Grad Arhive | Page 284 of 345

Priznanje za poljoprivredno gazdinstvo Stepanov: Hladno ceđena ulja dobitnik „Etno brenda”

Jelena Trifunović June 12, 2023

Poljoprivredno gazdinstvo Stepanov iz Kikinde dobitnik je priznanja „Etno brend 2023“ za hladno ceđena ulja. Kao nosiocu gazdinstva registrovanog u Banatskom Velikom Selu, nagrada je pripala Borislavi Stepanov (26), a u posao su uključeni svi članovi porodice.

Stepanovi su među prvima u Banatu počeli sa proizvodnjom hladno ceđenog ulja i u ponudi imaju ulja od suncokreta, lešnika, kajsije i bundeve, a sirovine za proizvodnju sami uzgajaju. Posao su započeli supružnici Goran i Branislava, a svesrdnu pomoć imaju u Borislavi, Gordani (19) i Dušanu (18).

Podsetimo i da salatni preliv „Kikindsko ludajsko“ ima srebrni žig koji označava tradicionalni i standardni kvalitet, a dobijanje žiga realizovano je u okviru Intereg IPA projekta prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije.

Prilikom dodele priznanja u sedištu Zadružnog saveza Srbije istaknuto je da je osnovni cilj da se mali proizvođači udruže u zadruge, da proizvode više i kvalitetnije i da izvoze zajedno. Ove godine dodeljeno je 14 priznanja „Etno brend“ iz različitih oblasti.

Zbog velike potražnje, sutra ponovo prodaja začinskog i lekovitog bilja iz „Naše kuće“

Igor Crnogorac June 12, 2023

Korisnici Dnevnog boravka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, ponovo će, zbog velikog interesovanja, sutra sugrađanima ponuditi začinsko i lekovito bilje. Rasad su sami ugojili u svojim plastenicima, a prošle sedmice već su na trgu prodavali bosiljak, nanu, matičnjak i druge mirisne i lekovite biljke.

Na tezgi ispred Kulturnog centra prodaja će biti organizovana od 10 do 14. sati. Korisnici će prikupljen novac iskoristiti za kupovinu novog sublimacionog štampača, za štampanje majica i šolja.

“Kikindsko leto” 2023: selima u pohode

Igor Crnogorac June 11, 2023

“Kikindsko leto” ove godine biće kao i prošlogodišnje – pre svega usmereno na manifestacije koje se dešavaju u selima, kaže v. d. direktor Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov.

– Shvatili smo da je naša obaveza da objedinimo sve manifestacije na teritoriji grada, uključujući i sela i da, praktično, najavimo šta će sve građani moći da vide, koje će se sve manifestacije dešavati u selima. Pokrovitelj svih tih događaja je Grad Kikinda i bilo bi nam drago da, oni koji žive u gradu, posete i podrže seoske manifestacije od kojih se mnoge održavaju godinama, čak i decenijama. Ovo je još jedan način da podsetimo ljude da se i u selima dešavaju brojni zanimljivi programi koji mogu da zadovolje različite ukuse i građana i gostiju našeg grada – rekla je Milankova.

Turistička organizacija je, za sada, objavila raspored za jun. Za vas najavljujemo programe ze narednu sedmicu.

U Salonu Muzeja „Tera“, do 22. juna, traje izložba Daniele Fulgosi, „Prelaz tri“.

Izložba „Sto nevidljivih“ dostupna je, u Galeriji Narodnog muzeja, do 21. juna.

U Mokrinu u četvrtak, 15. juna, počinje Nedelja kulture. Od 20 sati, u Galeriji Doma kulture, održaće se Veče epske lirike sa Tatjanom Popov.

U petak, u 19 sati, u Galeriji „Tera“ biće otvorena izložba Božidara Plazinića pod nazivom „Vrlo malo svetlosti“. U isto vreme, u Galeriji Kulturnog centra, svoju knjigu „Teodor Pl. Branovački Senćanin“ predstaviće autor, Petar Terzić. Od 20 sati, u Galeriji Doma kulture u Mokrinu, održaće se književno veče mokrinske pesnikinje Živke Torbice.

