Град Архиве | Page 281 of 380 | Кикиндски портал

Годишњица колонизације у Банатском Великом Селу – сећање на животни подвиг предака

Igor Crnogorac October 26, 2023

Крајишки живаљ досељен је у данашње Банатско Велико Село током новембра 1945. године. Прве које су стигле биле су породице Јарић и Тртица. За њима су долазиле такође читаве породице, са најмлађим и најстаријим члановима, преко Осијека до Новог Сада, затим до Кикинде у којој су преспавали на Железничкој станици. Сведочили су да су их Кикинђани лепо дочекали и да су им донели храну. Следећег дана одлазили су у куће у селу које су им биле додељиване. Стизали су из Бихаћа, Босанског Петровца, Дрвара и Кључа.

Сећање на то време храбрости, полета, али и тешког и преданог рада данас чувају трећа и четврта генерација колонизованих. Сваког 26. октобра у Банатском Великом Селу одржава се Дан колонизације.

– Ништа није случајно, наши дедови су били добри ратници, добри браниоци државе, па су колонизацијом стационирани уз ободе наше земље. Ми смо поносни потомци јер је њихов тежак живот нама створио услове за нашу бољу будућност. Задужили су нас да ми то исто чинимо за нашу децу. Овом манифестацијом чувамо наш идентитет и корене нашег народа – рекла је Мира Пећанац, председница Савета месне заједнице.

Великоселци су данас у Дому културе дочекали госте из Покрајине и Републике, градоначелника Николу Лукача са сарадницима, покрајинску посланицу Станиславу Хрњак.

– Овом манифестацијом сећамо се наших предака који су дошли из Крајине и чувамо традицију културу и обичаје завичаја. Учимо се на њиховом јунаштву и храбрости. Морамо знати где су нам корени како бимо знали како ићи у будућност – истакао је градоначелник Лукач.

Присутнима се обратио генерал Милорад Ступар, саветник потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића.

– Ми, потомци српског народа имамо шта да славимо. Припадамо народу који је одувек своју слободу плаћао крвљу најбољих синова, народу који је увек био на правој страни историје – рекао је генерал Ступар. – Преносим вам поруку министра Вучевића да се, културом сећања, супротставимо култури заборава и подсећам вас да је јединство основ опстанка српског народа.

Војводина је изразито имиграционо подручје и овде су сви некада и однекуд дошли, рекао је Александар Ђедовац директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Аутономне покрајине Војводине.

– Требало је у то, поратно времне, у сасвим новој средини, само са завежљајима које су понели, започети овде нови живот. И ти људи су у томе успели јер су били вредни, храбри и одлучни. Био је то животни подвиг. Данас стасавају трећа и четврта генерација колониста и на њима је да чувају сећање на завичај, на места из којих су дошли у Војводину. Зато и ова манифестација има и шири општи значај, део је општег мозаика којим чувамо културу и традицију. У име Покрајинске владе и Фонда, обећавам да подршка неће изостати – додао је Ђедовић.

Банатско Велико Село било је највеће колонистичко село у Банату. Овде су досељене 674 породице са 4.322 члна. Међу њима су били: 984 борца, 101 носилац Споменице, 302 инвалида и 152 деце – ратне сирочади. Првих месеци хранили су се на заједничком казану. Касније су добијали по једну краву на две или три породице. Ово место било је проглашено за прво социјалистичко село у Југославији, испричао је, између осталог, историчар, Душан Дејанац, аутор документарног филма са живим сведочењима колонизованих, који је емитован вечерас.

У програму под називом „Живећемо, дашта ћемо!“ наступили су ђаци ОШ „Славко Родић“, први и други ансамбл и мушка и женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ“, и солисти, инструменталисти, Милан и Вид Вашалић.

У холу Дома културе биле су изложене слике на тему колонизације са овогодишње Ликовне колоније „Душан Керкез Џев“. Годишњица колонизације припремљена је уз подршку Града и Покрајине и у организацији Месне заједнице.

395854992_6680929848680426_598630467486272587_n

Школа „Милош Црњански” образовна установа за пример, истакнуто поводом Дана школе

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Средња стручна школа „Милош Црњнаски” обележила је Дан школе. Овом приликом приређен је пригодан програм који су осмислили професори и ђаци, а на првом спрату ученици архитектонског смера исцртали су мурал који симболизује свих осам смерова којих има у овој образовној установи.

