Centralni dan 38. „Dana ludaje” je subota 16. septembra. Već od 10 sati „Banatski fruštuk” obradovaće sva čula sladokusaca. Sa slanim i slatkim đakonijama, specijalitetima sa ludaje, jelima koja vraćaju u detinjstvo, tradicionalnom kuhinjom predstaviće se udruženja žena sa teritorije Grada i okolnih mesta. Vredne domaćice pripremaju se za ovaj dan i sa radošću očekuju posetioce, kako bi ih ugostile.
Deo Gradskog trga biće pretvoren i u Evropski kutak. Ove godine predstaviće se gosti iz osam gradova među kojima su predstavnici Istočnog Sarajeva koji tradicionalno posećuju Kikindu i podržavaju našu najveću manifestaciju, Valjeva, Lopara, Nove Crnje Zrenjanina.
Najlepša gostinska soba u Evropi imaće i muzičko-scenski program koji će okupiti izvođače iz grada i svih mesnih zajednica. Predstaviće se i gosti kulturno-umetnička društva iz Rumunije i Osenice i Krepoljina, okolina Žagubice. Da li će novi rekord biti postavljen ove godine, saznaćemo u subotu na Trgu, centralna manifestacija počeće u 17 časova.
U porti hrama Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu, upriličeno je otkrivanje i osvećenje spomenika patrijarhu i vođi velike seobe Srba Arseniju III Čarnojeviću, rad Dušana Belovića, učitelja u penziji iz Ruskog Sela. Svečanost je, pored gradonačelnika Nikole Lukača sa saradnicima, predstavnika Okruga i Mesne zajednice, okupila istaknute zvanice- ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Nikolu Selakovića, narodnog poslanika Milenka Jovanova, generala Milorada Stupara, predstavnike Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-18, njihovih potomaka i poštovalaca, kao i veliki broj meštana.
Ministar Selaković istakao je značaj izgradnje i negovanja kulture sećanja poručivši da čuvajući narod, čuvamo i budućnost.
– Krajem 17. veka srpski narod koji se našao u čeljustima velikih sila i borbi velikih carstava, zadesila je ogromna nevolja pretočena u veliku seobu Srba koja je bila bežanje od sigurne smrti, bola i patnje ka traganju za slobodom. Na čelo tog naroda koji je, između ostalog, svoj dom našao i ovde, na severu Banata, stao je patrijarh Arsenije III Čarnojević. Ovo je bilo jedno od sela kolonizovanih nakon Balkanskih i Prvog svetskog rata, u kojima su srpski ratni dobrovoljci iz severne Dalmacije. Like, Hercegovine, Bosanske Krajine, Korduna, Banije, ali i druge strane okeana odazvavši se pozivu svoje matice, probili Solunski front i kao dobrovoljci, od kralja Petra i kralja Aleksandra dobili ovde svoje posede- podsetio je ministar Selaković i istakao:
– Vredna je lekcija koju smo naučili iz te strašne istorijske epohe, a to je, da je u teškim vremenima, najvažniji cilj svakog od nas ko se nalazi na odgovornoj funkciji, da čuvamo slobodu, nezavisnost, Srbiju, ali i da čuvamo naš narod. Spasavajući Srbe od sigurne turske odmazde, patrijarh Arsenije III Čarnojević je spasavao nadu da ćemo jednog dana obnoviti državu, što smo i učinili. To danas zna i državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Vučićem kada na svaki mogući način se trudimo da sačuvamo srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer bez naroda, svaka naša borba je uzaludna- poručio je ministar Selaković.
Kako je ukazao, danas se obeležava i godišnjica najstarijeg boračkog udruženja u Srbiji –Udruženja srpskih ratnih dobrovoljaca od 1912 do 1918, njihovih potomaka i poštovalaca koje slavi 120 godina od osnivanja.
Sloboda je najskuplja srpska reč, slobodu smo branili i ginuli za nju, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Veliko mi je zadovoljstvo i čast što sam prisustvovao otkrivanju spomenika jednoj istorijskoj ličnosti čija je hrabrost i odvažnost izuzetno značajna za Srbe i Srbiju. Ruskoselci, Grad, Ministarstva i SPC zajednički smo podigli ovaj velelepni spomenik da nas podseća na tu hrabrost, ali i značaj slobode u našem narodu- kako se ona čuva, bori za nju i da se sećamo svih koji su dali živote da bismo mi danas uživali u slobodi. Spomenik nas opominje da čuvamo jedni druge, pravoslavlje, srpstvo i da u se u miru borimo za bolji život- poručio je Lukač.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je vladika banatski Nikanor, koji je zajedno sa prisutnim sveštenstvom osveštao spomenik.
