Град Архиве | Page 284 of 363 | Кикиндски портал

Ликовне радионице у Музеју: У друштву са мамутом

Igor Crnogorac August 24, 2023

Радионица за малишане од 7 до 12 година део је годишњих припрема за Мамут-фест. Прошле године, цртеж изабран на ликовном конкурсу за децу, нашао се на плакату манифестације, каже Катарина Драгин, музејски адукатор.

– Ове године решили смо да направимо сликовницу и испричамо причу о Кики која неће имати тако тужан крај какав је у филму који се приказује у Музеју и који често растужи малишане – каже Катарина Драгин. – У галерији у приземљу постављена је огромна сликовница и деца су, у шестодневном процесу, прво радила своје илустрације, а затим су од тих цртежа израђиване странице сликовнице.

Сликовница се зове „У друштву са мамутом“ и на њој ради дванаест основаца. Седмогодишњи Андреј први пут је на радионици.

– Сада цртамо на зидовима, ставићемо наслове и онда ће то бити као нека књига, прича о Кики. Ја сам цртао како је Кика упала у блато и како јој деца помажу – прича Андреј.

Мања има осам година.

– Долазим на радионицу јер јако волим да цртам и креативна сам. Нацртала сам децу испред музеја.

Њихова другарица, осмогодишња Нина, на радионицу долази из Накова.

– Допада ми се што шарамо по зидовима. Цртала сам како се Кика игра са децом. Сликовница ће нам бити лепа и шарена – каже Нина.

На радионици се ради тимски, што је веома корисно, сматрају у Музеју.

– То је добар начин да деца уче да прихватају туђе идеје – објашњава Катарина Драгин. – Најважније је то што они сами креирају садржаје за своје вршњаке, доприносећи тако стварању културног садржаја. На самом „Мамут-фесту“ моћи ће својим делом да се похвале вршњацима, мамама и татама, и да заједно „уђу“ у велику, веселу сликовницу о славној Кики.

Програми „Мамут-феста“ заказани су за 9. септембар, када ће најмлађи Кикинђани поново прославити Кикинд рођендан,

Наковачка школа „Петар Кочић” у пројекту „Свако дете има право да одраста здраво”

Jelena Trifunović August 24, 2023

Пилот пројекат „Свако дете има право да одраста здраво” почеће да се реализује од септембра у 95 основних и средњих школа у Србији.

Пројекат реализују Министарство просвете, Министарство за омладину и спорт и Министарство здравља, а њиме је предвиђено да ученици основних школа имају пет часова недељно наставе физичког и здравственог васпитања, а ученици у средњој школи четири часа недељно.

Међу школама које ће учествовати у овом пројекту је и Основна школа „Петар Кочић” у Накову. Додатни часови физичког и здравственог васпитања одвијаће се за око 5.000 ученика у 194 одељења, од чега су 172 одељења основних и 22 одељења средњих школа.

Идеја је да се повећа број часова фискултуре и тиме утиче на повећање укупне физичке активности ученика и унапређивање здравственог стања ђачке популације, што дугорочно осигурава и унапређење здравља нације.

Резултати најновијих студија показују да свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, док се чак 70 одсто школараца не бави спортским активностима ван школе. Нарушавање здравственог статуса деце огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије.

Саобраћајна незгода са тротинетом

Igor Crnogorac August 24, 2023

Саобраћајна незгода са тротинетом и путничким возилом догодила се пре непуних сат времена у Браће Татић улици испред Полицијске управе. Возач електричног тротинета са сапутником налетео је на путнички аутомобил. На срећу, ни двојица дечака која су била на тротинету ни возач аутомобила нису задобили значајне повреде.

Приликом судара оштећени су тротинет и возило, на којем је разбијено задње стакло. У току је увиђај и саобраћај се у овом делу улице одвија отежано.

Веровали или не: Корону у Кикинди имали смо шездесетих година

Jelena Trifunović August 23, 2023

Индустрија намештаја „Петар Драпшин”, крајем шездесетих година, направила је прави „бум” на тржишту са својим велелепним кухињама „корона”, које су одушевиле бројне посетиоце сајмова и изложби намештаја. Према писању тадашње штампе, иако су биле скупе, за њих је владала права јагма. Кухиње модела „корона 70” стајала је око 1,8 милиона старих динара.

