June 27, 2026

Град

Ugovori gerontoloski

Više od tri miliona Pokrajinska Vlada opredelila Gerontološkom centru

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore za unapređenje socijalne zaštite u Vojvodini, istakavši da je od 2016. godine u tu oblast iz pokrajinskog budžeta uloženo gotovo 2,5 milijardi dinara. I Gerontološki centar u Kikindi na ovom konkursu dobio je 3,4 miliona dinara za tri projekta. Za nabavku nameštaja za klub i trpezariju u Novom domu opredeljeno je milion i 190 hiljada dinara, za računarsku opremu u istom prostoru dobijeno je 1,2 miliona, dok je milion dinara dodeljeno za nabavku klima uređaja za trpezarije i klub Gerontološkog centra. U Novom domu trenutno je 60 korisnika i kapacitet je ispunjen, dok je u Starom domu trenutno smešteno 96 korisnika i ima još malo mesta.

-Izdvojili smo nemali novac od 2016. godine, posebno u protekle dve godine, da bismo unapredili sistem socijalne zaštite. Danas možemo reći da imamo jedan dodatni kvalitet u tim ustanovama. Sve ono što je naša obaveza kao osnivača mi ćemo realizovati u ovoj i u sledećoj godini, a već u januaru ili februaru izdvojićemo dodatnih 450 miliona dinara za ovu namenu – rekao je ovom prilikom Mirović.

Na drugom ovogodišnjem konkursu Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, sa ukupno 469 miliona dinara, podržana su 122 projekta koje će realizovati 27 ustanova za smeštaj korisnika čiji je osnivač Pokrajinska vlada – domovi za stare, ustanove za decu i omladinu, domovi za duševno obolela lica i Centar za socijalni rad Novi Kneževac sa domskim odeljenjem.

 

386866620_1093862388269441_3050445911359972365_n

Proslavljena slava Hrama svetih Kozme i Damjana i 20 godina od početka izgradnje

Aleksandra Djuran November 14, 2023

Svetom arhijerejskom Liturgijom, koju su služili Vladika banatski Nikanor i sveštenstvo Pravoslavne crkvene opštine, u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika Grada, na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, u Hramu svetih Kozme i Damjana obeležena je slava Sveti Vrači i 20 godina od početka izgradnje. Ovo je bila prilika da se darodavcima i graditeljima uruče gramate i zahvalnice, a Vladiki banatskom Nikanoru dodeljena episkopska panagija i naprsni krst.

-Dve decenije nije kratak period, ali izgradnjom i ukrašavanjem Hrama ispunjena je namera ovog grada, njegovih žitelja, vernika i sveštenika. U Kikindi se gradi još jedan sveti Hram posvećen Petru i Pavlu u Banatskoj Topoli, a svete kuće grade se tamo gde su potrebne i gde narod to traži. Sve bogomolje, pa i ova, izgrađeni su dobrovoljnim prilozima i molićemo se Bogu da postoji dugo i da ostane naslednicima i vernom narodu. Na nama je da crkve čuvamo i obnavljamo – rekao je Vladika banatski Nikanor obraćajući se prisutnima.

Zaslužnima su uručene gramate, čime su uvršteni u red crkvenih dobrotvora, a među dobitnicima je i gradonačelnik Nikola Lukač.

-Za sve nas ovo je značajan jubilej, naročito u ovim izazovnim vremenima, gde su se na delu pokazali marljivost, upornost i želja za opstankom naše vere. Na nama je da cenimo i poštujemo srpsku tradiciji, kulturu i običaje. Hram svetih Kozme i Damjana krasi deo grada i dokaz je da svi mi, Kikinđani, kada smo ujedinjeni možemo mnogo toga da uradimo i napredujemo. Mnogo ljubavi i truda ugrađeno je u ovaj Hram i gramata koju sam primio je zahvalnost svim sugrađanima, ali i onima koji su sproveli u delo inicijativu za izgradnju još jedne crkve u gradu. Ona je na ponos svih nas i pokazuje da samo zajedno krupnim koracima možemo da napredujemo – istakao je Lukač.

Pojedincima su uručene su i zahvalnice za pokazanu vernost, trud i nesebičnu ljubav. Svetoj arhijerejskoj Liturgiji prisustvovali su i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća. Kumovi slave bili su Igor Golijan i Ivan Gavrilov.

