Grad Arhive | Page 286 of 380

Radionica za đake: „Uključi mozak i utišaj bes“

Igor Crnogorac October 11, 2023

Đaci u Novim Kozarcima učili su, prošle sedmice, na radionici sa psihologom i psihoterapeutom, kako da prepoznaju emocije ljutnju i bes, kako da reaguju i pomognu sebi i drugima.

Inicijativa je potekla iz Tima za zaštitu dece koji je, posle tragičnih događaja u maju, oformljen u svakoj školi. Učiteljica Nela Damjanov iz Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“, došla je na ideju da se za đake organizuju radionice sa psihologom i psihoterapeutom Tatjanom Tanović iz Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.

Na prošle sedmice održanim radionicama pod nazivom „Uključi mozak i utišaj bes“ pokazalo se da je inicijativa iz Škole bila veoma korisna i za decu i za nastavnike.

– Shvatila sam da je deci potrebna podrška, da ona ne prepoznaju svoje emocije i ne znaju sa njima da izađu na kraj, posebno sa emocijom besa koji ne znaju da kontrolišu i koji onda eskalira u agresivno ponašanje i u nasilje – kaže učiteljica Damjanov. – Radionica je bila veoma uspešna i korisna, deca su bila otvorena i spremna da sarađuju. Važno je da se sa decom radi na mentalnom zdravlju koje je od životnog značaja. Jasno je da je ovo samo početak i da bi trebalo da nastavimo saradnju, što je i dogovoreno.

O ljutnji i besu na radionicama koje su trajale po 75 minuta, učenici trećeg i četvrtog razreda učili su kroz različite aktivnosti: kviz, predavanje, breinstorming, dramu, kaže psiholog Tatjana Tanović. Osnovni cilj bio je da razumeju razliku između zdrave ljutnje i nezdravog besa i kako mogu da, integrišući svoj mozak, na fiziološkom nivou umanje intenzitet besa i da ga transformišu u konstruktivnu ljutnju.

– Đaci su na radionicama učili šta sve okida našu ljutnju, koliko smo slični ili različiti u pogledu toga šta nas ljuti, gde sve osećamo ljutnju, što je jako bitno jer razvija samosvest i svet o pozvezanosti tela, emocija, naših postupaka i naših misli – kaže Tanovićeva. – Svaka osoba, pa i deca, mora biti svesna te povezanosti, jer je važno na kom nivou prepoznaju vlastite i emocije drugih ljudi, zatim u kojoj meri im je razvijen emocionalni rečnik, što je deo emocionalne inteligencije koju ćemo razvijati kroz buduću saradnju.

Učitelji su dobili materijal koji će koristiti u radu sa decom, a u dogovoru sa Školom, u drugom polugodištu biće nastavljen rad na ove teme, uz više vežbe i praktičnih rešenja, kaže Tatjana Tanović, kako bi đaci što bolje naučili kako da se nose sa svojim emocijama.

– Ljutnja je korisna jer nas opominje da nam je urušen sistem vrednosti, da nam se nešto ne dopada, da je načinjena nepravda, ona je sa opravdanjem prisutna emocija. Međutim, važno je kog je intenziteta, jer ne sme da eskalira i da pravi štetu, da dovede do toga da povređujemo druge. Kada smo ljuti naš je zadatak da se konstruktivno zauzmemo za sebe i za svoja prava za koja smatramo da su ugrožena i da smo oštećeni – objašnjava Tanovićeva.

Takođe, dodaje, učestali izlivi besa, bacanje, lupanje vratima, lomljenje i uništavanje stvari, udaranje drugih, povređivanje životinja, znaci su da osoba ima poteškoća sa besom i da je potrebno potražiti pomoć stručnjaka.

