Grad Arhive | Page 286 of 345

Na Dan policije – sećanje na poginule na dužnosti na KiM

Igor Crnogorac June 4, 2023

Na spomen-obeležje policajcima koji su poginuli na dužnosti na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine danas su, povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, slave i Dana policije, vence položili gradonačelnik Nikola Lukač, Pavle Rajkov, načelnik Policijske uprave Kikinda i zaposleni u Upravi.

U holu PU, na ploči se nalaze imena i fotografije pripadnika ove Uprave kojih se kolege i građani sećaju sa tugom i ponosom. To su: Mladen Batančev, Zoltan Bicok, Jelenko Bunić, Igor Buš, Zoran Vrbaški, Željko Raužan, Goran Sandić, Pero Tintor i Janoš Čizmadija.

– Veoma mi je teško, sve sam ih poznavao, mnoge od njih sam i vodio na Kosovo. Na izvršenju službenog zadatka dali su nešto najdragocenije i mi ćemo dati sve od sebe da njihov čin ne bude uzaludan. Radićemo i dalje savesno na suzbijanju kriminala, održavanja javnog reda i mira i bezbednosti građana, kao što su to i oni činili, i u tome nam pomažu naši građani – rekao je načelnik Rajkov i pozvao da se poginulima oda počast minutom ćutanja.

Dan Policije čestitao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Vaš posao je stresan i opasan, vi ste na braniku da bismo mi civili, građanstvo, imali mirniji i bezbedniji život. I u prethodnom periodu imali smo izazove i vi ste uvek bili tu da nas zaštitite. Hvala vam što vredno i požrtvovano radite i u okolnostima koje jesu. U poslednjih nekoliko godina maksimalno se trudimo da vam pomognmo kako biste imali što bolje uslove za rad i najkvalitetniju opremu i kako bismo zajedno kreirali lepšu budućnost u Srbiji- istakao je Lukač.

Zbog skorašnjih tragičnih događaja, ove godine će izostati svečanost obeležavanja Dana MUP-a, Policije i njihov slave. U Senti će sutra biti održan samo taktičko-tehnički zbor, predstavljanje opreme kojom raspolaže PU Kikinda.

Za službenike Policijske uprave, nagrađene za radni doprinos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, sutra će biti organizovan i prijem u Gradskoj kući.

Na susretu obolelih od MS-a u Kikindi – ronjenje kao terapija i prihvatanje

Igor Crnogorac June 4, 2023

Šetnja u Kikindi, održana pre nekoliko dana povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv multiple skleroze, bila je prilika da gosti kikindskog Udruženja, pristigli iz Bora, Valjeva i mnogih gradova u Vojvodini, prvi put zarone i osete blagodeti ovog sporta. Udruženje obolelih od multiple skleroze (MS) i Ronilački klub „Orka“ u Kikindi jedini u državi redovno održavaju treninge za ljude koji se bore sa MS-om.

– Sutradan, posle šetnje „Svaki korak je pobeda“, organizovali smo, sa prijateljima iz „Orke“, plivanje i ronjenje na našem bazenu. Bila je ovo izuzetna prilika da ljudi sa MS-om prvi put osete značajno terapeutsko dejstvo ovih sportova, što je za njih bilo izuzetno iskustvo – kaže Brankica Miškov, predsednica kikindskog Udruženja.

Ona podseća da su saradnju sa „Orkom“, na inicijativu predsednika ovog kluba, Stojana Bogosavljeva, započeli još 2017. godine.

– Kikindski ronilački klub sertifikovan je za rad sa invalidima, došli su kod nas da nam predstave ronjenje i da nas pozovu na treninge. Trenutno troje aktivno roni, a mnogi dolaze na treninge plivanja ovog kluba. Ronjenjem se aktiviraju svi mišići, kičma je ispravljena zbog pritiska pod vodom i možemo sve. Najbolje od svega je to što nas prihvataju kao jednake – dodaje Brankica koja je prva žena sa invaliditetom, sertifikovani ronilac u Srbiji.