-Čast mi je što smo Igor i ja kumovi slave, a ujedno je to nadahnuće za naše porodice. I ovo je način da doprinesemo obeležavanju velikog jubileja, 20 godina od početka izgradnje Hrama – rekao je Gavrilov.

I Igor Golijan istog je mišljenja.

-Ovo je mesto okupljanja i prikupljanja duhovne snage. Sama činjenica da je dve decenije od početka izgradnje daje poseban ton ovom danu – dodao je Golijan.

Hram, posvećen čudotvorcima, besrebernicima Kozmi i Damjanu, počeo je da se gradi pre dve decenije na današnji dan. Kako je istakao starešina Hrama otac Boban Petrović ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.

 

 

 

-Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast darivala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je ovo mesto, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Trudom i zalaganjem sveštenstva i Odbora za izgradnju Hrama uspeli smo u svojoj misiji. Od 2010. godine ovde su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja – napomenuo je otac Boban Petrović.

Osim hrama u porti je izgrađena crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom,  pri kraju je izgradnja Parohijskog doma sa četiri stana u koji će se useliti sveštenci. Ovih dana završeno je uređenje porte i dvorišta oko Hrama.

399192633_1025294908793563_4908235749600574435_n

Rizik od dijabetesa možemo smanjiti zdravim životnim navikama

Aleksandra Djuran November 13, 2023

U svetu se sutra, 14. novembra obeležava Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti. Tim povodom posetili smo kikindsko Društvo za borbu protiv šećerne bolesti koje svakog petka od 8 do 10 časova organizuje besplatno merenje šećera u krvi. Kako je istakla predsednica dr Biljana Marković poznavanje faktora rizika omogućava pravovremeno delovanje kod osoba kod kojih se ipak ustanovi šećerna bolest, a  omogućava bolji uspeh u lečenju i umanjenje komplikacija.

-Kako raste broj osoba obolelih od dijabetesa u svetu, tako raste i u našoj sredini. Predviđa se da će do 2030. godine 650 miliona ljudi imati dijagnozu dijabetesa. Postoji dijabetes tip 1 i tip 2, a insulinski zavisnici imaju dijabetes 1 i od njega je obolelo deset odsto stanovništva. U Srbiji ima 800.000 obolelih od šećerne bolesti – kaže dr Marković.

Primećeno je da se u poslednje vreme starosna granica kod sugrađana kod kojih se registruje dijabetes pomera i sve više je mladih koji obolevaju. U izradi je registar obolelih od dijabetesa za Kikindu.

 

-Smatra se da ima 12 procenata obolelih dijabetesa, od ukupnog broja stanovništva na teritoriji Grada. To su registrovani pacijenti koji su u zdravstvenom sistemu. Na žalost,  istraživanja pokazuju da na svakog registrovanog dijabetičara dolazi još jedan potencijalni oboleli, koji ne zna da ima šećernu bolest. Stoga i organizujemo preventivno merenje šećera u krvi i razgovaramo sa sugrađanima kako bi podigli svest o bolesti koja je „tihi ubica“. Poznavanjem simptoma bolest i izbegavanjem faktora rizika, izbeći će se neželjene komplikacije koje donosi ova bolest – saznajemo od naše sagovornice.

Prvi simptomi su žeđ, pojačano mokrenje, malaksalost, gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane, brzo zamaranje, mučnina.

-Šećer, u tim prvim momentima dok ga još nismo otkrili, varira i bude jako visok ili jako nizak. Stoga apelujem na preventivne preglede, a prostorije udruženja su otvorene za sve kojima treba savet oko ishrane, terapije, fizičke aktivnosti koji su ključni – napominje naša sagovornica.

Ovogodišnji slogan je „Prepoznajte rizike. Preduzmite akciju“ i on jasno naglašava ulogu pojedinca u globalnoj kontroli dijabetesa.

Kontrola šećera u krvi i na selima

Osim u Kikindi, jednom mesečno, predstavnici Društva za borbu protiv šećerne bolesti, organizuju kontrolno merenje šećera u krvi u Mokrinu, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Nakovu. U Gradu i na selima na kontrolnim merenjima bude tridesetak sugrađana. Savetovalište za dijabetes u ambulanti Doma zdravlja u Svetosavskoj 53 bilo je otvoreno do početka kovid pandemije. U toku su pripreme da ono ponovo bude na usluzi pacijentima.

posao mladi

Prijavljivanje kandidata za program “Moja prva plata” – i „Kikindski portal“ i „Komuna“ daju šansu mladima

Igor Crnogorac November 13, 2023

Nacionalna služba za zapošljavanje objavila je da prijavljivanje mladih za učešće u programu “Moja prva plata” počinje danas i trajaće do 6. decembra.