-Трудом, радом и залагањем наставника наша школа је модерна и добро опремљена. Трудимо се да учествујемо на свим конкурсима, како за адаптацију и опремање, тако и онима где је циљ размена ђака и искустава. Тако смо у јуну ми били гости Гимназији у албанском месту Љеша, нашем партнеру на Међународном пројекту „РАЈКО“. Узвратна посета реализована је током „Дана лудаје“ када смо наставили дружење са 12 ученика и две професорице. У протеклој години од Покрајиснког секретаријата за образовање добили смо 1,5 милиона динара за куповину вредне опреме за медицински, архитектонски и хемијски кабинет, и две машине које су за смер оператер и пекар – рекао је директор Милорад Карановић.

Прослави 62-годишњице присуствовали су чланица Градског већа Валентина Мицковски и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе Богдан Тасовац.

-Ово је школа за пример и у име Града ђацима и запосленима честитам њихов дан. Ангажовани су у међународним пројектима који ученицима омогућавају да стекну шира знања, да упознају различите културе, стекну нове пријатеље и контакте за будућност. Локална самоуправа има одличну сарадњу са школом и наставићемо да их подржавамо – додала је Валентина Мицковски.

ССШ „Милош Црњански“ има 15 одељења и 350 ђака, а као Дан школе обележава датум рођења нашег славног писца.

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Ученик из Индонезије на размени ђака у Гимназији: Разлике нас спајају и обогаћују, каже Ифал

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Мухамед Касиф Даринауфалди, за своје пријатеље Ифал, из Индонезије, у нашем граду боравиће годину дана у оквиру прогрaма „Интеркултура“. Пре два месеца стигао је из двомилионског града Сурабаја, у како каже, мирну и лепу Кикинду. У четвртом је разреду природно – математичког смера Гимназије „Душан Васиљев“, а његови домаћини су породица Раца из Накова.

-Град је мањи него што сам очекивао, али оно што је мој први утисак су љубазни и гостопримљиви људи. Сви се пуно друже и посећују, а оно што сам приметио је да су гласнији у односу на средину у којој живим. Често се грле, ударају по раменима и леђима, додиром се овде показује пуно емоција. Време је пуно хладније у односу на климу из које долазим, а кажу ми да тек предстоји права зима. На то тек треба да се привикнем – открио нам је Ифал.

Разлика у начину живота, култури, традицији је пуно, али је циљ ових размена разумети земљу у којој сте на размени и локалном становништву, пре свега младима, пренети део своје културе.

-У Индонезији не користимо надимке него се ословљавамо пуним именом. Већина становника Индонезије су муслимани, а у Србији су православне вере. Молим се пет пута на дан, а овде се то не ради. Исто тако у мојој култури не користи се лева рука како би се неком нешто дало, то је код нас непристојно, а разлози леже у религији – додаје наш саговорник.

Разлике у образовном систему постоје, али у начину како се примењује. Са друге стране предмети који се изучавају су мање више слични. У Индонезији деца основни ниво образовања стичу у основним школама које трају шест година. Након тога уписују средњу школу која је двосмерна. Ученици који имају амбиција да студирају припремају се за факултет, а они који не желе на факултет уче један или два заната.

-Исто тако у Србији ученици једног месеца иду пре подне, а другог после подне у школу. Код нас школа за све траје од 7 до 16 сати, након чега смо слободни. Разлика је и што имамо такозване скаут часове односно наставу у природи. Тада кампујемо у природи и учимо пуно тога о животној средини. Највише разлика је у храни. У Индонезији једемо љуту храну и пуно поврћа, у Србији тога нема. Наша храна је јака и зачињена. До сада сам пробао пуно српске хране и бурек са сиром је мој фаворит – истакао је Мухамед Касиф.

Ноћни живот такође је нешто на шта наш гост није навикао.

