Grad Arhive | Page 257 of 345

379638263_1768809773547890_2046715660099492108_n

Predškolci učesnici krosa RTS-a

Aleksandra Djuran September 22, 2023

Mališani iz kikindskih vrtića učestvovali su na 33. krosu RTS-a „Kroz Srbiju“. U dvorištu Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko trgovinske škole, u trci koju podržava Mnistarstvo prosvete, učestvovalo je 324 dece, a najboljima su uručene diplome. U kategoriji devojčica prva je bila Hana Žuvela, dok je od dečaka najbrži bio Marko Pilipović.

-Drugu godinu zaredom naša ustanova priključuje se krosu RTS-a koji se organizuje širom zemlje. Važno nam je da se deca učestvuju u sportskim aktivnostima. Svi su pobednici i najvažnije je da osete radost trčanja – rekao je Dušan Popeskov, saradnik za sport i fizičko vaspitanje Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“.

Mališane su sa tribina bodrili njihovi vršnjaci, ali i članovi Gradskog veća Valentina Mickovski i Dragan Pecarski.

-Kros RTS-a je jedna od najvećih atletskih manifestacija i drago mi je što su deo nje i deca iz naših vrtića. U predškolskom uzrastu važna je fizička aktivnost i bavljenje sportom jer ih uči zdravom načinu života – napomenuo je Pecarski.

Kros RTS najveća je ataletska manifestacija u Evropi i širom zemlje podržali su je predškolci i đaci.

Na Danu opštine u Velenju – za početak saradnje

Igor Crnogorac September 22, 2023

Delegacija Kikinde, predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan, i v. d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov, prisustvovali su svečanosti obeležavanja 64 godine od otvaranja modernog, novog centra opštine Velenje (Slovenija), koji se praznuje kao Dan opštine.

Predstavnici Grada prvi put su zvanično učestvovali u obeležavanju važnog datuma za Velenje i tom prilikom iskazana je obostrana želja za ostvarivanjem saradnje.

379625309_319040107468195_78598506302510329_n

Prekogranični projekat doneo novu opremu i povezivanje vatrogasaca spasilaca

Aleksandra Djuran September 21, 2023

U okviru prekograničnog projekta „Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations” na prostoru kasarne održana je zajednička taktička vežba gašenja požara. Cilj je bio da se u što realnijim uslovima, uz poštovanje svih propisanih mera bezbednosti i zaštite, provere sposobnosti i mobilnost vatrogasaca – spasioca iz Kikinde, kao i vatrogasaca – dobrovoljaca Gradskog vatrogasnog saveza. Gašenju požara u objektu prisustvovalli su članovi vatrogasno – spasilačkih jedinica i jedinica civilne zaštite iz Rumunije i Zrenjanina, Grada Kikinde i Severnobanatskog okruga.

U projektu koji je počeo prošle godine učestvuju vatrogasci i policajci iz Županije Timiš, dok su sa srpske strane partneri gradovi Zrenjanin i Kikinda. Miroslav Sladojević,komandir jedinice civilne zaštite opšte namene iz Zrenjanina napominje da je slična vežba tokom juna održna u ovom gradu.

-Mi smo prikazali taktičku vežbu spašavanja iz poplavljenog područja. Pokazali smo spašavanje na vodi i sa vode. Ovakav projekat je značajan jer se međusobno povezujemo, ali i nabavljamo opremu neophodnu za svakodnevni rad – rekao je Sladojević.

Vežbi su prisustvovali i partneri iz Županije Timiš, a Bogdan Mihaesku, menadžer projekta, zahvalio je partnerima na koji učestvuju i precizirao da će projekat biti završen do kraja godine.

-Projekat će omogućiti da se za vatrogasno- spasilačke ekipe obezbedi oprema neophodna za gašenje požara i spašavanje života. Povezaće susede iz Srbije i Rumunije, a i sa jedne i sa druge strane granice planirane su radionice za decu i mlade koji će moći da saznaju više o radu vatrogasaca, ali i opasnostima – kazao je Mihaesku.

Podršku su dali i predstavnici Grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, kao i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić.

-Važna nam je saradnja sa prvim komšijama, a vežbe pokazuju da se spremno dočekuje svaka krizna situacija. Ovakvi projekti pomažu što boljem osposobljavanju vatrogasno-spasilačkih ekipa, ali i dobrovoljnih vatrogasaca i jedinice civilne zaštite. Tokom vežbe videli smo spremnost da se rizikuje sopstveni, kako bi se spasao tuđi život i imovina – poručio je Lukač.

