Град

7d5ca956-bc47-4046-bf07-62ea75c3ab54

Пољопривредници на територији Града  уређују атарске путеве. Ову иницијативу подржала је и локална самоуправа. Радомир Крнић, председник удружења пољопривредника „Северни Банат“ навео  је да ово први пут да су се пољопривредници из Кикинде организовали да заједно среде пољске путеве. У деловима атара где је земља лошија и путеви су у истом стању.

-Као новоформирано удружење пољопривредника наши чланови као највећи проблем са којим се суочавају навели су неуређене атарске путеве. Чланови управног одбора су представници из сваког села, те смо ову акцију организовали у свих десет катастарских општина. Наишли смо на разумевање Града који је подржао нашу иницијативу – истакао је Крнић и напоменуо да се земља сада обрађује уз помоћ тешке механизације у односу на период од пре свега неколико година када је у пољским радовима учествовала лака механизација, што доводи до ствара ударних рупа. Пошто се заврши уређење, пољопривредници ће брже и без бојазни да ће оштетити машине, стизати до својих парцела.

Највећи проблем са којим се суочавају произвођачи је узурпација пољских путева који су преорани, сужени, заорани, тако да се често на терену затекне да је пут од пет, шест метара, сведен на метар и не могу два трактора да се мимоиђу, истакао је Љубан Средић, члан Градског већа који је посетио произвођаче и уверио се како овај посао напредује.

-Произвођачи схватају да ће уређени атарски путеви њима олакшати кретање у атару. Овај посао требало би да се ради два пута годишње, током пролећа и јесени, како би имали бољи приступ својим њивама, али и да сачувају пољопривредни механизацију која је скупа. Град је обезбедио дизел гориво за свих десет катастарских општина што је наш начин да допринесемо иницијативи да се атарски путеви уреде – рекао је Средић.

Секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић подсетила је да постоје одлуке и правна акта којима је одређено како треба да изгледају путеви ка и између њива.

-Забрањено је их је заоравати, засипати, сужавати или преоравати односно улазити у њихов посед и сејати културе на атарским путевима. Према одлуци о некатегорисаним путевима управљач је је Јавно предузеће, а постоји и исти правни документ о пољопривредним имањима. За оне који не поштују одлуке предвиђена је казна – казала је Мирослава Наранчић.

Апел представника градске управе је да се сачувају атарски путеви и да се о њима води рачуна читаве године. Средић је најавио и да ће наредног месеца бити расписани јавни позиви у оквиру спровођења политике руралног развоја и подршке пољопривреди.

-За субвенционисање пољопривредне производње опредељено је више од 15 милиона динара у буџету Града. На располагању ће бити 18 мера и позивам суграђане који имају регистрована газдинства да конкуришу како би средства утрошили за унапређење производње – додао је Љубан Средић.

Акцији у Кикинди одазвало се 14 пољопривредника, у Башаиду и Иђошу двадесет, а у Банатском Великом Селу током викенда биће организована иста акција.

А.Ђ.

IMG-d14023425663e548d3cafec935193b26-V

Новак Деспотовић из Кикинде, ученик трећег разреда Математичке гимназије, остварио је још  успехе на међународном такмичењу, али и на државном такмичењу наше земље. На IX Кавкаскoj математичка олимпијади освојио је друго место и сребрну медаљу. Талентовани математичар учествовао је у категорји сениор. Израда  задатака трајала два дана по четири сата рада, а Србију је представљало осморо ученика по четворо у сениорској и јуниорској лиги. Колико је такмичење било захтевно говори чињенца да је само  један такмичар из Лиме односно Перуа успео је у потпуности да реши све задатке сениорске лиге.

 

Надметање је окупило  163 ученика из различитих земаља, међу којима су Белорусија, Бугарска, Доминикана, Казахстан, Перу, Русија, Србија, Тајланд, Турска.

На  Државном такмичењу Србије из математике које је одржано у Математичкој гимназији у Београду, Новак је се такмичио у А категорији за треће разреде и успео је да понови успех од прошле године и освоји златну медаљу.

