Град

IMG_20230818_211635

Први пут у Кикинди и први пут са балкона Курије певачица Бојана Стаменов одушевила је Кикинђане. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем, пијанистом и Габором Гунфордом, саксофонистом чине соул трио који је извео најпознатије светске композиције. Раскошног гласа дирнула је публику која се окупила у великом броју.

-Наступ је био необичан с обзиром на то да смо били на балкону и са радошћу сам прихватила позив да будем један од промотера прелепих балкона које имате на Градском тргу. Ово је други пут да сам наступала, а да сам далеко од публике. Први пут то је било на Евровизији – истакла је Бојана Стаменов.

Додаје и да воли да комуницира са својом публиком.

-Волим да причам и сва моја очекивања су испуњена. Најављујем песме, објасним о чему је композиција и увек убацим своју причу, анегдоту која ми се десила. Било је ово лепо вече за уживање јер су ретке прилике да изводим соул и поп хитове. На оваквим наступима највише уживам – открила је Бојана Стаменов.

Из ужурбаног Београда, преселила се у, како каже, мирну Суботицу.

-Прија ми равница, прија ми живот који има лаганији темпо од оног на који сам навикла живећи у главном граду. Као Војвођанка се осећам добродошлом и морам да признам да припадам овде. Београд волим, рођена сам тамо, али ми више прија темпо и атмосфера Суботице где се осећам лепо и пријатно. Пуно путујем и наступам и треба ми мирно животно окружење – открила је популарна певачица.

Бојану Стаменов поздравио је и градоначелник Никола Лукач који је похвалио наступ и позвао је да опет дође у наш град.

sajan vatrogasci 1

Јуниорска екипа Добровољног ватрогасног друштва Сајан освојила је прво место на деветом Државном ватрогасном првенству, одржаном у Новом Саду. Десеторо младих ватрогасаца награђено је пехаром и медаљама, као и пласманом на Европско ватрогасно такмичење за јуниоре које ће се, за годину дана, одржати у Италији.

Златну екипу у пратњи тренера и председника Градског ватрогасног савеза данас су, у Градској кући, примили градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа, Небојша Јованов и Саша Танацков.

Тим државних шампиона чине ђаци од 12 до 16 година: Арнолд Потлока, Хенрик Беседеш, Јожеф Доци, Алехандро Арва, Кристијан Баланго, Јожеф Комар, Данијел Михок, Марк Сенеш, Акош Бењоцки и Јулија Будаи.

Петнаестогодишњи Јожеф Доци, ученик Техничке школе, каже да је такмичењу претходило много вежбе.

– Вежбали смо извлачење црева брентаче и циљање у мету. Имали смо мало трему, али само на почетку – признаје Јожеф.

– Ватрогасац сам од првог разреда основне школе. Било је тешко, али сам задовољан, у свему смо били најбољи и све смо урадили без грешке – каже шеснаестогодишњи Данијел Михок, такође ђак Техничке школе и додаје да је већ и учествовао у гашењу пожара и да се не плаши ватре.

Екипу је припремао Алекса Нађ који са младим ватрогасцима у Сајану ради већ шест година. Иначе је професор математике, али и ватрогасац са стажом дужим од две деценије.

– За такмичење смо се припремали од почетка априла, вежбали смо сваког дана најмање два сата – каже Нађ. – Велики успех је био већ то што смо ми, из малог села, стигли до државног такмичења. Тим је постигао невероватно добро време, никада до сада, ни на једном такмичењу, ни на тренинзима нису били толико брзи, и нису направили ниједну грешку.

Нађ истиче да је веома важно да се у селу одржава ватрогасни подмладак и да су скоро сва деца из школе у којој предаје, а има их 60, ангажована у Добровољном ватрогасном друштву.

Велики успех сајански ватрогасци постигли су у озбиљној конкуренцији од 17 екипа, од којих је већина била из Војводине. Поред њих, у Сајан је медаљу за освојено треће место, донео и подмладак овог Друштва. На државном такмичењу град су представљале и женске екипе подмлатка из Мокрина и јуниора из Башаида.

Свима је честитке упутио градоначелник Лукач.