– Ovaj veličanstveni spomenik podseća nas na još veličanstveniju ličnost Arsenija III Čarnojevića, praoca ovog mesta, uz kojeg se danas sećamo i naših velikih i cenjenih vojskovođa i rodoljuba koji su dali svoje živote. Svoj odnos prema Srbiji moramo menjati mi sami. Čuvajmo sebe u Srbiji koja nam garantuje slobodu, sve hoće da učine da unište to što jesmo –istakao je vladika banatski Nikanor.
U porti ruskoselskog Hrama nalazi se grobnica porodice Čarnojević, to su dalji srodnici patrijarha Arsenija, podsetio je protonamesnik Slobodan Divljakov.
– Ovo je vrlo važan dan za nas. Sećanje na velike ljude i vrednosti koje oni nose ne menjaju se, bez obzira na tehnološki napredak. Srpska pravoslavna crkva baštini vrednosti da čovek kroz požrtvovanje i ljubav za druge čini vredna i divna dela– rekao je Divljakov.
U svečanom programu nastupili su hor Sveti Serafim Sarovski iz Zrenjanina i ADZNM „Gusle”.
Stanovnici Mokrina, Banatskog Velikog Sela i Bašaida danas su u prilici da obave besplatne preventivne dermatološke preglede u ambulantama u svojim selima, za koje nisu potrebni knjižica, uput niti zakazivanje.
Preglede, za koje vlada veliko interesovanje, organizovalo je Udruženje dermatovenerologa Srbije, u saradnji sa Domom zdravlja i Gradskom upravom. Podršku akciji pružila je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
Udruženje želi da skrene pažnju na značaj rane dijagnostike karcinoma kože, bolesti koja je u stalnom porastu poslednjih godina.
– Poljoprivredno i seosko stanivništvo zbog načina života i obaveza više je izloženo UV radijaciji i ta grupa se ubraja u rizičnu, ima veću incidencu pojave kožnih karcinoma. Najvažnija je rana dijagnostika tumora kože jer tada, osim hirurške, dalja onkološka terapija nije potrebna. Raduje me veliki odziv meštana što nam je i cilj. Tu su dermatolozi iz Beograda, Novog Sada i Opšte bolnice Kikinda – rekla je profesor dr Danica Tiodorović, predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije.
Ona je napomenula da se, prema statistici, na godišnjem nivou otkrije oko 650 melanoma, ali da svakodnevni, ambulantni rad lekara pokazuje da učestalost melanoma i drugih nemelanomskih karcinoma beleži frapantan porast, dok posebno zabrinjava njihovo otkrivanje kod populacije mlađe od 30 godina, pa čak i od 18 godina. Dr Tiodorović je dodala da je potrebna edukacija o pravilnom ponašanju na suncu i opasnostima pregorevanja.
Na značaj ove kampanje Udruženja dermatovenerologa Srbije, kao i veliki odziv sugrađana, ukazala je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.
– Udruženje dermatovenerologa Srbije prepoznalo je Grad Kikindu kao mesto gde treba da dođu i urade preventivne preglede. Ovo nije prvi put, ali je veoma značajno. Sa njima smo dogovorili da se ovoga puta, pregledi organizuju u ova tri mesta. Naše stanovništvo, uglavnom, na listi svojih prioriteta nema ovu vrstu pregleda, a preventiva je ključna da bi čovek bio zdrav. Grad Kikinda je uvek partner ovakvim kampanjama. Danas stanovnicima Mokrina, Bašaida i Velikog Sela nije potrebna knjižica za preglede koje obavljaju eminentni profesori, dermatolozi, a samo njihovo interesovanje pokazuje da su preventivni pregledi potrebni, i da bi bilo dobro da ih organizujemo češće. To sam i rekla u razgovoru sa dr Tiodorović, da Kikindu uvrste i naredni put, i mi ćemo preglede organizovati i u drugim naseljenim mestima kao i u samom gradu- rekla je Stanislava Hrnjak.