Brankica je, takođe, završila kurs za pomoć instruktoru za rad sa osobama sa invaliditetom. Želja joj je da se kandiduje za Paraolimpijske igre u plivanju, ali to nije moguće jer se MS ne prepoznaje kao invaliditet. Ova činjenica, nažalost, onemogućava svima koji se bore sa tom bolešću i da ostvare prava na besplatna pomagala i banjska lečenja. Brankica Miškov se, međutim, ne predaje. Aktivna je u naporima da se nepravda ispravi.

– Mi dobijamo pomagala za hodanje tek pošto bolest uznapreduje u paraplegiju, kada nas smatraju invalidima. Na sreću, pomaže nam Crveni krst, koji nam izdaje pomagala na revers – objašnjava Brankica.

Ona sama tri puta nedeljno pliva i roni. Svojom energijom i neodustajanjem, pokretačka je snaga u svom udruženju, ali i najlepši primer borbe za što bolji kvalitet života.

343730489_958666351837439_7248901972493166414_n

Krajina u srcu i duši: U Banatskom Velikom Selu obnovljena Zavičajna kuća

Jelena Trifunović June 3, 2023

Zavičajna kuća u Banatskom Velikom Selu, koja je u proteklom periodu obnovljena, danas je svečano otvorena i osveštana. Važnost očuvanja objekta koji svedoči o kulturnom nasleđu, tradiciji i korenima istakli su Aleksandar Đedovac, direktor Fonda za izbegla i raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu i gradonačelnik Nikola Lukač koji su presecanjem vrpce ozvaničili njegovo ponovno otvaranje.

-Fond na čijem sam čelu formirala je Skupština AP Vojvodine, a nama je da pomažemo, ali i da unapredimo saradnju Srba iz regiona. Uloga svih zavičajnih kuća i ove je da nas poveže sa korenima, da ne zaboravimo odakle smo došli i potekli. Banatsko Veliko Selo naselili su Srbi iz Bosne i to su naši koreni koje treba da prenosimo na mlađe generacije. Ne živimo u zavičaju, ali zavičaj živi u nama – rekao je Đedovac.

Na staroj prizemnoj brvnari koja je simbol doseljavanja Krajišnika u Banat, zamenjena je krovna konstrukcija i urađeno osvetljenje oko same kuće, stecišta svih zbivanja u selu. Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da su Velikoselci nekoliko decenija želeli da obnove Zavičajnu kuću.

-Važno je i da znamo odakle smo i ko smo i da čuvamo sećanje na naše pretke. Ovo je mesto okupljanja svih meštana i starih i mladih. Ovde se već održava više manifestacija, važnih za selo, ali i za grad, a ja se nadam da će ih biti sve više. Čuvajući prošlost, gradimo budućnost – poručio je Lukač.

Predsednica Saveta MZ Banatsko Veliko Selo Mira Pećanac nije krila zadovoljstvo što je Zavičajna kuća sređena četvrt veka posle izgradnje.

-Zahvalni smo svima koji su pomogli, a ogroman doprinos u svakom koraku obnove dali su članovi udruženja „Krajiški višeboj“ i „Orhideja“ . Obnova krova koštala je 550.000, a elektrifikacija prostora oko samog objekta 500.000 dinara. Sve manifestacije u selu odvijaju se oko našeg ognjišta, a to je ovo mesto – dodala je Pećanac.

Udruženja građana rado su podržala ovaj projekat i dala sve od sebe da pomognu koliko mogu, napomenuo je Borislav Stoisavljević, predsednik udruženja građana „Krajiški višeboj“.

-Postojimo 12 godina i za nas je ovo kruna našeg uspeha. Od 1997. godine nije bilo ulaganja u objekat i on je poprilično propao. Od 2011. godine na platou ispred kuće organizujemo manifestacije i do sada ih je bilo više od dvadeset, a od sada će ih biti još više – rekao je Stoisavljević.

