U Centru za stručno usavršavanje je realizovan, šesti kamp „Kikod klub“, finansirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Ovogodišnji kamp je još jedan doprinos razvoju dečije kreativnosti i razvijanju veština kroz realizaciju radionica „Kreiraj svoj plakat“. Korišćenjem onlajn resursa, učenici su zajedno sa profesorima Tanjom Radovanom i Arpadom Pastorom dizajnirali plakate na zadate teme kroz koje su razvijali svoju samostalnost i kreativnost. Uživali su u kvalitetno provedenom vremenu i rezultatima svog rada. Primena dizajna tokom školovanja ali i u svakodnevnom životu predstavljena je na ovim radionicama.
Cilj projekta „Prolećni kamp Kikod klub“ je organizovano i stručno vođeno slobodno vreme učenika u vannastavnom periodu. Kvalitetno osmišljavanje vremena i organizacija aktivnosti za učenike kroz upoznavanje onlajn resursa na lak i zabavan način. Radionice su realizovane sa učenicima kikindskih osnovnih škola i Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi.
Crkvena i Varoška slava Sveti Arhangel Mihailo u Mokrinu proslavljena je svečano. U crkvi je održana sveta Liturgija kojoj su prisustvovali meštani, predstavnici Saveta Mesne zajednice i gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik gradske Skupštine Mladen Bogdan i Nebojša Jovanov, član Gradskog veća. Kolač je rezan u prostorijama mesne zajednice, a ovom prilikom kumstva se prihvatio Dejan Pudar, direktor SC „Jezero“.
-Odlučili smo da varoška slava ima kuma, tako da mi je drago što je to baš Dejan Pudar sa kojim imamo odličnu saradnju koju ćemo ovim učvrstiti – rekao je Goran Ristić, predsednik Saveta MZ.
Pudar je napomenuo da mu je čast što će biti kum slave u Mokrinu.
-Za mene je značajno kumstvo s obzirom na to da su moji deda i otac rođeni u Mokrinu, osećam se kao Mokrinčanin. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti u nameri da se opet deca rađaju u porodilištu u Mokrinu – dodao je Dejan Pudar.
Gradonačelnik Lukač čestitao je svim meštanima slavu sela i istakao da je dobro što se vraćamo tradiciji slavskog kumstva.
-Veza građana i crkve je važna i kada postoji zajedništvo to je najbolji recept za uspeh i napredak. Pohvalio bih angažovanje Saveta Mesne zajednice na tome što su agilni i rade za svoje selo. Još puno toga treba da se uradi i gradska uprava je tu da pomogne. Mokrin je jedno od četiri sela u kome će se izgraditi prečistač pijaće vode, jedna od najvećih investicija u proteklim godinama. Ovo je značajno ulaganje i biće na korist svim Mokrinčanima. Najveće selo na teritoriji grada poznato je, ne samo u regionu, nego i van granica naše zemlje po svojim manifestacijama koje treba da čuvaju i neguju. Sveti Arhangel Mihailo zaštitnik je svih onih koji se bore za pravdu i siguran sam da će nam dati smernice kako da još više učinimo život boljim na teritoriji Grada – precizirao je Lukač.
Ovo je bila prilika i da se rezimira šta je tokom godine urađeno u Mokrinu. Sve u selu radi se u cilju unapređenja života meštana, a svake godine obogaćuju se i manifestacije po kojima je ovo mesto poznato i van granica naše zemlje, rekao je predsednik Saveta MZ Goran Ristić.
-Ove godine prioritet nam je bio uređenje sela, tako da smo dosta lokacija sredili na zahtev meštana. Zamenjena je rasveta u OŠ „Vasa Stajić“, izmuljen je deo obodnog kanala, sređeno je dečije igralište, uređeno je „Vašarište“. Ponosni smo i na to što smo adaptirali salu za venčanja u mesnoj zajednici, a naredne godine nastavićemo sa ulaganjem u selo. Imamo odličnu saradnju sa svim udruženjima građana koji su tu da pomognu – rekao je Ristić obraćajući se prisutnima.
Nagrađeni su najzaslužniji pojedinci i udruženja, među kojima su gradonačelnik Nikola Lukač i Dejan Pudar. Među nagrađeni je i Dušan Marjanović, predsednik Saveta MZ Rusko Selo.
