Grad Arhive | Page 281 of 363

Ministar Aleksandar Martinović u radnoj poseti Kikindi

Jelena Trifunović September 6, 2023

Ministar državne uprave i lokalne samouparve Aleksandar Martinović boravi u radnoj poseti Kikindi. U Gradskoj kući, u toku je sastanak sa prvim čovekom grada Nikolom Lukačem i načelnikom Severnobanatskog okruga Miroslavom Dučićem, nakon čega će ministar Martinović obići salu u kojoj se održavaju skupštinske sednice i venčanja, a koju je potrebno adaptirati u skupštinsku salu i uvesti sistem za elektronsko vođenje sednica.

Ministar je gradonačelniku Lukaču uručio 20 laptop računara za potrebe Gradske uprave.

U nastavku posete, planiran je i obilazak Budišinove palate, za čije renoviranje će Grad aplicirati kod Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Takođe, ministar će obići i više stambenih zgrada kojima je potrebno renoviranje spoljne fasade.

Vaspitač iz Kikinde na stručnom susretu u Sutomoru

Aleksandra Djuran September 6, 2023

Vaspitač Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Dragoslav Tanackov proteklog vikenda bio je na 13. Međunarodnom stručnom susretu „Rastimo uz ples“. Tanackov je, u Sutomoru, sa Radomirom Krsmanovićem bio realizator seminara na temu „Rastimo uz ples viđeno očima novih osnova programa“ kom je prisustvovalo oko stotinu vaspitača iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske.

-Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“ veliku pažnju posevćuje plesu. On je značajan kako za kognitivni, tako i za motorni i fizički razvoj dece. Dok plešu deca treba da razmišljaju o koraku, ritmu, pokretu, tako da obavljaju više radnji odjednom. U svim našim vrtićima negujemo ples, redovni smo učesnici plesnih manifestacija na teritoriji grada, a svake godine imamo i spektakularnu plesnu priredbu gde se plesom od vrtića oproste svi predškolci – napomenuo je Tanackov.

U Crnoj Gori svojim kolegama organizovao je plesne radionice na kojima se učio bečki i engleski valcer i rokenrol.

373022054_848061693104956_2764602635761874773_n

U toj Kikindi svega ima, pa i najvećih ludaja

Aleksandra Djuran September 5, 2023

Narandžasti karavan nastavio je svoju misiju, da obiđe što više gradova i pozove što više gostiju na 38. „Dane ludaje“. Danas su pozivnicu u vidu pesme, igre i pite od ludaje dobili Somborci. Zdenka Mitić, predsednica Turističke organizacije Sombora izrazila je zadovoljstvo što su na odabranoj mapi gradova u kojima se promoviše kikindska manifestacija.

-„Dani ludaje“ na pravi način promovišu i predstavljaju Vojvodinu. Sadržaj je bogat i raznovrstan, a sigurna sam da će povorka mališana, muzika i igra podstaći Somborce da posete Kikindu. Ostaje mi da poželim da manifestacija bude uspešna i da se obore rekordi u najtežoj i najdužoj tikvi, čemu se teži svake godine – rekla je Zdenka Mitić.

Marijana Mirkov iz Turističke organizacije našeg grada podsetila je da vesela povorka treći put zove Somborce u Kikindu.

-Kikinda je grad dobrih ljudi i dobrih domaćina i mi pozivamo Somborce da budu naši gosti i uvere se u naše tvrdnje. Od 14. do 17. septembra bićemo najlepša gostinska soba Evrope. Manifestacija koja je pre 38 godina počela stidljivo, prerasla je u jednu od najzapaženijih i najprepoznatljivijih u našoj zemlji i regionu – napomenula je Marijana Mirkov.

Promocija je održana u Gradskoj kući, a ovom događaju prisustvovao je i sekretar Skupštine grada Kikinde Živa Knežević. Na somborskom trgu program su izveli mališani vrtića „Lastavica“ iz Banatskog Velikog Sela, a članovi ADZNM „Gusle“ delili su pite od ludaje.

0ad613ca-c79f-4d2e-9dd0-a2f4fee2fd2d_1920x1080

Ruskoselac preminuo za volanom

Aleksandra Djuran September 5, 2023

Ruskoselac star 63 godine nastradao je kada je automobilom“opel astra“ sleteo sa puta, udario u banderu i prevrnuo se na krov. Nesreća se dogodila u Ruskom Selu u ulici Mladena Stojanovića u utorak posle ponoći. Kako smo saznali u Policijskoj upravi Kikinda sumnja se da je vozaču pozlilo neposredno pre sletanja automobila, te da je smrt izazvana usled zdravstvenog stanja.

