June 27, 2026

Град

Obuka u Tehnickoj 5

Ovog vikenda u Kikindi: korisne obuke za bolje poslovne prilike

Igor Crnogorac November 17, 2023

Omladinsko-turistički klaster Srem i Beogradski institut za tehnologiju od danas do nedelje u Tehničkoj školi održavaju radionice o preduzetništvu i programiranju za mlade.

Na radionicama pod nazivom „Uvod u preduzetništvo i digitalni marketing“ i „Uvod u vordpres“ predavači su programeri sa dugogodišnjim iskustvom. Obuke su deo projekta „Informatička pismenost i preduzetništvo – moderni alati za razvoj (samo)zapošljivosti mladih“ koji finansira Ministarstvo turizma i omladine.

– Polaznici radionice o „vordpresu“ će, uz mentore, do kraja obuke, napraviti svoj sajt. Najčešće nam i dolaze ljudi koji već imaju neku ideju i, za firmu, klub ili udruženje, recimo, žele da naprave sajt. Ovo je najlakši način da, za jedan vikend, to i učine – kaže Tamara Vukov Stančić, jedna od mentorki u projektu. – Na obuci o preduzetništvu govorimo o formama poslovanja, „svot“ analizi i pisanju biznis plana. U delu o digitalnom marketingu bavimo se društvenim mrežama, kako se komunikacija na mrežama menja, kako možete da ih koristite za svoje poslovanje, kako se „crta“ krajnji korisnik i priprema plaćeno oglašavanje, šta je kopirajting.

Ovog vikenda znanja neophodna za pokretanje ličnog biznisa i za marketing potpuno besplatno steći će tridesetak prijavljenih polaznika. Staša Palikuća je učenica prvog razreda Tehničke škole i došla je na radionicu o „vordpresu“.

– Ova oblast me je uvek zanimala, zato sam i upisala smer elektrotehničar računara – kaže Staša. – Došla sam da naučim nešto novo. Nameravam da se bavim računarima, da završim fakultet.

Polaznici će, na kraju obuke, dobiti sertifikate koji će im, pored stečenog znanja, omogućiti nove prilike u njihovim profesijama. Radionice se održavaju već treću godinu i do sada ih je pohađalo oko 240 mladih iz više gradova u Srbiji.

BVS4

U Banatskom Velikom Selu završavaju objekat na stadionu i uređuju prostorije udruženja

Igor Crnogorac November 17, 2023

Zgrada na stadionu Fudbalskog kluba „Kozare“ u Banatskom Velikom Selu, sa svlačionicama, salom i kancelarijom koja je, svojevremeno, samo izidana, već za nekoliko dana dobiće novo ruho.

– Radovi su počeli letos i sada je pitanje dana kada će biti završeni. Kompletno će biti uređeno prizemlje i fasada zgrade – postavljeni su prozori, pločice, uređeni sanitarni čvorovi, uvedeno grejanje – kaže za Kikindski portal predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac.

Radovi su finansirani sredstvima Pokrajine i Grada. Pored toga, Mesna zajednica je izdvojila 300 hiljada dinara za udruženja pčelara i penzionera u ovom mestu.

– Radimo fasadu i izolaciju objekta Doma penzionera i Udruženja penzionera. Mi smo kupili materijal, a članovi pčelarskog udruženja će, mobom, uraditi i svoju i zgradu penzionera – dodaje predsednica Saveta.

U prvom delu godine, u ovom mestu su asfaltirane ulice Pane Đukića, u dužini od pola kilometra, i Branka Ćopića, u kojoj su radovi bili samo započeti. Ovaj posao završilo je JP „Kikinda“ sredstvima iz gradskog budžeta, po programu redovnog godišnjeg održavanja.

