Град

377478525_1261230231208900_8423051968760342133_n

Традиционални пријем приређен у Градској кући поводом „Дана лудаје“ на једном месту окупио је пријатеље и госте Кикинде из братских и суседних градова, представнике покрајинске и републичке власти, као и јавног, привредног културног, спортског, живота града. Да је наша највећа манифестација препознатљива у региону потврдио је и градоначелник Никола Лукач поздрављајући пријатеље нашег града.

-„Дани лудаје“ су највећи породични празник свих нас Кикинђана. То је дан када се породице окупљају, када дочекујемо госте, а Кикинђани који не живе овде, враћају се у родни град. Кикинда већ 38. пут за „Дане лудаје“ постаје највећа гостинска соба Европе. Најлепше успомене од детињства, везују нас за ову манифестацију. Драго нам је што сте сви ви дошли да увеличате нашу манифестацију, и сигран сам да ће у наредном периоду Кикинда бити још боље место за живот – истакао је Никола Лукач.

 

 

Ближимо се јубиларним, четрдесетим „Данима лудаје“, а како се град развија и напредује тако и ова манифестација постаје боља, навео је народни посланик и шеф посланичке групе „Александар Вучић- Заједно можемо све” у Скупштини Србије Миленко Јованов.

-За две године Кикинда ће имати здраву пијаћу воду из фабрике воде, при крају ће бити брза саобраћајница која ће нас на западу повезати са Сомбором, као и са коридором 10 и са другим деловима Баната и Бачке. Имаћемо Општу болницу која ће бити реконструисана. Кикинда напредује, да ли је то брзином којом бисмо сви желели, на жалост није и сви бисмо желели да то буде брже. Процедуре и правила постоје и морамо их поштовати. Неки возови, не кривицом грађана, него оних који су га водили, су пропуштени и они су неповратно отишли. Сада покушавамо да ухватимо друге и мислим да ће грађани бити још задовољнији – прецизирао је Јованов.

Међу гостима који  бораве у Кикинди били су и челници из Бугарске,  Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Републике Српске и први пут из Пољске из града Јасло. Хенрик Рак, председник општине напомиње да млади два места сарађају и отуда иницијатива да се она унапреди.

-Одбојкашице су учеснице такмичења у Кикинди и наша жеља је да повежемо Јасло и Кикинду. Желимо да до краја године, а најкасније до пролећа потпишемо Споразум о братимљењу. Србија је на европском путу и желимо јој да што пре постане члан Европскее уније како бисмо заједно могли да сарађујемо на заједничким пројектима. Жеља нам је да повезујемо институције, школе, младе – додао је Хенрик Рак.

Трећи пут у Кикинди, а други на „Данима лудаје“ је и амбасадорка Румуније у Србији Силвија Давидоју.

-Манифестација је све боља и веома ми се допада. Импресивно је то што је све у знаку тикве и што чувате традицију Баната. Кикинда чува дугогодишње пријатељство са Румунијом и хвала вам на томе – додала је Силвија Давидој.

И делегација братског града Кишкунфелеђхаза радо се одазвала позиву да буде део кикиндске манифестације.

-Имамо вишедеценијску сарадњу коју оба града негују. До сада смо реализовали неколико заједничких пројеката и надамо се да ће их бити опет. Лудаје тешке неколико стотина килограма први пут видео сам пре пет година у Кикинди и морам да истакнем да сам поносан што је мој сународник узгојио лудају рекордерку и што су се и Мађари прикључили „Данима лудаје“ – рекао је Ласло Бала, заменик градоначелника Кишкунфелеђхаза.

Данијел Зрнић, члан градске управе Приједора истиче да радо долази у Кикинду.

-Колеге и ја долазимо неколико година на „Дане лудаје“, а посебну ноту има и чињеница да смо повезани историјским везама јер део становништва има корене у Републици Српској. Сваки пут се поново одушевимо манифестацијом и трудимо се да продубимо постојећу сарадњу – рекао је Зрнић.

 

 

 

karving 3

Вероватно су, до данас, сви који су чули за „Дане лудаје“ или их посетили, сазнали за готово све гастрономске намене овог „воћног поврћа“, како се бундева класификује. Осим, можда, за једну која лудаји додаје естетску димензију, а то је њено резбарење, односно карвинг.

Карвинг је, заправо, резбарење свог воћа и поврћа, објашњава Павел Хрчан из Кисача, самоуки уметник – карвинг мајстор и мастер шеф карвинга.

– Титулу мастер шеф карвинга добио сам у Чешкој. Учествовао сам на многим такмичењима, путујем по свету, а у Кикинди сам четврти пут – каже Хрчан.