Dr Siniša Jolić iz Opšte bolnice Kikinda ukazuje da se u okviru kampanje radi kompletan skrining i da je vrlo važan samopregled, te ako se primeti promena, brzo reaguje obraćanjem lekaru.
– Danas se u sve tri ambulante radi dermoskopija sa ciljem da se otkrije ukoliko postoji promena. U kikindskoj bolnici, otkrijemo mesečno jedan do dva melanoma, dok su bazocelularni i spinocelularni još učestaliji. U Opštoj bolnici je služba dermatovenerologije dobro organizovana i bez velikih peripetija građani mogu doći do nas na preglede– kaže dr Jolić.
U ambulanti u Mokrinu pregledi su od 10 do 12 časova, u Banatskom Velikom Selu od 12.30 do 14.30, a u ambulanti u Bašaidu su od 12.30 do 14.30 časova. Pored dr Tiodorović i dr Jolića, meštane tri kikindska sela pregledaju i drugi specijalisti među kojima i docent dr Tatjana Roš, primarijus dr Miroslav Dinić i docent dr Tatjana Radević.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave, dr Aleksandar Martinović prvi put u ovoj funkciji boravio je u našem gradu. Radnu posetu iskoristio je da, zajedno sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem i načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Miroslavom Dučićem, obiđe Gradsku kuću odnosno salu u kojoj se održavaju sednice gradske Skupštine i venčanja, a koju je neophodno adaptirati i uvesti sistem za elektronsko vođenje sednice. U pratnji domaćina ministar Martinović posetio je i Budišinovu palatu, koju je neophodno renovirati. Tokom šetnje Gradskim trgom, čelnici Kikinde ukazali su na zgrade kojima je neophodna rekonstrukcija spoljne fasade.
-Hvala gradonačelniku Lukaču i načelniku Dučiću koji su me upoznali sa svim projektima, problemima i izazovima sa kojima se suočavaju. I Kikinda, kao i ostale lokalne samouprave, suočava se sa deficitom, pre svega , IT stručnjaka tako da smo razmatrali načine njihovog radnog angažovanja. Dogovorili smo da Uslužni centar početkom naredne godine preraste u jedinstveno Upravno mesto uz finansijsku podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Cilj je da građani na jednom mestu ostvare svoja prava, da ne moraju da idu od kancelarije do kancelarije i od šaltera do šaltera i da jednim dolaskom obave sve zbog čega su došli. Važno je da ubrzamo administrativne postupke za građane, ali i da olakšamo posao zaposlenima u Gradskoj upravi – istakao je ministar Martinović.
Pomenuto Ministarstvo početkom 2024. godine raspisaće javni poziv za finansiranje projekata od lokalnog značaja.
– Na predstavnicima Kikinde je da odrede za koju zgradu ćemo opredeliti sredstva za rekonstrukciju fasade. Deo fasada u centru je uređen, a deo je potrebno sanirati i u tome može da pomogne Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Spremni smo da, ili u potpunosti, ili da značajnim delom, isfinansiramo uređenje jednog objekta u centru – precizirao je Martinović.
Razgovaralo se o lokalnoj putnoj infrastrukturi, kao i o mogućnostima da se u naš grad dovedu investitori koji će obezbediti nova radna mesta.
-Kikinda je solidno razvijena, ima investitora koji su otvorili svoje pogone, ali uvek je dobro imati jednog ili dva nova poslodavca. Potpuno nova Industrijska zona, koja je komunalno i infrastrukturno opremljena, omogućava da se investiranje brzo realizuje. Grad Kikinda, kao i čitav Okrug, u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave imaju sigurnog i pouzdanog partnera za svaku buduću saradnju. Naš cilj je zajednički da unapredimo život svih građana ovog dela Banata – zaključio je ministar Martinović.
Gradonačelnik Lukač dodao je da se ne propušta prilika da se svakom ko poseti naš grad ukaže na njegove lepote, potencijal, ali i probleme.
-Zajedno sa Vladom, nadležnim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima rešavamo probleme i zalažemo se da Kikinda bude još lepša i bolja. Efikasnost Gradske uprave, što je i naše strateško opredeljenje, od naredne godine biće unapređena zahvaljujući Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Razgovarano je o uređenju fasada na zgradama u centru, o Budišinovoj palati i unapređenju gradskog jezgra. Zalažemo se za očuvanje arhitekture, za uvođenje e -parlamenta i još bolju komunikaciju sa svim sugrađanima na teritoriji grada. Bolje mesto za život i rad i bolja budućnost u Kikindi i Srbiji je naš zajednički cilj – zaključio je Lukač.
