najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Put Iđoš-Ada nije legalizovan, nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj.
Ipak, građani Vojvodine su ga platili 1,5 milijardi dinara.
Za dodatne radove, firma „3D Projekt“ Zorana Mileševića koja je bila podizvođač podizvođača, sada iz gradske kase uzima još 2 miliona evra. Polovina novca je za kamate.
Mesnu organizaciju penzionera u Banatskom Velikom Selu posetili su predstavnici Gradskog odbora Srpske napredne stranke na čelu sa predsednicom Stanislavom Hrnjak i potpredsednikom Nikolom Lukačem. Sa najstarijim meštanima razgovarano je o tome kako žive, šta im je potrebno, koji su problemi i kako ih rešiti.
-Konstantno razgovaramo sa građanima, kako u gradu, tako i u selima. Mesna organizacija penzionera u Banatskom Velikom Selu jedna je od kvalitetno organizovanih i ima više od stotinu aktivnih članova, što je važno za ovu zajednicu – istakla je Stanislava Hrnjak – Dugo godina postoje i imaju zajedničke aktivnosti koje doprinose boljem kvalitetu života meštana trećeg doba. Tokom jeseni, kada vremenske prilike dozvole, na objektu u kom su prostorije biće urađena fasada, a zahvljujući pomoći Grada i Mesne zajednice dobiće i nameštaj. U ranijim razgovorima sa njima istakli su da im je potreban frižider za prostorije udruženja. Stoga smo sredstvima stranke i naših prijatelja kupili frižider, a ovu posetu iskoristili smo za druženje sa penzionerima, ali i dogovor šta možemo u perspektivi da im pomognemo.
Banatsko Veliko Selo društveno je uređeno, meštani prepoznaju potrebe jedni drugih i pomažu se međusobno, napomenula je Hrnjakova.
-Uvek smo bili bliski sa ljudima koji znaju i da saslušaju, ali i da kažu primedbu. Tu smo da pomognemo kada god je to potrebno. Dužni smo i da im se zahvalimo na podršci koju pružaju Srpskoj naprednoj stranci – kazala je Stanislava Hrnjak.
Predsednica Mesne organizacije penzionera Slavojka Popović zahvalila je na donaciji, koja im je, kako napominje bila neophodna jer je postojeći frižider star skoro dve decenije.
-Posebno hvala Stanislavi Hrnjak i Nikoli Lukaču koji nam uvek izlaze u susret. Naše prostorije svakodnevno su mesto okupljanja penzionera, ali i ostalih Velikoselaca. Trudimo se da privučemo nove članove, a cilj nam je da ponovo pokrenemo da se u našem udruženju igraju društvene igre poput šaha, pikada, karata. Odlično sarađujemo sa mesnom organizacijom penzionera iz Bašaida i Bočara – saznali smo od Slavujke Popović.
Mesna zajednica obezbedila je materijal za uređenje fasade, a radove će zajedničkim snagama obaviti meštani.
Podsetimo i to da će u Banatskom Velikom Selu, ali i Nakovu, Mokrinu i Iđošu do kraja godine početi izgradnja mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode, što će značajno poboljšati kvalitet života. Kapitalno ulaganje u četiri mesne zajednice, sa 160 miliona dinara podržala je Vlada Vojvodine.
Izgradnja ritejl parka počeće u oktobru, a otvaranje je najavljeno za jun naredne godine.
Prvi ovogodišnji Noćni bazar okupio je 44 izlagača. Širok i zanimljiv asortiman svojih proizvoda- od prehrambenih pa do dekorativnih, vredni sugrađani predstavljaju na gradskom trgu večeras od 18 do 23 sata i 30 minuta.
Veče je prijatno, pa je idealna prilika da prošetate do centra grada i posetite bazar.
Noćni bazari koje priređuje Turistička organizacija Grada Kikinde biće održani i u julu i avgustu.
Deveto junsko veče pripalo je maturantima Gimnazije „Dušan Vasiljev” koji su se u slavljeničkoj atmosferi- u veselju, radosti i uz pomalo sete, oprostili od srednjoškolskih dana.
Puni utisaka koje su podelili sa nama, bili su i učenica generacije Anđelija Knežević, kao i sportistkinja generacije Marija Marčeta.
Svima njima želimo mnogo uspeha u ostvarivanju želja, snova, ambicija…
Grad Kikinda danas svečano obeležava svoju slavu, Letnjeg Svetog Nikolu. Uz prisustvo velikog broja vernika, među kojima su bili i predstavnici lokalne samouprave, jutros je održana svečana liturgija u Hramu Svetog Oca Nikole. Zatim je, po tradiciji, litija sa velikim brojem građana prošla pored Gradske kuće i ulicama u centru grada.