Firma Marigoj Media Group, izdavač gradskog informativnog nedeljnika „Komuna” i Kikindskog portala prijavila se za učešće u ovom programu. Oglasili smo pozicije snimatelj/fotograf i novinar saradnik.

Ukoliko imate do 30 godina, nezaposleni ste i zainteresovani za rad u medijima, volite dinamično radno okruženje i spremni ste za učenje i sticanje novih veština, pozivamo vas da se prijavite za učešće u programu.

Prema rokovima ovog programa, poslodavci će od 7. do 22. decembra birati kandidate među prijavljenim zainteresovanima na portalu “Moja prva plata”, a najkasnije do 29. decembra biće objavljena konačna lista poslodavaca sa brojem izabranih izvršilaca na oglašenim radnim pozicijama.

Zaključivanje ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavaca i izabranih kandidata kojima se uređuju međusobna prava i obaveze, biće obavljeno od 1. do 19. januara sledeće godine, a u tom periodu mora početi i sprovođenje ovog programa.

Program se sprovodi kod poslodavaca u privatnom ili javnom sektoru, a osposobljavanje za rad traje devet meseci. Za vreme obuke mladima sa završenom srednjom školom obezbeđena je mesečna novčana naknada od 28.000 dinara, a onima sa fakultetskim obrazovanjem 34.000 dinara.

Horgos+migranti

U Prihvatnom centru u Kikindi 17 migranata, turskih državljana: „Kikindskom portalu” zahvalnica PU Kikinda

Aleksandra Djuran November 13, 2023

Od 27. oktobra, od vatrenog obračuna dve grupe migranata u Horgošu prilikom kog su trojica poginula i jedan je povređen, do danas na području Kikinde, Sombora, Pirota i Subotice pronađeno je 4.780 migranata. Više od 520 iregularnih migranata dislocirano je sa našeg terena, podneto je 156 prekršajnih prijava, a zadržano je 30 osoba po osnovu podnetih prijava, istakao je Pavle Rajkov, načelnik PU Kikinda  obraćajući se medijima.

-Moram da istaknem da je područje naše Policijske uprave mnogo bezbednije. Aktivirali smo sve službe sa ciljem da naši građani budu bezbedni, ali i da pronađemo ilegalno oružje koje koriste migranti. Da ne koriste oružje, siguran sam da ih ne bi ni primećivali s obzirom na to da se nalaze van naseljenih mesta, na nepristupačnom terenu i u blizini granice. U Prihvatnom centru u Kikindi trenutno je smešteno 17 migranata, državljana Turske. Do 28. oktobra imali smo 374 migranata. Objekat je ispražnjen i sada su u njemu samo državljani iz Turske. Planirano je da se oni, preko njihove ambasade, deportuju nazad u svoju zemlju – istakao je Pavle Rajkov i napomenuo da se Prihvatni centar, za sada, neće zatvarati.

Prioritetni zadatak policije je lociranje i hapšenje organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem iregularnih migranata. Akcija se sprovodi po nalogu ministra policije Bratislava Gašića, a učestvuju snage MUP-a.

-Konstantno smo na terenu i pokrivamo kompletnu državnu granicu prema Mađarskoj i Bugarskoj. Preduzimamo i sve mere da se krijumčari uhvate i izvedu pred sud. To su većinom naši sugrađani protiv kojih se preduzimaju zakonom propisane mere –  napomenuo je Rajkov.

Od početka akcije, detaljnom pretragom terena, više stotina policijskih službenika pronašli su osam automatskih pušaka, pet pištolja, oko 1.640 komada municije različitog kalibra, više stotina stranih pasoša i manju količinu narkotika.

Nema sigurnog podatka koliko je migranata sa teritorije naše Policijske uprave prešlo granicu sa Mađarskom, ali je njih 489 vraćeno od strane mađarske policije.

Odlična saradnja sa medijima

Načelnik Pavle Rajkov uručio je „Kikindskom portalu“, ali i ostalim lokalnim medijima, zahvalnice za doprinos i podršku kampanji „Predaj oružje“.  Ovom događaju prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća Nebojša Jovanov sa kojima policija ima odličnu saradnju.