 

20240327-201329

Централна и завршна свечаност, после низа изузетних културних програма манифестације „Дани Душана Васиљева“, одржана је вечерас у Народном позоришту. На академији су додељена књижевна признања и одигран је позоришни чин „Наш Душан – човек пева после рата“.

Поред добитника Градске књижевне награде „Душан Васиљев“ и гимназијског међународног литерарног конкурса који је за тему имао живот и дело овог писца, свечаности су присуствовали градски челници и многобројне званице из других градова.

– У години у којој обележавамо стогодишњицу његове смрти, све је у знаку Душана Васиљева, целе године ћемо се присећати шта је све учинио песник који је волео своју отаџбину и свој град и који нам је узор јер је оставио дубок уметнички траг. Оставио је дела за будуће нараштаје, из којих можемо да учимо како се воли отаџбина – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Свечана академија одржана је први пут, на дан раног одласка песника, у 24. години живота. Пре уручења награда, образложени су избори жирија.

На књижевни конкурс Града стигла су чак 152 дела. Награда је припала др Милану Мицићу, генералном секретару Матице српске, за књигу прича „Чудо у Банату“.

– Будући да је Мицић и историчар, овде има доста историјских података, и стварних људи и догађаја, али будући да је и приповедач, има и маште и надомдештања непознаница. Књига се може читати и као хроника Баната, али и као приче базиране чак на чуду и на фантастици, што је веза са експресионистичком бајком, чувеним филмом „Чудо у Милану,“ – образложио је потпредседник жирија, Ненад Ђерић, директор Српског народног позоришта. О награди су још одлучивали и књижевници Радован Влаховић и Ђорђе Писарев.

Сваки дан је чудо и сваки живот је чудо, додао је др Милан Мицић.

– Радња је у  епохи Душана Васиљева, после Великог рата, када су промењене државе, постављене нове границе на подручју Баната, и стигле нове идеологије. Банат је мој завичај, моја инспирација, а Кикинда је град са сликама мог одрастања и сазревања као човека, књижевника и историчара. За мене је у Банату највећа инспирација најчистије и најдубље небо. Трагови и знакови на земљи и на банатској води су најгушћи – истакао је.

Професорица књижевности у Гимназији, Дубравка Војводић, истакла је да су на конкурс пристигли радови из Србије и Румуније жанровски веома шаролики.

– Издвојило се десет радова и међу њима прича ученице првог разреда, Тисе Фелбаб. На другом месту је дивна песма коју је написала такође ученица првог разреда, Петра Павловић, из београдске Филолошке гимназије, а на трећем је поема Филипа Влашковића, ученика ужичке гимназије. Надам се да је овај конкурс само почетак нове традиције у Гимназији – истакла је професорица Војводић.

Прва лауреаткиња, Тиса Фелбаб, рекла је да јој је награда веома значајна.

– Први пут сам се такмичила на озбиљнијем литерарном конкурсу. Читала сам доста Васиљевих дела, идем у гимназију која носи његово име и све је то од велике важности за мене – нагласила је Тиса. – Мој рад је инспирисан његовом песмом из које сам узела један стих. Није био једноставно, али када сам почела да пишем, речи су се само излиле и већ тада сам знала како ћу рад завршити.

Након церемоније доделе, публика је имала прилику премијерно да гледа позоришни приказ живота Васиљева. У режији Драгана Остојића, играли су Анђела Киковић, Стефан Остојић и Владимир Максимовић.

„Наш Душан – човек пева после рата“ је јединствено сценско дело које, обједињујући више медија, доноси потресну, убедљиву, драматичну сагу о породичним и друштвеним  околностима песника. Јасна, тачна и снажна емоција хуманисте, књижевника, човека Васиљева, са сцене је стигла у изворном, исконском облику, оном који  препознајемо у сваком времену и у било којим околностима и која нас, суштински, чини људима. И то је легат Васиљева који баштине Кикинђани.

С. В. О.

Gimnazija-plakete-(6)

Уз пригодан програм у којем су учествовали ђаци и њихови гости из АДЗНМ „Гусле“, у Галерији „Нова“ Народног музеја у којој је у току изложба о Душану Васиљеву, данас су уручене плакете најбољим гимназијалцима, ученицима четвртог разреда. Ђацима и наставницима Дан школе честитао је градоначелник Никола Лукач који је и уручио признања.