-Млади у Индонезији не излазе ноћу у кафиће и дискотеке. Углавном се дружимо током дана у тржним центрима, а увече и ноћу смо код својих кућа. Овде се млади потпуно другачије забављају. Моји вршњаци који живе у градовима облаче се исто као и сви други млади широм света. За младе који живе у селима и руралним срединама свакодневна одећа је уједно и традиционална. Свако село у Индонезији има другачију традицију и у складу са њом је и одећа – додаје Ифал.

У Европи је први пут био пре десетак година. Боравио је у Великој Британији код брата који је тамо био на студијама.

-Од тада је мој сан био да истражим Европу и када ми указала прилика да дођем у Србију на размену нисам се пуно двоумио. Од компаније која ради у мојој земљи добио сам школарину тако да сам задовољан што сам овде – напомиње млади Индонежанин.

Српски језик, напомиње, тежак је за памћење, али се нада да ће га пре одласка добро савладати.

-Научићу више о другим културама, а стећи ћу и нове пријатеље. Веома ми се свидео фолклор, нарочито коло јер је весело, као и ваша традиционална музика. Мој циљ је да мојим новим другарима пренесем део своје културе, да им припремим традиционалну храну и да им покажем наш традиционални плес – открио нам је Мухамед Касиф Даринауфалди.

Програм Интеркултура спаја ученике

Од 2011. године Гимназија „Душан Васиљев” део је програма Интеркултура који подразумева размену ђака из читавог света.

– Циљ ових размена је да се млади упознају са културом, обичајима, традицијом наше земље, да науче српски језик и стекну нова пријатељства. Десетак наших ученика такође је било на размени, а до краја ове школске године, у оквиру Интеркултуре, планирамо размену одељења са школом из Турске – открила нам је професорица Миљана Китановић.

До сада је на једногодишњој размени у нашем граду боравило тридесетак ученика из Бразила, Русије,Немачке, Парагваја, Белгије, Калифорније, Италије, Турске, Грчке, Италије и са Тајланда.

У програму Туристичке организације предшколци постају најмлађи водичи

Igor Crnogorac October 25, 2023

Развоју туризма у Кикинди помажу и најмлађи туристички водичи, предшколци са којима Туристичка организација од 2021. организује едукације о знаменитостима града, а од ове године и свих кикиндских села.

Подучавање деце почиње сваке године 27. септембра, на Светски дан туризма. Ове године је то била среда, па је програм назван „Туристичка среда“, каже Маријана Мирков из Туристичке организације.

– Сваке године, у сарадњи са Предшколском установом направимо нови програм. Прошле године смо посетили све вртиће у граду и селима и малишанима причали о знаменитостима Кикинде, како би они постали мали туристички водичи. Ове године имамо едукацију на терену. У лепој шетњи у трајању од 45 минута обилазимо најлепше грађевине и представљамо им брендове Кикинде. Кроз шетњу и причу малишане учимо како они да упознају госте са градом на њима разумљив начин – објашњава Маријана Мирков.

На маршрути су Градска управа, обе цркве, Музеј, станиште сова на Тргу, скулптуре испред галерије „Тера“, а шетња се завршава у најлепшој улици где предшколци добијају “акредитације” и званично постају мали туристички водичи.

– Деца уживају, већ доста знају о знаменитостима свог града. Сада смо дали задатак шестогодишњацима у сеоским вртићима да нас позову у госте и да они нама представе знаменитости својих места – каже Миркова.

У овом поучном и занимљивом програму већ су учестовали малишани из неколико градских и сеоских вртића. Програм ће се одвијати сваке среде до 12. децембра, док сви предшколци не постану најмлађи туристички водичи који ће с поносом, на свој начин, моћи да представе свој град.

Подељени поклон-пакети Града: у Кикинди се рађа све више беба

Igor Crnogorac October 25, 2023

Вујадин, Александар и Луција добили су данас поклоне од Градске управе јер су међу 135 најмлађих суграђана, рођених у јулу, августу и септембру. У Свечаној сали подељени су пакети са стварима неопходним за бебине прве месеце и столице за храњење. Појединачна вредност пакета је око осам хиљада динара. Овим Град редовно, свака три месеца, изражава добродошлицу новим становницима уз најлепше жеље за лепо детињство и срећан живот.