 

bufalo bil wild west

„Lepa varoš”: Legenda divljeg zapada Bufalo Bil jahao je Velikom Kikindom

Jelena Trifunović November 17, 2023

Malo šta je moglo da nadmaši nezapamćeni spektakl koji je pravo sa Divljeg zapada stigao u Veliku Kikindu tog leta 1906. godine. Vilijem Frederik Kodi (1846-1917), poznatiji kao Bufalo Bil bio je jahač „Poni Ekspresa”, plaćeni borac protiv Indijanaca, traper, lovac na bizone, oficir, kao i pozorišni glumac koji je 1882. osnovao nadaleko čuveni cirkus „Bufalo Bilov Divlji zapad”. Postao je prva zvezda vesterna, kasnije i junak romana i filmova.

Cirkus je išao na turneje po Sjedinjenim Državama i po zemljama Evrope. U toku druge evropske turneje Bufalo Bil je nastupao u Velikoj Kikindi, Velikom Bečkereku, Pančevu i Vršcu.

Cirkus legendarnog Bufalo Bila posetio je 5. jula 1906. godine Veliku Kikindu. Događaj su velikim reklamama najavile sve novine koje su tada izlazile. Amerikanci su radili odličnu reklamnu kampanju u svakom gradu pre gostovanja. Četrdeset i pet ljudi se isključivo bavilo promocijom. Američki „Bilbord”, koji je svoje čitaoce redovno obaveštavao o događajima sa turneje „Divljeg zapada“, pisao je da je događaj najavljen na  četiri jezika – srpskom, mađarskom, nemačkom i rumunskom, a da je zbog blizine granice sa Srbijom, publika dolazila i iz Beograda.

U mesto gostovanja dolazili su automobilima nekoliko dana ranije, lepili su plakate u gradu i okolnim selima, delili brošure građanima, a najsrećniji su dobijali i besplatne ulaznice. Radili su i kampanju „od vrata do vrata”.

Cirkus „Bufalo Bilov Divlji zapad” u jednom mestu je obično gostovao jedan dan i davao dve predstave. Tako je bilo i u Velikoj Kikindi koja je tog 5. jula 1906. godine bila deo velikog sveta.

Trupa od skoro 500 ljudi i 200 životinja (uglavnom konja) putovala je vozom, noću. U Kikindu su stigli iz Segedina u pola četiri ujutro. Odmah su, uz prisustvo znatiželjnih varošana, na Vašarištu brzo i vešto montirali ogromnu cirkusku šatru koja je primala čak 7.500 posetilaca i već u dva popodne je mogla da počne prva predstava, beleži u svojoj knjizi „Kaži prstom“ istoričar Vladislav Vujin.

Najjeftinija ulaznica je koštala 2 krune (mesto u loži je bilo 8 kruna), a za 50 filera, ko je želeo, mogao je da prošeta kampom i vidi žonglere, klovnove, konje…

Najviše pažnje privlačilo je „100 Indijanaca iz Severne Amerike”. Bili su tu i Meksikanci i američki kauboji, Arapi i Kozaci. U Sadašnjosti je tačka „Najdrskiji svetski jahači” opisana da su bili „pod ličnom upravom pukovnika Kodija, nenadmašivog u pucanju na svome, u galopu lancirajućem konju”. Prema novinama Nagy Kikinda, „Divlji zapad” je više bio etnografska, nego cirkuska predstava. Kako je pisalo u reklami u Sadašnjosti, bila je to „najveća poučna izložba na svetu”.

Putujuća trupa koja oduzima dah

Cirkus Bufalo Bila  pobrao je golemu popularnost, kao i zaradu okupivši oko sebe ekipu koja oduzima dah. Bio je tu čuveni Bik Koji Sedi – poglavica od koga je i američka konjica zazirala, ,„Divlji Bil“ Hikok i Kalamiti Džejn. Eni Oukli je iz svoje „vinčesterke“ streljala karte bačene u vis i prepolovljavala tompuse u zubima svog supruga Frenka E. Batlera. Koga je tačno sve od ovih legendarnih junaka Divljeg zapada, publika u Velikoj Kikindi gledala, nažalost, nije ostalo zabeleženo.