Pohvale za gradsko rukovodstvo
Ministar Martinović dodao je da je prijatno iznenađen činjenicom da se iz gradskog budžeta finansiraju sva udruženja i manifestacije pripadnika svih nacionalnih manjina.
-Želim da pohvalim gradonačelnika Lukača i njegove saradnike na tome što su sve manjine ravnopravno zastupljene. U Gradskoj upravi zaposlen je i koordinator za romska pitanja, a ne treba ni posebno isticati da Srbi i Mađari žive u slozi i da zajedno rade na prosperitetu. Stalo nam je do strateškog partnerstva Srbije i Mađarske koja se pokazala kao veliki prijatelj naše zemlje u izazovnim i teškim situacijama. Predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Srbije neguju nikad bolje odnose između dva naroda u Srbiji, ali i između dve zemlje – rekao je Martinović.
Utisci o Kikindi
Kikinda je lep, čist i uredan grad, prepun zelenila, utisci su dr Aleksandra Martinovića.
-Ovakav trg ima malo koji grad u Srbiji i na nama je da ga očuvamo i sačuvamo. Kikinda je barokni grad sa zgradama koje su stare, ali solidno očuvane. Po mom, skromnom mišljenju Kikinda je jedan od najlepših gradova u Vojvodini – izjavio je ministar Martinović.
Već po tradiciji, narandžasti karavan obilazi gradove i poziva na „Dane ludaje“. Prva promocija naše najveće i najstarije manifestacije organizovana je u Subotici, a najslađi i najmlađi promoteri bili su mališani iz vrtića „Šilja“ iz Novih Kozaraca. Obučeni u plodove jeseni uz pesmu i igru, u pratnji gajdaša i uz neizbežne kolače od ludaje pozvali su Subotičane da budu naši gosti od 14. do 17. septembra.
-Pozivam sve Subotičane da budu naši dragi gosti i da se uvere da su Kikinđani dobri domaćini, a da je naša manifestacija jedna od najlepših u Srbiji. Bogat program pratiće „Banatski fruštuk“, „Evropski kutak“, merenje najteže i najduže bundeve, koncerti na Gradskom trgu, niz kulturnih, ali i sportskih sadržaja koji će okupiti veliki broj sportista iz naše i okolnih zemalja. Kikinda će tokom četiri dana sa pravom nositi naziv najveće gostinske sobe Evrope – rekao je Dragan Pecarski, član Gradskog veća na promociji u Subotici.
Milanka Tutić, članica Gradskog veća Subotice napomenula je da Subotičani i Kikinđani imaju dugogodišnju odličnu saradnju.
– Ove godine manifestacija „Pogačijada“, koja se organizuje u Ljutovu, prvi put će se predstaviti u Kikindi. Na „Banatskom fruštuku“ promovisaćemo tradicionalnu domaću pogaču sa naših prostora. Pozivam Subotičane da dođu u Kikindu i uvere se u gostoprimstvo naših dragih prijatelja – rekla je Milanka Tutić.
Gastronomski, kulturni, sportski, zabavni i mnogi drugi sadržaji biće dostupni svim gostima na 38. „Danima ludaje“.
Nemamo more, jezero, reku…Ali da su bazeni Sportskog centra „Jezero” odlična lokacija za sve generacije, posebno tokom tropskih dana kada se živa u termometru bliži četrdesetom podeljku, svedoči prepun parking koji ćete prvo uočiti prilikom dolaska.
Naravno, za očekivati je da spas od vrućina veliki broj sugrađana potraži na bazenima u Kikindi i Banatskom Velikom Selu. Tako je i ovog, poslednjeg avgustovskog vikenda, nakon kog nam, prema prognozama meteorologa, sledi osveženje uz kišu.
Svetom liturgijom, rezanjem kolača, osveštanjem bosiljka i vode, kod crkvice na Vodicama, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležili su stradanje Svete Marine ili Ognjene Marije, kako je još naš narod zove.
Kikinđani se svake godine u velikom broju okupe na Vodicama, gde je 1865.godine podignuta crkvica posvećena svetiteljki. Osim naših sugrađana bilo je posetilaca iz čitave okoline. Voda je kažu zdrava za piće i umivanje, leči oboljenja na koži i očima, a naročito je dobra za decu.