384203359_295552620004123_5819783723451193555_n

(VIDEO) Kikinda – najvažniji grad severa Banata: Očekujte još više investicija, poručio predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović

Aleksandra Djuran October 10, 2023

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović zajedno sa potpredsednikom i pokrajinskim sekretarom za zdravstvo profesorom dr Zoranom Gojkovićem i direktorom Uprave za kapitalna ulaganja Milošem Maletićem posetio je Kikindu. Sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, narodnim poslanikom Milenkom Jovanovim, pokrajinskim poslanicima Stanislavom Hrnjak i Miodragom Bulajićem, načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, zamenicom gradonačelnika Dijanom Jakšić Kiurski, pomoćnikom gradonačelnika Svetislavom Vukmiricom, članom Gradskog veća Nebojšom Jovanovim i direktorom JP „Kikinda“ Čedom Gverom, posetili su gradilište na uglu ulica Semlačke i Braće Laković gde je u toku izgradnja sekundarne atmosferske kanalizacije, kao i rekonstruisani deo Zavoda za javno zdravlje.

U delovim ulica Dušana Vasiljeva, Jaše Tomića, Braće Laković i Semlačke radovi su počeli krajem avgusta i biće gotovi do kraja godine, a posao se izvodi zahvaljujući zajedničkom ulaganju Grada i Pokrajine, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Zadovoljstvo nam je što u Kikindi možemo da ugostimo predsednika Vlade Vojvodine Igora Mirovića sa saradnicima. Izgradnja atmosferske kanalizacije u koju će biti uloženo 150 miliona dinara samo je jedan od projekata koje smo ove godine realizovali uz svesrdnu pomoć Pokrajine i Uprave za kapitalna ulaganja. Zahvaljujem se na razumevanju problema građana i podršci u Vladi Vojvodine da ih rešavamo i tako unapređujemo život u našoj sredini. Hvala i našim predstavnicima u Pokrajini koji se bore za svoj Grad. Ulice su raskopane, ali sa dobrim razlogom jer se menjaju vodovodne cevi, gradi se atmosferska kanalizacija, ulaže se u škole i vrtiće, u sela gde će biti izgrađena četiri postrojenja za preradu pijaće vode. Samo u ovoj godini Vlada Vojvodine podržala je kapitalna ulaganja u Kikindu sa 700 miliona dinara i mi ćemo znati to da cenimo, ali se nećemo zaustaviti. Imamo nove projekte koji su važni za moje Kikinđane, a odnose se na putnu infrastrukturu, izgradnju fekalne i atmosferske kanalizacije i mnoge druge koji će naš grad učiniti boljim i lepšim – rekao je Lukač.

Prizemlje Zavoda za javno zdravlje, gde se nalazi Epidemiološka služba, rekonstruisano je u dve faze zajedničkim ulaganjem sa vojvođanskom Vladom. Ova ustanova pokriva teritoriju na kojoj živi više od 110.000 stanovnika i sada ima mnogo bolje uslove za rad.

– Završena je i rekonstrukcija vodovodne mreže tokom koje su zamenjene azbest cementne cevi postavljene još šezdesetih godina prošlog veka. Izdvojili smo sredstva za rekonstrukciju u Osnovnoj školi „Feješ Klara“, ali i hitne intervencije u Školi „Sveti Sava“ i Gimnaziji „Dušan Vasiljev“. Ja sam bio jedan od onih koji se još 2012. godine zalagao za ulaganja u Industrijsku zonu koja daje rezultate. Tu ne smemo da stanemo jer Kikinda je najvžnije mesto u severnom delu Banatu i narednih godina treba da očekuje više sredstava za realizaciju svojih projekata. Ulaganje je neophodno i u izgradnju kanalizacone mreže u delovim Grada, kao i u atmosfersku kanalizaciju kako bi se izbegli problemi koji nastaju usled velikih količina padavina. Razgovarali smo i o novim projektima i potrebama koje Kikinda ima i narednih nedelja biće poznato u šta će se ulagati naredne godine – poručio je Mirović.

U rekonstrukciju i opremanje Zavoda za javno zdravlje uloženo je 45 miliona dinara od kojih je 20 obezbedila Vlada Vojvodine, a 25 Zavod za javno zdravlje.