Poznato je da su Mongoli, Gruzijci, Kozaci i Argentinski gaučo kauboji,  svi odreda bili deo spektakularne družine. Ipak, i pored  takvih spretnih ratnika sa svih strana sveta, glavna tačka predstave bili su Indijanci, koji bi obično glumili napad na doseljenike.

Kako je ostalo zabeleženo, turneja je bila unosna, ali istovremeno i jako naporna. Uglavnom zbog jezičke barijere kao i zbog političkih predrasuda i suvog vrućeg leta. Cirkus koji je putovao u 49 vagona, posle Mađarske i Austrije, produžio je za Nemačku, Belgiju i Poljsku.

Plamtele vatre, sevale strele

U spektakularnoj predstavi prikazano je kako Indijanci napadaju karavan doseljenika.  Konji su jurišali, strele letele na sve strane, vatra je osvetljavala arenu. Izgledalo je kao da ceo cirkus gori. Na drugoj strani Kozaci su prikazivali svoje konjaničke veštine, na trećoj su kauboji baratali lasom, na četvrtoj razbojnici su napadali poštansku kočiju. Bile su tu i predstave sa slonovima, lavovima, majmunima, medvedima, dok su četiri orkestra stalno svirala.

Sve se to odvijalo istovremeno. Bufalo Bil, koji je tada imao 60 godina, dugu belu bradu i kosu, u kaubojskom odelu i sa dva revolvera, dozvao bi dva gledaoca iz publike. Oni su bacali jaja u vis, a on ih je nepogrešivo pogađao iz pištolja. Na kraju predstave „izašla je grupa od 30 pajaca koji su počeli da se valjaju i izvode vesele bravure“.

U vreme kada su gradovi u ovom delu Evrope bili  još pod svetlima fenjera, cirkus je imao svoj generator koji pravi struju što je takođe izazvalo veliku pažnju.

Na kraju predstave – od prašine i barutnog dima, nije bilo gledaoca koji nije bio umazan i isprljan, ali niko se nije žalio.  Raskošne cirkuske predstave mamile su ljude iz svih društvenih slojeva, od poslovnog sveta i uticajnih građana iz političkog života, snalažljivih preduzetnika, raznih zanatlija, znatiželjnih radnika i seljaka, kao i špekulanata i džeparoša.

Posle Kikinde, Bečkerek

Mada, prema kasnijim izveštajima u lokalnim novinama nisu bila popunjena sva mesta, Kikinđani su bili zadovoljni i srećni što su videli velikog Bufalo Bila. Pogotovo su bili srećni lokalni ugostitelji koji su, tog vrelog 5. jula, dobro zaradili i prodali ogromne količine piva i klakera. Novinari su objavili da su bili zadovoljni i džeparoši koji su iskoristili gužvu.

Već u ponoć „Bufalo Bilov Divlji zapad ” se spakovao i vozom krenuo dalje. Kako je koja grupa završavala program, ekspresno se pakovala, tovarila konje, punila prikolice, pa je cirkus odmah po završetku kretao dalje na turneju, što je predstavljalo čudo od organizacije. Posle Kikinde, Bufalo Bil je „jahao” u Bečkereku.

 

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

 

387483385_3650395441840653_7486854579338425063_n

Obeležen Dan OŠ „Jovan Popović“

Aleksandra Djuran November 17, 2023

Dan Osnovne škole „Jovan Popović“ obeležen je nenastavno, ali radno. Za učenike su pripremljene radionice u kojima su učestvovali i roditelji. Najviše zainteresovanih obuhvatio je svojevrstan čas plesa u kojoj su učestvovali zaposleni, predstavnici ADZNM „Gusle“, plesne škole „Dens N Soul“, ali i predstavnici Grada gradonačelnik Nikola Lukač, članica Gradskog veća Valentina Mickovski i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za za javne službe, udruženja građana i verske službe.

Slogan pod kojim je obeležen 73. rođendan je  „Svet je lep kada stvaramo“.