Кухиње „корона” могле су се набавити директно у фабрици, као и у салонима у Београду. У локалним продавницама намештаја није их било, јер ти локали нису имали адекватан изложбени простор, па нису имали могућности да их ту сместе.

Кухиња „Петра Драпшина” на изложби „Леснининог” намештаја

Дечији етно-камп „Гусала“ – петодневно дружење и упознавање са традицијом

Igor Crnogorac August 23, 2023

У Академском друштву за неговање музике „Гусле“ у току је трећи Дечији етно-камп за малишане узраста од шест до 12 година. Камп је бесплатан и одвија се у просторијама Друштва и у дворишту Курије, где су организоване ликовна и играчка секција, радионица кувања народних јела и народна ликовна радионица у којима су деца свакодневно ангажована четири сата. Ове године уписано је 130 полазника, највише до сада, каже ментор, Драгослав Танацков.

– Ове године тема је орнамент. Деца овде, пре свега, уче шта је народна традиција и како да је негују. Сматрамо да народна традиција нису само игра и песма, него и народна кухиња, народна ношња и орнаменти који се налазе на ношњи и ћилимима – истиче Танацков.

Данас је децу и њихове менторе посетила Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.

– Камп је један од најзначајнијих пројеката јер деца основношколског и предшколског узраста имају прилику да, први пут, учествују у креативним редионицама на којима имају могућност да уче о култури, традицији и обичајима нашег народа. Такође, стичу особине неопходне у животу, попут креативности, поштења, поштовања, љубави и доброте, тако да нам је веома драго што смо подржали овај пројекат – истакла је Мицковска.

Нова сазнања о традицији свог народа посебно су занимљива малишанима који су на распуст у Кикинду стигли из иностранства.

Деветогодишњи Вељко живи у Висконсину.

– Желео сам да дођем на камп, свиђа ми се што имам овде пуно другара. Певамо, играмо, већ сам мало научио и коло да играм – каже Вељко.

Никола има осам година и стигао је из Беча.

– Лепо ми је када сликамо и спремамо јела – признаје Никола. – Ипак, највише волим када певамо.

Дечији етно-камп „Гусала“ траје пет дана и малишани ће се у њему дружити до петка.

Прва ликовна колонија инвалида рада

Igor Crnogorac August 22, 2023

Организација инвалида рада у Кикинди одржала је данас прву сликарску колонију. У дворишту ресторана „Страјнић“ своја уметничка дела стварало је 11 чланова организација из Панчева, Ковачице, Бачке Паланке, Сремских Карловаца, Јаношика, Сечња и Кикинде.

– Наши чланови редовно учествују на колонијама у другим местима. Слике настале овде ћемо продати, а новац ћемо дати у хуманитарне сврхе – каже Душанка Станишић, председница Општинске организације.

Одржавање догађаја помогли су Министарство за рад, борачка и социјална питања, покрајински Савез и Град Кикинда.

– Дуго негујемо традицију окупљања наших чланова на уметничким колонијама, врло је важно да су у друштву и да знају да нису сами. Овакве и сличне манифестације приређује око 90 одсто организација у Војводини – изјавила је Стана Свиларов, председница покрајинског Савеза инвалида рада.

Из локалне самоуправе догађају су присуствовали Младен Богдан, председник Градске скупштине и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Колонија је инспиративан искорак у свет уметности и потврда да не постоје препреке за бављење уметношћу – истакла је Гомбарова. – Наш задатак је да дамо подршку и да омогућимо свим појединцима, без обзира на њихове способности, да остваре своје потенцијале.

Колонија је замишљена и као радионица и школа сликања. Јелена Терзин, академски уметник у пензији, дошла је са унуком која је, такође, сликала.

– Сликам само повремено, али сам се придружила колонији. Дала сам и понеку сугестију учесницима – каже сликарка.