Бебе и њихове родитеље, баке и деке, угостили су председник Градске скупштине Младен Богдан, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Беба има све више, што значи да наше мере дају резултате, фокусирани смо на породицу и децу, они су у средишту нашег рада – рекао је Богдан. – Поносни смо што данас из Градске куће можемо да пошаљемо најлепшу поруку – да треба да чувамо породицу и да су родитељи, упркос овим изазовним временима, одлучили да се посвете потомству, што је изузетно важно и за град и за целокупну заједницу. Све што радимо је безвредно, уколико нас нема. Имамо читаву лепезу мера којима, као Град, помажемо деци и породицама. Помогли смо сваком детету за које су нам се родитељи обратили. С правом можемо да кажемо да је Кикинда град породице.

Богдан је подсетио да Град за прворођено дете додељује 30 хиљада динара, за друго дете – 20 хиљада, обезбеђује чланство у „Клубу три плус“ којим се остварују попусти, као и регресиран превоз, поклоне првацима и деци која освајају награде. За помоћ незапосленим родитељима годишње се издваја више од девет милиона, а за стипендије више од 11 милиона динара. Локална самоуправа помаже и паровима који су у процесу вештачке оплодње – у овој години у ту сврху издвојено је 2,5 милиона динара.

Наши таленти доносе европски ритам у Кикинду

Igor Crnogorac October 24, 2023

Ена Гогић, Ива Племић, Милана Рајков и Ена Шошић имена су девојака које су ноћас победиле на највећем музичком омладинском фестивалу у Србији и довеле Европу у наш град, уз подршку Градске управе, Културног центра и свих који су гласали за њих на такмичењу „Ритам Европе“.

Сјајан вокал и интерпретација четрнаестогодишње Ене Гогић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“ и наступ њене три талентоване другарице у плесној групи слутио је победу, иако је конкуренција била озбиљна и, такође, добро и професионално припремљена.

Уз представнике „Ритма Европе“ данас су биле на пријему у Градској кући код градоначелника Николе Лукача и ресорне чланице Градског већа, Валентине Мицковски.

– Нисам очекивала победу, пресрећна сам – каже Ена Гогић. – Трудиле смо се, вежбале, дале смо све од себе да доведемо „Ритам Европе“ у Кикинду, и у томе смо успеле.

Додала је да су припреме трајале шест месеци и захвалила се свима који су их подржали и онима који су гласали за њих.

Игор Карадаревић, директор Програма „Ритам Европе“ нагласио је да је Фестивал највећи ове врсте у Европи, али и српски бренд.

– Девојке из Кикинде показале су професионалност и да су вредне рада и труда који им Фестивал даје. Оне су прави победници. Желим им да им ово буде одскочна даска за Евровизију. Ми већ почињемо са упознавањем Кикинде као града домаћина наредне године. Могу да обећам да ћемо направити дупло већи спектакл него што је то било у Зрењанину. Кикинда то заслужује – рекао је Карадаревић.

Градоначелник се захвалио нашим представницама, екипи „Ритма Европе“ и свима који су учествовали у припремама.

– Кикинда је поносна. Трудили смо се сваке године да померимо границе, и ове девојке су сада успеле да доведу Европу у наш град. Радићемо на томе да наредне године направимо огроман спектакл у Кикинди, да достојно репрезентујемо наш град. Девојкама желим да им ово буду први кораци у музичкој индустрији и желим им још много успеха – изјавио је Лукач.

Представници „Ритма Европе“ истакли су да је гледаност преноса на Првој телевизији била изузетно велика и да се Фестивал сада већ одржава у четири земље у региону.

– Наредне године ћемо се потрудити да још више померимо границе техничке продукције, које су већ биле на максимуму – истакао је Давид Макевић, извршни директор такмичења. – Ови млади људи су професионалци и они нам дају енергију да будемо још бољи. „Ритам Европе“ показао је и јединство и гостопримство градова у којима се одвија. Верујем да ће у Кикинди то наредне године бити изузетан догађај.

Наше победнице очекује наградно путовање на Кипар јер су наступиле са песмом коју је ова земља извела на Еуросонгу. У међувремену, учествоваће на суперфиналу у Северној Македонији. У децембру или јануару, у Струмици ће се надметати петоро првопласираних из Црне Горе, Републике Српске, Србије, уз представнике градова домаћина и Северне Македоније.

