Град

Обука у Техницкој 5

Омладинско-туристички кластер Срем и Београдски институт за технологију од данас до недеље у Техничкој школи одржавају радионице о предузетништву и програмирању за младе.

На радионицама под називом „Увод у предузетништво и дигитални маркетинг“ и „Увод у вордпрес“ предавачи су програмери са дугогодишњим искуством. Обуке су део пројекта „Информатичка писменост и предузетништво – модерни алати за развој (само)запошљивости младих“ који финансира Министарство туризма и омладине.

– Полазници радионице о „вордпресу“ ће, уз менторе, до краја обуке, направити свој сајт. Најчешће нам и долазе људи који већ имају неку идеју и, за фирму, клуб или удружење, рецимо, желе да направе сајт. Ово је најлакши начин да, за један викенд, то и учине – каже Тамара Вуков Станчић, једна од менторки у пројекту. – На обуци о предузетништву говоримо о формама пословања, „свот“ анализи и писању бизнис плана. У делу о дигиталном маркетингу бавимо се друштвеним мрежама, како се комуникација на мрежама мења, како можете да их користите за своје пословање, како се „црта“ крајњи корисник и припрема плаћено оглашавање, шта је копирајтинг.

Овог викенда знања неопходна за покретање личног бизниса и за маркетинг потпуно бесплатно стећи ће тридесетак пријављених полазника. Сташа Паликућа је ученица првог разреда Техничке школе и дошла је на радионицу о „вордпресу“.

– Ова област ме је увек занимала, зато сам и уписала смер електротехничар рачунара – каже Сташа. – Дошла сам да научим нешто ново. Намеравам да се бавим рачунарима, да завршим факултет.

Полазници ће, на крају обуке, добити сертификате који ће им, поред стеченог знања, омогућити нове прилике у њиховим професијама. Радионице се одржавају већ трећу годину и до сада их је похађало око 240 младих из више градова у Србији.

БВС4

Зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козаре“ у Банатском Великом Селу, са свлачионицама, салом и канцеларијом која је, својевремено, само изидана, већ за неколико дана добиће ново рухо.

– Радови су почели летос и сада је питање дана када ће бити завршени. Комплетно ће бити уређено приземље и фасада зграде – постављени су прозори, плочице, уређени санитарни чворови, уведено грејање – каже за Кикиндски портал председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.

Радови су финансирани средствима Покрајине и Града. Поред тога, Месна заједница је издвојила 300 хиљада динара за удружења пчелара и пензионера у овом месту.

– Радимо фасаду и изолацију објекта Дома пензионера и Удружења пензионера. Ми смо купили материјал, а чланови пчеларског удружења ће, мобом, урадити и своју и зграду пензионера – додаје председница Савета.

У првом делу године, у овом месту су асфалтиране улице Пане Ђукића, у дужини од пола километра, и Бранка Ћопића, у којој су радови били само започети. Овај посао завршило је ЈП „Кикинда“ средствима из градског буџета, по програму редовног годишњег одржавања.

 

буфало бил wилд wест

Мало шта је могло да надмаши незапамћени спектакл који је право са Дивљег запада стигао у Велику Кикинду тог лета 1906. године. Вилијем Фредерик Коди (1846-1917), познатији као Буфало Бил био је јахач „Пони Експреса”, плаћени борац против Индијанаца, трапер, ловац на бизоне, официр, као и позоришни глумац који је 1882. основао надалеко чувени циркус „Буфало Билов Дивљи запад”. Постао је прва звезда вестерна, касније и јунак романа и филмова.

Циркус је ишао на турнеје по Сједињеним Државама и по земљама Европе. У току друге европске турнеје Буфало Бил је наступао у Великој Кикинди, Великом Бечкереку, Панчеву и Вршцу.

Циркус легендарног Буфало Била посетио је 5. јула 1906. године Велику Кикинду. Догађај су великим рекламама најавиле све новине које су тада излазиле. Американци су радили одличну рекламну кампању у сваком граду пре гостовања. Четрдесет и пет људи се искључиво бавило промоцијом. Амерички „Билборд”, који је своје читаоце редовно обавештавао о догађајима са турнеје „Дивљег запада“, писао је да је догађај најављен на  четири језика – српском, мађарском, немачком и румунском, а да је због близине границе са Србијом, публика долазила и из Београда.

У место гостовања долазили су аутомобилима неколико дана раније, лепили су плакате у граду и околним селима, делили брошуре грађанима, а најсрећнији су добијали и бесплатне улазнице. Радили су и кампању „од врата до врата”.