-Zahvalnicu sam primio za dobru saradnju između dva mesta. Čast je dobiti priznanje od kolega s obzirom na to da se bavimo istim poslom. Rusko Selo uvek je tu za sve naše komšije, tu smo da pomognemo kako mašinama i ljudstvom tako i u savetima – rekao je Marjanović.
Mokrin ima sve više pošumljenih površina, tako da je zahvalnica uručena i Miodragu Radovanoviću, inženjeru šumarstva u JP „Kikinda“, ali i samom javno preduzeću.
-Zajednički se trudimo da održimo i obnovimo postojeće šume i vetrozaštitne pojaseve. Ovih dana započeta je sadnja novog vetrozaštitnog pojasa od Mokrina do Mlake koji će dodatno poboljšati život – napomenuo je Radovanović.
Dobrovoljno vatrogasno društvo okuplja 80 dece i 40 odraslih i jedno je od najmasovnijih u Mokrinu, saznali smo od predsednika Radovana Petkovića kojem je takođe uručena zahvalnica.
-Pomažemo kad god je to potrebno, a saradnja sa mesnom zajednicom je odlična. Uzajamno se pomažemo i trudimo da što lepše živimo – kazao je Petković.
Zahvalnice su pripale i KUD-u „Mokrin“, MRK „Crvena zvezda“ i firmi “Bioesen Kula”.
Dragi mališani, Deda mraz će u subotu, 25. novembra u 11 sati, zajedno sa Snežnom kraljicom, i svojim pomoćnicima na Gradski trg doneti „Kutiju želja“. Pisma sa novogodišnjim željama mogu da ubace svi od jedne do 10 godina. Potrebno je čitko da napišete svoje ime i prezime, koliko imate godina, koja je vaša želja, tačnu adresu i broj telefona roditelja ili staratelja. Vaše je da pismo ubacite u kutiju i ukoliko ste bili dobri, Deda Mraz će vam sigurno ispuniti želju.
Značaj i lepota darivanja cilj je tradicionalne akcije koju na ovakav način organizuje samo naš grad. Želja je da se za Novu godinu obraduju svi mališani, a prethodne godine stiglo je 5.500 pisama. Grad i donatori zajednički će obezbediti poklone koji će obradovati mališane kako u gradu, tako i na selima i ulepšati im praznike. Ovo je 11 godina da se organizuje akcije i kako je i ranijih godina istaknuto ovo je jedna od najlepših akcija lokalne samouprave.
U Iđošu, ovih dana, nastaje nova kreativna energija zahvaljujući mladim entuzijastima koji su ponovo uspostavili rad sekcija u Kulturno-prosvetnom društvu „Milivoj Omorac“. Inicijator je predsednica Društva, Nikolina Jocin.
– Početkom oktobra preuzela sam vođenje Društva, dramske sekcije i hora. Imamo tridesetak članova, uzrasta od četvrtog razreda osnovne, ali i starijih, koji su nekada glumili i sada su se ponovo aktivirali, a u horu već petnaestak pevača – kaže Nikolina. – U sekciji folklora, kojom rukovodi dugogodišnji igrač Zdravko Pavlov iz Kikinde, angažovalo se pedesetoro dece, podeljenih u dve grupe. Ima mnogo zainteresovanih, na svakoj probi imamo bar jednog novog člana.
Rad u KPD „Milivoj Omorac“ bio je prilično zapostavljen tokom čitave decenije, kaže Nikolina i, sudeći po odzivu, ponovno oživljavanje kontinuiranog rada sekcija bilo je upravo ono što je nedostajalo deci i mladima u ovom mestu.
– Folklor održava redovne probe dva puta nedeljno, a hor i dramska sada još češće jer već pripremamo prvu premijeru. Biće to predstava, zapravo mjuzikl, „Pričam ti priču“ čiji sam ja autor, a koja govori o pomalo zaboravljenim iđoškim običajima – kako su se družili i upoznavali naši stari. Deci je to veoma zanimljivo, a nama je cilj da negujemo tradiciju, da učimo mlade kulturi, umetnosti, glumi, da radimo nešto dobro za njih – objašnjava Nikolina koja se, upravo u svom Iđošu, u školskim danima bavila i glumom i folklorom.
Premijera predstave zakazana je za 10 decembar u 18 sati u iđoškom Domu kulture. Nikolina dodaje da imaju podršku Mesne zajednice i Grada, ali i meštana koji im rado pomažu u izradi scenografije i svemu što im je potrebno.