-Naši učenici, njihovi roditelji i mi koji radimo u školi samo zajedno možemo da stvorimo lepšu budućnost kako za sadašnje, tako i za sve generacije koje će je pohađati i to je poruka koju nosi ovogodišnji Dan škole. Možemo da se pohvalimo da su roditelji naše dece uvek tu da nas podrže i pomognu nam da ostvarimo ciljeve tako da smo i sada zajedno poslali poruku da zajedno možemo sve  – napomenula je Jelena Krvopić.

Znatna ulaganja obezbeđena su za bolje funkcionisanje škole, istakao je Bogdan Tasovac čestitajući, u svoje i u ime Grada, Dan škole učenicima i zaposlenima.

-Samo u ovoj godini izdvojili smo osam miliona dinara za investicije i opremanje škole. Od značajnijih radova koji su završeni je zamena krova i prozora na dnevnom boravku koji se nalazi u okviru ove ustanove. I na konkursu NIS-a „Zajednici zajedno“ školi „Jovan Popović“ opredeljeno je 3,7 miliona dinara za adaptaciju i sanaciju toaleta pri sali za fizičko vaspitanje. Grad ulaže u obrazovanje i obrazovne ustanove, a tako će biti i u budućem periodu – precizirao je Tasovac.

Školu pohađa 298 učenika, a ovom prilikom organizovan je i medeni doručak, tako da su svi đaci, ali i gosti posluženi medom koji proizvode članovi sekcije „Jovini pčelari“ .

penzioneri

Stižu paketi solidarne pomoći penzionerima sa najnižim primanjima

Igor Crnogorac November 17, 2023

Penzioneri sa najnižim primanjima na teritoriji grada uskoro mogu da očekuju solidarnu pomoć za koju su imali pravo da konkurišu oni koji imaju primanja niža od 20.693,53 dinara. Kako saznajemo od predsednika Udruženja penzionera Kikinda Milana Periza, u narednih deset dana biće distribuirani paketi sa brašnom i kuhinjskom hemijom.

– Prijavilo se 300 penzionera. Od PIO Fonda dodeljeno nam je, za ovu solidarnu pomoć, oko 260 hiljada dinara i mi smo to rasporedili na 130 paketa sa po pet kilograma brašna i hemijom za kuhinju. Komisija je, od prijavljenih, odabrala penzionere sa najnižim primanjima, to su oni koji mesečno dobijaju manje od 16 hiljada dinara – kaže Periz.

Pojedinačna vrednost paketa je 2.100 dinara i po selima će ih distribuirati „Kikindski mlin“ i STR „Papirko“, dok će penzionere u Kikindi iz Udruženja pozivati telefonom da dođu da ih preuzmu, objašnjava Periz.

On dodaje da su ovom udruženju, kao reprezentativnom, opredeljena sredstva iz PIO Fonda i dodeljena im je organizacija raspodele solidarne pomoći, ali da su za pakete mogli da se prijave svi penzioneri, bez obzira na to kojem udruženju pripadaju.

SLIKA 1_2.5.1

(VIDEO) Ogromno interesovanje Kikinđana za podršku listi „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane”

Jelena Trifunović November 16, 2023

Podrška na delu!

Ogromno interesovanje Kikinđani su iskazali za podršku listi „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane”.

Nakon što su  pre dve nedelje podržali kandidaturu liste „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane” za vanredne parlamentarne izbore kada je za svega sat vremena prikupljeno hiljadu potpisa, veliki odziv sugrađana ponovljen je i večeras u Gradskom odboru Srpske napredne stranke u Kikindi, kao i u mesnim zajednicama.

Pokrajinski izbori raspisani su danas i biće održani 17. decembra, kada i parlamentarni.

