Град Архиве | Page 286 of 345 | Кикиндски портал

На Дан полиције – сећање на погинуле на дужности на КиМ

Igor Crnogorac June 4, 2023

На спомен-обележје полицајцима који су погинули на дужности на Косову и Метохији 1998. и 1999. године данас су, поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана полиције, венце положили градоначелник Никола Лукач, Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда и запослени у Управи.

У холу ПУ, на плочи се налазе имена и фотографије припадника ове Управе којих се колеге и грађани сећају са тугом и поносом. То су: Младен Батанчев, Золтан Бицок, Јеленко Бунић, Игор Буш, Зоран Врбашки, Жељко Раужан, Горан Сандић, Перо Тинтор и Јанош Чизмадија.

– Веома ми је тешко, све сам их познавао, мнoге од њих сам и водио на Косово. На извршењу службеног задатка дали су нешто најдрагоценије и ми ћемо дати све од себе да њихов чин не буде узалудан. Радићемо и даље савесно на сузбијању криминала, одржавања јавног реда и мира и безбедности грађана, као што су то и они чинили, и у томе нам помажу наши грађани – рекао је начелник Рајков и позвао да се погинулима ода почаст минутом ћутања.

Дан Полиције честитао је градоначелник Никола Лукач.

– Ваш посао је стресан и опасан, ви сте на бранику да бисмо ми цивили, грађанство, имали мирнији и безбеднији живот. И у претходном периоду имали смо изазове и ви сте увек били ту да нас заштитите. Хвала вам што вредно и пожртвовано радите и у околностима које јесу. У последњих неколико година максимално се трудимо да вам помогнмо како бисте имали што боље услове за рад и најквалитетнију опрему и како бисмо заједно креирали лепшу будућност у Србији- истакао је Лукач.

Због скорашњих трагичних догађаја, ове године ће изостати свечаност обележавања Дана МУП-а, Полиције и њихов славе. У Сенти ће сутра бити одржан само тактичко-технички збор, представљање опреме којом располаже ПУ Кикинда.

За службенике Полицијске управе, награђене за радни допринос у Министарству унутрашњих послова, сутра ће бити организован и пријем у Градској кући.

На сусрету оболелих од МС-а у Кикинди – роњење као терапија и прихватање

Igor Crnogorac June 4, 2023

Шетња у Кикинди, одржана пре неколико дана поводом обележавања Светског дана борбе против мултипле склерозе, била је прилика да гости кикиндског Удружења, пристигли из Бора, Ваљева и многих градова у Војводини, први пут зароне и осете благодети овог спорта. Удружење оболелих од мултипле склерозе (МС) и Ронилачки клуб „Орка“ у Кикинди једини у држави редовно одржавају тренинге за људе који се боре са МС-ом.

– Сутрадан, после шетње „Сваки корак је победа“, организовали смо, са пријатељима из „Орке“, пливање и роњење на нашем базену. Била је ово изузетна прилика да људи са МС-ом први пут осете значајно терапеутско дејство ових спортова, што је за њих било изузетно искуство – каже Бранкица Мишков, председница кикиндског Удружења.

Она подсећа да су сарадњу са „Орком“, на иницијативу председника овог клуба, Стојана Богосављева, започели још 2017. године.

– Кикиндски ронилачки клуб сертификован је за рад са инвалидима, дошли су код нас да нам представе роњење и да нас позову на тренинге. Тренутно троје активно рони, а многи долазе на тренинге пливања овог клуба. Роњењем се активирају сви мишићи, кичма је исправљена због притиска под водом и можемо све. Најбоље од свега је то што нас прихватају као једнаке – додаје Бранкица која је прва жена са инвалидитетом, сертификовани ронилац у Србији.

Бранкица је, такође, завршила курс за помоћ инструктору за рад са особама са инвалидитетом. Жеља јој је да се кандидује за Параолимпијске игре у пливању, али то није могуће јер се МС не препознаје као инвалидитет. Ова чињеница, нажалост, онемогућава свима који се боре са том болешћу и да остваре права на бесплатна помагала и бањска лечења. Бранкица Мишков се, међутим, не предаје. Активна је у напорима да се неправда исправи.