U Banatsko Veliko Selo, nakon Drugog svetskog rata, doselili su Srbi iz Bosanskog Grahova, Bihaća, Drvara i Bosanskog Petrovca.

Za bezbednost biciklista: „Gledaj da te vide“

Igor Crnogorac June 3, 2023

Radi promovisanja bezbedne vožnje i ukazivanja na značaj zaštite biciklista na putu, na trgu je organizovana akcija koju je pokrenula Agencija za bezbednost saobraćaja.

U akciji pod nazivom „Gledaj da te vide“, predstavnici Agencije poklanjali su opremu za bicikle radi bolje vidljivosti i bezbednosti biciklista: lampe, kacige, fluoroscentne prsluke, zvonca za bicikl, ali i hemijske olovke, rokovnike, nalepnice za motocikle i termose.

Ovu aktivnost podržali su članovi lokalnog Saveta za bezbednost saobraćaja. Član Gradskog veća za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Nebojša Jovanov, istakao je da je akcija imala značajan uticaj na svest građana o bezbednosti biciklista.

– Privukli smo pažnju velikog broja ljudi. Podela opreme za bicikl omogućila je vlasnicima da se obezbede i budu vidljiviji na putu, što doprinosi smanjenju rizika od saobraćajnih nezgoda. Takođe, akcija predstavlja samo jedan od mnogih primera koliko je važno brinuti o bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. I ubuduće ćemo podržavati inicijative koje promovišu stvaranje uslova za bezbedno učešće u saobraćaju – rekao je Jovanov.

Pomozimo da Mirna Rackov postane „Junakinja mikrobiznisa 2023.”

Jelena Trifunović June 2, 2023

Zanatska radnja „Maca papučarica“ i njena vlasnica Mirna Rackov čija je delatnost izrada opanaka i obuće za folklor ušla je najuži izbor za priznanje „Junaci mikrobiznisa 2023.“ Jedina žena opančarka u našoj zemlji ističe da joj je imponuje što se i na ovaj način prepoznaje njen rad, a ovog meseca firma kojom rukovodi slavi 14. rođendan.

-U prvom krugu takmičenja bilo je predloženo stotinak kandidata, a da bi u drugom krugu bilo smanjeneno na polovinu. U polufinalu lista je sužena na oko desetak kandidata, a sada u finalu na pet. Komisija sastavljena od predstavnika Privredne komore Srbije, Ministarstva finansija, 3 Bank i dnevnog lista „Blic“ obilazi sve kandidate, a pobeđuje onaj koji dobije najviše glasova na društvenim mrežama. Glasanje će biti moguće na sajtu „Blica“ – saznajemo od Mirne Rackov.

Početak u ovom poslu nije bio lak. Iako je bila zaposlena u firmi za proizvodnju obuće za svaki dan, opanci su nešto sasvim drugo. Izazov da napravi opanke „pertlaše“ za ADZNM „Gusle“ je prihvatila i tako utaban put u ovom starom zanatu za koji ima i zvaničan sertifikat.

-Osim za kulturno-umetnička društva do sada sam radila i opanke i obuću za filmove i serije. I sada radim za dva filma „Djeca Kozare“ čije je snimanje već počelo i za „Konstantinovo raskršće“, a u najavi je još jedan filmski projekat. Radim 40 vrsta opanaka koje su iz našeg miljea, ali i iz okolnih zemalja, tu su i igračke cipele, čizme i druga obuća koja se nekada nosila, a danas se koristi u nastupima folkloraca – kaže Mirna Rackov.

Podsetimo i da su opanke kikindske „Mace papučarice“ nosili glumci iz serije „Koreni“, „Vreme zla“, „Nečiste krvi“.