Brza saobraćajnica razvojna šansa

– U narednim godinama očekuje nas i izgradnja brze saobraćajnice koja će početi u Somboru. Neće puno vremena proći i uveren sam da ćemo za dve do tri godine i u Kikindi imati prve profile ovog puta. Saobraćajnica će povezati Sombor i Kikindu odnosno severni Banat i srednju i severnu Bačku sa autoputem koji ide od Subotice do Novog Sada. Biće to velika razvojna šansa – rekao je Igor Mirović.

Intenzivni razvoj Srbije

Osim brze saobraćajnice, čuvenog „smajlija“, vojvođanska Vlada ulaže i u Fruškogorski koridor, brzu prugu.

– Investiciona ulaganja govore da je Republika Srbija u fazi intenzivnog razvoja posle decenija zaostajanja za zemljama u regionu i u Evropi. Mi smo, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i višegodišnjoj politici kontiniuiranog ekonomskog razvoja i rasta, uspeli da obezbedimo finansijska sredstva i da realizujemo brojne investicije i ponosni smo zbog toga. Prvi put se u našoj zemlji, a posebno u Pokrajini, posle ko zna koliko decenija, ulaže u kapitalne projekte koji po svojoj vrednosti i tehničko – tehnološkoj složenosti mogu biti uzor i za razvijenije zemlje. Pored toga ulaže se i u lokalne puteve, ulice, rekonstrušu se vodovodne mreže, grade se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstruišu se škole, bolnice. Vojvođanska privreda ima odlične rezultate i samim tim raste i broj zaposlenih. U ovoj godini, koja nije laka zbog globalnih izazova, u Vojvodini je 4.500 ljudi više našlo posao u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal. Siguran sam da građani to prepoznaju. Svi koji kritikuju razvojni poduhvat naše zemlje nisu u pravu i to će vrlo brzo videti, kada se bude izašlo na birališta. Uveren sam da će ljudi glasati za svoje, punije, kućne budžete, za investicije, za rekonstrukcije, brze saobraćajnice, modernije škole i bolnice. Svi oni koji vole svoju zemlju daće najbolju ocenu stanja u kojem se Srbija nalazi – precizirao je Igor Mirović.

Konkurs za energetsku efikasnost u četvrtak, 12. oktobra: Brzina prijavljivanja važna prilikom odlučivanja

Aleksandra Djuran October 9, 2023

Od četvrtka, 12. oktobra, sugrađani mogu da konkurišu za jednu od devet mera energetske efikasnosti koje će subvencionisati lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike. Kako je istakao Nikola Jugin, energetski menadžer za razliku od prošle godine, ove je važno kada se predaje zahtev.

-Nemamo bodovanje i važno je kada će prijava biti podneta. Građani treba što pre da predaju potpunu dokumentaciju jer će se ona pregledati na dnevnom nivou i po redosledu primljenih prijava komisija odlazi na teren i utvrđuje činjenično stanje. Ukoliko je sve u redu sredstva se odobravaju odmah nakon toga. Nema lista kao prošle godine već se novac odobrava sukcesivno, do utroška sredstava, tako da ćemo praviti dnevni presek koliko je novca preostalo – pojasnio je Jugin.

Ove godine izdvojeno je ukupno 20 miliona dinara za dodelu bespovratnih sredstava, a novine su paketi mera koje podrazumevaju da se više srodnih mera primeni u jednom domaćinstvu.

-Za pojedinačne mere subvencija je 50 odsto ukupnih sredstava, za osnovni paket je 55, za standardni 60, a za napredni je do 65 procenata. Primera radi osnovni paket podrazumeva izolaciju i zamenu stolarije, standardni podrazumeva navedeno i zamenu grejnog tela, dok napredni podrazumeva izolaciju, zamenu stolarije, grejnog tela i ugradnju solarnog kolektora ili panela. Za svaku meru postoji maksimalan udeo koji se sufinansira po domaćinstvu tako je za zamenu stolarije za kuće maksimalna subvencija 160.000, a za stanove 120.000 dinara, za kotolove na gas je 90.000 dinara, solarne panele 420.000, za izolaciju kuće je 250.000 koliko je i za izolaciju krova – naveo je Jugin.