Циркус „Буфало Билов Дивљи запад” у једном месту је обично гостовао један дан и давао две представе. Тако је било и у Великој Кикинди која је тог 5. јула 1906. године била део великог света.

Трупа од скоро 500 људи и 200 животиња (углавном коња) путовала је возом, ноћу. У Кикинду су стигли из Сегедина у пола четири ујутро. Одмах су, уз присуство знатижељних варошана, на Вашаришту брзо и вешто монтирали огромну циркуску шатру која је примала чак 7.500 посетилаца и већ у два поподне је могла да почне прва представа, бележи у својој књизи „Кажи прстом“ историчар Владислав Вујин.

Најјефтинија улазница је коштала 2 круне (место у ложи је било 8 круна), а за 50 филера, ко је желео, могао је да прошета кампом и види жонглере, кловнове, коње…

Највише пажње привлачило је „100 Индијанаца из Северне Америке”. Били су ту и Мексиканци и амерички каубоји, Арапи и Козаци. У Садашњости је тачка „Најдрскији светски јахачи” описана да су били „под личном управом пуковника Кодија, ненадмашивог у пуцању на своме, у галопу ланцирајућем коњу”. Према новинама Нагy Кикинда, „Дивљи запад” је више био етнографска, него циркуска представа. Како је писало у реклами у Садашњости, била је то „највећа поучна изложба на свету”.

Путујућа трупа која одузима дах

Циркус Буфало Била  побрао је голему популарност, као и зараду окупивши око себе екипу која одузима дах. Био је ту чувени Бик Који Седи – поглавица од кога је и америчка коњица зазирала, ,„Дивљи Бил“ Хикок и Каламити Џејн. Ени Оукли је из своје „винчестерке“ стрељала карте бачене у вис и преполовљавала томпусе у зубима свог супруга Френка Е. Батлера. Кога је тачно све од ових легендарних јунака Дивљег запада, публика у Великој Кикинди гледала, нажалост, није остало забележено.

Познато је да су Монголи, Грузијци, Козаци и Аргентински гаучо каубоји,  сви одреда били део спектакуларне дружине. Ипак, и поред  таквих спретних ратника са свих страна света, главна тачка представе били су Индијанци, који би обично глумили напад на досељенике.

Како је остало забележено, турнеја је била уносна, али истовремено и јако напорна. Углавном због језичке баријере као и због политичких предрасуда и сувог врућег лета. Циркус који је путовао у 49 вагона, после Мађарске и Аустрије, продужио је за Немачку, Белгију и Пољску.

Пламтеле ватре, севале стреле

У спектакуларној представи приказано је како Индијанци нападају караван досељеника.  Коњи су јуришали, стреле летеле на све стране, ватра је осветљавала арену. Изгледало је као да цео циркус гори. На другој страни Козаци су приказивали своје коњаничке вештине, на трећој су каубоји баратали ласом, на четвртој разбојници су нападали поштанску кочију. Биле су ту и представе са слоновима, лавовима, мајмунима, медведима, док су четири оркестра стално свирала.

Све се то одвијало истовремено. Буфало Бил, који је тада имао 60 година, дугу белу браду и косу, у каубојском оделу и са два револвера, дозвао би два гледаоца из публике. Они су бацали јаја у вис, а он их је непогрешиво погађао из пиштоља. На крају представе „изашла је група од 30 пајаца који су почели да се ваљају и изводе веселе бравуре“.

У време када су градови у овом делу Европе били  још под светлима фењера, циркус је имао свој генератор који прави струју што је такође изазвало велику пажњу.

На крају представе – од прашине и барутног дима, није било гледаоца који није био умазан и испрљан, али нико се није жалио.  Раскошне циркуске представе мамиле су људе из свих друштвених слојева, од пословног света и утицајних грађана из политичког живота, сналажљивих предузетника, разних занатлија, знатижељних радника и сељака, као и шпекуланата и џепароша.

После Кикинде, Бечкерек

Мада, према каснијим извештајима у локалним новинама нису била попуњена сва места, Кикинђани су били задовољни и срећни што су видели великог Буфало Била. Поготово су били срећни локални угоститељи који су, тог врелог 5. јула, добро зарадили и продали огромне количине пива и клакера. Новинари су објавили да су били задовољни и џепароши који су искористили гужву.

Већ у поноћ „Буфало Билов Дивљи запад ” се спаковао и возом кренуо даље. Како је која група завршавала програм, експресно се паковала, товарила коње, пунила приколице, па је циркус одмах по завршетку кретао даље на турнеју, што је представљало чудо од организације. После Кикинде, Буфало Бил је „јахао” у Бечкереку.