Iako su na licu mesta vrlo brzo došli lekari Hitne pomoći, policija i vatrogasci, meštanin Ruskog Sela je preminuo. Osnovno javno tužilaštvo naložilo je obdukciju u Zavodu za sudsku medicinu u Novom Sadu nakon koje će se ustanoviti uzrok smrti.

U automobilu je bila i žena, koleginica preminulog, koja nije povređena.

Donacija humanih žena iz Švedske: Oprema za ambulantu u Banatskom Velikom Selu

Jelena Trifunović September 5, 2023

Organizacija žena Saveza Srba u Švedskoj na čelu sa predsednicom Brankicom Pušić uručila je opremu Domu zdravlja Kikinda za potrebe ambulante u Banatskom Velikom Selu.

Zahvaljujući Gojku i Savki Sljepčević koji su aktivni članovi Saveza Srba u Švedskoj i udruženju žena „Velikoselke” koje su domaćini ovim humanim ženama organizovana je još jedna u nizu, humanitarna akcija u ambulanti Banatsko Veliko Selo.

Predsednica Saveta Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo i glavna medicinska sestra Doma zdravlja Kikinda Mira Pećanac zahvalila se na donaciji u ime meštana sela i zaposlenih u ambulanti Banatsko Veliko Selo i istakla da će oprema mnogo značiti u svakodnevnom radu.

Donacija se sastoji od dva aparata za merenje pritiska, inhalatora, otoskopa i vage za merenje viscelarne masnoće.

(VIDEO) „Dani ludaje” promovisani u Subotici

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Već po tradiciji, narandžasti karavan obilazi gradove i poziva na „Dane ludaje“. Prva promocija naše najveće i najstarije manifestacije organizovana je u Subotici, a najslađi i najmlađi promoteri bili su mališani iz vrtića „Šilja“ iz Novih Kozaraca. Obučeni u plodove jeseni uz pesmu i igru, u pratnji gajdaša i uz neizbežne kolače od ludaje pozvali su Subotičane da budu naši gosti od 14. do 17. septembra.

-Pozivam sve Subotičane da budu naši dragi gosti i da se uvere da su Kikinđani dobri domaćini, a da je naša manifestacija jedna od najlepših u Srbiji. Bogat program pratiće „Banatski fruštuk“, „Evropski kutak“, merenje najteže i najduže bundeve, koncerti na Gradskom trgu, niz kulturnih, ali i sportskih sadržaja koji će okupiti veliki broj sportista iz naše i okolnih zemalja. Kikinda će tokom četiri dana sa pravom nositi naziv najveće gostinske sobe Evrope – rekao je Dragan Pecarski, član Gradskog veća na promociji u Subotici.

Milanka Tutić, članica Gradskog veća Subotice napomenula je da Subotičani i Kikinđani imaju dugogodišnju odličnu saradnju.

– Ove godine manifestacija „Pogačijada“, koja se organizuje u Ljutovu, prvi put će se predstaviti u Kikindi. Na „Banatskom fruštuku“ promovisaćemo tradicionalnu domaću pogaču sa naših prostora. Pozivam Subotičane da dođu u Kikindu i uvere se u gostoprimstvo naših dragih prijatelja – rekla je Milanka Tutić.

Gastronomski, kulturni, sportski, zabavni i mnogi drugi sadržaji biće dostupni svim gostima na 38. „Danima ludaje“.

Šarandžije iz Kikinde balkanski prvaci

Aleksandra Djuran September 4, 2023

Ekipa „Šaran 1“ iz Kikinde pobednik je Balkanskog prvenstva u šaranskom ribolovu održanom na jezeru Lapovac u mestu Našice u Hrvatskoj. Sportski ribolovci Zoran Popov, Zoran Kajla i Dražen Ševo za 52 sata takmičenja uhvatili su ukupno 211,43 kilograma ribe među kojima je bilo pet šarana i 13 amura. Najteži šaran imao je 22,45 kilograma i to je ujedno o najteža riba takmičenja.

