Град Архиве | Page 286 of 380 | Кикиндски портал

Радионица за ђаке: „Укључи мозак и утишај бес“

Igor Crnogorac October 11, 2023

Ђаци у Новим Козарцима учили су, прошле седмице, на радионици са психологом и психотерапеутом, како да препознају емоције љутњу и бес, како да реагују и помогну себи и другима.

Иницијатива је потекла из Тима за заштиту деце који је, после трагичних догађаја у мају, оформљен у свакој школи. Учитељица Нела Дамјанов из Основне школе „Иво Лола Рибар“, дошла је на идеју да се за ђаке организују радионице са психологом и психотерапеутом Татјаном Тановић из Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

На прошле седмице одржаним радионицама под називом „Укључи мозак и утишај бес“ показало се да је иницијатива из Школе била веома корисна и за децу и за наставнике.

– Схватила сам да је деци потребна подршка, да она не препознају своје емоције и не знају са њима да изађу на крај, посебно са емоцијом беса који не знају да контролишу и који онда ескалира у агресивно понашање и у насиље – каже учитељица Дамјанов. – Радионица је била веома успешна и корисна, деца су била отворена и спремна да сарађују. Важно је да се са децом ради на менталном здрављу које је од животног значаја. Јасно је да је ово само почетак и да би требало да наставимо сарадњу, што је и договорено.

О љутњи и бесу на радионицама које су трајале по 75 минута, ученици трећег и четвртог разреда учили су кроз различите активности: квиз, предавање, бреинсторминг, драму, каже психолог Татјана Тановић. Основни циљ био је да разумеју разлику између здраве љутње и нездравог беса и како могу да, интегришући свој мозак, на физиолошком нивоу умање интензитет беса и да га трансформишу у конструктивну љутњу.

– Ђаци су на радионицама учили шта све окида нашу љутњу, колико смо слични или различити у погледу тога шта нас љути, где све осећамо љутњу, што је јако битно јер развија самосвест и свет о позвезаности тела, емоција, наших поступака и наших мисли – каже Тановићева. – Свака особа, па и деца, мора бити свесна те повезаности, јер је важно на ком нивоу препознају властите и емоције других људи, затим у којој мери им је развијен емоционални речник, што је део емоционалне интелигенције коју ћемо развијати кроз будућу сарадњу.

Учитељи су добили материјал који ће користити у раду са децом, а у договору са Школом, у другом полугодишту биће настављен рад на ове теме, уз више вежбе и практичних решења, каже Татјана Тановић, како би ђаци што боље научили како да се носе са својим емоцијама.

– Љутња је корисна јер нас опомиње да нам је урушен систем вредности, да нам се нешто не допада, да је начињена неправда, она је са оправдањем присутна емоција. Међутим, важно је ког је интензитета, јер не сме да ескалира и да прави штету, да доведе до тога да повређујемо друге. Када смо љути наш је задатак да се конструктивно заузмемо за себе и за своја права за која сматрамо да су угрожена и да смо оштећени – објашњава Тановићева.

Такође, додаје, учестали изливи беса, бацање, лупање вратима, ломљење и уништавање ствари, ударање других, повређивање животиња, знаци су да особа има потешкоћа са бесом и да је потребно потражити помоћ стручњака.

384203359_295552620004123_5819783723451193555_n

(ВИДЕО) Кикинда – најважнији град севера Баната: Очекујте још више инвестиција, поручио председник Владе Војводине Игор Мировић

Aleksandra Djuran October 10, 2023

Председник Покрајинске владе Игор Мировић заједно са потпредседником и покрајинским секретаром за здравство професором др Зораном Гојковићем и директором Управе за капитална улагања Милошем Малетићем посетио је Кикинду. Са градоначелником Николом Лукачем, народним послаником Миленком Јовановим, покрајинским посланицима Станиславом Хрњак и Миодрагом Булајићем, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем, заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски, помоћником градоначелника Светиславом Вукмирицом, чланом Градског већа Небојшом Јовановим и директором ЈП „Кикинда“ Чедом Гвером, посетили су градилиште на углу улица Семлачке и Браће Лаковић где је у току изградња секундарне атмосферске канализације, као и реконструисани део Завода за јавно здравље.