Додаје да је до сада резбарио готово сво воће о поврће осим вишње. Лудаја је, каже, сада сасвим довољно зрела да може лепо да јој се резбари кора.

– Мало је тврда и тежа за рад, али зато дуго траје. Мене препознају по цветовима које, углавном, резбарим и то јапанском техником – прича Павел. – Људи ми прилазе, распитују се за технику, желе да се фотографишу. Имам јако лепе утиске са „Дана лудаје“, сваки пут.

За карвинг мастора „Дани лудаје“ можда буду посебно значајни јер му данас, како нам је рекао, стиже девојка из Новог Сада која жели да научи ову технику, па можда, овај мастер шеф добије и своју наследницу која ће, такође, од воћа, па и од бундеве, правити уметничка дела.

gostinska soba 1

У сваком кутку велике гостинске собе која је, ових дана, цео наш град, посетиоци, али и домаћини, могу да пронађу нешто по свом укусу. Сам програм под називом „Гостинска соба“ одвија се свакодневно на малој бини испред Градске куће.

Програм је отворила Балетска школа из Новог Сада, истурено одељење у Кикинди, а наступају културно-уметничка друштва из Кикинде и околних места, као и посебни гости – фолклорни ансамбл „Влашко коло“ из Осанице и „Младост“ из Крепољина, оба из општине Жагубица, као и КУД „Круна“ из Српског Семартона у Румунији.

Evropski kutak Istočno Sarajevo 1

Гости из организација и удружења који на „Данима лудаје“ представљају своју туристичку понуду налазе се данас у „Европском кутку“ на главној раскрсници на Тргу.

Бранка Гранзов је председница Удружења „Пробуди се“ из Источног Сарајева, рођена је Сарајка, али има јаке везе са нашим градом јер се удала за Кикинђанина.

– Муж је био код сестре у гостима и тако смо се упознали. Наше удружење има сталну сарадњу са Туристичком организацијом из Кикинде, представници наше општине такође су овде са нама. Ми имамо „Дане тикве“ које ћемо, десети пут, одржати крајем септембра. Прошле године највећа је имала 83 килограма. Поднебље је друкчије, већа је надморска висина и брдски је терен, то су, углавном, „стамболке“ – каже Бранка.

Да представе своје удружење, жене из Источног Сарајева припремиле су: ружице од ораха, баклаве, тулумбе, урмашице и ручне радове, затим сируп од руже, од брусница и од боровнице које се, кажу, беру на две хиљаде метара, мед од четинара за бронхитис. Кажу да Кикинђани и гости највише купују „заљевене колаче“ јер тога овде мање има.

Туристичка организација Општине Жагубица Војвођанима на „Данима лудаје“ нуди потпуно друкчије пределе и здраво окружење.

– Представљамо све знаменитости Хомоља, наше природне лепоте и природну храну, мед који се врца само једном и пастрмку са самог изворишта реке Млаве, као и хомољски овчији сир. Туристи посећују и Манастир Горњак и Манастир Тршка црква из 13. века, као и Црни врх. Имамо лековито биље, чист ваздух и воду. Кажу да, ко се напије воде из Хомоља, увек ту и остаје, то се мени догодило – каже Љиљана Марковић.

За крај смо добили срдачан позив да, крајем октобра, посетимо „Дане биља и гљива“ у Крепољину и да се, како кажу наше гошће, упознамо све лепоте српске и влашке културе које су, у овим пределима, нераскидиво везане столећима.

frustuk 1

Субота на „Данима лудаје“, дан када се одржава централна манифестација – мерење најтеже и најдуже лудаје, али и многе друге, традиционално је најпосећенија од раних јутарњих сати. Зато је важно, препознали су домаћини, да се започне фруштуком и то банатским. Велики број удружења из града, из околних места, али и из суседне Румуније понудило је своје специјалитете на Tргу између Православне цркве и Mузеја.

Питама од лудаје придружиле су се сирнице, кромпируше, па гомбоце и чикови, много слатких колача и обавезан банатски, најјачи доручак, хлеб, маст и паприка.

– Све смо спремиле – пите са кромпиром, лудајом, сиром, погачице са чварцима, лење пите са вишњама, ванилице, гибанчице, а продајемо и пекмез од вишања са наше „Пекмезијаде“. Ове године највише се једу сирница и пите са лудајом, то смо већ продале – каже Радмила Арамбашић из Удружења жена „Нарцис“ из Нових Козараца.

Представнице Удружења жена „Свети Никола“ из места Радимна у Румунији први пут су на „Данима лудаје“.

– Нисмо знале каква је манифестација, па смо за сваки случај припремиле много тога, углавног слатког, сок од лудаје, колаче с јабукама и орасима, и српске и румунске специјалитете – кажу председница Удружења, Дрина Марија Утурнић и Данијела Степановић.