U subotu, 17. juna, od 18 sati, na kikindskom trgu počinje Noćni bazar, koji će biti otvoren do 23.30. U galeriji Nova Narodnog muzeja, u 19 sati počinje violinski kocert na izložbi „U velikom formatu“, ispred slike „Portret violinistkinje Marije Mihailović“. Izložba fotografija Nevena Grujića u Galeriji mokrinskog Doma kulture biće otvorena u 20 sati. Takođe u 20 sati, u Domu kulture u Iđošu počinje 27. Sabor frulaša“. U Bašaidu se , na školskom igralištu održava “Pasuljijada”.

Baletska školica Kulturnog centra održaće koncert u nedelju, od 18 sati, u Narodnom pozorištu. U svečanoj sali muzeja, od 20 sati, nastupiće Veliki narodni orkestar, ženska pevačka grupa i vokalni solisti ADZNM „Gusle“.

Ulazak na sve programe je besplatan.

Nomad Andrej i njegove ukulele

Igor Crnogorac June 11, 2023

Andrej Anatoljevič Panajev sedeo je u jedno majsko predvečerje na klupi kod crkve i prebirao po svojoj maloj havajskoj gitari. Utvrđeno je da spava kod Sonje i Nikole koji su registrovani domaćini u zajednici „kauč surfinga“ (besplatno noćenje). Naredne večeri javljeno je da svira ukulele u dvorištu Teatra „Gusani u magli“. Andrej je Rus koji već dve godine putuje po svetu sa svojim instrumentom pod miškom. Stopira i spava kod dobrih ljudi, a ukulele mu donesu i poneku lokalnu valutu. Priča mirno i sa osmehom. Kada se „zaglavimo“ u engleskom, prelazimo na rusko-srpski.

Ima 29 godina i do pre dve godine živeo je u rodnom gradu Naberežnije Čelni, koji ima pola miliona stanovnika i nalazi se u blizini Kazanja. Andrej je kuvar i osam godina je radio u restoranu. A onda je poslednji novac koji je imao dao za ukulele i pošao u svet.

– Samo sam radio i spavao, to je dosadan život. Rešio sam da putujem, auto-stopom, kad god je to moguće. Noćim kod dobrih ljudi. Za dve godine bio sam u 16 zemalja i stekao mnoge prijatelje. Putujem po osećaju. Ako mi je negde lepo, zadržim se, ako nije, idem dalje – kaže Andrej.

Prvih nekoliko meseci Andrej je istraživao svoju zemlju. Onda je otišao u Egipat, a zatim je otkrio i svoju omiljenu državu, u koju se stalno vraća.

– U Egiptu je bilo malo ludo i strašno. Prvi put sam bio van Rusije. Bilo je ljudi koji su hteli da me prevare, vodu sam, na početku, plaćao pet puta skuplje. Najlepše mi je bilo u Turskoj, tamo sam ostao pet meseci. Hrana je ukusna, ljudi su jako gostoljubivi i ljubazni. Zatim sam bio u Gruziji, u Bosni, pa u Srbiji. U Beogradu sam prvi put ostao samo nekoliko dana i vratio sam se u Tursku. Sada sam osetio da sam spreman za Srbiju i vratio sam se.

U međuvremenu, zbog sankcija uvdenih Rusiji, Andrejev pasoš postao je nepoželjan u mnogim državama. Izbor destinacija se suzio, ali samo u Evropi. Zato je putovanje nastavio po zemljama za koje mu viza nije potrebna. Usledili su: Albanija, Crna Gora, Irak, Indija, Azrebejdžan, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Jordan.

– Na početku sam žurio da što više toga vidim, sada sam usporio. Kada sam umoran, jednostavno ostanem. Ako ne nađem „kauč surfing“, budem u hostelu, a ponekad me lokalni ljudi pozovu kod njih, tako je bilo u i Subotici. U muslimanskim zemljama možeš jednostavno da pitaš ljude da prenoćiš kod njih i oni te bez problema prime, poštuju te kao gosta – objašnjava. – U Iraku nije baš bezbedno, svuda je vojska. Ali je u Jordanu bilo kao u raju, tamo su divni ljudi i pustinja je prelepa. Kada sam sleteo u Aman, stopirao sam kod aerodroma. Zaustavio se taksi i ja sam mu objasnio da nemam novca. On je rekao: „Nema problema, brate“. Vozio me je četiri sata po gradu, kupio mi kafu i sendvič. Zatim sam krenuo kroz pustinju, u Saham, stopirao sam. Čovek se zaustavio i dao mi novac za autobusku kartu i za hranu.