У деловим улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке радови су почели крајем августа и биће готови до краја године, а посао се изводи захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине, истакао је градоначелник Никола Лукач.

– Задовољство нам је што у Кикинди можемо да угостимо председника Владе Војводине Игора Мировића са сарадницима. Изградња атмосферске канализације у коју ће бити уложено 150 милиона динара само је један од пројеката које смо ове године реализовали уз свесрдну помоћ Покрајине и Управе за капитална улагања. Захваљујем се на разумевању проблема грађана и подршци у Влади Војводине да их решавамо и тако унапређујемо живот у нашој средини. Хвала и нашим представницима у Покрајини који се боре за свој Град. Улице су раскопане, али са добрим разлогом јер се мењају водоводне цеви, гради се атмосферска канализација, улаже се у школе и вртиће, у села где ће бити изграђена четири постројења за прераду пијаће воде. Само у овој години Влада Војводине подржала је капитална улагања у Кикинду са 700 милиона динара и ми ћемо знати то да ценимо, али се нећемо зауставити. Имамо нове пројекте који су важни за моје Кикинђане, а односе се на путну инфраструктуру, изградњу фекалне и атмосферске канализације и многе друге који ће наш град учинити бољим и лепшим – рекао је Лукач.

Приземље Завода за јавно здравље, где се налази Епидемиолошка служба, реконструисано је у две фазе заједничким улагањем са војвођанском Владом. Ова установа покрива територију на којој живи више од 110.000 становника и сада има много боље услове за рад.

– Завршена је и реконструкција водоводне мреже током које су замењене азбест цементне цеви постављене још шездесетих година прошлог века. Издвојили смо средства за реконструкцију у Основној школи „Фејеш Клара“, али и хитне интервенције у Школи „Свети Сава“ и Гимназији „Душан Васиљев“. Ја сам био један од оних који се још 2012. године залагао за улагања у Индустријску зону која даје резултате. Ту не смемо да станемо јер Кикинда је највжније место у северном делу Банату и наредних година треба да очекује више средстава за реализацију својих пројеката. Улагање је неопходно и у изградњу канализацоне мреже у деловим Града, као и у атмосферску канализацију како би се избегли проблеми који настају услед великих количина падавина. Разговарали смо и о новим пројектима и потребама које Кикинда има и наредних недеља биће познато у шта ће се улагати наредне године – поручио је Мировић.

У реконструкцију и опремање Завода за јавно здравље уложено је 45 милиона динара од којих је 20 обезбедила Влада Војводине, а 25 Завод за јавно здравље.

Брза саобраћајница развојна шанса

– У наредним годинама очекује нас и изградња брзе саобраћајнице која ће почети у Сомбору. Неће пуно времена проћи и уверен сам да ћемо за две до три године и у Кикинди имати прве профиле овог пута. Саобраћајница ће повезати Сомбор и Кикинду односно северни Банат и средњу и северну Бачку са аутопутем који иде од Суботице до Новог Сада. Биће то велика развојна шанса – рекао је Игор Мировић.

Интензивни развој Србије

Осим брзе саобраћајнице, чувеног „смајлија“, војвођанска Влада улаже и у Фрушкогорски коридор, брзу пругу.