– Ми добијамо помагала за ходање тек пошто болест узнапредује у параплегију, када нас сматрају инвалидима. На срећу, помаже нам Црвени крст, који нам издаје помагала на реверс – објашњава Бранкица.

Она сама три пута недељно плива и рони. Својом енергијом и неодустајањем, покретачка је снага у свом удружењу, али и најлепши пример борбе за што бољи квалитет живота.

343730489_958666351837439_7248901972493166414_n

Крајина у срцу и души: У Банатском Великом Селу обновљена Завичајна кућа

Jelena Trifunović June 3, 2023

Завичајна кућа у Банатском Великом Селу, која је у протеклом периоду обновљена, данас је свечано отворена и освештана. Важност очувања објекта који сведочи о културном наслеђу, традицији и коренима истакли су Александар Ђедовац, директор Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону и градоначелник Никола Лукач који су пресецањем врпце озваничили његово поновно отварање.

-Фонд на чијем сам челу формирала је Скупштина АП Војводине, а нама је да помажемо, али и да унапредимо сарадњу Срба из региона. Улога свих завичајних кућа и ове је да нас повеже са коренима, да не заборавимо одакле смо дошли и потекли. Банатско Велико Село населили су Срби из Босне и то су наши корени које треба да преносимо на млађе генерације. Не живимо у завичају, али завичај живи у нама – рекао је Ђедовац.

На старој приземној брвнари која је симбол досељавања Крајишника у Банат, замењена је кровна конструкција и урађено осветљење око саме куће, стецишта свих збивања у селу. Градоначелник Никола Лукач истакао је да су Великоселци неколико деценија желели да обнове Завичајну кућу.

-Важно је и да знамо одакле смо и ко смо и да чувамо сећање на наше претке. Ово је место окупљања свих мештана и старих и младих. Овде се већ одржава више манифестација, важних за село, али и за град, а ја се надам да ће их бити све више. Чувајући прошлост, градимо будућност – поручио је Лукач.

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац није крила задовољство што је Завичајна кућа сређена четврт века после изградње.

-Захвални смо свима који су помогли, а огроман допринос у сваком кораку обнове дали су чланови удружења „Крајишки вишебој“ и „Орхидеја“ . Обнова крова коштала је 550.000, а електрификација простора око самог објекта 500.000 динара. Све манифестације у селу одвијају се око нашег огњишта, а то је ово место – додала је Пећанац.

Удружења грађана радо су подржала овај пројекат и дала све од себе да помогну колико могу, напоменуо је Борислав Стоисављевић, председник удружења грађана „Крајишки вишебој“.

-Постојимо 12 година и за нас је ово круна нашег успеха. Од 1997. године није било улагања у објекат и он је поприлично пропао. Од 2011. године на платоу испред куће организујемо манифестације и до сада их је било више од двадесет, а од сада ће их бити још више – рекао је Стоисављевић.

У Банатско Велико Село, након Другог светског рата, доселили су Срби из Босанског Грахова, Бихаћа, Дрвара и Босанског Петровца.

За безбедност бициклиста: „Гледај да те виде“

Igor Crnogorac June 3, 2023

Ради промовисања безбедне вожње и указивања на значај заштите бициклиста на путу, на тргу је организована акција коју је покренула Агенција за безбедност саобраћаја.

У акцији под називом „Гледај да те виде“, представници Агенције поклањали су опрему за бицикле ради боље видљивости и безбедности бициклиста: лампе, кациге, флуоросцентне прслуке, звонца за бицикл, али и хемијске оловке, роковнике, налепнице за мотоцикле и термосе.

Ову активност подржали су чланови локалног Савета за безбедност саобраћаја. Члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Небојша Јованов, истакао је да је акција имала значајан утицај на свест грађана о безбедности бициклиста.

– Привукли смо пажњу великог броја људи. Подела опреме за бицикл омогућила је власницима да се обезбеде и буду видљивији на путу, што доприноси смањењу ризика од саобраћајних незгода. Такође, акција представља само један од многих примера колико је важно бринути о безбедности свих учесника у саобраћају. И убудуће ћемо подржавати иницијативе које промовишу стварање услова за безбедно учешће у саобраћају – рекао је Јованов.

Помозимо да Мирна Рацков постане „Јунакиња микробизниса 2023.”