Савез инвалида рада је највећа организација која окупља особе са инвалидитетом – у Покрајини има 32 општинске организације. Према званичним подацима, у Војводини има 76 хиљада инвалида рада, а овај број има тенденцију смањења јер су услови за остваривање права на инвалидску пензију пооштрени, кажу у Савезу.

Од септембра у школама предавања о правилном коришћењу интернета и електронских уређаја за комуникацију

Igor Crnogorac August 22, 2023

Како би се повећала безбедност деце на глобалној мрежи и подстакло правилно коришћење електронских уређаја, у свим школама ће, од 1. септембра, почети континуирана едукација ученика. По пројекту министарстава просвете и унутрашњих послова, и у свим школама на нивоу града у следећој школској години ђаке очекују нова предавања.

– У сарадњи са Полицијском управом Кикинда биће организована предавања и трибине како би се повећала безбедност деце и младих приликом коришћења интернета, уопште електронских уређаја за комуникацију који су им доступни. Тема ће бити и понашање на интернету, а предавања ће бити одржавана у свим школама, за све ђаке, прилагођено њиховом узрасту – рекао је Тихомир Фаркаш, председник Актива директора основних школа и директор ОШ “Жарко Зрењанин”.

Фаркаш напомиње да је употреба мобилних телефона већ забрањена у току наставе, али и да постоје активности у којима се они користе.

– Суштина је у томе да се мобилни телефони и слични уређаји правилно употребљавају и зато ће ова предавања бити корисна за ђаке, али и за њихове родитеље јер нису сви довољно упућени – истиче Фаркаш.

У учионице ће 1. септембра ући око пет хиљада ђака, од тога први пут њих 450.

– Локална самоуправа наставља прошле године започету акцију обезбеђивања уџбеника за све прваке, па ће и ове године ученици првог разреда у свим школама у Кикинди и селима добити бесплатне нове књиге које су већ поручене – напомиње Фаркаш.

Он додаје да недавно невреме није нанело озбиљнију штету ниједној школској згради, па ће настава почети на време и у редовним околностима. Такође, полицајци који од пролетос дежурају у току трајања наставе и даље ће бити у свим школама од самог почетка наставне године.

У Иђошу јубиларним „Бубалицама“ завршени Дани села

Igor Crnogorac August 21, 2023

Традиционалним програмом „Вече у шуми – Хајдемо на бубалице“ завршена је вишедневна прослава Дана села у Иђошу.

„Вече у шуми“ одржава се већ три деценије. У сутон, мештани се окупљају и крећу према брегу на крају Партизанске улице, ка месту на којем су се, од давнина, окупљали у данима око Преображења. Догађај је јединствен по томе што је свако, ко је то желео, могао да се појави на „сцени“ и исприча неку занимљиву, најчешће смешну, причу и тако освоји срце своје изабранице или симпатије сељана.

„Бубалице“ допуштају и фолклор, тамбураше и поезију, крофне и кувани кукуруз, све што мештанима улепшава овај празник који је и храмовна славу. Ове године програм су увеличали и гости из Сајана, Мокрина и Кикинде. Један од обичаја био је и да се, ради здравља, уочи Преображења, преноћи у Цркви Сабора Светих Архангела у којој се на празник одржава свечана литургија.

– Тема овогодишње манифестације је сећање на хроничара Јована Ђурђулова који је 1926. издао „Иђошку хронику“ у којој су записани обичаји и нарав наших и мештана околних села. Желимо да чувамо традицију од заборава, све лепе обичаје наших предака – рекла је председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.

Прослава Дана села у Иђошу трајала је седам дана и мештани и гости имали су прилику да уживају у различитим програмима: „Фијакеријади“, „Крофнијади“, кувању рибље чорбе, изложбама и књижевним промоцијама, представљању иђошког вина, турниру у малом фудбалу, све у организацији различитих удружења, клубова и организација у овом месту, а под покровитељством Месне заједнице и Града.