– Инвестициона улагања говоре да је Република Србија у фази интензивног развоја после деценија заостајања за земљама у региону и у Европи. Ми смо, захваљујући председнику Александру Вучићу и вишегодишњој политици континиуираног економског развоја и раста, успели да обезбедимо финансијска средства и да реализујемо бројне инвестиције и поносни смо због тога. Први пут се у нашој земљи, а посебно у Покрајини, после ко зна колико деценија, улаже у капиталне пројекте који по својој вредности и техничко – технолошкој сложености могу бити узор и за развијеније земље. Поред тога улаже се и у локалне путеве, улице, реконструшу се водоводне мреже, граде се постројења за пречишћавање отпадних вода, реконструишу се школе, болнице. Војвођанска привреда има одличне резултате и самим тим расте и број запослених. У овој години, која није лака због глобалних изазова, у Војводини је 4.500 људи више нашло посао у другом кварталу у односу на први квартал. Сигуран сам да грађани то препознају. Сви који критикују развојни подухват наше земље нису у праву и то ће врло брзо видети, када се буде изашло на биралишта. Уверен сам да ће људи гласати за своје, пуније, кућне буџете, за инвестиције, за реконструкције, брзе саобраћајнице, модерније школе и болнице. Сви они који воле своју земљу даће најбољу оцену стања у којем се Србија налази – прецизирао је Игор Мировић.

Конкурс за енергетску ефикасност у четвртак, 12. октобра: Брзина пријављивања важна приликом одлучивања

Aleksandra Djuran October 9, 2023

Од четвртка, 12. октобра, суграђани могу да конкуришу за једну од девет мера енергетске ефикасности које ће субвенционисати локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике. Како је истакао Никола Југин, енергетски менаџер за разлику од прошле године, ове је важно када се предаје захтев.

-Немамо бодовање и важно је када ће пријава бити поднета. Грађани треба што пре да предају потпуну документацију јер ће се она прегледати на дневном нивоу и по редоследу примљених пријава комисија одлази на терен и утврђује чињенично стање. Уколико је све у реду средства се одобравају одмах након тога. Нема листа као прошле године већ се новац одобрава сукцесивно, до утрошка средстава, тако да ћемо правити дневни пресек колико је новца преостало – појаснио је Југин.

Ове године издвојено је укупно 20 милиона динара за доделу бесповратних средстава, а новине су пакети мера које подразумевају да се више сродних мера примени у једном домаћинству.

-За појединачне мере субвенција је 50 одсто укупних средстава, за основни пакет је 55, за стандардни 60, а за напредни је до 65 процената. Примера ради основни пакет подразумева изолацију и замену столарије, стандардни подразумева наведено и замену грејног тела, док напредни подразумева изолацију, замену столарије, грејног тела и уградњу соларног колектора или панела. За сваку меру постоји максималан удео који се суфинансира по домаћинству тако је за замену столарије за куће максимална субвенција 160.000, а за станове 120.000 динара, за котолове на гас је 90.000 динара, соларне панеле 420.000, за изолацију куће је 250.000 колико је и за изолацију крова – навео је Југин.

За појединачне мере не треба пројектно техничка документација, док је за пакете мера то неопходно. Тако ће требати да се уради идејни пројекат, елаборат енергетске ефикасности и енергетски пасош за шта постоји пријављена фирма, као и за свих осталих девет мера.

-Грађани искључиво од фирми које су изабране на јавном позиву могу већ сада да узимају предмере и предрачуне радова и да прикупљају документацију. Новина је да је јавни конкурс за правна лица отворен читаве године, тако да ће се листа извођача радова ажурирати на сваких 15 дана – додао је наш саговорник.

Грађани су имали могућност да се о овом конкурсу распитају претходе две недеље у Услужном центру. Највећа заинтересованост је за замену столарије, грејних тела односно котла на гас, као и за изолацију зидова и кровних покривача и соларне панеле. Они који конкуришу за столарију могу сами да бирају шта ће им се наћи у предрачуну. Претходне две године, колико се спроводи овај конкурс, подржано је 150 суграђана, а ове се очекује више с обзиром на то да је буџет увећан два и по пута.

386609869_694029482752437_8210423347264318888_n

Историјском архиву одобрена средства на два конкурса Министарства културе

Aleksandra Djuran October 9, 2023

На конкурсу Министарства културе Историјски архив Кикинда је добио средства на основу два пројекта укупне вредности 700.000 динара. За инсталацију рачунарске мреже унутар канцеларија ове установе опредељено је 300.000 динара, док је за набавку и монтажу фиксних архивских полица у депоу у Чанадској улици утрошено 400.000 динара.