-Ponosni smo na uspeh kojim smo praktično vratili pehar u naš grad s obzirom na to da je ekipa „Šaran 2“ iz Kikinde prošle godine takođe bila balkanski prvak, na takmičenju održanom na kikindskom „Ribolovačkom carstvu“. Osvojili smo pehar, medalje i pehar za najtežu ribu prvenstva. Osvajanjem prvog mesta stekli smo pravo da učestvujemo na Balkanskom prvenstvu sledeće godine kako bi odbranili titulu. Mesecima smo se spremali za ovo nadmetanje i trud i rad su se isplatili – saznajemo od Zorana Popova.

Od ukupno 52 sata takmičenja, spavalo se svega dva sata, napominje naš sagovornik. Učestvovalo je deset ekipa iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a svaka ekipa, da bi stekla pravo učešća, morala je da prođe kvalifikacije i da bude prva na svojim državnim prvenstvima.

-Priželjkivali smo pobedu, ali nismo je očekivali s obzirom na to da je ekipa Hravtske bila favorit. Utisci sa takmičenja su odlični, a najemotivniji momenat bilo je intoniranje srpske himne prilikom uručenja pehara i medalja. Želim da se zahvalim lokalnoj samoupravi, Sportskom savezu grada, kao i gradonačelniku Nikoli Lukaču koji su podržali naše učešće na ovom prvenstvu – dodao je Popov.

Kao rezerve u kikindskoj ekipi bili su Atila i Stefan Terek, a prošlogodišnji pobednici , ekipa „Šaran 2“, koju su činili Zoran Subotički, Saša i Nikola Velemirov zauzeli su šesto mesto sa ulovom od 99,7 kilograma. U ukupnom plasmanu drugo mesto zauzela je ekipa iz Crne Gore sa 206,95, a treći su bili Hrvati sa 147,55 kilograma ulovljene ribe.

Pokrajinski budžet pokazatelj privrednog rasta: Više od trećine za kapitalna ulaganja

Jelena Trifunović September 4, 2023

Budžet AP Vojvodine sada iznosi 122,9 milijardi dinara nakon što je na protekloj sednici pokrajinske skupštine u utorak usvojen rebalans. Čak 45,5 milijardi opredeljeno je za kapitalna ulaganja. Povećanje budžeta je posledica rasta privrede, a značajno je to što prvi put pokrajinski budžet iznosi više od 7 odsto odrepubličkog budžeta, ukazuje Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica i predsednica Gradskog odbora SNS Srpske napredne stranke.

– Tekući prihodi budžeta premašili su onih sedam procenata definisanih Ustavom Republike Srbije. Na ukupan budžet to je i više, 7,7 odsto. Za kapitalna ulaganja ide tri sedmine iznosa, što je vrlo važno istaći. Ako pogledate period od 2016. do 2023. godine videćete da je ova pokrajinska administracija na čelu sa Srpskom naprednom strankom imala u kontinuitetu povećanje budžeta, osim, u jednoj prilici 2020. godine kada je jedan rebalans išao naniže i to usled epidemije korone.. Bitna činjenica je, takođe, da smo mi i u prethodnom periodu imali 65 odsto transfernih sredstava. U ovom trenutku od bezmalo 123 milijarde, 56 milijardi je transfernih sredstava, a sve ostalo praktično ide u kapitalni deo budžeta koji je jasan pokazatelj ozbiljnog privrednog rasta- precizira Stanislava Hrnjak.

Rebalansom je budžet uvećan za 6,2 milijarde dinara. U poređenju sa početnim budžetom za 2023. godinu, koji je iznosio 108,5 milijardi dinara, njegov obim povećan je za preko 13 odsto, odnosno za 14,4 milijarde dinara.

– Samo u ovoj godini, imali smo dva rebalansa, oba sa povećanjem, na šta najviše ukazuje rast prihoda od poreza na dobit što govori o tome da je privreda stabilna i rastuća. Videli ste da i tokom ove godine postoji ozbiljna podrška pokrajinske vlade, i kroz komunalnu infrastrukturu, ulaganja u obrazovanje, sport, kulturu i druge projekte. Budžet Vojvodine oslikava stvarno stanje na teritoriji AP Vojvodine i ozbiljan napredak naše zemlje i na to smo veoma ponosni- ističe naša sagovornica.

Na protekloj sednici doneto je i više pokrajinskih skupštinskih odluka o donošenju prostornih planova i zaštiti prirodnih dobara, među kojima je i Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IV reda granični prelaz sa Mađarskom Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran -Bečej – Kikinda – granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo).