 

 

 

370227943_1499741854109621_8144980279308694827_n

Dodeljene nagrade za najbolje likovne i literarne radove povodom Dana Biblioteke

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Povodom Dana Narodne biblioteke „Jovan Popović“ uručene su zahvalnice i nagrade za najbolje likovne i literarne radove na konkursu koji je raspisan povodom 178 godina ove kulturne institucije. I ove godine veliki broj mališana do šest godina rado je slikao svoju omiljenu bajku, a autori najboljih crteža imali su tu čast da budu nagrađeni. Diplome su pripale i učenicima OŠ „6. oktobar“ koji su se potrudili da naslikaju omiljene junake iz bajke. U kategoriji osnovaca nižih i viših razreda proglašeni  su najbolji literarni radovi, a među onima koji su nagrađena je i  Nikolija Mirkov, učenica sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić“ koja je osvojila prvo mesto u kategoriji starijih osnovaca.

-Pisala sam o multinacionalnosti u školama odnosno o raznolikosti u školama. Moj motiv bio je da pokažem kako nas različitosti spajaju i da smo svi mi isti bez obzira na boju kože ili veru – istakla je Nikolija.

U ovoj kategoriji drugo mesto osvojili su Katarina Korenkoski iz Beograda i Lazar Novaković iz Užica, dok je treće mesto pripalo Nini Domanović iz Užica.

Lara Petkov, učenica je trećeg razreda OŠ „Jovan Popović“ i osvojila je drugo mesto u kategoriji mlađih osnovaca.

 

-Posebno sam srećna jer i moja škola nosi ime Jovana Popovića. U mojoj priči opisala sam svoju čukun baku Veru. Sigurna sam da me čuva sa neba i ona mi je podarila ovu nagradu – rekla je Lara.

Druga je bila i Natalija Pantić iz Mladenovca, prvo mesto pripalo je Sanji Davidović iz Kikinde i treće su osvojili Sara Petrović iz Knjaževca i Vukašin Bobić iz Kikinde. Za sastav na mađarskom jeziku nagrada je pripala Marieti Molnar iz Ruskog Sela.

Likovni konkurs izazvao je veliko interesovanje, a Dunja Brkin Trifunović iz Narodne biblioteke „Jovan Popović“ kaže da knjiga ne može da se zamisli bez slike.

-Literarani konkurs raspisuje se duže od tri decenije i svake godine imamo odličan odziv. Ove godine pristiglo je više od 200 radova, ne samo iz Srbije, nego i iz Crne Gore i Grčke gde deca imaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku.  Imali smo težak zadatak da nagradimo najbolje jer su svi pristigli radovi izuzetni, a presudile su nijanse – rekla je Dunja Brkin Trifunović.

Pored prvog, drugog i trećeg mesta, pojedini radovi su nagrađeni jer u Biblioteci smatraju da deci treba dati motivaciju da nastave da pišu i čitaju.

 

 

TANJA PECARSKI 1

HPV vakcina štiti od raka grlića materice

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Grad Kikinda odnosno čitav Severnobanatski okrug je 2016. godine bio deo projekta tokom kog je omogućeno dobrovoljno vakcinisanje protiv humanog papiloma virusa, koji uzrokuje infekcije genitalnog sistema, ali i rak grlića materice. Tada su hpv vakcinu primale samo devojčice od 9 do 13 godina i ova akcija Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ odlično je prihvaćena. Kakvo je stanje pet godina nakon pilot projekta razgovarali smo dr Tatjanom Pecarski epidemiologom i načelnicom Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

-Ova vakcina, iako nije uvrštena u kalendar obaveznih, uspela je da u kalendar imunizacije uđe kao preporučena. Od početka, kada je Fond za zdravstvenu osiguranje obezbedio da ova vakcina bude besplatna za devojčice i dečake od 9 do 19 godina, u Kikindi je ukupno dato 476 doza. Dato je 102 prve doze u uzrastu od 9 do 14 godina od čega su 23 dečaka. Vakcinisano je i 126 njih od 15 do 19 godina među kojima je 21 dečak – istakla je dr Pecarski.

Stariji od 15 godina hpv vakcinu primaju u tri doze tako da je u ovom uzrastu kompletno vakcinisano 76 dečaka i devojčica, a 80 njih završilo je vakcinaciju u uzrasti od 9 do 14 godina.