– Честитам вам на пожртвованости, хуманости и жељи да помажете својим комшијама и свим мештанима. Захваљујући марљивом раду достојно сте представили своје породице, своје место и град и хвала вам на томе. Локална самоуправа годишње, за добровољна ватрогасна друштва на територији града, издваја око десет милиона динара и наставиће да подржава њихов рад јер, на тај начин, помаже у подизању нивоа сигурности и безбедности свих грађана на подручју града – истакао је Лукач.

Председник Градског ватрогасног савеза Кикинда, Ерне Талпаи, рекао је да је Сајан једно од два села у којем је добровољно ватрогаство најразвијеније.

– У Сајану имамо шест такмичарских екипа свих узраста, од подмлатка до одраслих, као и у Мокрину. У осталим местима вежбају две до три екипе.  Помажемо мештанима у сваком погледу, увек смо спремни да најбрже сттигнемо до пожара, не жалећи своје слободно време и ризикујући животе. Спроводимо и превентиву, пред жетву и вршидбу прегледамо механизацију и указујемо на најбољи начин лагеровања усева како би се избегла опасност од пожара. Оспособљени смо да реагујемо у свим ванредним ситуацијама, мада често немамо адекватну опрему. Боце са кисеоником, на пример, имају само друштва у Сајану и у Башаиду – истакао је Талпаи.

Постојање, подмлађивање и омасовљавање добровољних ватрогасних друштава у свим местима веома је важно за заједницу, додао је Талпаи и подсетио на одлике сваког ватрогасца: храбро срце, снажна рука и братска љубав.

njiva

Почетком маја локална самоуправа расписала је 20 јавних позива у оквиру подршке пољопривреди и руралном развоју за шта је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара. Овај износ већи је од прошлогодишњег за пола милиона.

 

-Према последњим информацијама реализовано је непуних 50 одсто планираних средстава. То говори да су пољопривредници заинтересовани за мере подршк – сазнајемо од Љубана Средића, члана Градског већа. – Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике. Субвенције су од 30 до 100 одсто.

Право да конкуришу имају пољопривредна газдинства са територије града која испуњавају услове, а јавни позиви су отворени до утрошка средстава. Мере су утврђене у складу са потребама газдинстава на територији града.

-Највеће интересовање је за опрему за пчеларство и набавку нових пчелиљих друштава и ту нема више средстава. Сав планирани новац за изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, такође је утрошен. Константно пристижу захтеви за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада воћа. Има и интересовања за меру намењену младим пољопривредницима за коју је опредељено 1,7 милиона, а максималан износ је 200.000 динара – рекао је Средић.

За набавку опреме за мужу, за примање, прераду паковање, чување млека је најслабије интересовање.

-Припремили смо предлог измене програма, тако да ће се средства са позиција за које нема заинтересованих преусмерити на оне за које је конкурисао највећи број пољопривредника. Циљ нам је да се сва планирана средства и потроше и да што више произвођача буде обухваћено – напомиње наш саговорник.

За конкурисање је потребна потврда о активном пољопривредном газдинству, фотокопија личне карте и наменског рачуна пољопривредног газдинства, као и доказ о плаћеном порезу који се прибавља по службеној дужности. Конкурси су отворени до краја новембра, а за све информације заинтересовани могу да се обрате Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Прошле године за подршку је пристигло 610, од којих је одобрено 588 захтева.

 

 

IMG-a46983ef9f5194f1d475c7f96fd97119-V

У Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу током  летњег распуста уложено је 7,7 милиона динара у адаптацију и опремање, како би што спремније била дочекана нова школска година. Александар Аћимов, директор, истиче да је ова образовна установа на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине добила 3,4 милиона за део радова.

– У делу зграде, која је грађена седамдесетих година прошлог века, завршава се комплетна санирација три тоалета који су још из времена када је објекат подигнут. Тоалети су били неусловни и зуб времена учинио је своје, тако да је њихова адаптација била преко потребна – појашњава Аћимов.

Ђаке ће у новој школској години дочекати и преуређене учионице и кабинети у којима се одражава настава.

– Локална самоуправа са три милиона динара финасирала је постављање нових подова у све четири учионице, два кабинета и Библиотеку. Подови у школи били су од поливинила који се некада користио и били су похабани. Осим наведеног, ученици ће имати боље услове за рад с обзиром на то да су купљене нове школске клупе и столице за шта је Град определио 660.000 динара – додао је наш саговорник.