-Hvala vam što ste prepoznali društvenu odgovornost i prepoznali značaj ove kampanje koja je trajala od 4. maja do 30. juna. Ovaj zadatak ne bi bio uspešan da nije bilo vas i zahvaljujem se u ime Ministarstva, ministra Bratislava Gašića, zaposlenih u kikindskoj policiji i svoje lično ime – dodao je Rajkov.

Tokom  dobrovoljne predaje prikupljeno je 640 komada ilegalnog oružja, 48.000 komada metaka raznog kalibra, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilograma baruta.

 

399767991_1052472419131556_3829885149666477242_n

Snažna podrška Republike i Pokrajine: Uspešno lobiranje za grad

Jelena Trifunović November 12, 2023

Poverenje građana i stranke nisu doživeli kao priliku za statiranje u poslaničkim klupama, što je bio manir nekih njihovih prethodnika. Uz neskriveni lokalpatriotizam, Milenko Jovanov i Stanislava Hrnjak zastupaju interese Kikinde, te su rezultati konkretni i vidljivi u brojnim projektima, piše u najnovijem broju KOMUNA.

Značajna finansijska podrška pokrajine i republike brojnim razvojnim projektima u Kikindi i mesnim zajednicama obeležila je 2023. godinu. Mnoge investicije, posebno kapitalne, ne bi bilo moguće realizovati bez značajnih sredstava sa viših nivoa vlasti. Nesporno je, takođe, da je uspešno partnerstvo grada i pokrajine odnosno republike, rezultat jasne državne politike usmerene ka razvoju kao i zalaganja naših predstavnika u republičkoj i pokrajinskoj vlasti. Da je podrška konkretna i značajna potvrđuju rezultati. O tome je „Komunu” govorila pokrajinska poslanica i predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke Stanislava Hrnjak.

– Intenzivno radimo na projektima važnim za grad, u ovom ciklusu finansiranja vrlo značajna sredstva stigla su iz republičke i pokrajinske kase. Naš kolega, narodni poslanik Milenko Jovanov, koristi svaku priliku da dogovara realizaciju važnih projekata za grad. Rezultat njegovog lobiranja je i izgradnja kružnog toka u Bašaidu, koja je počela proteklih dana. Kod Ministarstva kulture založio se za projekat rekonstrukcije krova i fasade Kulturnog centra, za šta smo dobili 18 miliona, a dobra vest je i da će 15 miliona za uređenje Dispanzera za žene stići iz državne kase, što je takođe plod njegovih zalaganja. Kada je reč o značajnim ulaganjima iz republičke kase, podsetiću da rekonstrukciju bolnice finansira Ministarstvo za javna ulaganja, vrednost radova je 374 miliona dinara, a još 30 miliona biće uloženo u opremanje rekonstruisanog dela bolnice. Centar za stručno usavršavanje je za prvu fazu trening centra dobio 10 miliona- ukazuje Hrnjakova.

IZ POKRAJINSKE KASE 800 MILIONA DINARA

Pozamašna ulaganja u cilju unapređenja kvaliteta života sugrađana, stižu iz pokrajinske kase odakle je, u ovoj godini, za različite projekte usmereno više od  800 miliona dinara. Da će i novi investicioni ciklus doneti značajna sredstva potvrđuje i budžet pokrajine za 2024.godinu u visini od 108,4 milijarde dinara, od čega je kapitalni deo čak 38 odsto.

– U ovoj godini, za jedan od najvažnijih kapitalnih projekata, izgradnju prečistača pijaće vode u Mokrinu, Nakovu, Banatskom Velikom Selu i Iđošu, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo usmerio je 237 miliona. Rekonstruisana je distributivna vodovodna mreža u Kikindi gde je finansijer pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja sa 127 miliona, dok je 36 miliona uloženo za zamenu magistralnog voda. Pokrajina je, za veliku sanaciju zgrade OŠ „Feješ Klara” odobrila 150 miliona.