Њихово удружење, кажу броји 18 чланица, а десет их је стигло у Кикинду. Додају да им се „Дани лудаје“ већ веома допадају и да ће доћи сваки пут.

И овогодишњи фруштук био је обилан, разнолик, а домаћице су показале да, без обзира на то одакле долазе, одлично спремају све банатске специјалитете. Цене доручка биле су већ од 50 динара по парчету. Судећи по гужви и задовољству куварица, верујемо да је свако од посетилаца пронашао нешто по свом укусу.

378121780_282246947925855_8170215883236419629_n

У оквиру „Дана лудаја” отворен је  16. Мини сајам предузетника. Организатор је Опште удружење предузетника, а циљ је афирмација, пре свега локалних произвођача. Током два дана излаже 60 предузетника, а све њих на отварању су поздравили Бошко Вучуревић, директор Привредне коморе Војводине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Синиша Пашић, председник кикиндских предузетника. Сајам је посетио и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, представници Привредне коморе Србије и Кикинде, покрајински посланик Миодраг Булајић и други гости.

Привредна комора Војводине помаже бројним подстицајима са акцентом на женско предузетништво.

-Отворени  су конкурс за развој женског предузетништва, за старт апове, као и за развој савремених и најновијих техничко-технолошких иновација. Апелујем на предузетнике да прате републичке и покрајинске конкурсе, као и развојних агенција и пронађу одговарајући конкурс који ће им помоћи у напредавању – рекао је Вучуревић.

Локална самоуправа подржава мала и средња предузећа локалних предузетника који се суочавају са бројним изазовима, додала је Дијана Јакшић Киурски.

-Без подршке града и виших инстанци они не могу да опстану. Све је поскупело, нарочито новац, и није добро задуживати се. Град је ове издвојио три милиона динара, и у складу са потребама које су исказали сами предузетници, средства су додељена за 16 предузетничких радњи. Оваква сајамска манифестација одлична је прилика да се размене искуства, да предузетници постану видљивији купцима, да се међусобно повежу – напоменула је Дијана Јакшић Киурски.

Синиша Пашић рекао је да је, као једини привредни догађај ове врсте у граду, Мини сајам предузетника веома важан.

-Произвођачи имају прилику да изложе своје производе и представе се грађанима и гостима града, као и  да остваре важне контакте. Сваке године сајам има све више излагача и интересовање је све веће – истакао је Синиша Пашић, председник Општег удружења предузетника.

Излажу и гости из Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске који су расположени за дугорочнију сарадњу.

IMG_8051-scaled-pusvonfnszcuhxbiy11k2jop4rg8xzisux4k4ld8e0

Централни дан 38. „Дана лудаје” је субота 16. септембра. Већ од 10 сати „Банатски фруштук” обрадоваће сва чула сладокусаца. Са сланим и слатким ђаконијама, специјалитетима са лудаје, јелима која враћају у детињство, традиционалном кухињом представиће се удружења жена са територије Града и околних места. Вредне домаћице припремају се за овај дан и са радошћу очекују посетиоце, како би их угостиле.

 

Део Градског трга биће претворен и у Европски кутак. Ове године представиће се гости из осам градова међу којима су представници Источног Сарајева који традиционално посећују Кикинду и подржавају нашу највећу манифестацију, Ваљева, Лопара, Нове Црње Зрењанина.

Најлепша гостинска соба  у Европи имаће и музичко-сценски програм који ће  окупити  извођаче из града и свих месних заједница. Представиће се и гости културно-уметничка друштва из Румуније и Осенице и Крепољина, околина Жагубице. Да ли ће нови рекорд бити постављен ове године, сазнаћемо у суботу на Тргу, централна манифестација почеће у 17 часова.

Не пропустите!

377337523_1434342540744122_6519762964398646771_n

Енергичан, препун позитивне енергије, али и носталгије био је популарни др Неле Каралјић на концеру у Кикинди у оквиру 38. „Дана лудаја“. Заједно са бендом „Осиромашени уранијум“ приредио је Кикинђанима вече за памћење, нарочито онима које је извео на бину како би заједно са њим и члановима Ју групе отпевао чувену песму „Дан републике“. Уселедили су и други хитови „Балада о Пишоњи и Жуги“, „Јави ми, ја ћу чекати“ .

-Било је узбудљиво и сваки конецерт има своју причу. Вечерас  је било јако лепо. Срећан сам и задовољан када видим насмејана лица, а вечерас је само таквих било у Кикинди – открио нам је своје импресије др Неле Карајлић.

Непосредни контакт са публиком одлика је која краси музичара који већ пуних три и по деценије наступа на простору некадашње Југославије. Није изостао ни у нашем граду.