 

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

 

 

 

387483385_3650395441840653_7486854579338425063_н

Дан Основне школе „Јован Поповић“ обележен је ненаставно, али радно. За ученике су припремљене радионице у којима су учествовали и родитељи. Највише заинтересованих обухватио је својеврстан час плеса у којој су учествовали запослени, представници АДЗНМ „Гусле“, плесне школе „Денс Н Соул“, али и представници Града градоначелник Никола Лукач, чланица Градског већа Валентина Мицковски и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Слоган под којим је обележен 73. рођендан је  „Свет је леп када стварамо“.

-Наши ученици, њихови родитељи и ми који радимо у школи само заједно можемо да створимо лепшу будућност како за садашње, тако и за све генерације које ће је похађати и то је порука коју носи овогодишњи Дан школе. Можемо да се похвалимо да су родитељи наше деце увек ту да нас подрже и помогну нам да остваримо циљеве тако да смо и сада заједно послали поруку да заједно можемо све  – напоменула је Јелена Крвопић.

Знатна улагања обезбеђена су за боље функционисање школе, истакао је Богдан Тасовац честитајући, у своје и у име Града, Дан школе ученицима и запосленима.

-Само у овој години издвојили смо осам милиона динара за инвестиције и опремање школе. Од значајнијих радова који су завршени је замена крова и прозора на дневном боравку који се налази у оквиру ове установе. И на конкурсу НИС-а „Заједници заједно“ школи „Јован Поповић“ опредељено је 3,7 милиона динара за адаптацију и санацију тоалета при сали за физичко васпитање. Град улаже у образовање и образовне установе, а тако ће бити и у будућем периоду – прецизирао је Тасовац.

Школу похађа 298 ученика, а овом приликом организован је и медени доручак, тако да су сви ђаци, али и гости послужени медом који производе чланови секције „Јовини пчелари“ .

пензионери

Пензионери са најнижим примањима на територији града ускоро могу да очекују солидарну помоћ за коју су имали право да конкуришу они који имају примања нижа од 20.693,53 динара. Како сазнајемо од председника Удружења пензионера Кикинда Милана Периза, у наредних десет дана биће дистрибуирани пакети са брашном и кухињском хемијом.

– Пријавило се 300 пензионера. Од ПИО Фонда додељено нам је, за ову солидарну помоћ, око 260 хиљада динара и ми смо то распоредили на 130 пакета са по пет килограма брашна и хемијом за кухињу. Комисија је, од пријављених, одабрала пензионере са најнижим примањима, то су они који месечно добијају мање од 16 хиљада динара – каже Периз.

Појединачна вредност пакета је 2.100 динара и по селима ће их дистрибуирати „Кикиндски млин“ и СТР „Папирко“, док ће пензионере у Кикинди из Удружења позивати телефоном да дођу да их преузму, објашњава Периз.

Он додаје да су овом удружењу, као репрезентативном, опредељена средства из ПИО Фонда и додељена им је организација расподеле солидарне помоћи, али да су за пакете могли да се пријаве сви пензионери, без обзира на то којем удружењу припадају.

СЛИКА 1_2.5.1

Подршка на делу!

Огромно интересовање Кикинђани су исказали за подршку листи „Александар Вучић- Војводина не сме да стане”.

Након што су  пре две недеље подржали кандидатуру листе „Александар Вучић- Србија не сме да стане” за ванредне парламентарне изборе када је за свега сат времена прикупљено хиљаду потписа, велики одзив суграђана поновљен је и вечерас у Градском одбору Српске напредне странке у Кикинди, као и у месним заједницама.

Покрајински избори расписани су данас и биће одржани 17. децембра, када и парламентарни.

 

 

 

370227943_1499741854109621_8144980279308694827_н

Поводом Дана Народне библиотеке „Јован Поповић“ уручене су захвалнице и награде за најбоље ликовне и литерарне радове на конкурсу који је расписан поводом 178 година ове културне институције. И ове године велики број малишана до шест година радо је сликао своју омиљену бајку, а аутори најбољих цртежа имали су ту част да буду награђени. Дипломе су припале и ученицима ОШ „6. октобар“ који су се потрудили да насликају омиљене јунаке из бајке. У категорији основаца нижих и виших разреда проглашени  су најбољи литерарни радови, а међу онима који су награђена је и  Николија Мирков, ученица седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ која је освојила прво место у категорији старијих основаца.

-Писала сам о мултинационалности у школама односно о разноликости у школама. Мој мотив био је да покажем како нас различитости спајају и да смо сви ми исти без обзира на боју коже или веру – истакла је Николија.