Za pojedinačne mere ne treba projektno tehnička dokumentacija, dok je za pakete mera to neophodno. Tako će trebati da se uradi idejni projekat, elaborat energetske efikasnosti i energetski pasoš za šta postoji prijavljena firma, kao i za svih ostalih devet mera.

-Građani isključivo od firmi koje su izabrane na javnom pozivu mogu već sada da uzimaju predmere i predračune radova i da prikupljaju dokumentaciju. Novina je da je javni konkurs za pravna lica otvoren čitave godine, tako da će se lista izvođača radova ažurirati na svakih 15 dana – dodao je naš sagovornik.

Građani su imali mogućnost da se o ovom konkursu raspitaju prethode dve nedelje u Uslužnom centru. Najveća zainteresovanost je za zamenu stolarije, grejnih tela odnosno kotla na gas, kao i za izolaciju zidova i krovnih pokrivača i solarne panele. Oni koji konkurišu za stolariju mogu sami da biraju šta će im se naći u predračunu. Prethodne dve godine, koliko se sprovodi ovaj konkurs, podržano je 150 sugrađana, a ove se očekuje više s obzirom na to da je budžet uvećan dva i po puta.

386609869_694029482752437_8210423347264318888_n

Istorijskom arhivu odobrena sredstva na dva konkursa Ministarstva kulture

Aleksandra Djuran October 9, 2023

Na konkursu Ministarstva kulture Istorijski arhiv Kikinda je dobio sredstva na osnovu dva projekta ukupne vrednosti 700.000 dinara. Za instalaciju računarske mreže unutar kancelarija ove ustanove opredeljeno je 300.000 dinara, dok je za nabavku i montažu fiksnih arhivskih polica u depou u Čanadskoj ulici utrošeno 400.000 dinara.

Prema rečima Nikole Radosavčeva, koordinatora digitalnih procesa, nova računarska mreža doprineće osavremenjivanju rada, boljoj povezanosti i komunikaciji, sigurnijem čuvanju podataka na serveru, pristupu ARHIS-u , arhivskom informacioniom sistem Republike Srbije, i bržem procesu digitalizacije. Polovinom septembra zamenjena e instalaciona mreža u kancelarijama Istorijskog arhiva, a samu instalaciju pratila je zamena starih, novim, mrežnim uređajima.

-Dobijanjem sredstava, nastavljeno je ulaganje u smeštajne kapacitete depoa u Čanadskoj ulici. Srđan Sivče. Ministarstvo kulture omogućilo je Arhivu da započne sa instalacijom arhivskih polica na spratu depoa koji se nalazi u bivšoj Zemljoradničkoj zadruzi. Postavljanjem novih, metalnih, polica, dobili smo još preko potrebnog prostora za smeštaj arhivske građe – istakao je v.d. direktor Srđan Sivčev.

384538207_328944502960193_1789966969478633679_n

Solistkinja Hana Todorić obradovala nas još jednim uspehom

Aleksandra Djuran October 8, 2023

Hana Todorić, učenica 7. razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Kikindu je donela još jedno priznanje. Mlada solistkinja prvi put je učestvovala na Međunarodnom festivalu „Dok teče Lašva“ u Novom Travniku i uspela je da osvoji treće mesto. Predstavila se kompozicijom „Tajna prve ljubavi“ za koju je tekst i muziku napisala Svetlana Milić, a aranžman Lado Leš.

Međunarodni festval okupio je učesnike iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Bugraske.

Već narednog meseca Hana i njena mlađa sestra Petra učestvuju na festivalu „Školjkice“ u Novom Sadu odakle su već donele priznanja.

