- истиче Танацков.