У овој категорији друго место освојили су Катарина Коренкоски из Београда и Лазар Новаковић из Ужица, док је треће место припало Нини Домановић из Ужица.

Лара Петков, ученица је трећег разреда ОШ „Јован Поповић“ и освојила је друго место у категорији млађих основаца.

 

-Посебно сам срећна јер и моја школа носи име Јована Поповића. У мојој причи описала сам своју чукун баку Веру. Сигурна сам да ме чува са неба и она ми је подарила ову награду – рекла је Лара.

Друга је била и Наталија Пантић из Младеновца, прво место припало је Сањи Давидовић из Кикинде и треће су освојили Сара Петровић из Књажевца и Вукашин Бобић из Кикинде. За састав на мађарском језику награда је припала Мариети Молнар из Руског Села.

Ликовни конкурс изазвао је велико интересовање, а Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке „Јован Поповић“ каже да књига не може да се замисли без слике.

-Литерарани конкурс расписује се дуже од три деценије и сваке године имамо одличан одзив. Ове године пристигло је више од 200 радова, не само из Србије, него и из Црне Горе и Грчке где деца имају допунску наставу на српском језику.  Имали смо тежак задатак да наградимо најбоље јер су сви пристигли радови изузетни, а пресудиле су нијансе – рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

Поред првог, другог и трећег места, поједини радови су награђени јер у Библиотеци сматрају да деци треба дати мотивацију да наставе да пишу и читају.

 

 

ТАЊА ПЕЦАРСКИ 1

Град Кикинда односно читав Севернобанатски округ је 2016. године био део пројекта током ког је омогућено добровољно вакцинисање против хуманог папилома вируса, који узрокује инфекције гениталног система, али и рак грлића материце. Тада су хпв вакцину примале само девојчице од 9 до 13 година и ова акција Министарства здравља и Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ одлично је прихваћена. Какво је стање пет година након пилот пројекта разговарали смо др Татјаном Пецарски епидемиологом и начелницом Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

-Ова вакцина, иако није уврштена у календар обавезних, успела је да у календар имунизације уђе као препоручена. Од почетка, када је Фонд за здравствену осигурање обезбедио да ова вакцина буде бесплатна за девојчице и дечаке од 9 до 19 година, у Кикинди је укупно дато 476 доза. Дато је 102 прве дозе у узрасту од 9 до 14 година од чега су 23 дечака. Вакцинисано је и 126 њих од 15 до 19 година међу којима је 21 дечак – истакла је др Пецарски.

Старији од 15 година хпв вакцину примају у три дозе тако да је у овом узрасту комплетно вакцинисано 76 дечака и девојчица, а 80 њих завршило је вакцинацију у узрасти од 9 до 14 година.

– На територији нашег округа 270 деце је комплетно вакцинисаних узраста од 9 до 14, док их је 164 старијих од 14 година, тако да на територији Севернобанатског округа имамо 441 дете комплетно вакцинисано.  С обзиром на то да је вакцина препоручена и када сагледамо број вакцинисаних у другим окрузима можемо да будемо задовољни – напоменула је др Татјана Пецарски.

Са друге стране, напомиње наша саговорница, обухват вакцинисани треба да буде већи нарочито ако се узме у обзир важност ове вакцине. Она није превенција само за кондиломе односно не онкогене типове хуманог папилома вируса, него се у њој налазе и онкогени типови који изазивају рак грлића материце.

-У 100 одсто узорака рака грлића материце налази се хпв инфекција. То значи да је сваком раку грлића материце претходила ова инфекција, а овом вакцином  смањује се ризик од поменуте инфекције, а самим тим и од рака грлића материце. Вакцинишемо и дечаке јер су управо они преносиоци хпв инфекције. Ова вакцина сматра се једном од најсигурнијих вакцина јер има најмањи број нежељених ефеката и још увек нисмо забележили тежи нежељени ефекат након што је неко примио – појаснила је др Тајана Пецарски.

 

Вакцине има и ко год жели да заштити своје дете на овај начин може да се јави педијатрима у Школском диспанзеру. Вакцина се даје петком и сви од 9 до 19 година могу је примити. До 14. године вакцина се даје у две, а од 15. до 19. године у три дозе.

Рак грлића материце погубан за жене

Рак грлића материце у Србији је међу три најчешћа и у оболевању и у морталитету код жена. Разлог томе је касно јављање лекару и жене најчешће долазе када болест узме маха и када не може пуно тога да се уради.

-Поражавајуће је да у 21. веку, када имате превентиву меру, имате и огроман број младих жена које оболевају и умиру од рака грлића материце. Ова вакцина штити и од карцинома на аногениталној регији, орофаринксу, језику – навела је наша саговорница.