Према речима Николе Радосавчева, координатора дигиталних процеса, нова рачунарска мрежа допринеће осавремењивању рада, бољој повезаности и комуникацији, сигурнијем чувању података на серверу, приступу АРХИС-у , архивском информациониом систем Републике Србије, и бржем процесу дигитализације. Половином септембра замењена е инсталациона мрежа у канцеларијама Историјског архива, а саму инсталацију пратила је замена старих, новим, мрежним уређајима.

-Добијањем средстава, настављено је улагање у смештајне капацитете депоа у Чанадској улици. Срђан Сивче. Министарство културе омогућило је Архиву да започне са инсталацијом архивских полица на спрату депоа који се налази у бившој Земљорадничкој задрузи. Постављањем нових, металних, полица, добили смо још преко потребног простора за смештај архивске грађе – истакао је в.д. директор Срђан Сивчев.

384538207_328944502960193_1789966969478633679_n

Солисткиња Хана Тодорић обрадовала нас још једним успехом

Aleksandra Djuran October 8, 2023

Хана Тодорић, ученица 7. разреда Основне школе „Свети Сава“ у Кикинду је донела још једно признање. Млада солисткиња први пут је учествовала на Међународном фестивалу „Док тече Лашва“ у Новом Травнику и успела је да освоји треће место. Представила се композицијом „Тајна прве љубави“ за коју је текст и музику написала Светлана Милић, а аранжман Ладо Леш.

Међународни фествал окупио је учеснике из Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Буграске.

Већ наредног месеца Хана и њена млађа сестра Петра учествују на фестивалу „Шкољкице“ у Новом Саду одакле су већ донеле признања.

Овако су обележили Дечију недељу у ОШ „Жарко Зрењанин”

Jelena Trifunović October 8, 2023

Занимљиво и забавно, низом садржаја, у Основној школи „Жарко Зрењанин” обележена је Дечија недеља.

Изложба ликовних радова, дечија пијаца „Размени и поклони играчке- подели игру, помножи радост”, изложба кућних љубимаца, концерт „Гусала”, музички тобоган „Покажи шта знаш”, посета Дечијем позоришту „Лане”, радионице за предшколце- биле су активности у којима су учествовали ђаци ове школе.

– Истакао бих и то да нам је песник Тоде Николетић био у посети и улепшао нам дан. Дечија недеља би требало да буде не само у школама, већ и свим институцијама смерница да је најважнији задатак нас одраслих да брига о деци буде константна и да деци омогућимо боље што боље услове за раст и развој- нагласио је директор школе Тихомир Фаркаш.

На завршној приредби одржаној у школској сали, уз музику и занимљив програм, малишани су посебно уживали у маскенбалу.

– Данас смо у костимима. Ја сам се обукла као Кинескиња, то ми се свиђа- рекла нам је Наталија Косић, ученица другог разреда.

Њена другарица из одељења Дуња Караћ се надовезала: Данас имамо приредбу и маскенбал, дошла су сва деца из школе.

Зоја Родић каже да воли маскенбал јер је забаван и дружи се са другарима у лепој атмосфери, док је Александра Протић открила да се маскирала у вилу:

– Ово је Дечија недеља, лепо нам је и забавно. Имали смо и изложбу кућних љубимаца- рекла је Александра.

Дечија недеља, највећа национална манифестација за заштиту и промоцију дечјих права, ове године jе одржана под слоганом „Велико срце деце Србије”.

387206006_1461959327926290_969330528840787169_n

У Банатској Тополи гради се црква: Ниче храм Светог Петра и Павла

Aleksandra Djuran October 8, 2023

У Банатској Тополи у улици Вука Караџића 12 мештани су овог викенда сложно изливали доњи део темеља нове цркве.

-Уз благослов Српске православне цркве започета је изградња храма Светог Петра и Павла. Ово је прва православна црква у нашем месту. За изградњу су били мештани, али и представници цркве – истакао је председник Савета МЗ Недељко Цимеша.

Плац је највећим делом откупила црква, а учествовали су и мештани који су сложни и имају велику жељу да црква што птре буде завршена.