-Čula sam za ovo mesto i prvi put sam ovde. Iznenađena sam koliko je naroda i to mladih i drago mi je što sam ovde. Umila sam se i pila vodu, a poneću i kući. Ukoliko ovoliko ljudi veruje da je lekovita, sigurno je tako – rekla nam je Željka Pešut.
Prema legendi, izvor lekovite vode otkrio je slučajno pastir koji se tu umio, a imao je rane po telu i nogama. Nakon što je i prenoćio na ovom mestu, rane su nestale, a narod je počeo ovde da pronalazi lek za kožu i oči. Protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana okupljenima je poručio da ne odu sa svetog mesta, a da ne uzmu vodu.
-Čuvajmo, braćo i sestre, naše svetinje i naše običaje. Ova voda je sveta onoliko koliko vi verujete da je sveta, a ovo mesto je sveto onoliko koliko ste vi sveti. Nemojmo biti sebični i ne činimo grehe na ovaj sveti dan – poručio je protejer Boban Petrović.
Ovogodišnji kumovi bile su dve porodice Zavišin iz Kikinde i Vesna Rajkov sa porodicom iz Novog Miloševa.
-Kumstvo sam prihvatila jer je to veliki dar za mene i moju porodicu i svaki čovek treba da doživi ovo bar jednom u životu. Verujem da je ovo mesto sveto i da je voda lekovita. Živim u Cirihu i svake godine trudim se da dođem i da prisustvujem Liturgiji za Ognjenu Mariju – istakla je Vesna Rajkov.
Naredne godine kumovi će biti Klaudija Šulc i Slobodan Vujović.
-Na ovom mestu osećam se najlepše. To je razlog što smo prihvatili kumstvo i za nas je ovo velika čast – napomenula je Klaudija Šulc.
Sveta Marina rođena je u Antiohiji, a postradala je tragično jer je želela da ostane u svojoj hrišćanskoj veri i nije želela da se uda za mnogobožca koji je bio carski namesnik. Kompleks na Vodicama najviše poseta u danu beleži upravo na Ognjenu Mariju. Crkva Svete Marine otvorena je svakog dana za sve koji žele da se umiju, natoče vodu ili jednostavno se odmore.
Kulturno dobro
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu 1980. godine proglasio je ceo kompleks Vodice za spomenik kulture i stavio pod svoju zaštitu. Za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja proglašen je 1991. Konak se sastoji od crkvice, konaka i kuće čuvara.
Građevinski radovi na postrojenju za preradu pijaće vode završeni su 95 odsto, mašinski radovi biće gotovi za mesec i po, a elektro za tri meseca. Izgradnja fabrike vode, najveće investicije u Kikindi u proteklim decenijama, teče planiranom dinamikom u šta su se prilikom posete gradilištu uverili gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica i član Gradskog veća Nebojša Jovanov.
-Svi mogu da se uvere da fabrika vode raste iz dana u dan i konačno će svi Kikinđani imati kvalitetnu pijaću vodu. Investiciju su, zajedno sa Gradom Kikindom, omogućili su Vlada Republike Srbije, nadležno Ministarstvo, KFV banka, a vrednost radova je oko 11 miliona evra. Istrajaćemo u tome da sugrađani u 21. veku dobiju vodu za piće po svim propisanim standardima. Paralelno sa ovim projektom radi se na zameni vodovodnih cevi, magistralnom vodu, kao i na mini postrojenjima za prečišćavanje vode za svako selo. Voda za piće decenijski je problem i mi ćemo ga rešiti na zadovoljstvo svih građana – istakao je Lukač.
Posao je započet je u junu 2021. godine, nakon nekoliko godina studioznih priprema. Kompletna oprema iz uvoza, a koja se tiče tehnologije prerade je već na gradilištu, tako da neće biti nikakvih zastoja, napomenuo je direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero.
-Građevinski radovi, prema sadašnjem planu, biće završeni do kraja oktobra nakon čega će se pristupiti daljim koracima za puštanje vode u sistem. Objekat sa savremenom tehnologijom treba da služi gradu minimalno 40 godina. – kazao je Gvero – U toku je i uključivanje zaposlenih iz Javnog preduzeća „Kikinda“ u rad postrojenja. Fabrika će zapošljavati 21 radnika i najveći deo biće iz postojećeg javnog preduzeća.