– Prilikom nedavne posete Kikindi, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je izgradnju atmosferske kanalizacije u ulicama Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Lakovića i Semlačke, vrednu 150 miliona dinara. Tom prilikom, kolega Milenko Jovanov sa predsednikom Pokrajinske vlade dogovorio je radni sastanak, na kom smo dogovorili da je važno da isfinansiramo izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije u drugom rejonu, u ulicama Moravska, Jovana Sterije Popovića i Ivana Jakšića, gde stanovnici imaju velike probleme kada pada kiša. Pokrajinska vlada za tu svrhu, dogovoreno je, opredeliće 120 miliona- prošle sedmice odobrila je 30 miliona, a početkom naredne godine dodeliće još 90 miliona dinara- napominje Stanislava Hrnjak.

Iz pokrajinskog budžeta za postavljanje javne rasvete na potezu od industrijske zone Rasadnik do Svetosavske ulice, uloženo je 54 miliona dinara.

Naš sagovornica podseća da je ovu godinu obeležila blokada računa grada kojom je Zoran Milešević iz gradske kase povukao 240 miliona dinara. Pomoć države ni u toj situaciji nije izostala.

– Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Ministarstvu finansija imali smo u tom trenutku vrlo važnu pomoć od 60 miliona dinara. Do kraja godine, prema informacijama kojima raspolažem, dobićemo još jednu pomoć iz budžetske rezerve republike. To je takođe potvrda, da na delu imamo pored brige o ekonomskom razvoju i prosperitetu zemlje, brigu o svim gradovima bez obzira na to da li se nalaze u severnom, južnom ili centralnom delu Srbije- zaključuje Hrnjakova.

ULAGANJA U ŠKOLSTVO

Pored pomenutih 150 miliona koje je Pokrajinska vlada namenila sanaciji zgrade škole „Feješ Klara“, kontinuirana su ulaganja i u druge obrazovne ustanove.

– U proteklih mesec dana imamo potpisana dva projekta. Za sanaciju fasade Gimnazije „Dušan Vasiljev”, prvu fazu, opredeljeno je 12,5 miliona, a za sanaciju sanitarnih čvorova u školi „Sveti Sava” 11,2 miliona- navela je Hrnjakova koja je na čelu Odbora za obrazovanje i nauku.

Zamena prozora i multifunkcionalni teren u školi „Vuk Karadžić” realizovani su zahvaljujući pokrajinskom ulaganju od  6,8 miliona. U OŠ „Žarko Zrenjanin” Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu uložio je, za investiciono održavanje 6,4 miliona, u iđoškoj školi „Milivoj Omorac” to je 3,4 miliona, dok je za sanaciju toaleta u OŠ „Đura Jakšić” usmereno 2,2 miliona dinara.

 

 

 

 

 

 

 

399834988_1723413448159134_3609315125920595624_n

Sestre anđeoskog glasa donele još jedno međunarodno priznanje

Aleksandra Djuran November 11, 2023

Sa 17. Međunarodnog festivala „Školjkice“ u Novom Sadu sestre Hana i Petra Todorić još jednom su donele priznanja u naš grad. U konkurenciji učesnika iz Rusije, Ukrajne Azerbejdžana, Estonije, Mađarske, Bugarske, Švedske, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Hana Todorić osvojila je drugo mesto sa pesmom „Tajna prve ljubavi“, dok je Petra bila treća sa kompozicijom „Strahinja“.

 

Festival „Školjkice“ ima za cilj predstavljanje zemalja učesnica, njihove kulture, umetnosti i tradicije kroz savremeno stvaralaštvo za decu i omladinu. Sad već tradicionalno, od 2006. godine, održava se u prvoj polovini novembra. Za vreme festivalskih dana, održavaju se dve polufinalne večeri na kojima nastupaju svi učesnici iz Srbije i iz inostranstva, a na finalnoj večeri nastupaju najbolji izvođači iz obe polufinalne večeri. Međunarodni žiri čine renomirani stručnjaci, producenti i direktori festivala iz zemlje i inostranstva.

Poseban akcenat stavlja se na promociju interkulturalnosti, kao i multinacionalnog i multikulturnog društva u Vojvodine kroz predstavljanje savremenog dečijeg umetničkog stvaralaštva i stvaralaštva dece predstavnika nacionalnih manjina. Festival je uvršten u kalendar svetske asocijacije festivala “WAF”.

Polaganje venaca 1

Položen venac na Spomenik Kralju Petru Oslobodiocu – važno je da se Dan primirja ukoreni u srpskom narodu

Igor Crnogorac November 11, 2023

Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu venac na Spomenik Kralju Petru Prvom Karađorđeviću položili su predstavnici Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920, Organizacije rezervnih vojnih starešina, Srpskih ratnih veterana i Srpskih nacionalnih četnika „Petar Mrkonjić“.