-До сада смо добровољно радили 162 дана и радићемо док год треба. На месту будуће цркве некада је била стамбена кућа коју смо прво порушили и однели шут, након чега смо копали темеље, да би их данас излили – појаснио нам је Цимеша.

Сам објекат градиће се средствима цркве. Храм ће бити дужине 15 и ширине седам метара.

-Када смо сложни све се може. Решени смо да се посао уради што пре. Пуно нам помаже башаидски свештеник Александар Лекић који ће служити у две парохије у башаиду и Банатској Тополи – сазнали смо од нашег саговорника.

387323145_255739746955757_7140105313531338932_n

Кромпируша за Гиниса од 30 метара и 53 центиметара, најважнији састојак љубав

Aleksandra Djuran October 7, 2023

Пита за Гиниса дуга 30 метара и 53 центиметара направљена је на овогодишњој Питијадаи у Новим Козарцима. Како је истакла председница удружења жена „Нови Козарци“ Боја Ољача утрошено је око 25 килограма брашна, исто толико кромпира, 10 литара уља, шест килограма лука, со и бибер.

-Ове године двадесетак жена правило је питу кромпирушу по којој је наше село надалеко познато. Свака је имала свој задатак, све смо биле сложне и са пуно љубави замесиле смо овогодишњу рекордерку. Чланице нашег удружења су пореклом из крајева где се јела пита кромпируша. Посебан рецепт не постоји, најважнија је љубав. Увек иде исто: брашно, со, вода кромпир, лук, зачини. Важна је спретност домаћице, али и оно што се наследи од мајки, бака и прабака – истакала је Боја Ољача.

Победница у појединачној конкуренцији, у најпити, у којој је било 85 кромпируша је Мирјана Дукић из удружења „023“ из Зрењанина. Оцењиван је облик, укус, однос кора и фила и боја пите.

-Први пут смо на Питијади и први пут се такмичимо. Нисмо се надали оваквом успеху. Тајни рецепт су вредне руке и да се прави од срца. Волим да кувам и то ми иде од руке. Најважнији је добар однос свих намирница, али и укус онога ко оцењује питу. Мајка ми је Врањанка и од ње сам научила да правим и македонске пите које су овде реткост – сазнали смо од Мирјане Дукић.

Овогодишњој, 13. Питијади присуствовао је градоначелник Никола Лукач који је и уручио награде. Манифестцаију су подржали и народни посланик Миленко Јованов и покрајинска посланица Станислава Хрњак.

-Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. Важно је да знамо ко смо и одакле смо и да преносимо на млађе генерације. Жене су носиоци породице и удружене могу пуно тога. Увек смо ту да подржимо манифестације које чувају традицију и обичаје – рекао је Лукач.

Месна заједница поноси се овом манифестацијом, додао је Дргољуб Ћосић, председник Савета Месне заједнице Нови Козарци.

-Иницијатор ове манифестације је, сада покојни, Милорад Мајкић који је на два точка стигао у Атину и Пекинг на Олимпијске игре и увек се залагао за промоцију родног места. Ове године имамо и рекордан број такмичарских пита што нам говори да је све више заинтересованих да се опроба у прављењу кромпируша и да дође у Нове Козарце. Хвала локалној самоуправи што нас максимално подржава – напоменуо је Ћосић.

На Питијади је учествовало петнаестак удружења жена са територије Кикинде и из региона.

Најмасовнија Трка за срећније детињство: Учествовало 3.700 хуманих

Aleksandra Djuran October 7, 2023

Под мотом „Имамо циљ, дођи на старт” одржана је 34. Трка за срећније детињство чији је организатор Црвени крст Кикинде. Ово је највећа и најмасовнија рекреативно-хуманитарна манифестација у нашем граду чији је циљ промовисање здравих стилова живота, хуманости и волонтеризма. На самом почетку малишани из вртића „Колибри”, „Плави чуепрак” и „Мендо” уз песму и игру подржали су старије другаре.