– Na teritoriji našeg okruga 270 dece je kompletno vakcinisanih uzrasta od 9 do 14, dok ih je 164 starijih od 14 godina, tako da na teritoriji Severnobanatskog okruga imamo 441 dete kompletno vakcinisano.  S obzirom na to da je vakcina preporučena i kada sagledamo broj vakcinisanih u drugim okruzima možemo da budemo zadovoljni – napomenula je dr Tatjana Pecarski.

Sa druge strane, napominje naša sagovornica, obuhvat vakcinisani treba da bude veći naročito ako se uzme u obzir važnost ove vakcine. Ona nije prevencija samo za kondilome odnosno ne onkogene tipove humanog papiloma virusa, nego se u njoj nalaze i onkogeni tipovi koji izazivaju rak grlića materice.

-U 100 odsto uzoraka raka grlića materice nalazi se hpv infekcija. To znači da je svakom raku grlića materice prethodila ova infekcija, a ovom vakcinom  smanjuje se rizik od pomenute infekcije, a samim tim i od raka grlića materice. Vakcinišemo i dečake jer su upravo oni prenosioci hpv infekcije. Ova vakcina smatra se jednom od najsigurnijih vakcina jer ima najmanji broj neželjenih efekata i još uvek nismo zabeležili teži neželjeni efekat nakon što je neko primio – pojasnila je dr Tajana Pecarski.

 

Vakcine ima i ko god želi da zaštiti svoje dete na ovaj način može da se javi pedijatrima u Školskom dispanzeru. Vakcina se daje petkom i svi od 9 do 19 godina mogu je primiti. Do 14. godine vakcina se daje u dve, a od 15. do 19. godine u tri doze.

Rak grlića materice poguban za žene

Rak grlića materice u Srbiji je među tri najčešća i u obolevanju i u mortalitetu kod žena. Razlog tome je kasno javljanje lekaru i žene najčešće dolaze kada bolest uzme maha i kada ne može puno toga da se uradi.

-Poražavajuće je da u 21. veku, kada imate preventivu meru, imate i ogroman broj mladih žena koje obolevaju i umiru od raka grlića materice. Ova vakcina štiti i od karcinoma na anogenitalnoj regiji, orofarinksu, jeziku – navela je naša sagovornica.

399434945_1572326833571956_3848913023227671088_n

Lena Davidović osvojila drugo mesto na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje

Aleksandra Djuran November 15, 2023

Lena Davidović, učenica sedmog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“  zauzela je drugo mesto na literarnom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine.  Tema je bila „Multietnička slika moje škole“, a kako saznajemo od naše talentovane sugrađanke za konkurs je čula od svoje nastavnice srpskog jezika Jovane Bandić.

 

-U sastavu sam opisala svoju školu koju pohađaju đaci različitih nacionalnosti. Bez obzira na to što je neko srpske, mađarske, romske, crnogorske ili bošnjačke nacionalnosti, mi se lepo družimo i slažemo. Pomažemo jedni drugima, zajedno učimo i savladavamo gradivo. To što smo različiti uči nas da budemo tolerantni, ali i da saznamo više o kulturi i tradiciji drugih, što će nas obogatiti – saznajemo od Lene Davidović.

Nagrađena je pametnim satom i priznanje je primila u Pokrajinskoj vladi. Kako je na konkurs prispeo veliki broj radova učenika iz čitave Vojvodine, nije očekivala da će ona biti jedna od troje nagrađenih.

-Ovo mi nije prva nagrada za literarni rad, ali je jedna od najdražih. Više volim da pišem pesme i tu sam imala više uspeha u odnosu na prozne sastave. Najveće priznanje koje sam do sada osvojila je prvo mesto na konkursu pod nazivom „Kraljevstvo belih rada“ koji je bio raspisan u Crnoj Gori u Bijelom Polju. Volim da čitam iako su mi omiljeni predmeti matematika, fizika i biologija. Najdraže knjige su mu „Noćna škola“ autorke K.Dž.Doerti  i „Leto kad sam postala lepa“ Dženi Han – otkriva nam naša sugrađanka.