IZ POKRAJINE ZA KIKINDU

Među najznačajnijim aktuelnim projektima koji se finansiraju iz pokrajinske kase je sveobuhvatna rekonstrukcija vodovodne mreže. Treba pomenuti i mini- postrojenja u selima, koja će takođe biti izgrađena zahvaljujući pokrajinskim sredstvima. Postavljanje javne rasvete u novoj industrijskoj zoni, radovi u više osnovnih i srednjih škola, predstojeća obimna rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara”- samo su neki od projekata koje značajnim iznosima podržava Pokrajinska vlada.

Vikend na putevima: Šest vozača isključeno zbog alkohola i psihoaktivnih supstanci

Jelena Trifunović September 4, 2023

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom u ukupnom iznosu od 111.000 dinara.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 16 učesnika u saobraćaju i izdato je 78 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno šest vozača, od čega su četiri lica zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 mg/ml.

Takođe, otkriveno je 25 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 36 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 47 ostalih prekršaja.

Književno veče istoričara Nemanje Devića – oslobađanje od štetnih društvenih narativa

Igor Crnogorac September 1, 2023

Istoričar Nemanja Dević danas je u Kikindi, u organizaciji Istorijskog arhiva, promovisao svoju knjigu „Za Partiju i Tita: partizanski pokret u Srbiji 1941-1944“ sa kojom je odbranio svoju doktorsku disertaciju.

Govoreći o tome da su istoričari koji se bave kritičkom istoriografijom često suvišni i nepoželjni, Dević napominje da i sam deli tu sudbinu.

– Postoje određeni narativi u društvu koji su se formirali pod uticajem višedecenijske propagande, filmova, književnosti. U našem društvu svakodnevno ima previše prošlosti. Suvišni su istoričari koji se oslanjaju na istorijske izvore, koji ruše i preispituju mitove, koji mitovima postavljaju neugodna pitanja – kaže Dević.

Kao istoričar, dodaje, nastoji da utvrdi tačne podatke u svakom svom istraživanju, ne osvrćući se na ideologiju i propagandu.

– O partizanima se pisalo mnogo, Do 1985. godine, na teritoriji cele tadašnje Jugoslavije bilo je objavljeno između 80 hiljada i 100 hiljada različitih naslova, od novinskih članaka do biografija. To govori o snažnoj propagandi koja je trebalo ne samo da rekonstruiše Drugi svetski rat, nego da ga konstruiše. Ideologija je legitimna, ali mi živimo u postideološkom dobu i, ako se bavimo istorijom, treba stalno da se preispitujemo. Ovom knjigom ja nisam dao konačnu i savršenu, idealno objektivnu verziju istorije, nego sam postavio neka nova pitanja. To je moja težnja, da kritički iščitavam postojeću literaturu, da koristim nove izvore i da otvaram nova pitanja. Nadam se da će nove generacije demantovati nas, kao što mi ponekad demanutujemo stare generacije istoričara, to ću smatrati iskorakom – objašnjava Dević.

U Institutu za savremenu istoriju u kojem je zaposlen, kaže, ne radi se na novim i epohalnim otkrićima, ali se postavljaju nova pitanja, otkrivaju izvori i trude se da period od 1941. do 1945. godine prikažu kao jedan dramatičan i kompleksan period u istoriji srpskog naroda koji treba razmatrati iz više uglova.

– Živimo u vremenu degradacije vrednosti institucija i ljudi od struke, pogotovo usponom društvenih mreža imamo situaciju da smo maltene svi postali eksperti za sve i tu vidim najveći problem i potencijal za dalje urušavanje kredibiliteta i ustanova i stručnih pojedinaca. S druge strane, trudim se da svojoj generaciji poručim da na događaje ne gleda crno-belo. Andre Žid je rekao da je sivo jedina boja istine, i upravo tako, sa mnogo nijansi, treba gledati prema prošlosti.

Iako je doktorirao sa monografijom o partizanima, napisao je i nekoliko knjiga o Ravnogorskim pokretu i bio u javnosti označen kao revizionista, četnik, što je, kako kaže, sudbina istoričara koji se bave savremenom istorijom, da budu obeleženi po onome što istražuju.

Na današnjoj, dobro posećenoj promociji, publika je imala priliku da sa ovim perpektivnim istoričarem sučeli mišljenja, kao i da kupi dva njegova dela: „Za Partiju i Tita: partizanski pokret u Srbiji 1941-1944““ i „Srpska priča – Sećanja iz rata i revolucije 1941-1945 – Aleksandar M. Milošević“.

Град