Трку је отворио председник Скупштине града Младен Богдан који је поздрављајући учеснике и њихове навијаче истакао да још једном шаљемо најлепшу слику из Кикинде.

-Дуга традиција ове трке показује колико је важно да се окупљамо око хуманих вредности, као и да нашу децу учимо да поштују једни друге, родитеље, баке и деке – рекао је Богдан.

Прва је била шетња родитеља са бебама до годину дана. Награду Црвеног крста Војводине, породични викенд у одмаралишту Вршачки брег, освојила је Јелена Мирковић која је заједно са осмосеченом ћерком први пут подржала ову манифестацију.

-Имам и два сина и они су желели да учествујемо. Драго нам је што смо освојили награду и захваљујем се свима који су нам то омогућили. Са троје деце баш и немамо прилику да одемо негде на одмор и ово нам је прави поклон – казала је Јелена Мирковић.

Марко Филиповић из вртића „Колибри“ као први у трци предшколаца освојио је тротинет.

-Тренирам фудбал и пуно трчим тако да трка није била тешка. Тротинет ћу поклонити секи Сташи за коју сам и победио. Трчао сам и за моје васпитаче и другаре из вртића – открио нам је Марко.

У трци девојчица првих разреда најбржа је била Уна Јоксимовић из ОШ „Вук Караџић“. Као награду добила је бицикл.

-Нисам се дуго спремала и драго ми је што сам прва. Срећна сам што сам добила нови бицикл. Код куће га имам, али је већ стар и мали ми је. Идем у Балетску школу где пуно вежбамо – сазнали смо од Уне.

Ни ове године није изостала подршка локалне самоуправе која као генерални покровитељ препознаје значај ове манифестације.

-Сваке ове године подржавамо Трку за срећније детињство која је једна од најмасовнијих у нашем граду. Нама је важно да се промовишу здрави стилови живота и бављење физичком активношћу – истакао је члан Градског већа Драган Пецарски.

Срећу свим учесницима пожелео је и Војислав Булатовић финансијски директор компаније „Гриндекс“ која је и генерални спонзор трке.

-Компанија „Гриндекс“ је десету годину заредом генерални спонзор Трке за срећније детињство. Привилегија је бити део ове манифестације која, пре свега, промовише здраве начине живота Наш циљ је да подржавамо оно што је лепо, здраво и на понос свих нас, а то су деца и млади – рекао је Булатовић.

Председница Црвеног крста Маријана Мирков напоменула да је трку подржало 3.700 учесника што је и највећи број до сада.

-И ово је начин да учимо децу да буду хумани и уз промоцију правих вредности очекујем да већина њих постане део породице Црвеног крста. Поред Града Кикинде „Гриндекса“ и других спонзора манифестаацију је подржала и компанија „Јафа“ тако да су сви добили слаткише – сазнајемо од Маријане Мирков.

Сва средства од стартних бројева и донатора биће враћена школама и вртићима сразмено броју учесника.

Удоми, не купуј: Они чекају на вас

Jelena Trifunović October 7, 2023

Ако сте се одлучили да постанете власник кућног љубимца, размотрите могућност удомљавања напуштених паса који се налазе у прихватилишту за псе на адреси Тополски пут број 10.

Имати кућног љубимца подразумева имати још једног члана породице, још једну обавезу.

Честа је заблуда да су расни пси здравији. Обично мешанци имају мањи број урођених болести, као и мању вероватноћу за развој болести карактеристичних за неку расу.

Удомљавањем паса из прихватилишта добијате стерилисаног, вакцинисаног и чипованог пса и тако штедите на свим овим неопходним трошковима.

На сајту ЈП “Кикинда”, у делу „Пси за удомљавање” можете да пронађете слике и информације о псима који чекају свој нови дом.

Посетите нас свакако и у нашем објекту прихватилишта и одаберите свог новог најбољег пријатеља, јер сваки од ових љубимаца заслужује топао дом и неизмерну љубав коју ће Вам сигурно узвратити.

Част је и привилегија бити одговоран власник кућног љубимца, јер је радост коју нам они доносе немерљива.