Pored uspeha u školi, ali i na takmičenjima iz prirodnih i društvenih predmeta, Lena se bavi i sportom odnosno trenira odbojku. U planu joj je da upiše Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu ili prirodni smer u kikindskoj Gimnaziji.

 

poljoprivreda

Kikinda u vrhu lokalnih samouprava po procentu popisanih gazdnistava

Aleksandra Djuran November 15, 2023

U Srbiji je 1. oktobra počeo popis poljoprivrednih gazdinstava. U deset katastarskih opština na teritoriji Grada ima 5.369  poljoprivrednih gazdinstava i svi su u obavezi da učestvuju u popisu. Za popis su angažovana 24 popisivača među kojima je i Dragan Ilić iz Kikinde.

-U prvom navratu imao sam zadatak da popišem 230 domaćinstava i kako sam to dobro uradio, povereno mi je još poljoprivrednika koje obilazim. Do sada sam popisao 306 i ostalo mi je još desetak mahom onih gde su nosioci gazdinstava u inostranstvu ili na nekom radu. Sa većinom sam stupio u kontakt i dogovorio da obavimo popis – kaže Ilić čiji je zadatak bio da obiđe poljoprivredna gazdinstva u centru i užem centru Kikinde.

Iskustva su, napominje Ilić, vrlo dobra.

-U 99 odsto slučajeva nosioci gazdinstava bili su korektni. Objašnjeno im je da je popis i njihov i naš zadatak i da je potreban zbog statističkih podataka. Najviše su me pitali zbog čega se sada radi popis, kada su već sve prijavili i to u kvadratnim metrima putem e agrara. Ovo je ipak nešto drugo, reč je o statistici i popis se organizuje na nivou čitave zemlje, tako da su popisana i gazdinstva koja nisu registrovana u Ministarstvu poljoprivrede i svi su obuhvaćeni bez obzira na to koliko zemlje imaju i kojom granom poljoprivrede se bave – rekao nam je Dragan Ilić.

Tractor agricultural machine cultivating field.

Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj podseća da se popis odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i ona koja su ažurirana u bazi podataka  u odnosu na prethodnu godinu.

-U gradu i selima završen je popis u 85 odsto gazdinstava što nas je svrstalo u vrh lokalnih samouprava u kojima je popis pri kraju  i mi očekujemo da će se završiti do kraja meseca. Od tog broja 53 procenta je onih koja se bave poljoprivredom. U popis ne ulaze samo porodična poljoprivredna gazdinstva, nego i pravna lica i preduzetnici koji su mogli da se samo popišu od 1. juna. Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica. Popis se obavlja svakih deset godina i to je jedini instrument koji za svako naseljeno mesto može da pruži podatak o broju gazdinstava, zemljišnom i stočnom fondu i kategorijama korišćenja zemljišta, o površinama pod usevima, voćnjacima, vinogradima, navodnjavanju, upotrebi organskih i mineralnih đubriva, broju košnica pčela, poljoprivrednih mašina, objekata, čak i broju ljudi koji obavljaju poljoprivredne aktivnosti i prema polu i prema starosti – pojasnila je naša sagovornica.

Popis će omogućiti da se dobijeni podaci iskoriste za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za donošenje mera agrarne politike koje će pomoći proizvođačima da unaprede i razviju svoj posao. –

-Naši poljoprivrednici su saradljivi i dobro informisani. Popisivači ne pitaju ništa od ličnih podataka i formular obuhvata opšte podatke, a sve njih želim da pohvalim da savesno i odgovorno obavljaju posao na terenu –  dodaje Miroslava Narančić.

Krajnji rok za završetak popisa je 15. decembar, a preliminarni rezultati biće u januaru 2024. godine.

error: Content is protected !!