Школска Библиотека је измештена у адекватан простор и опремљена модерним училима и видео пројектором.

-Подсетићу и да смо прошле године у читавој школи постојеће осветљење заменили лед светлом. Како би зграда била енергетски још ефикаснија у току је израда пројектне документације за санацију фасаде – каже Александар Аћимов.

У наредној години у плану је да се замене врата на учионицама, али и подови у ходницима, као и да се уреди прилаз школи и улаз у двориште. Иђошка школа има 113 ученика од којих је 18 ђака првака.

 

IMG_20230817_195245

Културно – уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца одржало је целовечерњи концерту дворишту Курије, а у оквиру „Кикиндског лета“. Милан Вашалић, уметнички руководилац истакао је да је ово друга година како се представљају кикиндској публици током летњих програма.

-Радо се одазивамо свим манифестацијама у граду јер нам је циљ да промовишемо наш рад и наше чланове. Како је прошлогодишњи наступ у оквиру „Кикиндског лета“ изазвао пажњу и емоције, решили смо да га поновимо и ове године – рекао је Вашалић.

Наступиле су све секције друштва најмлађи дечији, припремни и извођачки ансамбл.

-Најстарији чланови који себе зову ветерани, а ја бих рекао да смо ми велики ентузијасти, одиграли су кореографије којима су обухваћени делови наше земље. Мушка певачка група извела је традиционалне песме. Културно-уметничко друштво замајац је свих културних догађаја у селу. Организујемо књижеве вечери, изложбе, сликарске колоније  – додао је наш саговорник и напоменуо да су Козарчани одлични играчи и певачи, уметници, песници, као и да имају највећи број сликара у односу на број становника.

Током читаве године у друштву се континуирано ради на очувању традиције и обичаја, а не мањка ни подмлатка.

 

Bolnica zgrada - Copy

У кикиндској Општој болници поштују се стандарди и дефинисане процедуре и упутства за рад у складу са прописима, закључак је Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС) чија је комисија била у редовној посети Болници.

„Руководство Болнице на челу са директором, улаже велики труд у афирмацији позитивних тековина акредитационог процеса и то је видљиво у сваком сегменту рада ове установе. У установи се обављају медицински поступци са великом посвећеношћу пацијентима и бригом о оболелима. Унапређене су активности којима се акценат ставља на безбедност пацијената и запослених“, наводи се у извештају Комисије.

Даље се закључује да се у Болници користе сви расположиви ресурси, савремена медицинска технологија, едукован кадар и тимски рад са жељом да се унапреди квалитет здравствене заштите и да би пружили безбедну, доступну и свеобухватну здравствену заштиту.

У извештају се наводи и да је, у протеклих годину дана, фокус био на безбедности како пацијената, тако и запослених, кроз многе активности: ангажман службе за физичко-техничко обезбеђење, дефинисање ризика, превенција, праћење, пријављивање и анализа интрахоспиталних инфекција и нежељених догађаја, психолошка подршка пацијентима и запосленима, едукација кроз лекарске састанке, стручне колегијуме, клиничке конфронтације кроз приказ случаја, континуирану медицинску едукацију, акције скрининг прегледа, нове методе и технике лечења, набавку нове опреме, реконструкцију болничког простора.

Направљен је информатор за пацијенте. Такође је, у циљу што квалитетније исхране пацијената, именован и XАСАП тим који је задужен за систем безбедности у области исхране, оцењено је у Агенцији.

„Без обзира на то што је Општа болница Кикинда још увек у реконструкцији, примењују се савремене технологије у дијагностици и лечењу пацијената. У протеклих годину дана установа је набавила: ЕКГ апарат, монитор, апарат за гасне анализе, дерматоскоп, пројектор, дигиталну вагу за бебе, ЕЕГ апарат, инхалатор, РТГ, ЦТ, УЗ, мамограф, ињектор, стречер, и санитетско возило. Болница је добила специјалисту палијативне медицине и, за наредни период, планирано је да се Јединица за палијативно збрињавање организује и ради као стационар за палијативну медицину са амбулантом“, закључује се у извештају комисије Агенције за акредитацију здравствених установа.