Naslednik

Prilikom posete Mirni Rackov oduševio nas je njen dvoipogodišnji unuk Tadej koji zajedno sa bakon pravi opanke. Ima svoj sto, mašinu, čekić, zumbu sa kojima zna da rukuje i trenutno se trudi da napravi plave opanke.
-Od svih u porodici jedino Tadej, koji je još uvek jako mali, pokazuje interesovanje za opančarski zanat. Nadam se da će i kad odraste imati volju da nastavi da se bavi opančarstvom – rekla nam je Mirna Rackov.

Radovi na putevima prema prioritetu

Igor Crnogorac June 2, 2023

Na putu Kikinda – Banatska Topola, koji je i jedan od najprometnijih, sanira se kolovoz. Radove su obišli gradonačelnik Nikola Lukač, član Gradskog veća Nebojša Jovanov i direktor JP “Kikinda” Čedo Gvero.

Krpljenje udarnih rupa na ovom potesu je jedan od prioriteta, rekao je građevinski inženjer u JP „Kikinda” Đorđe Klenanc i dodao da će, u okviru redovnog održavanja puteva, biti popravljeno više hiljada kvadratnih metara asfalta.

– Radi se po prioritetima. Od početka sezone sanirali smo put u Ulici Mihajla Pupina i u Jovana Jovanovića Zmaja, kao i u Mikronaselju. Naš plan je da zakrpimo što više udarnih rupa u gradu što je, prema gruboj proceni, do tri hiljade kvadratnih metara kolovoza – precizirao je Klenanc.

Obnovljeni su i kolovozi u Banatskom Velikom Selu, u Ulici Branka Ćopića i Pane Đukića. Dinamikom radova predviđenim za sela, rehabilitacija kolovoza biće urađena u Nakovu, Mokrinu i Banatskoj Topoli. U preostalim selima u planu je popravka trotoara, a Mikronaselje će dobiti obnovljena parking mesta, rekao je Čedo Gvero, direktor JP “Kikinda”.

– Radi se i atmosferska kanalizacija kod Vatrogasnog doma, na zahtev građana. Rešavamo dugogodišnji problem u ulici Save Lipovanov gde postoje šahtovi koji nisu u skladu sa standardima. Zamolio bih građane da očiste kanale ispred kuća i da se prema njima ophode domaćinski, kako veće količine padavina ne bi napravile probleme – napomenuo je Gvero.

Saobraćajnu infrastrukturu potrebno je kompletno rekonstruisati, a zajedno sa JP “Kikinda” napravljen je plan sanacije puteva, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Za prvu fazu radova opredeljeno je 40 miliona dinara. Slušamo naše građane i trudimo se da izađemo u susret njihovim potrebama kada je reč o sanaciji puteva. Imali smo i veliku količinu padavina i kiša je dodatno oštetila puteve. Tražićemo dodatna sredstva od drugih nivoa vlasti za projekte koji su završeni, kako bismo rekonstruisali što više kolovoza – kazao je Lukač.

Za uređenje puteva ove godine opredeljeno je ukupno 70 miliona dinara, a izvođač radova je firma “Eko gradnja”.

Počeo upis u VŠSS za obrazovanje vaspitača

Igor Crnogorac June 2, 2023

Na osnovne studije VŠSSOV u Kikindi upisuje studente na dva smera: Strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta – 45 na budžetu i 50 samofinansirajućih, i Strukovni vaspitač za tradicionalne igre – petoro na budžetu i 20 samofinansirajućih. Školarina za studente koji sami plaćaju studiranje je 54 hiljade dinara godišnje.

Za upis na smer Strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta neophodna je završena četvorogodišnja srednja škola, dok je za smer Strukovni vaspitač za tradicionalne igre dovoljno i trogodišnje srednje obrazovanje. Prijavljivanje je od 24. do 30. juna. Prijemni ispit – test iz opšte kulture/informisanosti kandidati polažu 1. jula.