Sudeći po entuzijazmu na probama i brojnosti članova kojih, u svim sekcijama, ima oko 70, ideja da se deca socijalizuju i druže u ovom društvu urodila je plodom. A Iđoš je dobio svoj stalni ansambl i dobro mesto za sve kulturi i umetnosti naklonjene, bilo kao izvođači ili kao publika.
Povodom Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, 20. novembra, vence na spomen kosturnicu na Železničkom groblju položili predstavnici Grada Kikinde, Vojske Srbije, i boračkih organizacija. Nakon služenja parastosa istoričar Lazar Demić podsetio je na istorijske činjenice istakavši da je već od 10. novembra 1918. godine, bilo izvesno ko će pobediti u Prvom svetskom ratu, tako da su već tada počele su pripreme za ulazak srpske vojske u Kikindu.
-Proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine označio je početak sloma Centralnih sila i pobedu saveznika, a posledica toga bilo je oslobođenje Srbije, kao i oslobođenje drugih naroda.Naš Grad je oslobođen 20. novembra i ovaj događaj obeležio je prvu polovinu dvadesetog veka, a ovim činom ostvarena je težnja srpskog naroda u Banatu i čitavoj Vojvodini da se ujedini sa maticom Srbijom, što je i izglasano 25. novembra na prisajedinjenju. U toku večeri 18. novembra prethodnice srpske vojske počele su da ulaze u naš grad. Na čelu konjičke izvidnice ušao je kapetan Milan Gudović, a konačno 20. novembra 1918. u 11 sati u Kikindu, kao oslobodioci, ušli su pripadnici čuvenog srpskog pešadijskog Gvozdenog puka na čelu sa brigadirom Dragutinom Ristićem i potpukovnikom Mihajlom Kovačevićem – rekao je Demić.
Gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik gradske Skupštine Mladen Bogdan položili su venac i na spomen ploču brigadiru Dragutinu Ristiću koja se nalazi u holu Gradske kuće.
-Žrtve Srba i Srbije ne treba pominjati, bile su ogromne. Sve one koji su se borili za slobodu našeg naroda mi, potomci, moramo ceniti i sećati ih se. Pre 105 godina stigla je dugo očekivana sloboda i to je bio uvod u prisajedinjenje Velike Kikinde Kraljevini Srbiji. Moramo čuvati kulturu sećanja na sve one koji su se borili, ali i dali živote da mi danas živeli u slobodi. Srbija je u Velikom ratu izgubila polovinu muške populacije i trećina stanovništva. Vremena su uvek izazovna i moramo ceniti teško stečenu slobodu, a to ćemo postići samo ako smo složni i jedinstveni u očuvanju naše Srbije. Kikinda je uvek imala veliko srce junaka i mlađa pokolenja treba da učimo da poštuju svoju zastavu, državu, otadžbinu, da čuvaju svoj grad i da zajednički istrajemo u tome – istakao je Nikola Lukač.
U znak sećanja na 105 godina od oslobođenja Gradskim trgom prošli su konjanici koji su simbolizovali ulazak srpske vojske i oslobođenje Kikinde u Prvom svetskom ratu.
U spomen kosturnici sahranjeno je 184 vojnika iz Srbije, Rusije i Rumunije. Od tog broja 64 je iz ondašnje Kraljevine Srbije, 61 je ruski, a 21 rumunski vojnik. Među palim borcima je i 24 Kikinđana.
U OŠ „Žarko Zrenjanin“, najvećoj osnovnoj školi na teritoriji grada, odlučni su u nameri da školski prostor stalno unapređuju, kako bi stvorili što bolje uslove za boravak i aktivnosti đaka i nastavnog kadra. Od nedavno ova škola ima i najsavremeniji teren za fudbal, rekonstruisan sredstvima dobijenim na konkursu Pokrajine.
– Teren je bio u dosta lošem stanju, čak i nebezbedan, mnogi sadržaji nisu mogli da se realizuju na njemu – kaže direktor, Tihomir Farkaš. – Sada je potpuno preuređen, imamo jedan od najmodernijih terena na teritoriji grada i veoma smo zadovoljni jer nastavni sadržaji sada mogu da se realizuju na mnogo kvalitetniji način. Postojeći teren je demontiran, uklonjene su ograde, postavljena je podloga po FIFA standardima koja je uvezena iz Švedske i prilagođena je za nastavu – ne klizi i štiti od povreda. Postavljeni su i nova ograda i golovi i sada nam teren zaista izgleda reprezentativno i, što je, najvažnije, bezbedan je za korišćenje.