Projekat je našem gradu omogućio kupovinu potrebne opreme i kamiona cisterne koja je višenamenska, saznajemo od Saše Tanackova, člana Gradskog veća. Ukupna vrednost je milion i 108 hiljada evra, a Kikindi je pripala 181.000 evra.

-Cisterna se koristi za pijaću vodu i kao ispomoć vatrogasnim jedinicima u slučaju velikih požara, kada je neophodno dopunjavanje vatrogasnih kamiona vodom. Osim toga saradnja koja je uspostavljena sa službama iz Županije Timiš i Zrenjanina je nemerljiva naročito ukoliko je neophodno da zajednički reaguju u slučaju elementarnih nepogoda i drugih incidentnih situacija – precizirao je Tanackov.

U okviru projekta u oktobru, vežba spašavanja iz ruševina nakon zemljotresa, biće održana u Temišvaru. Krajem sledećeg meseca Kikinda će biti domaćin radionicama namenjenih deci, ali i poljoprivrednicima jer nije redak slučaj da se u ataru zapali usev ili strnjište.

Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ iniciralo izradu medicinskog vodiča

Igor Crnogorac September 21, 2023

Radionica pod nazivom „Hoću da rastem u Srbiji!“ održana je tokom vikenda u Kikindi, u organizaciji Udruženja građana “Deca sa ahonroplazijom Srbije“ sa sedištem u našem gradu.

Porodice sa decom koja imaju ovu retku dijagnozu, defektolozi i predstavnici predškolskih ustanova iz Svrljiga, Beograda, Leskovca, Šida, Zemuna i Kikinde okupili su se radi izrade nacrta medicinskog vodiča za ahondroplaziju, kao i razmene iskustava.

– Vodič je neophodan kako bi se pravovremeno uspostavila dijagnoza i započela pravilna nega dece sa ahondroplazijom, što je od suštinskog značaja. Pomogao bi i u uspostavljanju sistemskog pristupa u tretmanu dece sa ovom dijagnozom i boljem razumevanju ove retke bolesti. Namenjen je struci i biće distribuiran po pedijatrijskim ustanovama i porodilištima u čitavoj Srbiji – kaže Slađana Terzin, predsednica Udruženja.

U izradi vodiča pomaže doktorka Dragana Grujić. Radionica je organizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja koje će pomoći i u njegovoj izradi, što se, kako kaže Slađana, očekuje do kraja godine.

Važna tema ovog skupa, održanog u Igraonici „Čarobni dvorac“, bilo je i uključivanje dece sa ahonroplazijom u vršnjačke grupe i u lokalnu zajednicu. Po iskustvima roditelja, u nekim mestima još uvek ne postoji dovoljno razumevanja u vrtićima i školama za stvaranje uslova za ovu vrstu inkluzije, kaže Slađana. Deca sa ahondroplazijom su nižeg rasta i jedino što je neophodno jeste da se obezbede sto i stolica određene veličine. Takođe je zaključeno da je, posebno u procesu uspostavljanja dijagnoze, neophodna i psihološka pomoć čitavoj porodici.

Četvorogodišnja Staša, ćerka Slađane i Davora Terzina ovog septembra je krenula u vrtić.

– Staša se veoma dobro snašla, nije joj uopšte bilo potrebno prilagođavanje, mnogo voli da se druži sa decom. Međutim, kao i svi mališani na početku, često ima infekcije, što kod dece sa ovom dijagnozom, zbog drukčije građe gornjih disajnih puteva, može dodatno da se iskomplikuje – kaže Slađana. – Ipak, mi ne odustajemo i radujemo se svakom danu u vrtiću i druženju sa decom.

Inače, kako je već poznato, terapija za decu sa ovom dijagnozom postoji. Injekcije koje dete treba da prima svakodnevno, od druge godine do prestanka razvoja, obezbeđuju pravilan rast bez teških i bolnih hirurških intervencija. Godišnja terapija košta 270 hiljada evra i Republički zavod za zdravstvenu zaštitu do sada je obezbedio terapiju za troje dece. U Srbiji je za ovaj lek indikovano dvadesetoro dece, a njih 13 je na listi čekanja Zavoda. Među njima je i mala Staša iz Kikinde.