Na akreditovani studijski program Master strukovni vaspitač, Škola će upisati 50 studenata – dvoje na budžetu i 48 samofinansirajućih. Na master studije mogu da se upišu kandidati koji su završili osnovne strukovne studije za vaspitače sa najmanje 180 ESPB bodova. Takođe, sa najmanje 240 ESPB bodova mogu da se upišu kandidati sa završenim dvogodišnjim specijalističkim studijama, kao i svršeni studenti srodnih visokih škola i fakulteta, sa 180 ESPB. Školarina iznosi 75 hiljada dinara. Prijavljivanje je od 1. juna do 10. jula.

VŠSSOV upisuje i studente na doškolovanje, na treću godinu osnovnih studija. Za ovaj studijski progam mogu da se prijave kandidati koji su završili Višu školu za obrazovanje vaspitača, smer Vaspitač u predškolskim ustanovama. Studenti sami snose troškove studiranja, a školarina je 54 hiljade dinara. Prijave se primaju od 1. juna do 1. oktobra.

Plaćanje školarine za sve studijske programe moguće je u 10 mesečnih rata. Prijave se primaju, u navedenim rokovima, radnim danima od 9 do 14 sati. Bliže informacije o upisu mogu se dobiti na broj 0230/422423 ili putem mejla: vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

Obeležena godišnjica bombardovanja Kikinde

Igor Crnogorac June 1, 2023

Uz sećanje na sve nevino stradale u našoj državi u toku agresije 1999. godine, godišnjica NATO bombardovanja Kikinde obeležena je danas na gradskom trgu.

Kod Spomenika žrtvama ratova devedestih „Tuga“, cveće su položili i zapalili sveće predstavnici Srpskih ratnih veterana sa Sekcijom porodica poginulih, SUBNOR-a sa Sekcijom Posebne jedinice policije, i predstavnici lokalne samouprave: predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Prošle su 24 godine od bombardovanja, a i danas smo svedoci stradanja našeg naroda, sada na Kosovu i Metohiji. Ovde smo da i njima izrazimo podršku – rekao je predsednik Skupštine Srpskih ratnih veterana, Vladimir Radojčić.

On je podsetio da je, na današnji dan, španska avijacija bacila bombe na magacin i Centar za obuku pasa kikindske Kasarne. Jedan projektil je promašio cilj i završio u ataru. Na sreću, nije bilo poginulih ni povređenih, ali je povratni udar pričinio materijalnu štetu na kućama u širem rejonu kasarne.

– Ovaj događaj ne sme da bude zaboravljen zbog svih koji su se borili u tom ratu i svim ostalim ratovima od 1991, do 1999. i dali živote za svoju zemlju – istakao je predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan. – Udruženja koja čuvaju tradiciju i kulturu sećanja veoma su nam važna i Grad kontinuirano radi na poboljšanju uslova ratnih vojnih veterana. Upravo je u izradi novi lokalni akcioni plan za poboljšanje njihovog položaja.

Bogdan je podsetio da je danas Međunarodni dan dece i da je, u NATO agresiji, poginulo više od 80 mališana.

– Nikada ne smemo da zaboravimo ono što je učinjeno njima, njihovoj porodici i svim građanima naše zemlje. Grad Kikinda, svojim merama i politikom, stalno radi na tome da svako dete živi u normalnoj i zdravoj porodici i sredini – rekao je Bogdan.

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. U njemu je učestvovalo 13 država, a još devet zemalja ustupilo je vazdušni prostor za sprovođenje agresije.

„Komuna”: Potražite nas četvrtkom na kioscima

Jelena Trifunović May 31, 2023

U novom broju gradskog informativnog nedeljnika „Komuna“:

Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke: O skupu „Srbija nade“, izboru Miloša Vučevića, formiranju velikog Narodnog pokreta i drugim aktuelnim temama.

Dr Čedomir Gavrančić, poznati specijalista, ponovo radi u rodnoj Kikindi: U zdravstvu potrebno iskustva i strpljenja, a toga ponestaje

Mladi umetnik Stefan Bjelić za „Komunu“: Novi murali za lepše lice grada

U Banatskom Velikom Selu narednog vikenda: Otvaranje obnovljene Zavičajne kuće i prvi Školski krajiški višeboj

Feljton o Bošku Bursaću: Momak iz Nakova- istinski as

Titula čista k’o suza: Mokrinčani proslavili povratak u treći rukometni rang

Potražite „Komunu” četvrtkom na kioscima!