O Kralju Petru Prvom Oslobodiocu i o značaju praznika govorio je profesor istorije Lazar Demić, potpredsednik Gradskog odbora Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920. On je podsetio da je ovo najmlađi praznik u Republici.

– Kada je, 1918. godine, stvoren nov koncept državnog uređenja, nije imalo smisla obeležavati ga. Sile pobednice proslavljale su ga svo vreme kao dan posvećen veteranima. Kada je Republika Srbija postala samostalna država 2012. godine, stvoreni su uslovi da i mi Dan primirja obeležavamo kao državni praznik – rekao je profesor Demić. – Treba reći i da je, možda, naše mesto bilo skrajnuto u tom ratu u kojem je Srbija bila na strani pobednika. Srpski narod je izgubio 1,3 miliona vojnika, mada ne postoje precizni podaci o tome. Nažalost, ovde su bile takve političke okolnosti da su i Kikinđani, poštujući državu u kojoj su živeli, ratovali na stari Austrougarske, ali su se mnogi i predali na Ruskom frontu. Značajno je da nas je Prvi svetski rat ujedinio, tada su Srbi postali kompaktni dolazeći sa svih frontova – Balkanskog, Italijanskog, Solunskog, na kojima su dali su veliki doprinos. Zato je i važno da se ovaj praznik ukoreni u našem narodu.

Iako je, neposredno pre početka Prvog svetskog rata svoja ovlašćenja preneo na sina Aleksandra, Kralj Petar Prvi otišao je na front. Posle pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje. Albanska golgota oslabila je zdravlje ostarelog kralja. Ipak, doživeo je da dočeka konačnu pobedu, oslobođenje Srbije i stvaranje nove države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.

ETS akcija

Đaci Ekonomsko-trgovinske škole u humanitarnoj akciji

Igor Crnogorac November 10, 2023

U Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kikindi u četvrtak je održana humanitarna akcija u kojoj su učenici smera kuvar za đake i profesore pripremili užinu i kafu i, na taj način, prikupili donaciju koju su prosledili Fondaciji „Budi human“.

„Cilj projekta je podizanje svesti učenika o vrednosti humanosti, dobrih i plemenitih dela, a putokaz nam je bila misao o tome da ako dobrotu širimo oko sebe, istovremeno je učvršćujemo u sebi samima“.navode u ovoj školi.

Rusko Selo radovi

Obimni radovi u Ruskom Selu – ove jeseni i igralište u parku

Igor Crnogorac November 10, 2023

Zahvaljujući Mesnoj zajednici i Gradskoj upravi, u Ruskom Selu preduzeti su značajni građevinski radovi na uređenju mesne infrastrukture. Asfaltiraju se ulice i parking-mesta, uređuju prilazi crkvi i kapeli, kao i pešačke staze.

– U Njegoševoj ulici završeni su radovi na asfaltiranju devetsto metara, sa proširenjem kolovoza na 4,5 metra. Devet parking-mesta izgrađeno je ispred Omladinske sale u centru, po deset parking-mesta završava se ispred Doma zdravlja i kod Katoličke crkve, gde je urađen i kolski prilaz. Kod Pravoslavnog groblja takođe su izgrađeni prilaz do kapele i 12 mesta za parkiranje. Pored toga, u izgradnji su i pešačke staze u Novom selu, na spajanju ulica Bratstva-jedinstva iza Doma zdravlja i Ive Lole Ribara, u dužini od sto metara – rekao je predsednik Saveta mesne zajednice u ovom mestu, Dušan Marjanović.

Preduzeti radovi deo su godišnjeg redovnog održavanja za koje su, iz gradskog budžeta, izdvojena 73 miliona dinara, za radove u gradu i pet sela. Izvođač je zrenjaninska „Ekogradnja“.

U Mesnoj zajednici Rusko Selo se, ove jeseni, neće zastaviti na već preduzetim poslovima, saznajemo od predsednika Saveta. Kako je naveo za Kikindski portal, Gradska uprava odobrila je tri miliona dinara za građevinske radove na uređenju parka u centru sela u koji će biti postavljene sprave za dečije igralište. Ovaj posao, koji će obradovati mališane i roditelje, biće preduzet već narednih dana i očekuje se da će vrlo brzo biti i završen.

error: Content is protected !!