Roditelji dece sa ahondroplazijom, zahvaljujući porodici Terzin, čvrsto su povezani i redovno iniciraju i organizuju okupljanja. Do kraja godine još jednom će se sresti u Predškolskoj ustanovi „Radost“ u Novim Banovcima. Da podele iskustva, pruže podršku jedni drugima i učine sve kako bi njihova deca, koja imaju iste potrebe kao i njihovi vršnjaci, bila ravnopravna i srećna.

– Mi slavimo različitost, to je bio i moto prošlogodišnjeg okupljanja. Naša deca zaslužuju to – kaže Slađana.

141917479_102405325196773_3630163075865200986_n

Ponovo radi ambulanta za febrilna stanja, raste broj zaraženih kovidom

Aleksandra Djuran September 21, 2023

Od danas ponovo radi ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje Doma zdravlja. Kako saznajemo od glavne sestre Mire Pećanac usled povećanja broja osoba pozitivnih na korona virus ambulanta će ponovo biti na usluzi pacijentima.

-Kao i do sada ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje se nalazi u dvorištu Druge zdravstvene stanice u Svetosavskoj ulici broj 53. Radno vreme je od 9 do 16 sati, a svi sugrađani kod kojih postoji sumnjivo febrilno stanje i respiratorne smetnje dolaze u ovu ambulantu na pregled. Dežurni lekar nakon pregleda odrediće kojim pacijentima će se raditi test na kovid – istakla je Mira Pežanac i napomenula da je ulaz u ambulantu, koja nije radila dva i i po meseca, kroz dvorište.

Poslednje dve nedelje povećan je broj testiranja na virus korona na dnevnom nivou tako da je od ukupno testiranih oko 20 procenata uzoraka pozitivno na korona virus. U svetu, ali i okolnim zemljama, cirkuliše podvarijanta „eris“, koja se lakše i brže prenosi, a koja je registrovana i u Srbiji. Simptomi su povišena temperatura, kijanje, bol u grlu, malaksalost, glavobolja. Pojedini pacijenti imaju i dijareju, osip po koži i curenje nosa.

Od danas su, u Domu zdravlja, ali i u Opštoj bolnici, obavezne maske za sve koji ulaze u pomenute zdravstvene ustanove, kao i za zaposlene.

Konferencija u Žombolju: Uspešno završen prekogranični projekat „Ekolejks”

Jelena Trifunović September 20, 2023

Konferencijom u Žombolju završen je IPA prekogranični projekat Rumunija – Srbija „Ekolejks”. Partneri na projektu Grad Kikinda i opština Žombolj još jednom su u praksi dokazali važnost svog prijateljstva i partnerstva realizujući projekat vredan 787.736,97 evra.

Projektom „Ekolejks” trstik na Starom jezeru pretvoren je u park i šetalište, a pet aeratora doprineće poboljšanju kvaliteta vode u jezeru i obodnom kanalu. U ime Grada Kikinde završnoj konferenciji projekta prisustvovali su član Gradskog veća Saša Tanackov i Jovan Rodić član projektnog tima.

379425163_314350081177534_5843723984411216222_n

Kikindski đaci ugostili vršnjake iz Albanije

Aleksandra Djuran September 19, 2023

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ domaćin je gimnazijalcima iz Lješa iz Albanije u okviru programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Nakon što su Kikinđani boravili u Gimnaziji „Hidajet Lježa“ i upoznali se sa kulturom, istorijskim znamentostima, načinom života, školskim programom u Lješu, sada su dobili priliku da uzvrate gostoprimstvo tokom boravka 12 učenika i dve profesorke iz Albanije u našem gradu.

Aurora Simoni podelila je sa nama svoje utiske o boravku u Kikindi.

-Kikinda je lep grad, a naši prijatelji iz Kikinde potrudili su se da nam pokažu sve njegove lepote. Iskustvo i prijateljstva koje smo stekli pamtićemo. Saznali smo puno o istoriji, tradiciji, o ludajama, ali i o sovama koje dolaze tokom zime – rekla je Aurora.

Klaudija Suli dodaje da je sigurna da će stečena prijateljstva nastaviti.