Jelena Trifunović June 2, 2023

Занатска радња „Маца папучарица“ и њена власница Мирна Рацков чија је делатност израда опанака и обуће за фолклор ушла је најужи избор за признање „Јунаци микробизниса 2023.“ Једина жена опанчарка у нашој земљи истиче да јој је импонује што се и на овај начин препознаје њен рад, а овог месеца фирма којом руководи слави 14. рођендан.

-У првом кругу такмичења било је предложено стотинак кандидата, а да би у другом кругу било смањенено на половину. У полуфиналу листа је сужена на око десетак кандидата, а сада у финалу на пет. Комисија састављена од представника Привредне коморе Србије, Министарства финансија, 3 Банк и дневног листа „Блиц“ обилази све кандидате, а побеђује онај који добије највише гласова на друштвеним мрежама. Гласање ће бити могуће на сајту „Блица“ – сазнајемо од Мирне Рацков.

Почетак у овом послу није био лак. Иако је била запослена у фирми за производњу обуће за сваки дан, опанци су нешто сасвим друго. Изазов да направи опанке „пертлаше“ за АДЗНМ „Гусле“ је прихватила и тако утабан пут у овом старом занату за који има и званичан сертификат.

-Осим за културно-уметничка друштва до сада сам радила и опанке и обућу за филмове и серије. И сада радим за два филма „Дјеца Козаре“ чије је снимање већ почело и за „Константиново раскршће“, а у најави је још један филмски пројекат. Радим 40 врста опанака које су из нашег миљеа, али и из околних земаља, ту су и играчке ципеле, чизме и друга обућа која се нeкада носила, а данас се користи у наступима фолклораца – каже Мирна Рацков.

Подсетимо и да су опанке кикиндске „Маце папучарице“ носили глумци из серије „Корени“, „Време зла“, „Нечисте крви“.

Наследник

Приликом посете Мирни Рацков одушевио нас је њен двоипогодишњи унук Тадеј који заједно са бакон прави опанке. Има свој сто, машину, чекић, зумбу са којима зна да рукује и тренутно се труди да направи плаве опанке.
-Од свих у породици једино Тадеј, који је још увек јако мали, показује интересовање за опанчарски занат. Надам се да ће и кад одрасте имати вољу да настави да се бави опанчарством – рекла нам је Мирна Рацков.

Радови на путевима према приоритету

Igor Crnogorac June 2, 2023

На путу Кикинда – Банатска Топола, који је и један од најпрометнијих, санира се коловоз. Радове су обишли градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов и директор ЈП “Кикинда” Чедо Гверо.

Крпљење ударних рупа на овом потесу је један од приоритета, рекао је грађевински инжењер у ЈП „Кикинда” Ђорђе Кленанц и додао да ће, у оквиру редовног одржавања путева, бити поправљено више хиљада квадратних метара асфалта.

– Ради се по приоритетима. Од почетка сезоне санирали смо пут у Улици Михајла Пупина и у Јована Јовановића Змаја, као и у Микронасељу. Наш план је да закрпимо што више ударних рупа у граду што је, према грубој процени, до три хиљаде квадратних метара коловоза – прецизирао је Кленанц.

Обновљени су и коловози у Банатском Великом Селу, у Улици Бранка Ћопића и Пане Ђукића. Динамиком радова предвиђеним за села, рехабилитација коловоза биће урађена у Накову, Мокрину и Банатској Тополи. У преосталим селима у плану је поправка тротоара, а Микронасеље ће добити обновљена паркинг места, рекао је Чедо Гверо, директор ЈП “Кикинда”.

– Ради се и атмосферска канализација код Ватрогасног дома, на захтев грађана. Решавамо дугогодишњи проблем у улици Саве Липованов где постоје шахтови који нису у складу са стандардима. Замолио бих грађане да очисте канале испред кућа и да се према њима опходе домаћински, како веће количине падавина не би направиле проблеме – напоменуо је Гверо.

Саобраћајну инфраструктуру потребно је комплетно реконструисати, а заједно са ЈП “Кикинда” направљен је план санације путева, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– За прву фазу радова опредељено је 40 милиона динара. Слушамо наше грађане и трудимо се да изађемо у сусрет њиховим потребама када је реч о санацији путева. Имали смо и велику количину падавина и киша је додатно оштетила путеве. Тражићемо додатна средства од других нивоа власти за пројекте који су завршени, како бисмо реконструисали што више коловоза – казао је Лукач.