Pokrajina je Školi za ove radove odobrila 6,5 miliona dinara, a teren je bio spreman za početak ove školske godine. Prethodno su, takođe sredstvima Pokrajine, opremljena fiskulturna sala, zamenjena je stolarija i postavljeno je novo osvetljenje u Školi.
OŠ „Žarko Zrenjanin“ pohađa 530 đaka, svaki razred ima po tri odeljenja u kojima su, u proseku po više od 20 učenika.
Uskoro rejonizacija škola
Važna promena uslediće uskoro za nove đake u Kikindi i selima, najavljuje Tihomir Farkaš koji je i predsednik Aktiva direktora osnovnih škola.
– Od sledeće školske godine počeće ponovo da se sprovodi rejonizacija prilikom upisa u školu. Sve škole nude kvalitetne uslove za obrazovanje i vaspitanje dece, sve su opremljene i besmisleno je da broj dece koji imamo ne bude ravnomerno raspoređen. Radimo na tome da se taj upis vrati u zakonske okvire, po kojem su roditelji obavezni da upišu dete u školu kojoj teritorijalno pripadaju – objašnjava Farkaš. – Nije se tako radilo, neke odredbe zakona koristile su se na pogrešan način i mi sada hoćemo da uvedemo red. Već smo započeli sa aktivnostima u tom smeru i očekivanja su da će rasterećenje i ravnomerniji raspored broja dece po školama uticati na to da sve škole još bolje funkcionišu, a deca će, naravno, ići u njima bližu školu. Za ovaj posao biće formirana komisija na nivou grada, kako bi se sve odvijalo u najboljem interesu i dece i roditelja i škola.
Ukoliko ovih dana prolazite ulicom Save Lipovanova i vidite kuću koja sija u ljubičastoj boji znajte da tu živi četvorogodišnja devojčica, pravi MALI DIV. I unutrašnjost kuće sija ljubičasto, od jelke okićene svećicama. Naša mala sugrađanka rođena je na početku sedmog meseca odnosno u 27, 28. Gestacijskoj nedelji. Imala je svega 770 grama i od početka je pokazala da je borac, saznajemo od njene mame Biljane i tate Željka Budakova.
– Naša mezimica rođena je 7. septembra 2019. godine. Ona nam je šesto i jedino dete koje imamo. Iako je po rođenju imala niz zdravstvenih problema, pa je tako reanimirana po rođenju, odmah su uočeni problemi sa pankreasom koji nije dobro funkcionisao, imala je sepsu, znala sam da ću je odvesti kući. Isto tako sam znala da ću brzo ostati bez njenog brata Mihajla, koji je rođen nekoliko godina pre nje, i koji je živeo svega dve nedelje – priseća se Biljana.
Porođaj, carskim rezom, je obavljen u Beogradu u „Narodnom frontu“, a malena Palčica, odmah po rođenju prebačena je na Institut za neonatologiju.
– Na Intenzivnoj nezi u inkubatoru moja devojčica provela je 12 nedelja. Prvih mesec i po dana mogla sam da je posećujem samo na kratko, a preostalih šest nedelja proveli smo na poluintenzivnoj nezi i to vreme ja sam bila uz nju. Poverenje u lekare i medicinsko osoblje je ključno. Ja sam im u potpunosti verovala da se brinu o mom detetu kao da sam ja tu i bila sam smirena prilikom svake posete. Morate sami sebe da bodrite i da sakupite svu snagu koju imate u tim životnim trenucima. Rekla sam doktorici, ako ovo dete ima barem 10 odsto moje snage ona će biti odlična. Tako je i bilo – dodaje naša sagovornica.
Po izlasku iz Intenzivne nege, Biljana je sa ćerkom provela još 15 dana u Bolnici i konačno 29. novembra stigle su kući. Najlepši, najteži, ali i momenat koji ostaje u sećanju do kraju života, jeste onaj kada je Biljana svoje dete prvi put pomazila.