– Част нам је и задовољство да поздравимо најбоље међу најбољима. Знаменити Кикинђанин Душан Васиљев, чије име носи ваша школа, умро је на данашњи дан, а његова борба и живот треба да буду пример како се воли свој град и своја земља. Са тим искуствима сви можемо да будемо бољи – рекао је Лукач.

Гимназија у Кикинди постоји 166 година, а 58 година носи име овог песника и прозаисте. Пре десетак година уведена је пракса да се, додељивањем плакета, Школа одужује онима који су је најбоље представљали у току школовања, рекла је директорица, Мирјана Дражић.

– Плакете се заслужују залагањем, учењем и примерним владањем. Ученици подносе биографије, а комисија, у којој су представници Савета родитеља, председници актива и директор, у складу са правилником, доносе одлуку о награђенима – нагласила је директорица.

Милица Савковић понос је своје школе због достигнућа у многим областима.

– Школу сам представљала у Америци годину дана, била сам и веома активна у Ђачком парламенту – каже Милица и поручује вршњацима да учествују у свим активностима јер тако стичу знање, самопоуздање и нове пријатеље. У Парламенту и радионичарским активностима истицао се и Филип Бабић.

– Учествовао сам на такмичењима из математике, три пута сам представљао Школу на републичком такмичењу у пливању и једном на ученичкој олимпијади Војводине, на којој сам добио сребрно одличје – рекао је Филип који је осмислио и мото, односно поруку данашње манифестације: да се не ограничавамо ограниченом маштом других људи.

Ове школске године у Гимназији ће матурирати 86, од укупно 355 ученика.

IMG-5d2be48264c135eec6962d92414147c4-V

У Месној заједници Башаид двадесет пољопривредника, са исто толико трактора одазвало се позиву да се пре почетка пролећне сетве уреде атарски путеви. Заједно са њима, у свом трактору, био је и председник Савета Месне заједнице Бојан Микалачки, а акцију је подржао и члан Градског већа Љубан Средић који је разговарао са произвођачима.

-Учествујем у тањирању сваке године.  Овај посао радимо да би пољопривредници лакше стигли до својих њива. Као председник Савета ћу увек подржати овакве акције и први бити на челу колоне са својом механизацијом – рекао је Микалачки.

Организовано уређење атарских путева предузима се десетак година уназад.

-Локална самоуправа и савет су обезбедили гориво, а башаидски пољопривредници увек су спремни да помогну да се овај посао уради квалитетно – додао је наш саговорник.

Како сазнајемо у Башаиду нема преоравања атарских путева, јер сви који их користе схватају њихов значај.

А.Ђ.

1711539355504

Душан Васиљев преминуо је на данашњи дан, 23. марта, пре једног века, у 24. години живота. Овим поводом на гроб великог експресионистичког песника, прозног и драмског писца представници Града и Гимназије, која носи његово име, положили су венце.

Основао је „Коло младих Срба“ и лист „Слога“.  Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији.

rct-lukac

Велимир Крстић, Ксенија Стефановић, Хелена Грујић, Милица Томић, Тамара Ђурђевић, Милица Боберић, Александар Трајковски и Марина Радивојша, чланови РЦТ „Душан Васиљев“, заједно са менторкама Маријом Поповић и Јеленом Михајловић  били су гости градоначелника Николе Лукача и његових сарадница Дијане Јакшић Киурски, заменице градоначелника и Валентине Мицковски, чланице Градског већа. Поменути средњошколци освојили су значајна признања на Смотри истраживачких радова у Београду.

-Писала сам рад из физике који се односио на истраживање сеизмичке угрожености града, али и Севернобанатског округа. Прва награда омогућила ми је да се пласирам на Међународну конференцију младих научника у Измиру у Турској на ком ће бити учесника из читавог света  – сазнали смо од Милице Томић.

Марина Радивојша, имала је научно-истраживачки рад из биологије.

-Истраживала сам да ли физичка активност ниског интензитета може превентивно да делује на дијабетес и болести узроковане повећаним уносом шећера. Експеримент сам радила на Институту „Винча“ и надам се да ћу истраживање моћи још да проширим – напоменула је Марина Радивојша.