За уређење путева ове године опредељено је укупно 70 милиона динара, а извођач радова је фирма “Еко градња”.

Почео упис у ВШСС за образовање васпитача

Igor Crnogorac June 2, 2023

На основне студије ВШССОВ у Кикинди уписује студенте на два смера: Струковни васпитач деце предшколског узраста – 45 на буџету и 50 самофинансирајућих, и Струковни васпитач за традиционалне игре – петоро на буџету и 20 самофинансирајућих. Школарина за студенте који сами плаћају студирање је 54 хиљаде динара годишње.

За упис на смер Струковни васпитач деце предшколског узраста неопходна је завршена четворогодишња средња школа, док је за смер Струковни васпитач за традиционалне игре довољно и трогодишње средње образовање. Пријављивање је од 24. do 30. јуна. Пријемни испит – тест из опште културе/информисаности кандидати полажу 1. јула.

На акредитовани студијски програм Мастер струковни васпитач, Школа ће уписати 50 студената – двоје на буџету и 48 самофинансирајућих. На мастер студије могу да се упишу кандидати који су завршили основне струковне студије за васпитаче са најмање 180 ЕСПБ бодова. Такође, са најмање 240 ЕСПБ бодова могу да се упишу кандидати са завршеним двогодишњим специјалистичким студијaма, као и свршени студенти сродних високих школа и факултета, са 180 ЕСПБ. Школарина износи 75 хиљада динара. Пријављивање је од 1. јуна do 10. јула.

ВШССОВ уписује и студенте на дошколовање, на трећу годину основних студија. За овај студијски прогам могу да се пријаве кандидати који су завршили Вишу школу за образовање васпитача, смер Васпитач у предшколским установама. Студенти сами сносе трошкове студирања, а школарина је 54 хиљаде динара. Пријаве се примају од 1. јуна до 1. октобра.

Плаћање школарине за све студијске програме могуће је у 10 месечних рата. Пријаве се примају, у наведеним роковима, радним данима од 9 до 14 сати. Ближе информације о упису могу се добити на број 0230/422423 или путем мејла: vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

Обeлежена годишњица бомбардовања Кикинде

Igor Crnogorac June 1, 2023

Уз сећање на све невино страдале у нашој држави у току агресије 1999. године, годишњица НАТО бомбардовања Кикинде обележена је данас на градском тргу.

Код Споменика жртвама ратова деведестих „Туга“, цвеће су положили и запалили свеће представници Српских ратних ветерана са Секцијом породица погинулих, СУБНОР-а са Секцијом Посебне јединице полиције, и представници локалне самоуправе: председник Градског парламента, Младен Богдан, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Прошле су 24 године од бомбардовања, а и данас смо сведоци страдања нашег народа, сада на Косову и Метохији. Овде смо да и њима изразимо подршку – рекао је председник Скупштине Српских ратних ветерана, Владимир Радојчић.

Он је подсетио да је, на данашњи дан, шпанска авијација бацила бомбе на магацин и Центар за обуку паса кикиндске Касарне. Један пројектил је промашио циљ и завршио у атару. На срећу, није било погинулих ни повређених, али је повратни удар причинио материјалну штету на кућама у ширем рејону касарне.

– Овај догађај не сме да буде заборављен због свих који су се борили у том рату и свим осталим ратовима од 1991, до 1999. и дали животе за своју земљу – истакао је председник Скупштине града, Младен Богдан. – Удружења која чувају традицију и културу сећања веома су нам важна и Град континуирано ради на побољшању услова ратних војних ветерана. Управо је у изради нови локални акциони план за побољшање њиховог положаја.

Богдан је подсетио да је данас Међународни дан деце и да је, у НАТО агресији, погинуло више од 80 малишана.

– Никада не смемо да заборавимо оно што је учињено њима, њиховој породици и свим грађанима наше земље. Град Кикинда, својим мерама и политиком, стално ради на томе да свако дете живи у нормалној и здравој породици и средини – рекао је Богдан.

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије трајалo је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У њему је учествовало 13 држава, а još девет земаља уступило је ваздушни простор за спровођење агресије.