Ovako su obeležili Dečiju nedelju u OŠ „Žarko Zrenjanin”

Jelena Trifunović October 8, 2023

Zanimljivo i zabavno, nizom sadržaja, u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin” obeležena je Dečija nedelja.

Izložba likovnih radova, dečija pijaca „Razmeni i pokloni igračke- podeli igru, pomnoži radost”, izložba kućnih ljubimaca, koncert „Gusala”, muzički tobogan „Pokaži šta znaš”, poseta Dečijem pozorištu „Lane”, radionice za predškolce- bile su aktivnosti u kojima su učestvovali đaci ove škole.

– Istakao bih i to da nam je pesnik Tode Nikoletić bio u poseti i ulepšao nam dan. Dečija nedelja bi trebalo da bude ne samo u školama, već i svim institucijama smernica da je najvažniji zadatak nas odraslih da briga o deci bude konstantna i da deci omogućimo bolje što bolje uslove za rast i razvoj- naglasio je direktor škole Tihomir Farkaš.

Na završnoj priredbi održanoj u školskoj sali, uz muziku i zanimljiv program, mališani su posebno uživali u maskenbalu.

– Danas smo u kostimima. Ja sam se obukla kao Kineskinja, to mi se sviđa- rekla nam je Natalija Kosić, učenica drugog razreda.

Njena drugarica iz odeljenja Dunja Karać se nadovezala: Danas imamo priredbu i maskenbal, došla su sva deca iz škole.

Zoja Rodić kaže da voli maskenbal jer je zabavan i druži se sa drugarima u lepoj atmosferi, dok je Aleksandra Protić otkrila da se maskirala u vilu:

– Ovo je Dečija nedelja, lepo nam je i zabavno. Imali smo i izložbu kućnih ljubimaca- rekla je Aleksandra.

Dečija nedelja, najveća nacionalna manifestacija za zaštitu i promociju dečjih prava, ove godine je održana pod sloganom „Veliko srce dece Srbije”.

387206006_1461959327926290_969330528840787169_n

U Banatskoj Topoli gradi se crkva: Niče hram Svetog Petra i Pavla

Aleksandra Djuran October 8, 2023

U Banatskoj Topoli u ulici Vuka Karadžića 12 meštani su ovog vikenda složno izlivali donji deo temelja nove crkve.

-Uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve započeta je izgradnja hrama Svetog Petra i Pavla. Ovo je prva pravoslavna crkva u našem mestu. Za izgradnju su bili meštani, ali i predstavnici crkve – istakao je predsednik Saveta MZ Nedeljko Cimeša.

Plac je najvećim delom otkupila crkva, a učestvovali su i meštani koji su složni i imaju veliku želju da crkva što ptre bude završena.

-Do sada smo dobrovoljno radili 162 dana i radićemo dok god treba. Na mestu buduće crkve nekada je bila stambena kuća koju smo prvo porušili i odneli šut, nakon čega smo kopali temelje, da bi ih danas izlili – pojasnio nam je Cimeša.

Sam objekat gradiće se sredstvima crkve. Hram će biti dužine 15 i širine sedam metara.

-Kada smo složni sve se može. Rešeni smo da se posao uradi što pre. Puno nam pomaže bašaidski sveštenik Aleksandar Lekić koji će služiti u dve parohije u bašaidu i Banatskoj Topoli – saznali smo od našeg sagovornika.

387323145_255739746955757_7140105313531338932_n

Krompiruša za Ginisa od 30 metara i 53 centimetara, najvažniji sastojak ljubav

Aleksandra Djuran October 7, 2023

Pita za Ginisa duga 30 metara i 53 centimetara napravljena je na ovogodišnjoj Pitijadai u Novim Kozarcima. Kako je istakla predsednica udruženja žena „Novi Kozarci“ Boja Oljača utrošeno je oko 25 kilograma brašna, isto toliko krompira, 10 litara ulja, šest kilograma luka, so i biber.