– Kada sam otišla drugi put da je vidim, to je bio prvi put da su mi dopustili da je dodirnem. Bila sam uplašena. Ona je u inkubatoru koji konstantno pišti, bojala sam se da je ne povredim, prenesem neku bakteriju ili virus. Savladala sam sve strahove i stavila svoj prst kod njene ručice. Odmah me je uhvatila za prst i to je osećaj koji se ne zaboravlja. Znala je da sam njena majka, da je volim i da joj dajem snagu potrebnu da preživi. I prvi put kada sam je uzela u ruke bila sam uplašena, ali snaga koju smo jedna drugoj dale neopisiva – kaže Biljana.
Kada je stigla kući Biljanina i Željkova mezimica imala je 1.800 grama. I danas, četiri godine po rođenju, na svake dve nedelje odlazi na redovne kontrole u Beograd. Problem su nerazvijena pluća, nisko gvožđe, ali i mala kilaža.
– Pluća traže konstantno inhaliranje, a kako bi bolje napredovala u kilaži na posebnom je režimu ishrane, tako da pije posebno mleko koje dobijamo u Bolnici. Sigurni smo da će se sve to rešiti na najbolji način jer su doktori uverenja da će se alveole u plućima, koje nisu razvijene, razviti od četvrte do šeste godine. Njenom organizmu potrebni su planina i more i mi joj to omogućavamo. Preporuka je da ide na plivanje i u planu nam je da je upišemo u klub – saznajemo od Biljane.
Savetuje sve koji su u ovoj situaciji da budu strpljivi i puni ljubavi, da dozvole da vreme uradi svoje. Da veruju u svoje instinkte, u ono što kao roditelji osećaju i da sebi govore da će budućnost doneti samo lepe trenutke, poručuje Biljana.
Sad leče nju, a ona će druge kad odraste
Našem malom borcu omiljena hrana su meso i krem bananice. Obožava sirene, voli decu i da se šminka, uvek je vesela i raspoložena. Pošto često posećuje lekare kad poraste, kaže biće doktorica.
– Leči sve, lutke, životinje, sve što joj dođe pod ruku. Mamina je maza, a tata je malo strožiji. Sa njim uči sve što može o životinjama i u kući imamo mali zoološki vrt o kom se brine. Tu su: papagaji, prepelice, zečevi, kuce, patke. Ona ih hrani i mazi – otkriva nam Biljana.
Mali divovi
Biljana je članica Fejsbuk grupe „Mali div“ u kojoj su svi roditelji koji imaju prevremeno rođenu decu.
– Ta grupa je velika podrška svima nama. Razmenjujemo iskustva, gde god da smo. Bodrimo se, pružamo podršku jedni drugima. Tu smo da pomognemo u teškim i radujemo se svim lepim trenucima koje članovi podele. Drago mi je što se i Kikinda pridružila gradovima koji svakog 17. novembra obeležavaju Svetski dan prevremeno rođene dece jer nama ta podrška puno znači – napominje naša sugrađanka.
Preokrenuli smo i probudili Srbiju i sve što smo zajedno postigli na ispitu je 17. decembra, kada ćemo odlučivati kuda i kako ćemo dalje, poručio je Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke koji je sa Srđanom Kruževićem, članom Izvršnog odbora obišao naprednjake u Kikindi.
Članovi i simpatizeri dočekali su ga velikim aplauzom u Narodnom pozorištu gde je u prisustvu člana predsedništva Milenka Jovanova, Stanislave Hrnjak, predsednice Gradskog odbora i potpredsednika Gradskog odbora Nikole Lukača, Dragana Kneževića, Nikole Vojinovića i Nine Knežević, Kikinđanima poručio da voli da dolazi u naš grad i sever Banata.
Sudbonosni izbori
Izbori 17. decembra su sudbonosni i oni nisu matematika i statistika, nisu pitanje broja mandata, nego su pitanje puta kojim ćemo dalje da idemo i šta će biti sa nama, dodao je Vučević.