„Комуна”: Потражите нас четвртком на киосцима

Jelena Trifunović May 31, 2023

У новом броју градског информативног недељника „Комуна“:

Станислава Хрњак, председница Градског одбора Српске напредне странке: О скупу „Србија наде“, избору Милоша Вучевића, формирању великог Народног покрета и другим актуелним темама.

Др Чедомир Гавранчић, познати специјалиста, поново ради у родној Кикинди: У здравству потребно искуства и стрпљења, а тога понестаје

Млади уметник Стефан Бјелић за „Комуну“: Нови мурали за лепше лице града

У Банатском Великом Селу наредног викенда: Отварање обновљене Завичајне куће и први Школски крајишки вишебој

Фељтон о Бошку Бурсаћу: Момак из Накова- истински ас

Титула чиста к’о суза: Мокринчани прославили повратак у трећи рукометни ранг

Потражите „Комуну” четвртком на киосцима!

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Кикинђанин нестао у Грчкој

Jelena Trifunović May 31, 2023

Суграђанин Радован Јурачић, кренуо је из Атине трајектом на острво Кос, међутим, од понедељка у 20 часова, када се последњи пут чуо са супругом Драганом, губи му се сваки траг.

У објави која од синоћ циркулише грчким групама, Драгана је навела да се са супругом чула последњи пут у понедељак око осам сати увече. Према њеним речима, на острву Кос, требало је да буде око шест ујутру по грчком времену.

“Поздрав, да ли је неко јуче путовао од Атине до острва Кос бродом, брод је кренуо из Атине у 18 сати? Супруг је јуче кренуо тим бродом и ту му се губи сваки траг. Око 20сати смо се чули, био је на броду. Јутрос је требао око 6 да стигне на Кос, а мобилни му није доступан. На Кос није стигао. Било каква информација значи. Хвала”, гласила је Драганина објава унутар групе “Грчка инфо”.

Ускоро је уследила допуна информације, у којој је навела да је Радованов телефон лоциран, али на острву Родос.

“Да ли има неког на Родосу, локација телефона показује да је тамо. Америкис је улица продавница је Карагеоргиу Георгие”, написала је она. У разговору за “Блиц”, Драгана је рекла да је он аутобусом кренуо до Атине, да би се тамо укрцао на ферибот за острво.

-Аутобусом је кренуо од Кикинде до Новог Сада. Након тога, ишао је од Новог Сада до Атине исто аутобусом. У Атини се укрцао на феробот, прича она.

Како је рекла, Радован са којим има двоје деце, никада није имао обичај да оде негде а да се не јави претходно. На острво Кос отишао је код кума, са намером да тамо нађе сезонски посао.
-Чули смо се у понедељак, у осам сати је био на броду. Никада није отишао да се не јави. Отишао је код кума који тамо ради да проба да нађе посао, каже Драгана. Радован је према њеним речима мајстор електонике и механике. У тренутку нестанка, на себи је имао црну мајицу, тексас бермуде и плаве патике.

На питање како да ли је њен супруг звучао забринуто када су се чули, те и да ли се кум чуо са њим можда након ње, одговара одрично.

-Нормално је звучао, веза се мало прекидала. Према мојим сазнањима, није се чуо са кумом после нашег разговора. Задњи пут му је телефона лоциран јуче у 12 на Родосу, прича Драгана.

Након што је започела апел на друштвеним мрежама, Драгана се обратила и надлежним институцијама у земљи и иностранству. Обавештен је МУП Србије, амбасада Србије у Грчкој, али и локалне службе полиције на острву Родос и Кос. Како је рекла, у потрагу за њеним несталим супругом биће укључен и Интерпол.

Такође, велики број Срба али и Грка унутар фејсук група “Грчка инфо”, “Грчка Уживо” и “Лајве фром Грис” укључио се у потрагу за несталим Радованом.

“Свака помоћ је добродошла. Нажалост још немамо никаквих информација”, написала је она унутар објаве на једној од фејсбук група посвећених Грчкој.

Сви они који имају сазнања о Радованом нестанку или су га можда видели на трајекту за Кос, могу се обратити надлежним службама или писати Драгани на број телефона 064 560 67 60.

(БЛИЦ)