-Ove godine dvadesetak žena pravilo je pitu krompirušu po kojoj je naše selo nadaleko poznato. Svaka je imala svoj zadatak, sve smo bile složne i sa puno ljubavi zamesile smo ovogodišnju rekorderku. Članice našeg udruženja su poreklom iz krajeva gde se jela pita krompiruša. Poseban recept ne postoji, najvažnija je ljubav. Uvek ide isto: brašno, so, voda krompir, luk, začini. Važna je spretnost domaćice, ali i ono što se nasledi od majki, baka i prabaka – istakala je Boja Oljača.

Pobednica u pojedinačnoj konkurenciji, u najpiti, u kojoj je bilo 85 krompiruša je Mirjana Dukić iz udruženja „023“ iz Zrenjanina. Ocenjivan je oblik, ukus, odnos kora i fila i boja pite.

-Prvi put smo na Pitijadi i prvi put se takmičimo. Nismo se nadali ovakvom uspehu. Tajni recept su vredne ruke i da se pravi od srca. Volim da kuvam i to mi ide od ruke. Najvažniji je dobar odnos svih namirnica, ali i ukus onoga ko ocenjuje pitu. Majka mi je Vranjanka i od nje sam naučila da pravim i makedonske pite koje su ovde retkost – saznali smo od Mirjane Dukić.

Ovogodišnjoj, 13. Pitijadi prisustvovao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je i uručio nagrade. Manifestcaiju su podržali i narodni poslanik Milenko Jovanov i pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.

-Kozarčanke su nadaleko poznate po svojim pitama. Recepti se prenose sa kolena na koleno, a u Krajini, odakle su Novi Kozarci naseljeni, krompiruša je tradicionalno jelo. Važno je da znamo ko smo i odakle smo i da prenosimo na mlađe generacije. Žene su nosioci porodice i udružene mogu puno toga. Uvek smo tu da podržimo manifestacije koje čuvaju tradiciju i običaje – rekao je Lukač.

Mesna zajednica ponosi se ovom manifestacijom, dodao je Drgoljub Ćosić, predsednik Saveta Mesne zajednice Novi Kozarci.

-Inicijator ove manifestacije je, sada pokojni, Milorad Majkić koji je na dva točka stigao u Atinu i Peking na Olimpijske igre i uvek se zalagao za promociju rodnog mesta. Ove godine imamo i rekordan broj takmičarskih pita što nam govori da je sve više zainteresovanih da se oproba u pravljenju krompiruša i da dođe u Nove Kozarce. Hvala lokalnoj samoupravi što nas maksimalno podržava – napomenuo je Ćosić.

Na Pitijadi je učestvovalo petnaestak udruženja žena sa teritorije Kikinde i iz regiona.

Najmasovnija Trka za srećnije detinjstvo: Učestvovalo 3.700 humanih

Aleksandra Djuran October 7, 2023

Pod motom „Imamo cilj, dođi na start” održana je 34. Trka za srećnije detinjstvo čiji je organizator Crveni krst Kikinde. Ovo je najveća i najmasovnija rekreativno-humanitarna manifestacija u našem gradu čiji je cilj promovisanje zdravih stilova života, humanosti i volonterizma. Na samom početku mališani iz vrtića „Kolibri”, „Plavi čueprak” i „Mendo” uz pesmu i igru podržali su starije drugare.

Trku je otvorio predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan koji je pozdravljajući učesnike i njihove navijače istakao da još jednom šaljemo najlepšu sliku iz Kikinde.

-Duga tradicija ove trke pokazuje koliko je važno da se okupljamo oko humanih vrednosti, kao i da našu decu učimo da poštuju jedni druge, roditelje, bake i deke – rekao je Bogdan.

Prva je bila šetnja roditelja sa bebama do godinu dana. Nagradu Crvenog krsta Vojvodine, porodični vikend u odmaralištu Vršački breg, osvojila je Jelena Mirković koja je zajedno sa osmosečenom ćerkom prvi put podržala ovu manifestaciju.