-Istorija, kultura, ljudi, gostorpimljivost, način na koji se živi ovde, sve je na mene ostavilo pozitivan utisak. Iako živimo drugačije imamo puno sličnosti i to je najbolje od svega – napomenula je Klaudija.

Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, pojasnio je Vanja Tomašev, profesor SSŠ „Miloš Crnjanski.

-U junu smo mi boravili u Albaniji i sada smo uzvratili gostoprimstvo. Tokom razmena organizovano je mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta. Cilj projekta je pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu i mi smo ih upotpunosti ispunili – zaključio je Tomašev.

Đaci i profesorke iz Albanije posetu Kikindi završavaju sutra, a tim povodom organizovano je predstavljanje projekta kom su prisustvovali Milica Vučićević, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Projekat ima ogroman značaj jer je ideja vodilja negovanje međuljudskih odnosa i multikulturalnosti. Drago mi je što su naši gosti imali priliku da dođu u Kikindu dok su trajali „Dani ludaje“, da osete našu srdačnost i zbliže se sa kikindskim đacima – kazala je Valetina Mickovski.

Program „Superškola“ podržali su lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansira ga Evropska unija i Nemačka.

Enigmatski Dani ludaje

Igor Crnogorac September 19, 2023

U okviru „Dana ludaje“ i ove godine održana su tradicionalna enigmatska takmičenja. Enigmatski klub „Kikinda“ okupio je pedesetak učesnika iz Novog Sada, Sremske Mitrovice, Požarevca, Beograda, Banatskog Dvora, Zrenjanina Batajnice, kao i desetak srednjoškolaca iz Albanije koji su gosti SSŠ „Miloš Crnjanski“ i koji su učestvovali u rešavanju sudokua sa svojim domaćinima.

Na devetom Prvenstvu Kikinde u enigmatici pobedila je Sofija Necin iz Novog Sada koja je bila ispred Mateje Vukmirice iz Kikinde i Miodraga Ivaniševića iz Beograda.

Sedmi put održano je i Prvenstvo Kikinde u sudokuu. Prve dve nagrade otišle su u Sremsku Mitrovicu, odakle su pobednica Nataša Štimac i njena ćerka Zvezdana, dok je treće mesto osvojio Kikinđanin Dobrivoj Jerinkić.

Posebne nagrade dodeljene su najuspešnijim mladim takmičarima, Dunji Oroslomaški (enigmatika) i Kalini Gavrilov (sudoku), učenicama SSŠ „Miloš Crnjanski“ iz Kikinde.

Na dopisnom takmičenju u sastavljanju enigmatskih zadataka učestvovalo je 60 enigmata iz sedam zemalja. Najbolju ukrštenicu imao je Pero Galogaža (Rijeka), najbolji rebus Božo Miljević (Banja Luka), a najbolji anagram Aljoša Vuković (Šibenik).

Autori zadataka bili su naše proslavljene enigmate, Slavko Bovan i Vanja Tomašev, a nadmetanja su održana u Kulturnom centru.

Za čišćenje divljih deponija u tri sela šest miliona dinara

Aleksandra Djuran September 19, 2023

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine odobrio je pet miliona dinara Gradu Kikindi na konkursu za čišćenje divljih deponija u Sajanu, Ruskom Selu i Novim Kozarcima. Kako ističe Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj lokalna samouprava izdvojila je milion dinara za ovaj posao, tako da će ukupna vrednost radova biti šest miliona dinara.

-U Sajanu, Ruskom Selu i Novim Kozarcima deponije se nisu čistile nekoliko proteklih godina. Kad god smo ih uklonili, ponovo su nastajale, tako da smo konkurisali za bespovratna sredstva za njihovo uklanjanje. Sa ovim poslom započećemo do kraja oktobra, kako bi do kraja godine on bio završen – rekla je Miroslava Narančić.

Svake godine znatna sredstva ulažu se za uklanjanje divljih smetlišta.

-Dobri primeri, da su sredstva svrsishodno utrošena, su deponija u Nakovu koja je očišćena pre pet godina. Sada se na mestu, u neposrednoj blizini jezera, nalazi zeleni pojas i šuma. U Banatskoj ulici i na Staroj klanici u Kikindi takođe su postojale deponije i pošto su uklonjene niko godinama ne odlaže otpad na ovim lokacijama. Sa druge strane deponija u Mokrinu, očišćena prošle godine, za koju je izdvojeno 11 miliona dinara, ponovo postaje smetlište. Svega nekoliko dana nakon čišćenja neodgovorni sugrađani ponovo su počeli da odlažu otpad. Ogromna sredstva koja se ulažu mogu da se iskoriste za druge namene – saznajemo od naše sagovornice.