Ovoga puta, kaže, u Srbiji je već bio u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Subotici, odakle je stigao u Kikindu.

– Kikinda je prijateljski grad. Jednom sam živeo na takvom mestu i veoma mi je drago što sam ovde. Ne volim velike gradove, najviše volim kada je tiho i mirno, kao ovde. Kikinđani su srdačni i ljubazni. Volim ljude u Srbiji.

Andrej, bez vize, u našoj zemlji može da ostane mesec dana. Sada, kaže, nastavlja do Zrenjanina, Vršca, Niša i Čačka.

– Nije još gotovo. Leto ću provesti u Crnoj Gori, sviraću ukulele na obali. Želim zatim da odem u Iran, pa u Pakistan, a onda ću videti kuda dalje.

Osim na lepote predela kroz koje neumorno putuje, Andrej je usredsređen na ljude. Njegovi utisci dovode predrasude u pitanje.

– Ljudi su svuda isti i prijateljski su raspoloženi. Svi žele porodicu, kuću i novac. Ne želim još da idem kući, dobro mi je ovako. Samo uživam u životu.

Polako, bez žurbe, Andrej i njegove ukulele nastavljaju da stvaraju veze među ljudima. Jednaki u snovima i težnjama, svi su sabrani u mislima jednog mladog Rusa koji je razumeo najvažnije – na svakom mestu u svetu, samo je dobrota ista.

353509946_1474889256674939_5664974797643217598_n

(VIDEO) Nakovčanin (39) poginuo u sudaru

Jelena Trifunović June 10, 2023

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se jutros oko 5 sati dogodila na putu Kikinda – Nakovo, poginuo je 39-godišnji Boško I. iz Nakova.

Nesreća se dogodila na ulazu u selo, kada je automobil škoda oktavija, iz još neutvrđenih razloga prešao na suprotnu traku kolovoza i direktno se sudario sa opel korsom. Od jačine udara, 39-togodišnji muškarac, koji je vozio opel-korsu, preminuo je na licu mesta.

Vozač škode oktavije Vladimir M. (40), takođe iz Nakova, zadobio je teške telesne povrede i transportovan je u zrenjaninsku bolnicu.

Nakovčani potvrđuju da su dvojica muškaraca bili dobri prijatelji i komšije, i da su se poznavali ceo život. Telo nesrećnog čoveka iz havarisanog vozila izvukli su vatrogasci.

View this post on Instagram

A post shared by 192.RS (@192_rs)

348378404_1298228390779592_5767990840017459530_n

(VIDEO) Uz radost, veselje i pomalo sete: Matursko veče gimnazijalaca

Jelena Trifunović June 9, 2023

Deveto junsko veče pripalo je maturantima Gimnazije „Dušan Vasiljev” koji su se u slavljeničkoj atmosferi- u veselju, radosti i uz pomalo sete, oprostili od srednjoškolskih dana.

Puni utisaka koje su podelili sa nama, bili su i učenica generacije Anđelija Knežević, kao i sportistkinja generacije Marija Marčeta.

Svima njima želimo mnogo uspeha u ostvarivanju želja, snova, ambicija…

Uticaj EU integracija na lokalne samouprave

Jelena Trifunović June 9, 2023

Na poziv Saveza opština i gradova Republike Srpske, i na predlog iz Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije, Grad Kikinda je bio učesnik Konferencije „Uticaj procesa EU integracija na lokalne samouprave – prilike i izazovi“. Cilj konferencije je bio ukazivanje na značaj i uticaj EU integracija na lokalne zajednice, te ukazivanje na prilike i izazove sa kojima se jedinice lokalne samouprave u Bosni i Hercegovini susreću u svojim nastojanjima da se što bolje pripreme za ove procese.

U okviru panela „Regionalna iskustva u korištenju EU fondova“ – član Gradskog veća Saša Tanackov preneo je iskustva Grada Kikinde u prekograničnoj saradnji, a o ovoj temi su još, kao primerima dobre prakse iz svojih sredina, govorili predstavnici Opštine Bar (Crna Gora), Grada Križevaca (Republika Hrvatska) i Mreže asocijacija lokalnih vlasti u jugoistočnoj Evropi (NALAS), kojoj pripada i Stalna konferencija opština i gradova Republike Srbije.