Додаје се и да Болница у континуитету сарађује са установама секундарне и терцијарне здравствене заштите,што, у значајној мери, чини здравствену заштиту доступном и квалитетнијом, као и да је наглашена сарадња са Министарством здравља, Покрајинском Владом, локалном самоуправом, хуманитарним организацијама, као и са одговорним компанијама и локалним привредницима.

Редовна годишња посета Агенције спроводи се ради провере начина на који здравствене установе одржавају утврђени ниво квалитета на основу кога су  стекле сертификат о акредитацији.

368562827_592021172876522_8922277679460257752_n

У оквиру „Дана села“ у Иђошу удружење пензионера „Треће доба“ организовало је „Кулинарски дан“. Кувала се рибља чорба, пекле су се гибанчице и риба.

Са најстаријима послеподне је провео и градоначелник Никола Лукач. Овом приликом  захвалио је пензионерима што су  активни чланови заједнице и  што својим ангажманом доприносе средини у којој живе. Првои човек Града додао је и да ће локална самоуправа у пуном капацитету сарађивати са свим удружењима пензионера и пожелео да оваква дружења из године у годину буду што масовнија и популарнија.

-Оваква окупљања права су прилика за добро дружење, размену искустава и идеја и треба их буде што више и што чешће – поручио је Никола Лукач.

 

 

Medion_330H_combine_harvester_001

У претходна два дана на територији града пало је између 13 и 15 литара кише по квадратном метру. Падавине су помогле да се повећа влага у земљишту која недостаје, а помоћи ће и кукурузу који заснована у каснијим роковима сетве. На род сунцокрета последња киша неће утицати, сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољорпривредне стручне службе „Кикинда“.

-Северно од града Кикинде, у делу атара Иђоша, Мокрина и према Накову суша је урадила своје и код кукуруза и код сунцокрета. На овом потесу падавине неће имати утицаја с обзиром на то да ће род јарих култура бити преполовљен. Осим суше овог лета било је јаких ветрова и леда тако да има и полега и парцела где је род употпуности уништен – каже Симић.

Чим се земљиште просуши и стекну се услови може да почне жетва сунцокрета заснованог у првим роковима сетве, на земљиштима лошијег квалитета, али и на парцелама где је било леда и полега услед ветра.

-И ове године рок сетве, али и примена агротехнике су пресудни за принос. У атару имамо шаренолико стање, али оно што је сигурно је да ће род кукуруза бити знатно бољи у односу на прошлу годину када је био катастрофалан. Биће и њива где ће принос бити изузетан. Код већине произвођача очекује се просечан род кукуруза од шест до седам тона, а сунцокрета између три и три и по тоне по хектару – напоменуо је наш саговорник.

Жетва сунцокрета каснијих рокова сетве могла би да почне почетком септембра. Ове године у кикиндском атару засновано је више пшенице и сунцокрета, а на уштрб кукуруза.  И поред тога на нашим њивама и даље је најзаступљеније „златно“ зрно која се традиционално сеје на око 30.000 хектара, док је сунцокрет заузео око 18.000 хектара.

 

 

enciklopedija naslovna

У енциклопедији Интернационалне издавачке куће “Оксфорд бук” за 2023. годину, међу најуспешнијим људима Србије налазе се и биографије тројице Кикинђана Слободана Којића, Милоша Латиновића и Милана Прунића Думе. Сва тројица су, пре свега, културни прегаоци и иза њих су богате каријере.

Вајар Слободан Којић магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, а упоредо са уметничким стваралаштвом
бавио се и педагошким радом. Оснивач је Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ који већ 42. године током јула у Кикинди окупља најеминентније светске уметнике.

– Веома прија када се нађете у друштву одабраних. И ово је један вид признања дугогодишњем раду, али и симпозијуму „Тера“ који је превазишао сва моја надања и постао већи него што сам могао
да замислим те давне 1982. године када је почео. Остаће забележено да сам једна од личности које су обележиле 2023.
годину што је важно, не за мене, него за културу и уметност – напоменуо је Слободан Којић.