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Kikinđanin nestao u Grčkoj

Jelena Trifunović May 31, 2023

Sugrađanin Radovan Juračić, krenuo je iz Atine trajektom na ostrvo Kos, međutim, od ponedeljka u 20 časova, kada se poslednji put čuo sa suprugom Draganom, gubi mu se svaki trag.

U objavi koja od sinoć cirkuliše grčkim grupama, Dragana je navela da se sa suprugom čula poslednji put u ponedeljak oko osam sati uveče. Prema njenim rečima, na ostrvu Kos, trebalo je da bude oko šest ujutru po grčkom vremenu.

“Pozdrav, da li je neko juče putovao od Atine do ostrva Kos brodom, brod je krenuo iz Atine u 18 sati? Suprug je juče krenuo tim brodom i tu mu se gubi svaki trag. Oko 20sati smo se čuli, bio je na brodu. Jutros je trebao oko 6 da stigne na Kos, a mobilni mu nije dostupan. Na Kos nije stigao. Bilo kakva informacija znači. Hvala”, glasila je Draganina objava unutar grupe “Grčka info”.

Uskoro je usledila dopuna informacije, u kojoj je navela da je Radovanov telefon lociran, ali na ostrvu Rodos.

“Da li ima nekog na Rodosu, lokacija telefona pokazuje da je tamo. Amerikis je ulica prodavnica je Karageorgiu Georgie”, napisala je ona. U razgovoru za “Blic”, Dragana je rekla da je on autobusom krenuo do Atine, da bi se tamo ukrcao na feribot za ostrvo.

-Autobusom je krenuo od Kikinde do Novog Sada. Nakon toga, išao je od Novog Sada do Atine isto autobusom. U Atini se ukrcao na ferobot, priča ona.

Kako je rekla, Radovan sa kojim ima dvoje dece, nikada nije imao običaj da ode negde a da se ne javi prethodno. Na ostrvo Kos otišao je kod kuma, sa namerom da tamo nađe sezonski posao.
-Čuli smo se u ponedeljak, u osam sati je bio na brodu. Nikada nije otišao da se ne javi. Otišao je kod kuma koji tamo radi da proba da nađe posao, kaže Dragana. Radovan je prema njenim rečima majstor elektonike i mehanike. U trenutku nestanka, na sebi je imao crnu majicu, teksas bermude i plave patike.

Na pitanje kako da li je njen suprug zvučao zabrinuto kada su se čuli, te i da li se kum čuo sa njim možda nakon nje, odgovara odrično.

-Normalno je zvučao, veza se malo prekidala. Prema mojim saznanjima, nije se čuo sa kumom posle našeg razgovora. Zadnji put mu je telefona lociran juče u 12 na Rodosu, priča Dragana.

Nakon što je započela apel na društvenim mrežama, Dragana se obratila i nadležnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Obavešten je MUP Srbije, ambasada Srbije u Grčkoj, ali i lokalne službe policije na ostrvu Rodos i Kos. Kako je rekla, u potragu za njenim nestalim suprugom biće uključen i Interpol.

Takođe, veliki broj Srba ali i Grka unutar fejsuk grupa “Grčka info”, “Grčka Uživo” i “Lajve from Gris” uključio se u potragu za nestalim Radovanom.

“Svaka pomoć je dobrodošla. Nažalost još nemamo nikakvih informacija”, napisala je ona unutar objave na jednoj od fejsbuk grupa posvećenih Grčkoj.

Svi oni koji imaju saznanja o Radovanom nestanku ili su ga možda videli na trajektu za Kos, mogu se obratiti nadležnim službama ili pisati Dragani na broj telefona 064 560 67 60.

(BLIC)

Град