Pošto svi radovi budu završeni uslediće njihova provera. Nakon toga započeće proba sa vodom.
-To je i najznačajniji deo koji nas čeka. Naša ulazna voda je karakteristična i ovo će biti prvi slučaj da se od nje napravi pijaća voda koja zadovoljava sve propisane standarde. Austrijska firma „Uniha“, koja je nosilac tehnologije, predvidela je da se završna obrada radi takozvanom reverznom osmozom koja omogućava da se od morske dobije voda za piće. Ne sumnjamo da će naša voda biti po propisima, a tokom probnog perioda najvažnija je optimizacija parametara, kako bi se postigla i najpovoljnija cena vode za potrošače – rekao je Miroslav Kresoja iz JP „Kikinda“.
Lepu priliku za susrete, druženje i opuštanje imale su večeras u Mokrinu žene iz svih 11 udruženja u okrugu. Tradicionalno, sada već četvrtinu veka, Udruženje žena Mokrina organizuje okupljanje kako bi se proslavio završetak žetve.
– Slušala sam od starih da je „Žetva-bal“ u davnim vremenima uvek organizovan u ovo vreme, i pre 25 godina rešile smo to da obnovimo. Osim ovog okupljanja, družile smo se u Mokrinu i svakog oktobra, takođe sa svim udruženjima iz okruga i po tome smo jedinstveni. Nadam se da ćemo moći i ovu tradiciju da nastavimo – kaže Smiljana Karać koja je predsednica udruženja-domaćina takođe već četvrtinu veka.
Podršku današnjem okupljanju u Mokrinu dao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio goste i naglasio značaj ovakvih događaja.
– Ovo je lep povod da se žene okupe i uživaju u druženju i to u Mokrinu koji je poznat po gostoljubivosti i lepoj hrani. Siguran sam da to mnogo znači ženama koje vredno rade i jedan su od stubova našeg društva i porodice. Uvek im treba odavati ogromno priznanje jer nama muškarcima daju energiju, velika su nam podrška i moramo da ih čuvamo – rekao je Lukač. – Drago mi je da se tradicija nastavlja. Mesna zajednica Mokrin i Grad Kikinda podržavaće ovakve manifestacije i ubuduće.
Gosti iz udruženja i iz drugih organizacija u Mokrinu dočekani su sa hlebom i solju, razmenjeni su pozdravi i pokloni, a onda su usledile večera i tombola. U sali Doma omladine bilo je oko 130 gostiju.
Udruženje žena Mokrina trenutno ima dvadesetak članica, a moglo bi da ih bude i više, rekla je potpredsednica, Zorica Despotov.
– Bavimo se očuvanjem narodnih običaja i zanata i afirmacijom žena na selu, posebno žena treće životne dobi. Prisustvujemo i pomažemo na svim manifestacijam i u selu i u gradu – kaže Zorica.
Njena starija koleginica, predsednica je imala važnu poruku za žene.
– Svakoj ženi kažem da dođe u Udruženje da se opusti malo, mene je to spasilo. Okupljamo se nedeljom i bude nam lepo. Imamo stalne humanitarne akcije, mnogo puta smo nosile pomoć u dečija sela. Idemo na druženja, održavamo našu prostoriju sa stalnom postavkom ručnih radova u Domu kulture. Ali nemamo podmladak, više ne možemo same ni da spremamo hranu ovakvim povodima. Mlade žene nam ne dolaze, ne znam zašto, sede kod kuće, ne druže se. Verujte mi, razgovori i druženja jako su važni za zdravlje – sigurna je Smiljana.
Lekcijama iz bogatog iskustva predsednice Smiljane treba verovati. Blagodeti upoznavanja i opuštanja u raspoloženom društvu i uz muziku osetili su večeras svi prisutni na „Žetva-balu“. I jedva čekaju sledeću priliku da preseku užurbanu i punu obaveza svakodnevicu jer energija i volja koju dajemo jedni drugima neprocenjive su.
Put Iđoš-Ada nije legalizovan, nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj.
Ipak, građani Vojvodine su ga platili 1,5 milijardi dinara.
Za dodatne radove, firma „3D Projekt“ Zorana Mileševića koja je bila podizvođač podizvođača, sada iz gradske kase uzima još 2 miliona evra. Polovina novca je za kamate.