Девојкама које су наш град додале на мапу значајних музичких догађања не само у нашој земљи, већ и у читавом региону, желимо много успеха. И поносни смо јер су доказале да се таленат, уз преданост и труд, исплате и доносе победе, значајне за њихову будућност и за све нас.

Фото: Чедомир Вујанић

Кикинда је победник „Ритма Европе“!

Igor Crnogorac October 24, 2023

На највећем музичком омладинском такмичењу у Србији, Ена Гогић и плесачице Ива Племић, Милана Рајков и Ена Шошић победиле су ноћас у финалу у Кристалној дворани у Зрењанину и тиме донеле свом граду и титулу домаћина „Ритма Европе“ 2024. године. Талентоване девојке из нашег града биле су најбоље на основу броја гласова жирија градова, стручног жирија Фестивала и броја СМС порука.

Поред тога, Кикинда ће, као једна од пет првопласираних, са екипама из Апатина, Пожаревца, Тополе и Новог Сада, и овогодишњим домаћином, Зрењанином, наступити у суперфиналу у Струмици, у конкуренцији са најбољима из Црне Горе, Републике Српске и Северне Македоније.

Девојке, честитамо!

На конкурсу за енергетску ефикасност највише пријава за замену столарије

Aleksandra Djuran October 23, 2023

Конкурс за енергетску ефикаснот на који су суграђани могли да конкуришу за једну од девет мера, а које субвенционишу локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике, затворен је. За свега пет дана заинтересовани су поднели захтев и конкурисали за бесповратна средства. Како је истакао Никола Југин, енергетски менаџер на основу прелеминарних резултата пристигло је 180 пријава којим је утрошен буџет од 20 милиона динара.

-Прегледамо пристиглу документацију и започели смо обилазак домаћинстава. На основу затеченог стања доносимо решења о свакој појединачној пријави. Пошто обиђемо све који су конкурисали биће потписани уговори са суграђанима који испуњавају услове – сазнајемо од Југина.

Уколико се обиласком утврди да стварно стање није онакво какво је наведено у конкурсној документацији та домаћинства неће моћи да добију субвенцију. Самим тим постоји шанса за још један круг доделе средстава.

-Обишли смо 90 домаћинстава и наш план је да у првим данима новембра завршимо са овим послом. Тако да је извесно да ће се уговори потписивати између 5. и 10. новембра. Сваког дана зовемо суграђане да се са њима договоримо о термину обиласка. Радимо и пре подне и после подне, а свако јутро позивамо суграђане да се договоримо са њима – напоменуо је наш саговорник.

Dial on radiator — Image by © Image Source/Corbis

У највећем проценту суграђани су реално приказали стварно стање, али има и ситуација где се документација и оно што се затекне на терену не слаже. У неколико случајева објекат за који је конкурисано није легализован, што је био један од услова.

-Највише суграђана и ове године определило се за замену спољне столарије и уградњу и набавку котла на гас и цевне мреже односно радијатора и пратеће опреме за централно грејање – напоменуо је Никола Југин.

За појединачне мере субвенција је 50 одсто укупних средстава, а новина су пакети мера. Свега један захтев односи се на пакет мера, док су сви остали конкурисали за појединачне мере. За замену столарије за куће највиша субвенција је 160.000, а за станове 120.000 динара, док је за котолове на гас 90.000 динара.

Велико интересовање удружења за субвенције Програма подршке пољопривредне и политике руралног развоја

Aleksandra Djuran October 23, 2023

Удружењима са територије Града која се баве пољопривредом додељена су средства на основу конкурса локалне самоуправе у оквиру Програма подршке спровођења пољопривредне и политике руралног развоја. Ове године пријавило се 11 удружења од којих су са 10 потписани уговори о субвенцији. Међу њима је и удружење „Кикиндска лудаја“ које окупља 15 чланова.