– Znate vi Kikinđani šta vam se desilo sa fabrikama, kako su nestajale jedna za drugom. Isto se desilo u Novom Kneževcu, Kanjiži, Adi, Senti, Čoki u svim opštinama i gradovima. Gde god da smo se okrenuli svugde je došlo do pljačkaške privatizacije. Sa svim nedaćama smo se borili i izborili i uzdigli smo i vratili dostojanstvo građanima. Gradimo brzu saobraćajnicu koja će da poveže Sombor i Kikindu i da probudi dva krila severa Vojvodine. Da nam građani lakše putuju, a kada lakše putuju, manje će odlaziti iz svojih mesta. Iz ovih investicija država prihoduje i može da poveća plate i penzije. Ja znam da na severu Banata, u Kikindi živi pristojan i dobar svet koji valja i sebi i narodu. Ne dajte da nam opet dođu političke štetočine i da upropaste nešto novo, kao što je slučaj sa hotelom u centru i fabrikama koje su pozatvarali. Odlučujemo o nama, ljudima i životu i pošto smo odabrali da budemo odgovorni, na nama je odgovornost prema sadašnjoj i budućim generacijama – napomenuo je predsednik Srpske napredne stranke.
Srbija ne sme da stane
Sa jedne strane je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, a sa druge strane su sve druge liste, istakao je Vučević.
– Jedni će da budu veliki Evropejci koji će da kažu da je Kosovo nezavisno, da treba da uđemo u NATO pakt, uvedemo Rusiji sankcije. Drugi će da kažu da smo mi izdajnici, da nismo dovoljno velike patriote, da se kunu u ljubav prema Rusiji i neće imati nikakav problem da se spoje sa ovim prvima. Prve vodi nekadašnja Čankova perjanica Marinika Tepić i nesrećni Miki Aleksić iz G17 plus, a siguran sam da se sećate šta su nam uradili sa fabrikama i ekonomijom i čuvene laži da će svaki građanin dobiti hiljadu evra i ostalih bajki. Miki Aleksić upropastio je Trstenik i sada treba da dobije šansu da upropasti čitavu Srbiju. Prvi na listi je Lazović iz „Ne davimo Beograd“ koji ima dilemu za koju karticu da se prijavi jer je još uvek student, a godinama je bliži penzionerskom stažu. Siniša Mali sad je napravio grešku i pustio je obe kartice u isto vreme tako da je Lazovića doveo u dilemu za koju karticu da aplicira. Na listi imaju i Ćutu koji je upisao fakultet u vreme kada smo Tita sahranili i štafete su još trčale, i nije ga još završio. I oni će da nam pričaju kakva će da nam bude država i da su za Srbiju protiv nasilja. Njihov gazda Dragan Đilas koji je tukao tasta i taštu pred bivšom ženom i zajedničkom decom najbolje zna kako da se bori protiv nasilja. Dragan Bjelogrlić koji je iz zverinjaka, kako zove Srbiju, dobio svega 305 miliona dinara, a Boga pitaj koliko je filmova i serija snimio i to je hvala svima nama koji smo plaćali poreze koji mu je to omogućio. On je takođe primer kako se boriti protiv nasilja jer je istukao režisera Gagu Antonijevića, 20 godina starijeg, dok je sedeo. Valjda se borite protiv nasilja tako što blokirate puteve, mostove i hoćete da linčujete one koji prolaze tuda. Sve to opominje nas da nemamo prava da se igramo, da izbori nisu igra, da izbori nisu šala, da država nije igra. Vladali su svi oni od 2000. do 2012. godine i videli smo kakvi su im rezultati – istakao je Vučević.
Zaposleno više od 550.000 ljudi
– Želim da se zahvalim svima za rad u prethodnom periodu jer bez vas ova lista i ova politika ne bi imala smisla. Za ovih 11 godina svašta smo prošli. Bile su najveće poplave u novijoj istoriji, donosili smo teške ekonomske mere u okviru kojih smo morali da smanjimo plate i penzije, suočili smo se najvećim talasom migracija iz Azije i Afrike, borili smo se protiv pandemije korona virusa i za ljudske živote i kada smo mislili da smo sve prošli počeo je rat u Ukrajini i ogromni pritisci na našu državu. Danas imamo i sukob u Izraelu odnosno Palestini. Za sve to vreme smo, zahvaljujući vama, građanima, uspeli da sačuvamo državu i da joj vratimo dostojanstvo – kazao je Vučević i dodao da Srbija više nije mačiji kašalj da postupa onako kako drugi žele.
I posle teških ekonomskih mera uspelo se u tome da plate i penzije budu dva puta veće nego 2012. godine, zaposleno je je više od 550.000 ljudi u odnosi na broj zaposlenih iste godine.