-Традиција је да неко из публике отпева песму са нама. Остали смо јој верни и у Кикинди. Част је наступати исто вече са Ју групом. Одрастао сам уз њихову музику, био сам основац када су почели да свирају и били су нам највећа препрека у учењу, јер је увек било лепше слушати њихове песме него учити лекције. Дубоко су ме дирнули када су изашли на бину – рекао је Карајлић.

Иако је концерт завршио у раним јутарњим сатима, Ненад Јанковић, познатији као др Неле Карајлић, пожелео је чорбу од лудаје, за коју тврди да му је омиљена.

377657769_853386506144802_6001816931974817340_n

Рок вече  38. „Дана лудаја“ отворила је Ју група. Популарни Јелићи, браћа Драги и Жика, групу су основали седамдесетих година прошлог века и тако су оформили најдуговечнију рок групу у Србији. Придружио им се и Петар Јелић, а многобројну публику у Кикинди подигли су на ноге ванвременски хитовима: „Дунаве“, „Од злата јабука“, „Одлазим“ , „Дунавом још шибају ветрови“, „Црни лептир“, Чудна шума“ и другим.

-Кикинде се сећам још из седамдесетих година прошлог века, када смо почињали. Недалеко од центра постоји Старо језеро где смо ми долазили. Сазнали смо и да је глумица, ваша суграђанка, Весна Чипчић својевремено на том простору возила „веспу“. То сам запамтио и везујем за Кикинду. Вечерас смо имали одличан концерт и волели би да дођемо у Кикинду када је посете сове, али и да видимо једну од најлепших улица на свету коју имате. Град је прелеп, а публика је сјајна – пренео нам је своје утиске Драги Јелић.

Након двочасновног концерта, Драги и Жика, истакли су да рок у Србији живи и да има своју верну публику.

-Има доста младих бендова који вредно и предано раде, али немају подршку коју смо ми некада имали. Сада су подршка компјутери и друштвене мреже, у које се не разумем најбоље. За рокенрол у Србији никада није било лаких времена, али он је увек истрајавао – истакао је Драги Јелић.

Ју група на сцени је 63 године, а 1970. године одлучили су да публици представе сопствене композиције.

-У то време одабрали смо правац који је био неизвестан, али се добро показао. И данас, у Србији, рокенрол постоји. Веома је жив, али од деведестих као да су се многи трудили да га минимализују. На срећу то се није десило и у последњих неколико година овај музички правац поново је у експанзији  и све више је заступљен у нашој земљи – додао је Жика Јелић.

 

Poljski arheolozi u muzeju 3

Изложба „Борба са зубом времена – документовање и реконструкција светске баштине – пољско искуство“ отворена је вечерас у галерији у приземљу Народног музеја.

Отварању је присуствовао Његова екселенција, амбасадор Пољске у Србији, Рафал Перл којег су дочекали градоначелник, Никола Лукач и директорица Музеја, Лидија Милашиновић.

– Изузетно ми је задовољство и част јер је Амбасада Републике Пољске изложбу посвећену археолозима и њиховом раду на најпознатијим налазиштима одлучила да представи у Кикинди и управо на манифестацији „Дани лудаје“. Ми негујемо добре односе са Пољском, имамо и госте из ове земље и надамо се продубљивању сарадње – рекао је градоначелник Лукач. поздрављајући високог госта.Пољски археолози-конзерватори међу најискуснијима су у свету. Експертско искуство стицали су након Другог светског рата на сопственом примеру изградње Варшаве и других пострадалих пољских градова.

– Изложба документује активности познатих археолога на најчувенијим светским археолошким локалитетима, то је прича о важности археологије – истакла је директорица Музеја, Лидија Милашиновић. – Археолошко наслеђе је веома важно, оно је из периода без граница, нација и подела по државама. То је наша заједничка прошлост, наша светска баштина.

Изложбу је отворио Његова екселенција, амбасадор Перл, и најавио нову сарадњу две државе у овој области

– Драго ми је да од данас у Кикинди можемо да покажемо да је пољска археологија позната у свету. Ускоро ће бити потписан уговор о сарадњи између факултета у Варшави и у Београду јер постоје планови о пољској археолошкој мисији у Србији. У почетку ће то бити Виминацијум, али није искључено да ће бити и археолога који ће радити у Кикинди – рекао је Перл.

Документи изложени на овој едукативној и занимљивој поставци приказују достигнућа пољских археолога на локалитетима у САД-у, Перуу, Вијетнаму, Египту, Судану, Јерменији, Грузији, Сирији, Танзанији и Боливији. Изложба ће бити доступна до 25. септембра.