Proslava je nastavljena u svečanoj sali Gradske kuće u kojoj je obred rezanja slavskog kolača vodio protonamesnik Slobodan Divljakov, starešina hrama u Ruskom Selu. Prisutnim zvanicama, predstavnicima privrednog, društvenog, kulturnog i sportskog života grada, svim građanima, slavu je čestitao gradonačelnik, Nikola Lukač.
– Želim svima zdravlje, pre svega, i mnogo lične i porodične radosti i da svi budemo bolji ljudi. Sve ćemo učiniti da zadržimo osmehe na licu mladih i da zajednički gradimo što bolju budućnost u Kikindi i Srbiji. Da sve izazove koji su stavljeni pred nas, zajedno prevaziđemo, u interesu svih, našeg naroda, naše Kikinde i naše divne države Srbije – rekao je gradonačelnik.
Četiri uspešne maturantkinje, Snežana Miolić iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Tijana Grbić iz Ekonomsko-trgovinske škole, Sonja Psodorov iz SSŠ „Miloš Crnjanski“ i Radmila Trajkovski iz Tehničke škole, bile su kume slave.
– Meni je velika čast što sam, sa ove tri sjajne devojke, kuma slave svog grada. Želim svima da je proslavimo u sreći, zdravlju, miru i blagostanju. Ja se stvarno nadam da ću se posle završetka studija vratiti i u svom gradu započeti nešto novo – rekla je Tijana Grbić.
U nastavku programa, dodeljene su zahvalnice i nagrade za najbolji slavski kolač, na takmičenju koje Grad organizuje već 12 godina. U Gradsku kuću stigla su 25 slavska kolača koja su napravile žene, članice udruženja iz grada i sela. Žiri koji su činili Snežana Narančić Janjilović, Radovan Subin i predsednica, profesorica Nada Krstonošić, dodelio je nagrade najuspešnijima.
Za najlepši, izabran je kolač koji je umesila Marija Nakrajkućin. Kolač Slavice Beleslin iz Udruženja žena „Kikinda“ proglašen je za najukusniji. Apsolutno najbolji, kolač najlepšeg ukusa, izgleda i strukture, stigao je iz Doma učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“, a umesile su ga Vesna Tizić i Branislava Zarić. Dom učenika je, prethodne dve godine, osvajao priznanja za najukusniji kolač, rekao je sekretar Doma, Nikola Krnić, koji je preuzeo nagradu.
Slava grada Kikinde ujedno je i slava Hrama Svetog Oca Nikole i obeležava se od 1769, kada je započeta njegova izgradnja. Nakon Drugog svetskog rata obeležavanje slave je obustavljeno. Obnovljeno je 2006, a od 2017. godine Grad i Crkvena opština zajedno obeležavaju slavu, uz svečanu litiju.
Škola jahanja koju organizuje Kikindsko konjičko udruženje počeće 27. maja. Pored Ilije Rađenovića, predsednika ovog udruženja, sa polaznicima će raditi četiri mlade dame: Jovana Rožajac, Natalija Prodanov, Lina Veličkov i Mina Albulov. Škola je namenjena deci starijoj od pet godina i odraslima.
-Prošle godine smo imali veliko interesovanje, s obzirom na to da dugo nije bilo škole jahanja u našem gradu- navodi Rađenović. – Među tridesetak polaznika, bilo je dece koja su dolazila iz Zrenjanina, Srpske Crnje… I ove godine radićemo sa sugrađanima iz Naše kuće“ i „Čigre“ koji vrlo rado dolaze ovde.
Škola jahanja održavaće se vikendom i jednom ili dva puta tokom nedelje, što će zavisiti od broja polaznika.
-Svima bih preporučila da nauče da jašu, nema ništa lepše od kontakta sa ovim plemenitim životinjama, Za početak treba da se upoznaju sa konjima- kaže Natalija Prodanov (19).
Poput nje, i Lina Veličkov (15) konje voli od malena.
-Potrebno je prvo zbližiti se sa životinjom. Preporučila bih da zainteresovi dođu ovde i provedu neko vreme. Od nedavno imam svog konja- dodaje Lina.
I Mina Albulov (15) rado će svoju ljubav prema ovim životinjama i veštinu jahanja preneti na drugu decu, ali i starije.
-Naučila sam da jašem na ergeli Kelebija. Jedva sam čekala da se ovde otvori škola jahanja, da ne moram stalno da putujem. Svaki konj je drugačiji, ima svoj karakter sa kojim se treba upoznati- napominje Mina.
Trenuci provedeni u prirodi sa ovim lepim i gracioznim životinjama nesumnjivo su dragoceni, donose radost i nezaboravno iskustvo. Već jedan dolazak u Kikindsko konjičko udruženje, gde vas očekuju ljubazni članovi, kao i tri prelepe kobile i poni Džeri, to potvrđuje.
Telefon za prijave je 069 43 50 680.