 

Директор Битеф театра и књижевник Милош Латиновић сматра да је у добром друштву и да су Кикинђани који су у енциклопедији заслужили своје место. Завршио је Факултет политичких наука и аутор је двадесетак књига – десетак романа, књига прича, есеја, поезије, драма и књижевних прилога у периодици и дневним листовима. Дела су му преведена на енглески, мађарски, словачки, словеначки, македонски и румуски језик.

– Драго ми је што има више Кикинђана у овој енциклопедији. Захвалан сам и драго ми је због тога. Нашао сам се у овој књизи, пре свега, због резултата мог књижевног рада. С друге стране, већ деценију сам директор Битеф театра и Битеф фестивала који има континуитет, репертоар се разликује од године до године, онолико колико се разликује наша стварност – рекао је Латиновић.

Бард војвођанског мелоса, Милан Прунић Дума, први јавни наступ имао је 1971. године у београдском Дому синдиката, а прошле године прославио је 50 година културног рада. Пева из срца и сматра да је то најважније и да публика то препознаје, тако да је и награда током година било пуно.

– Велика је част бити у овој енциклопедији, нарочито што су Кикинђани који су њој културни радници. Добитник сам великог броја награда и музички правац не мењам више од 50 година. Од почетка каријере певам традиционалну, војвођанску музику. Имао сам срећу што никада није било потребе да се бавим другачијом музиком и истрајао сам као певач народне и градске музике. На сваком наступу дајем све од себе. Добио сам све награде које постоје у нашој земљи од колега, а ово је још једна потврда мог естрадног рада – рекао је Милан Прунић.

Оксфорд енциклопедија са дугогодишњом традицијом објавила је књигу успешних људи Србије, где су узета у обзир искључиво професионална достигнућа. „„Oxford’s Book of Successful People of Serbia” је српски лексикон, приређен по систему “ко је ко”, у којем су побројане личности из различитих сфера друштвеног живота. У књизи су наведене особе које су својим стваралаштвом, способношћу и талентом, оставиле траг који је вредан да се забележи кроз њихове биографије.

Baletska nagrade 3_obr

На Међународном летњем фестивалу игре „Summer Dance Now“ полазници Издвојеног одељења новосадске Балетске школе и Балетске школице Културног центра освојили су неколико награда – у Кикинду су донели само злато

Фестивал игре одржан је протеклог викенда у Зрењанину, у оквиру манифестације „Дани пива“ и на њему су полазници кикиндске Школице и Балетске школе наступили са три групне и једном соло кореографијом, у пратњи наставнице класичног балета Ане Бујић и наставнице гимнастике, Драгане Карановић.

Кореографија „Moana Dance“, у категорији мини, модерни балет, коју су извеле полазнице Балетске школице, награђена је златом и бесплатном котизацијом за наступ на Копаонику.

Припремна група Балетске школе освојила је прво место у модреном плесу за кореографију „Imagine“, као и плаћену котизацију за учешће на Фестивалу плеса у Бечу.

Другој припремној групи, кореографија „Geronimo“ обезбедила је два прва места и награде – наступ на „Summer Dance Now 2024“ у Зрењанину и бесплатну котизацију за учешће на фестивалу у Риму.

Једини дечак у Школи, Андрија Глигорин, ученик четвртог разреда у класи наставнице класичног балета Ингриде Војводић Црномарковић, освојио је прво место за своју соло кореографију „This is me“. Овим је Андрија обезбедио и бесплатан наступ на фестивалу плеса у Бечу.

– Андрија је извео своју кореографију и тиме је његов успех још већи. Надам се да  ће ова награда да га подстакне да и даље осваја награде и да ће наставити школовање у Балетској школи, да ће остати у овој уметности – каже наставница  Ана Бујић.

Златног дечака и девојчице, сасвим извесно, очекују нова признања за труд и рад који улажу са својим наставницама, све време уживајући у плесу.

Из Културног центра Кикинда подсећају да је у току упис у Балетску школицу – за децу од 3 до 7 година, и у Балетску школу – Издвојено одељење новосадске Балетске школе у Кикинди, за узраст од 8 до 11 година. Школовање у Балетској школи траје четири године. Пријаве се примају до половине септембра. Број телефона је 061 281 41 41.