-Средства ће бити утрошена за набавку опреме, атомизера и апарата за мерење количине шећера у лудаји, коју ће користити сви чланови. И поред тога што смо међу најмлађим удружењима на територији Града, имали смо успешну годину у промоцији кикиндске лудаје. Почетком јануара организовано је предавање о савременом начину узгоја, априла смо делили суграђанима семе, уплатили смо таксу за ГПЦ како би такмичење за „Дане лудаје“ било међународно признато и по први пут организовали смо такмичење за најслађу лудају – истакао је председник Никола Крнић.

Удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша сваке године учествује на овом конкурсу и до сада су купили пресу за прераду грожђа, муљачу, бурад, каце додао је Бранислав Бројчин из овог удружења.

-Са новцем који смо сада добили опремићемо простор. Циљ нам је да направимо салу за потребе чланства, а која нам је неопходна и за „Дане вина“, за оцењивање узорака. Сада смо фокусирани на винарство и прва прерада грожђа је завршена. У току је фаза бистрења вина, за шта нам требају хладни дани. Година је била проблематична, али они који су сачували грожђе имаће солидна вина – додао је Бројчин.

Корисници средстава за развој пољопривредне производње су и Јелена и Богдан Степанов, виноградари и власници породичног подрума „Кепул“. Ове године они су конкурисали и добили средства на три мере.

-Неколико година уназад користимо средства Града и пуно нам значе. Успели смо да купимо део неопходне опреме која нам је потребна за прераду вина, а улагали смо и у винограде. Купили смо систем за заливање, дробилицу за отпад из винограда, за осигурање усева, за подизање дела винограда. Трошкови производње грожђа и вина су огромни и сваке године ми учимо и трудимо се да направимо одлично вино. Свакодневно пратимо вина и, с обзиром на тешку и неизвесну годину, очекујемо да буду квалитетна. Успели смо да сачувамо грожђе и задовољни смо постигнутим – сазнали смо од Јелене Степанов.

Средства се у највећој мери додељују за опрему, едукације, промоцију и јачање удружења. Иако је било планирано 500.000 динара, због великог интересовања износ ће бити увећан за више од 50 одсто.

-Поред удружења која се баве промоцијом пољопривредних производа и производње, први пут ове године имамо и удружење које је спона између пољопривреде и екологије. Регионални центар ће организовати предавања и уклањање амбалажног отпада од пестицида и хербецида. Средства су добила Удружење за заштиту велике дропље, „Некина бара“, „Шасла“, Ловачко удружење „Кикинда“, пчелари из Нових Козараца, „Кикиндска лудаја“ – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

За подршку пољопривредницима опредељено је 15,7 милиона динара за 20 мера.

368091900_1285245005477280_4618848630624383003_n

Предшколска установа „Драгољуб Удицки” представила свој рад на Сајму образовања

Aleksandra Djuran October 22, 2023

Сајам образовања и наставних средстава под мотом „Учинимо свет бољим” овог викенда одржава се у Београду. Први дан ове манифестације под покровитељством Министарства просвете посвећен је предшколству, а на сајамској смотри представила се и Предшколска установа „Драгољуб Удицки” из Кикинде. Васпитачи Милан Вашалић, Соња Киша и педагог Сања Кузманчев у конференцијској сали говорили су о искуствима у имплементацији нове програмске концепције „Године узлета”.

-Наша тема била је „Заједничке просторне целине за учење као елемент хоризонталног учења у Предшколској установи”. Практично то значи да смо представили начин уређења простора у ком деца бораве, истражују, уче, играју се. Излагали смо како су ти простори настајали, колико су они инспиративни за дете и колико су важни за овај програм и развој детета – рекла је Соња Киш.

Кикиндска Предшколска установа за учешће је предложена од стране Школске управе Зрењанин и Министарства просвете.

-Међу ретким смо предшколским установама из Војводине које су добиле прилику и част да се њихов рад и резултати постигнути у протекле три године представе на овом сајму. Нови програм „Године узлета” одлично је имплементиран у свих 18 вртића што је и потврђено добијањем три златне медаље и велике златне повеље за васпитно – образовни рад на Међународном сајму образовања у Новом Саду. Ова признања била су нам подстрек да још више и још боље радимо – рекла је директорица Кристина Дрљић.

Сајам образовања и наставних средстава отворила је министарка просвете професорка докторка Славица Ђукић Дејановић, а он представља смотру угледних примера праксе просветног система.