399434945_1572326833571956_3848913023227671088_н

Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“  заузела је друго место на литерарном конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине.  Тема је била „Мултиетничка слика моје школе“, а како сазнајемо од наше талентоване суграђанке за конкурс је чула од своје наставнице српског језика Јоване Бандић.

 

-У саставу сам описала своју школу коју похађају ђаци различитих националности. Без обзира на то што је неко српске, мађарске, ромске, црногорске или бошњачке националности, ми се лепо дружимо и слажемо. Помажемо једни другима, заједно учимо и савладавамо градиво. То што смо различити учи нас да будемо толерантни, али и да сазнамо више о култури и традицији других, што ће нас обогатити – сазнајемо од Лене Давидовић.

Награђена је паметним сатом и признање је примила у Покрајинској влади. Како је на конкурс приспео велики број радова ученика из читаве Војводине, није очекивала да ће она бити једна од троје награђених.

-Ово ми није прва награда за литерарни рад, али је једна од најдражих. Више волим да пишем песме и ту сам имала више успеха у односу на прозне саставе. Највеће признање које сам до сада освојила је прво место на конкурсу под називом „Краљевство белих рада“ који је био расписан у Црној Гори у Бијелом Пољу. Волим да читам иако су ми омиљени предмети математика, физика и биологија. Најдраже књиге су му „Ноћна школа“ ауторке К.Џ.Доерти  и „Лето кад сам постала лепа“ Џени Хан – открива нам наша суграђанка.

Поред успеха у школи, али и на такмичењима из природних и друштвених предмета, Лена се бави и спортом односно тренира одбојку. У плану јој је да упише Гимназију „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду или природни смер у кикиндској Гимназији.

 

пољопривреда

У Србији је 1. октобра почео попис пољопривредних газдинстава. У десет катастарских општина на територији Града има 5.369  пољопривредних газдинстава и сви су у обавези да учествују у попису. За попис су ангажована 24 пописивача међу којима је и Драган Илић из Кикинде.

-У првом наврату имао сам задатак да попишем 230 домаћинстава и како сам то добро урадио, поверено ми је још пољопривредника које обилазим. До сада сам пописао 306 и остало ми је још десетак махом оних где су носиоци газдинстава у иностранству или на неком раду. Са већином сам ступио у контакт и договорио да обавимо попис – каже Илић чији је задатак био да обиђе пољопривредна газдинства у центру и ужем центру Кикинде.

Искуства су, напомиње Илић, врло добра.

-У 99 одсто случајева носиоци газдинстава били су коректни. Објашњено им је да је попис и њихов и наш задатак и да је потребан због статистичких података. Највише су ме питали због чега се сада ради попис, када су већ све пријавили и то у квадратним метрима путем е аграра. Ово је ипак нешто друго, реч је о статистици и попис се организује на нивоу читаве земље, тако да су пописана и газдинства која нису регистрована у Министарству пољопривреде и сви су обухваћени без обзира на то колико земље имају и којом граном пољопривреде се баве – рекао нам је Драган Илић.

Tractor agricultural machine cultivating field.

Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој подсећа да се попис односи на регистрована пољопривредна газдинства, као и она која су ажурирана у бази података  у односу на претходну годину.

-У граду и селима завршен је попис у 85 одсто газдинстава што нас је сврстало у врх локалних самоуправа у којима је попис при крају  и ми очекујемо да ће се завршити до краја месеца. Од тог броја 53 процента је оних која се баве пољопривредом. У попис не улазе само породична пољопривредна газдинства, него и правна лица и предузетници који су могли да се само попишу од 1. јуна. Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници или физичка лица. Попис се обавља сваких десет година и то је једини инструмент који за свако насељено место може да пружи податак о броју газдинстава, земљишном и сточном фонду и категоријама коришћења земљишта, о површинама под усевима, воћњацима, виноградима, наводњавању, употреби органских и минералних ђубрива, броју кошница пчела, пољопривредних машина, објеката, чак и броју људи који обављају пољопривредне активности и према полу и према старости – појаснила је наша саговорница.

Попис ће омогућити да се добијени подаци искористе за развој пољопривредне производње, за доношење мера аграрне политике које ће помоћи произвођачима да унапреде и развију свој посао. –

-Наши пољопривредници су сарадљиви и добро информисани. Пописивачи не питају ништа од личних података и формулар обухвата опште податке, а све њих желим да похвалим да савесно и одговорно обављају посао на терену –  додаје Мирослава Наранчић.

Крајњи рок за завршетак пописа је 15. децембар, а прелиминарни резултати биће у јануару 2024. године.

error: Content is protected !!