U svakom selu organizovano se sakuplja komunalni otpad, a organizuju se i akcije odnošenja kabastog otpada tokom kojih građani mogu da odlože sve što ne spada u standardno kućno smeće.

-Neophodno je da svi imamo svest o tome da stvaranjem divljih deponija zagađujemo okolinu u kojoj živimo. Važno je da svi zajedno vodimo računa da nam sredina u kojoj živimo bude uređena i zdrava kako bismo dali primer budućim generacijama – zaključila je Miroslava Naraničić.

Na Starom jezeru postavljeni aeratori- korisni i dekorativni

Jelena Trifunović September 19, 2023

Ukoliko ste proteklih dana posetili Staro jezero, zasigurno ste primetili novinu – vodoskoke koji posebno noću, jer su osvetljeni, ulepšavaju ovaj prostor. Njihova funkcija, međutim, nije prvenstveno dekorativna. Reč je o aeratorima koji obogaćuju vodu kiseonikom. Postavljeno ih je pet, tri u jezeru i dva na obodnom kanalu. Neprekidno rade i planirano je da budu uključeni od proleća do kasne jeseni, dok ne krenu prvi mrazevi. Potom se skidaju i na proleće ponovo postavljaju na isto mesto, saznajemo od člana Gradskog veća Saše Tanackova.

– Radom jakih motora i izbacivanjem mlaza vode dolazi do veće cirkulacije kiseonika, voda se meša i delimično postaje protočna, ubacuju kiseonik u nju. Postavljanje ovih aeratora je završna etapa prekograničnog projekta „Ekolejks” koji smo realizovali sa partnerima iz Rumunije – pojašnjava Tanackov.

Benefit projekta „Ekolejks” je očigledan. Umesto nekadašnjeg zapuštenog trstika između Starog jezera i Sportskog centar „Jezero”, na radost svih sugrađana, dobili smo uređenu oazu za šetnju i rekreaciju. Takođe, u okviru ovog projekta, urađena je temeljna analiza kvaliteta vode u jezeru i obodnom kanalu koja pruža smernice za poboljšanje kvaliteta vode što je, ističe naš sagovornik, dugoročan cilj.

– To nije moguće odjednom, već u etapama. U novom ciklusu prekograničnih projekata koji se finansiraju sredstvima EU, konkurisali smo za nastavak projekta koji se odnosi na kvalitet vode. Dugoročan cilj je da jezero preko obodnih kanala, poprečnim kanalima bude spojeno sa Velikim kikindskim kanalom, da dobijemo veću protočnost vode i da bude čistija. Želimo da iskoristimo ovaj veliki potencijal koji imamo na Starom jezeru – ukazuje Tanackov.

Na pitanje o rezultatima analize vode, naš sagovornik dodaje:

– Kvalitet vode u jezeru i obodnom kanalu nije na zavidnom nivou, to je 5 i 6 kategorija. Postoje tu i individualni zagađivači, to je deo naše nedovoljne kolektivne svesti, koji u deo kanala ubacuju otpad. Stručnjaci iz vodoprivrede su nesumnjivo procenili da ako realizujemo ideju povezivanja sa Velikim kikindskim kanalom, podignemo nivo vode tako što će pumpama biti prebacivana u severni krak oko jezera, dobićemo protočnost koja bi poboljšala kvalitet vode. Mnogi Kikinđani ne znaju da kanal koji ide oko jezera i pored vrtića „Plavi čuperak”, kao podzemni kanal ide do Velikog kikindskog kanala, i kada je vodostaj niži u obodnom kanalu i jezeru, voda stoji, pa je ideja da se napravi kružno kretanje – precizira član Gradskog veća.

ZNAČAJNA PODRŠKA JVP „VODE VOJVODINE”

– Veliku zahvalnost dugujemo „Vodama Vojvodine”, zahvaljujući njima dodatno je očišćen deo kanala, čime su nam pomogli da ovaj projekat završimo na najbolji mogući način. Finansirali su radove, a izvođač je bilo VPD „Srednji Banat” iz Zrenjanina- ističe Tanackov.

Град