Za predstavnike lokalnih samouprava, organizovanih preko Saveza opština i gradova Republike Srpske i Savez općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine, iskustva Kikinde, Bara i Križevaca su bila od velike koristi s obzirom da u oba entiteta Bosne i Hercegovine veći deo lokalnih samouprava nema dovoljno bogato iskustvo u pripremi i realizaciji projekata finasiranih od strane EU.

Veliki radovi u Tehničkoj školi – stalna ulaganja u prostor i opremu

Igor Crnogorac June 9, 2023

U Tehničkoj školi završava se zamena fasadne stolarije u delu prema Svetosavskoj ulici. Ovo je poslednja faza postavljanja nove, aluminijumske stolarije u celoj zgradi Škole.

– Prozore menjamo u zbornici, biblioteci i kancelariji pomoćnika direktora i ovim smo kompletirali postavljanje novih prozora i vrata prema Svetosavskoj ulici. Radili smo u pet faza, od 2018. godine. Što se ovog posla tiče, sada su nam preostale samo još zamene svetlarnika i vrata za učenike – kaže direktorica, Milanka Halilović.

Ona dodaje da su, za poslednju fazu radova, sredstva obezbedili Gradska uprava – 1,1 milion, i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je obezbedilo 2,5 miliona dinara. Ukupno je, zahvaljujući ulaganjima resornog ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Grada, ovaj posao plaćen oko 12,5 miliona.

Stolarija na ostalim prostorima, unutrašnjim delovima zgrade i zidu u Braće Tatić ulici, zamenjeni su pre 2018. godine, pa će ovim, poslednjim radovima, posao biti kompletiran.

Zahvaljujući zalaganju Škole i sredstvima dobijenim po konkursima, ulaganja u uslove i opremu u Tehničkoj školi su kontinuirana. Za dva servera, od Ministarstva je stiglo 680 hiljada dinara. Pokrajinski sekretarijat obezbedio je 1,1 milon za izradu tehničke dokumentacije za javljače požara i proširenje hidrantske mreže, kao i 2,8 miliona za rekonstrukciju toaleta u prizemlju, kaže direktorica Halilović. Ovi radovi počeće odmah po završetku aktivnosti sa učenicima, 20. juna.

Eržebet i Endre Nemet u požaru izgubili sve što su stekli

Igor Crnogorac June 8, 2023

Endre i Eržebet Nemet bili su na poslu u trećoj smeni u kikindskoj fabrici “Tisa” kada ih je, oko jednog sata iza ponoći, ćerka obavestila da im gori kuća.

– Sin je bio sam kod kuće. Kaže da je spavao i da ga je probudila toplota. Hteo je da popije kafu, samo to je ponavljao, bio je u šoku. Shvatio je da ne vredi da gasi požar jer je vatra već gotovo sve zahvatila. Otrčao je do komšinice i ona je pozvala našu ćerku koja živi u blizini. Bio je jako uplašen, hteo je da utrči u vatru, osećao se krivim – priča Eržebet.

Ona dodaje da ne veruje da je šporet bio uključen i da je prava sreća što je plinska boca bila prazna jer već danima ne stižu da je zamene.

Iako su interventne jedinice odmah reagovale i požar se gasio sa dvoje vatrogasnih kola, u kući porodice Nemet izgorelo je bukvalno sve, osim malog frižidera i keramike u kupatilu, čak i zamrzivač na tremu. Krovni rogovi ugljenisani leže ispred kuće. Vatra se na krov proširila najverovatnije jer je prvo zahvatila ćebe kojim je sin zamračio svoju sobu, kaže Eržebet.

Temelji kuće Nemeta imaju 60 kvadrata. Na placu koji su kupili, bila je jedna trošna dvosobna kuća od naboja koja je stalno tonula zbog podzemnih voda, dodaje Endre.

– Kuća se sama rušila, pa smo, pre dvadeset godina, mi sami počeli da gradimo novu. Žena i ja smo izlivali temelje. Dobili smo zatim donacije u materijalu i uspeli da je izgradimo.

Od te kuće sada su ostali samo pocrneli zidovi i temelji. Ukrasne stiropor ploče na plafonima potpuno su nestale, kao i sva njihova imovina – nameštaj, bela tehnika, odeća. Ugljenisani ostaci stoje na prikolici ispred kuće. Porodica Nemet uselila se kod jedne od tri ćerke koja je udata u komšiluku.