– Uspeli smo da izgradimo 460 kilometara auto puteva i brzih saobraćajnica, brzu prugu sa kojom idemo ka mađarskoj granici, 900 fabrika, gradili smo kliničke centre i bolnice, renovirali i gradili domove zdravlja, škole, vrtiće. Promenili smo sveukupni ambijent i za sve to vreme čuvali smo državu. To je rezultat koji niko ne može da nam oduzme, ali to može da se poništi 17. decembra – podsetio je Miloš Vučević.
Izborna pobeda se ne podrazumeva
Za proteklih 11 godina niko nije morao da brine o kursu dinara, danas ne mora niko da brine za plate ili penzije koje će biti isplaćene i danas se zna da kada država nešto obeća da će to biti i urađeno. Danas je i 28 država manje priznalo državu koju Albanci zovu Kosovo, danas se glas Srbije bolje čuje.
– Te stvari se ne podrazumevaju, one ne padaju sa neba jer se dobijaju radom, a gube se nebrigom i nemoralom. Sve što smo uradili za 11 godina je prvo poluvreme i ja se nadam da se nećemo vratiti u vreme kada je pola miliona ljudi manje bilo zaposleno, kada su fabrike bile zakatančene. Ne podrazumeva se da će biti bolje, ne podrazumeva se da će plate i penzije da rastu, ne podrazumeva se da će dinar biti stabilan i da se takmičimo koja će opština dobiti više investicija, nego se to stiče radom. Ne podrazumeva se da će lista da pobedi zato što je Aleksandar Vučić njen nosilac. Nesporno je da imamo najpopularnijeg i predsednika države koji ima najveće poverenje građana, ali ne pobeđuje se samo zato na izborima. Pobeđuje se zato što pričate sa građanima, zato što objašnjavate šta je politika, zato što smo aktivni na terenu. Imamo da pokažemo šta smo radili, ali i da istaknemo cilj za budućnost. Dokle god ova politika može da bude u narodu i sa narodom mi smo na dobrom putu – saopštio je Vučević.
Hrnjak: Za napredak svim srcem
Čast nam je i zadovoljstvo što smo kao Gradski odbor Kikinda, ali i Severnobanatski okrug imali privilegiju da nas u okviru radnog sastanka poseti predsednik stranke Miloš Vučević, kazala je Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora SNS.
– I u prethodnim kampanjama davali smo svoj maksimum znajući da je politika Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića prioritet prioriteta za ovu zemlju. U prethodnih deset godina postignuti su izvanredni rezultati koji su otvorili vrata budućnosti ovoj zemlji i za to smo spremni da se borimo svim srcem i snagom. Zahvalni smo vam što ste odabrali da posetite naš odbor u kampanji – precizirala je Hrnjakova.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici opštinskih odbora iz Čoke, Ade, Kanjiže, Sente i Novog Kneževca, kao i članovi Gradskog odbora Kikinde, ali i aktivisti koji su aktivni u izbornoj kampanji.
Veće zarade i penzije
-Naš cilj i naše obećanje je, ukoliko nam građani daju poverenje, da prosečna zarada u Srbiji do 2027. godine bude 1.400 evra. Da garantovana zarada bude 650 evra i da prosečna penzija bude 650 evra jer penzije moraju da prate plate. Hoću da se zahvalim penzionerima koji su podneli najveći teret reformi u državi, bili su najdisciplinovaniji i najtiši kada smo donosili najteže mere. Razumeli su da je muka stigla državu, a penzioneri znaju da se sa državom ne kocka, ne zbog njih, nego zbog njihove dece i unuka. Želim da se zahvalim našim damama jer nas podržava više žena nego muškaraca. One su bolje organizovanije, lojalnije, opreznije, racionalnije, tu su da nam pomognu da čuvamo našu državu koja je ženskog roda – kazao je Vučević.
Jutros oko 10 sati izbio je požar na jednom od šatora u okviru Prihvatnog centra na putu između Kikinde i Banatske Topole. Požar manjih razmera brzo je saniran jer su odmah na lice mesta izašli pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice. U požaru nema povređenih i pričinjena je manja materijalna šteta, potvrđeno nam je u Policijskoj upravi u Kikindi. Uzrok zbog kog je nastao požar naknadno će biti utvrđen.
U Prihvatnom centru, otvorenom 2015. godine, trenutno je 17 migranata turske nacionalnosti.