-Imam i dva sina i oni su želeli da učestvujemo. Drago nam je što smo osvojili nagradu i zahvaljujem se svima koji su nam to omogućili. Sa troje dece baš i nemamo priliku da odemo negde na odmor i ovo nam je pravi poklon – kazala je Jelena Mirković.

Marko Filipović iz vrtića „Kolibri“ kao prvi u trci predškolaca osvojio je trotinet.

-Treniram fudbal i puno trčim tako da trka nije bila teška. Trotinet ću pokloniti seki Staši za koju sam i pobedio. Trčao sam i za moje vaspitače i drugare iz vrtića – otkrio nam je Marko.

U trci devojčica prvih razreda najbrža je bila Una Joksimović iz OŠ „Vuk Karadžić“. Kao nagradu dobila je bicikl.

-Nisam se dugo spremala i drago mi je što sam prva. Srećna sam što sam dobila novi bicikl. Kod kuće ga imam, ali je već star i mali mi je. Idem u Baletsku školu gde puno vežbamo – saznali smo od Une.

Ni ove godine nije izostala podrška lokalne samouprave koja kao generalni pokrovitelj prepoznaje značaj ove manifestacije.

-Svake ove godine podržavamo Trku za srećnije detinjstvo koja je jedna od najmasovnijih u našem gradu. Nama je važno da se promovišu zdravi stilovi života i bavljenje fizičkom aktivnošću – istakao je član Gradskog veća Dragan Pecarski.

Sreću svim učesnicima poželeo je i Vojislav Bulatović finansijski direktor kompanije „Grindeks“ koja je i generalni sponzor trke.

-Kompanija „Grindeks“ je desetu godinu zaredom generalni sponzor Trke za srećnije detinjstvo. Privilegija je biti deo ove manifestacije koja, pre svega, promoviše zdrave načine života Naš cilj je da podržavamo ono što je lepo, zdravo i na ponos svih nas, a to su deca i mladi – rekao je Bulatović.

Predsednica Crvenog krsta Marijana Mirkov napomenula da je trku podržalo 3.700 učesnika što je i najveći broj do sada.

-I ovo je način da učimo decu da budu humani i uz promociju pravih vrednosti očekujem da većina njih postane deo porodice Crvenog krsta. Pored Grada Kikinde „Grindeksa“ i drugih sponzora manifestaaciju je podržala i kompanija „Jafa“ tako da su svi dobili slatkiše – saznajemo od Marijane Mirkov.

Sva sredstva od startnih brojeva i donatora biće vraćena školama i vrtićima srazmeno broju učesnika.

Udomi, ne kupuj: Oni čekaju na vas

Jelena Trifunović October 7, 2023

Ako ste se odlučili da postanete vlasnik kućnog ljubimca, razmotrite mogućnost udomljavanja napuštenih pasa koji se nalaze u prihvatilištu za pse na adresi Topolski put broj 10.

Imati kućnog ljubimca podrazumeva imati još jednog člana porodice, još jednu obavezu.

Česta je zabluda da su rasni psi zdraviji. Obično mešanci imaju manji broj urođenih bolesti, kao i manju verovatnoću za razvoj bolesti karakterističnih za neku rasu.

Udomljavanjem pasa iz prihvatilišta dobijate sterilisanog, vakcinisanog i čipovanog psa i tako štedite na svim ovim neophodnim troškovima.

Na sajtu JP “Kikinda”, u delu „Psi za udomljavanje” možete da pronađete slike i informacije o psima koji čekaju svoj novi dom.

Posetite nas svakako i u našem objektu prihvatilišta i odaberite svog novog najboljeg prijatelja, jer svaki od ovih ljubimaca zaslužuje topao dom i neizmernu ljubav koju će Vam sigurno uzvratiti.

Čast je i privilegija biti odgovoran vlasnik kućnog ljubimca, jer je radost koju nam oni donose nemerljiva.

Град