367720556_6600290233350401_7306605663705238441_n

Велика потражња за цеђеним соком од парадајза

Aleksandra Djuran August 21, 2023

Припрема зимнице увелико је у току, а неизоставно је да кикиндске домаћице за хладне дане припреме кувани парадајз. Берба свежег и производња сока од парадајза почела је недавно и трајаће до краја септембра. Суграђанин Јован Сувајџић већ 25 година производи индустријски и конзумни парадајз и на његовој парцели у току је друга берба.

-Парадајз је заснован на парцели од три јутра. Од сорти имам „рио гранде“, „линду“, „јабучар“, „шљивар“. Производња је на отвореном и све зависи од временских услова. Посла има свакодневно, поготово сада када је почела берба – истиче Сувајџић.

Узгој није лак и почиње већ током зиме.

-Расад за парадајз сам производим. Овај посао почињемо у фебруару, марту, како би на време био спреман за сетву на њиви. Пре него што засадимо расад потребна је адекватна припрема земљишта уз све агротехничке мере – напомиње наш саговорник.

На половини парцеле Сувајџић има систем кап по кап јер, како каже, без наводњавања нема ни рода, што су и показале петходне сушне године.

-Година за производњу је шаренолика. Имали смо случајеве да се у једном дану промени четири годишња доба, тако да ни сам не знам да ли да наводњавам или не. На срећу, моју њиву заобишао је лед, а јаки ветрови које смо имали нису нанели велику штету. Прошлонедељна киша успорила је брање, а како чујем од других произвођача, парадајза нема јер су временске непогоде учиниле своје. У јеку сезоне ангажујем и раднике на брању као испомоћ, али их је све теже наћи, барем оне квалитетне – напомиње Јован Сувајџић.

Парадајз минимално третира, само онолико колико мора, јер му је важно да производ буде што здравији.

-Цеђени сок продајем по цени од 100 динара за литру, а кувани, флаширан, је дупло скупљи. Потражња је велика и купаца има – рекао је Сувајџић.

Препоручује суграђанима да купују воће, поврће и храну уопште, од домаћих произвођача јер је најбоље јести оно што рађа у средини у којој се живи.

Козарчанке кувају најбољи пекмез од шљива – две медаље остале у селу

Igor Crnogorac August 20, 2023

На трећој „Пекмезијади“, такмичењу у кувању пекмеза од шљива у Новим Козарцима, у организацији Удружења жена „Нарцис“ победила је екипа Удружења жена „Нови Козарци“. Другопласиране су чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села, а бронза је, такође, остала у селу-домаћину, припала је екипи фирме „Производња Јадранка“.

Тако је одлучио жири који су чиниле мештанке Гордана Мандић, Божана Братић (нису чланице ниједног удружења) и витез кулинарства из Кикинде, Радован Субин.

„Пекмезијаду“, од 2019. године, организује Удружење жена „Нарцис“ из Нових Козараца. У сеоском парку потребно је скувати пекмез по старим рецептима, кажу организатори.

– Ово такмичење дуго траје, пекмез се кува 4-5 сати, па су многи одустали од учешћа. Помогла нам је Месна заједница, купили смо 200 килограма шљива и свака екипа је добила по 15 килограма, као и три килограма шећера и две гајбе дрва. Требало је само да донесу шерпе и да мешају. Обезбедили смо свима и тегле и налепнице – каже Стоја Милиновић, заменица председнице Удружења.

Она додаје да су идеју да организују „Пекмезијаду“ добиле после учешћа на манифестацији „Изађи ми на теглу“ у Кикинди.

Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, оценио је да Нови Козарци постају препознатљиви по броју манифестаација.

– Имамо два гастрономска програма, поред „Пекмезијаде“ и „Питијаду“ коју, септембра, организује Удружење жена „Нови Козарци“. Сврха постојања удружења је да позитивно утичу на активности у нашем месту. То је Месна заједница препознала и, као и локална самоуправа, подржава њихов рад – рекао је Чавка.

У сеоском парку, упркос изузетно топлом времену, најзаступљенији пекмез кувало је стотинак такмичара из десет екипа које су стигле из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Руског Села, Зрењанина и Остојићева. Припремљено је око 130 тегли овог домаћег производа без којег, чини се, поново неће бити ниједан шпајз у току зиме.