Хелена Грујић, три године је део Регионалног центра за таленте и ове године писала је рад из физике.

-Ове године тема је била употреба магнетне резонанце у Севернобанатском округу и колико људи знају о овој дијагностичкој методи. Доказала сам да је мање штетна од рендгена и да људи мало знају о њој – додала је Хелена Грујић.

Градоначелник Лукач истакао је овом приликом да сви млади и успешни Кикинђани имају подршку Града.

-Жеља нам је да наградимо ваш труд, рад и одрицање. Стога ће локална самоуправа организовати екскурзију на којој  ћете се боље упознати, али и видети нешто ново, стећи нова искуства и знања – прецизирао је први човек Града.

Дијана Јакшић Киурски додала је да су талентовани млади људи међу највећим вредностима које Кикинда има.

-Дугујемо им захвалност за све успехе јер где год да оду добију признања и то је најбоља промоција нашег града. Локална самоуправа финансира рад Регионалног центра за таленте чији полазници на својим успесима чине поносним – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом изражена је захвалност и менторима који раде са ученицима, преносе им знања и љубав према научно-истраживачком раду.

А.Ђ.

1711479360295

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача одржано је хуманитарно музичко вече. На иницијативу професорице клавирa Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ Иване Стражмештер циљ је био прикупљање средстава, али и средстава за хигијену за социјалне установе и појединце.

-Дугогодишњу сарадњу са Високом школом решили смо да унапредимо. На радост наших ученика и студената надамо се да ћемо и у будућности организовати више оваквих концерата – напоменула је Ивана Стражмештер.

 

Идеју су радо прихватили у Високој школи где су се прикључили запослени и студенти.

-Након почетне иницијативе дошли смо на идеју да позовемо још учесника како бисмо употпунили музички угођај суграђанима који су се одазвали и пружили и осталима прилику да учествују у овом хуманом чину. Хвала свима који су подржали наше музичко вече – додао је Александар Митревски, асистент из области музичке уметности ВШССОВ.

Ово није први пут да су студенти показали да су великог срца, подсетила је студенткиња прве године Виолета Грубор.

-Позната је наша акција за Нову годину током које прикупљамо слаткише и сланише за децу која у време празника бораве на Дечијем одељењу Опште болнице, али и за децу оштећеног слуха, Народне кухиње, ђаке ОШ „6. октобар“ – казала је Валентина Грубор.

У програму су учествовали ученици и наставници ОМШ „Слободан Малбашки“, студенти ВШССОВ, полазници плесног студија „Тијане Левнајић“ и корисници центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“.

 

А.Ђ.

 

 

garaza-dositejeva-(1)

Уклањање гараже у Доситејевој улици, за сада није могуће, истакао је Чедо Гверо, директор ЈП „Кикинда“.

-За рушење гараже, која никада није заживела, потребно је 30 милиона динара, стоји у елаборату који је урађен. Дупло, можда чак и више је неопходно како би се гаража привела намени за коју је и изграђена. Како статички пројекат никада није урађен, не можемо ни да је приведемо намени, нити може да се користи. Посебно питање је да ли постоји потреба за овим објектом. Овог момента важније је да уредимо паркинг места у улици Светозара Милетића где суграђани паркирају аутомобиле на зеленим површинама –  рекао је Гверо.

Изградња објекта почела је давне 1988. године и никада није завршена. У финансирању је учествовао и ондашњи „Нафтагас“ јер је у близини управна зграда ове фирме, а никада приведена намени, гаража је у власништву локалне самоуправе.

 

 

Mamografija

Бесплатни превентивни прегледи, ултразвучно снимање дојки и анализе тумор-маркера за простату, организовани у недељу у Општој болници, изазвали су велико интересовање грађана.

Урађено је 46 ултразвучних прегледа дојке, две жене су упућене на мамографију, а 22 ће накнадно обавити ултразвучно снимање.

У лабораторији је ПСА анализа ради скрининга на тумор простате урађена код 36 пацијената. Код седморице су откривене повишене вредности. Наредних дана ову анализу ће моћи да обаве и сви остали који то, због великог интересовања, нису успели да учине у недељу, сазнали смо из ПР службе Болнице.