Danas su, posle prve smene u fabrici, ispred kuće dočekali predsednika Gradskog parlamenta, Mladena Bogdana, i predsednika Saveta Mesne zajednice Rusko Selo, Dušana Marjanovića. Razgovarali su o tome kako će im pomoći lokalna samouprava i koji su prioriteti u radovima, kako bi se porodica što pre vratila u svoj dom.

– Samo da dođemo do materijala, možemo mi to ponovo da osposobimo za život, imamo još snage, iako sam ja srčani bolesnik. Čim stavimo krov, mi ćemo se vratiti – rešen je Endre.

U međuvremenu, iz Fabrike „Tisa automotiv“ rekli su da će ih primiti u stalni radni odnos, kako bi mogli da dobiju kredite. „Tisa“ je otvorila žiro-račun na koji može da se uplati pomoć. Endre kaže da je neko, anonimno, već uplatio hiljadu dinara.

– Mnogo smo zahvalni na tome i svima koji će, možda, moći da nam se nađu – kaže Endre tiho. – Hvala i vama što ste došli da pomognete.

Ovi pedesetogodišnjaci roditelji su tri ćerke i sina, i imaju četvoro unučića. Srećni su što u požaru niko nije stradao. Zahvaljujući deci, nisu bez krova nad glavom i nisu prestali da odlaze na posao u fabriku ni jedan dan.

– Bolje je da radimo – kažu gotovo u glas.

Pozdravljaju nas i, u jednakim, plavim fabričkim majicama, odlaze nekud iza zgarišta.

Žiro-račun za pomoć porodici Nemet je: 325930070583948082 (Endre Nemet).

Pehari i zlatne medalje za Mlekaru „Kikinda”

Jelena Trifunović June 8, 2023

Dva sajamska pehara i osam velikih zlatnih medalja rezultat su koji je ostvarila Mlekara „Kikinda” na ovogodišnjem, 90, Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Iako su i ranijih godina i deda i otac nagrađivani na ovoj i drugim manifestacijama, Marko Mančić, menadžer prodaje i treća generacija koja se bavi proizvodnjom sireva i preradom mleka,ističe da su ove godine bili najuspešniji.

-Ove nagrade prijaju i lep je i specifičan osećaj napraviti ovakav uspeh. Posebno to ističem jer smo mi mala sredina i, uslovno rečeno, mala mlekara koja se trudi da kvalitetom zasluži poverenje kupaca. Priznanja su i velika odgovornost, a iza svega stoji dugogodišnji uporan rad i trud svih zaposlenih – kaže Marko Mančić.

Student druge godine Poljoprivrednog fakulteta, smer stočarstvo, i jedan od rukovodioca fabrike Marko Mančić podseća da je upravo njegov deda jedan od začetnika proizvodnje polutvrdih sireva u Srbiji po čijoj tehnologiji se oni i dalje proizvode. Dodaje i da je njegov otac Saša napravio prvi sir od parenog testa pica mocarelu. Upravo polutvrdi sirevi dobili su najviše medalja na sajmu.

-Prvi put ove godine okušali smo se u proizvodnji kiselomlečnih proizvoda zajedno sa partnerom iz Rusije. Jogurti su u keramičkoj ambalaži i inovativnog su izgleda. Zlatne medalje osvojili su „kika” maslac, beli sirevi poput fete koju proizvodimo u pogonu u Sloveniji – precizirao je Mančić.

Mleko otkupljuju od lokalnih stočara sa kojima sarađuju od kraja devedesetih godina prošlog veka. Mlekara „Kikinda” ima 44 zaposlena radnika i učenike iz SSŠ „Miloš Crnjanski” i Ekonomsko-trgovinske škole koji su na dualnom obrazovanju. Dnevno se prerađuje i do 25 tona sirovog mleka, a najveći kupac je „Delez Srbija”, a u inostranstvu to su zemlje CEFTE.

Muzej mlekarstva

U okviru Mlekare „Kikinda” postoji centralni objekat, kaštel, i želja je da se on pretvori u Muzej mlekarstva. Budući posetioci moći će u ovom prostoru više da saznaju o proizvodnji raznih vrsta sireva. Za ovaj poduhvat menadžment mlekare pregovara sa predstavnicima lokalne samouprave.

Град