Deset balona iz Mađarske, Slovenije, Rumunije i Srbije vinulo se u uzbudljivu nebesku avanturu u kasnim popodnevnim satima sa Starog jezera. Bilo je potrebno da to dozvole vremenske prilike zbog kojih je letenje jutros bilo otkazano.
Putnici koji su imali priliku da sa visine uživaju u panorami grada i okoline, za Kikindski portal govore o svojim utiscima.
Prvim Festivalom balona koji je organizovala kikindska Turistička organizacija, sugrađani su oduševljeni. Zadivljujući prizor šarenih vazduhoplova koji se pripremaju za let privukao je sve generacije sugrađana. Sasvim opravdano, što potvrđuje i naš video.
Svečano i emotivno bilo je danas na „Maturantskom plesu“ na Gradskom trgu. U organizaciji Kulturnog centra, plesu sa Evropom Kikinda se pridružila 16. put. Na početku manifestacije održan je minut ćutanja stradalima i pušteni su beli baloni.
Na plesu maturanata učestvovalo je oko 400 učenika završnih godina svih srednjih škola uz goste, osmake, članove Baletske škole Kulturnog centra i mnogobrojnu publiku. Od kada je ples maturanata prvi put održan u našem gradu, pre 15 godina, gotovo osam hiljada mladih je, na ovaj način, obeležilo kraj jednog perioda zajedničkog školovanja i života.
– Mladi ulaze u novo doba koje će, svakako, biti neizvesnije. Grad Kikinda misli na njih, podržava ih u novim idejama i realnosti koja je oko nas. Poručujemo im da čuvaju jedni druge, da budu ponos svojih roditelja, škola i grada. Mi ćemo učiniti sve da stvorimo još bolje uslove za život i rad u najlepšem gradu na svetu i želimo da se, posle sledeće faze svog života, vrate – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač, koji je, sa saradnicima, učestovao na manifestaciji.
Manifestaciju pod nazivom “Evropski festival kadrila inicirao je Plesni savez Slovenije 2001. godine. Prvi su sa Evropom počeli da plešu maturanti iz Kraljeva, 2005, a zatim su se priključili i mnogi drugi gradovi.
U ovom projektu do sada su učestvovali maturanti iz Slovenije, Češke, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Austrije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Estonije, Turske…
Ujedinjeni u radosti zajedničkog odrastanja, poslali su poruku – sada i u svakom uzrastu važni su drugarstvo, bliskost i jedinstvo.
Javnom preduzeću „Kikinda“ danas su uručene nova višenamenska cisterna i vatrogasna oprema, dobijene po projektu prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Grad je za sredstva Evropske unije aplicirao zajedno sa Gradom Zrenjaninom, Agencijom za vanredne situacije iz Temišvara, i inspektoratima za vanredne situacije i žandarmerije Županije Timiš.
Primopredaji u JP „Kikinda“ prisustvovao je gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima. On je istakao da ovo Javno preduzeće neće biti jedini korisnik opreme.
– Cisterna i oprema će se nalaziti u Javnom preduzeću, ali će se, po potrebi, aktivirati u Sektoru za vanredne situacije MUP-a. Vozilo i oprema su novi, funkcionalni i neophodni, i siguran sam da će modernizovati rad Javnog preduzeća i kompletirati opremu Sektora za vanredne situacije – rekao je Lukač.
Pored višenamenske cisterne, kapaciteta šest hiljada litara, po konkursu su dobijene i tri električne muljne pumpe, četiri vatrogasna izolaciona aparata za zaštitu disajnih puteva, motorna testera, šest motornih prskalica, kao i 20 zaštitnih šlemova sa vizirom.
Član Gradskog veća za privredu i investicije, Saša Tanackov, rekao je da se projekat po kojem su dobijena sredstva odnosi prevashodno na vanredne situacije, razmenu informacija i, u slučaju potrebe, pružanje međusobne pomoći svih partnera. U Kikindi će se, tokom leta, održati združena vežba vatrogasnih jedinica sa područja županije Timiš, Zrenjanina i našeg grada.
Danas dobijena cisterna neophodna je, posebno u predstojećim aktivnostima Javnog preduzeća, istakao je direktor, Čedo Gvero.
– Ovog leta nas, zbog nove fabrike vode, očekuje ispiranje kompletnog sistema u Kikindi, što znači da ćemo imati duže prekide u snabdevanju vodom, u čemu će pomoći dve cisterne sa pijaćom vodom koje sada imamo – rekao je Gvero. – Cisterna ima i funkciju pranja ulica, što je nova delatnost koju planiramo uskoro da započnemo.
Vrednost vozila i opreme dobijenih po konkursu je 110.564 evra, od čega 85 odsto finansira Evropska unija, dok se preostali iznos obezbeđuje iz budžeta Grada.
